Симбол Отпора и досманлијске клике - Богољуб Арсенијевић МАКИ
Наркомани протерани из Радничке колоније
У ваљевском насељу, које је дуго било стециште наркомана из читавог града, група житеља успела да уведе ред и заштити младе од штетног утицаја
Александар Стојановић испред зграде напуштеног стрелишта (Фото. Б. Нововић)
Ваљево – У насељу „Милорад Павловић“, познатијем као Радничка колонија, већ поодавно нема полицијских возила, која су овде својевремено била стални „инвентар“, понајвише због наркомана којима је ово ваљевско насеље било главно стециште. За то што то више није тако заслужна је група овдашњих житеља, прецизније шесторка у саставу Драгољуб Тешић, Горан Дашковић, Влада Бошковић, Душан Грујичић, Александар Стојановић и, када дође у Ваљево,
Богољуб Арсенијевић Маки.
Како кажу, они су пре пет месеци свим наркоманима из Колоније поделили „црвене“ картоне: отворено су им ставили до знања да им неће дозволити да у свој порок увуку остале младе из насеља, и да би им најбоље било да се лече, а ако то не желе, могу да остану у кућној изолацији. Њихова одлучна реторика наишла је на пуну подршку родитеља момака и девојака из Радничке колоније, који су загазили у проблем са наркоманијом.
– У непосредној близини насеља је напуштена зграда ваљевског стрелишта, где се окупљало на десетине наркомана, не само из нашег краја, већ и из читавог града. Били су стална опасност не само за овдашњу децу, већ и за старије житеље Колоније. Пошто надлежни нису ништа предузимали, нас шесторица смо се договорили да преузмемо бригу о напуштеном стрелишту, о чему смо истог дана обавестили општинске службе. Када смо првог дана кренули у чишћење просторија, изнели смо пуна колица употребљених шприцева. Демолирану унутрашњост смо о свом трошку средили и сада зграду користи обновљени фудбалски клуб „Млади радник“ у који смо укључили више од 40 младих људи из нашег насеља. Ако нам општина, што је обећала, помогне да прикључимо струју и воду, планирамо да урадимо дом младих са најразличитијим садржајима – каже за „Политику” Александар Стојановић, један из „шесторке одлучних“ из Радничке колоније, чији су припадници махом средовечне доби и готово сви запослени у ваљевском „Крушику“.
Осим што су се ангажовали да уведу ред у насеље и покрену акције које ће међу младима афирмисати истинске вредности, њих шесторица су регистровани донори, односно људи који су завештали своје органе за пресађивање, а намера им је, како истиче Стојановић, да за тај хумани чин придобију и остале становнике насеља „Милорад Павловић“.
Linearni Mod
