Zlocini nad Srbima u proslom ratu, da se ne zaboravi

[Stranac]

Za one osobe koje nisu naviknute na opisivanje nasilja i brutalnih ubistva bolje da ne citaju ove autenticne izvjestaje iz Haga.........

ODSECANjE GLAVA SRBIMA U FUNKCIJI GENOCIDA

NAD SRBIMA U BIVŠOJ BIH





U èasopisu "Novi voks", koji izlazi u Sarajevu, zastupani su najekstremniji muslimanski stavovi i otvoreno propagiran genocid prema srpskom narodu.

Tako je u broju 3 "Novog voksa" od oktobra 1991. godine na stranici 40, u rubrici "Dokumenti" objavljen èlanak pod naslovom "Šta sa Srbima u muslimanskoj Republici Bosni i Hercegovini", u kome se, izmeðu ostalog, navodi:

"1. Svaki pojedinac Srbin mora biti svijestan odgovornosti cjelokupnog naroda za njegove nekontrolisane postupke. Kazna za uèinjena zlodjela biæe kolektivna - za jednu srušenu muslimansku kuæu biæe srušeno deset srpskih, za jednog mrtvog muslimana biæe likvidirano 100 Srba. Za jednog ranjenog muslimana ovisno o težini rane 10 do 50 Srba.

2. Svi Srbi rade radno vrijeme od 12 sati na dan, plate su im srazmerne lojalnosti svih zaposlenih i u pravilu su za 30% niže od plata muslimana na istom radnom mestu.

...

9. Dobar Srbin je živ i poslušan Srbin; ili mrtav neposlušan Srbin...".



Na naslovnoj strani ovog èasopisa br. 3 koji je izašao pola godine pre nego što je u aprilu 1992. godine proglašena takozvana Republika BiH uz najavu "Sprema se Handžar divizija" dat je crtež u boji naoružanog muslimanskog vojnika ispod koga se nalaze odseèene glave srpskih rukovodilaca Karadžiæa, Koljeviæa, Miloševiæa i Šešelja, s tim što muslimanski vojnik drži jednu podignutu nogu na Karadžiæevoj odseèenoj glavi.

Handžar divizija je bila vojna jedinica sastavljena od muslimana iz Bosne i Hercegovine koja se za vreme Drugog svetskog rata, pošto je prethodno prošla specijalnu obuku u Francuskoj i Nemaèkoj, borila na strani fašistièke Nemaèke, a ostala je zapamæena po ratnim zloèinima koje su pripadnici ove divizije poèinili nad srpskim narodom.

Ova naslovna strana bila je najava onoga što æe poèeti da se dogaða Srbima godinu dana kasnije, kada je na prostorima bivše BiH otpoèeo graðanski rat.

Dolazi do masovnog genocida nad srpskim narodom, koji se posebno ispoljava u ubistvima izvršenim odsecanjem srpskih glava, što je bilo karakteristièno za turski period vladavine na ovim prostorima, kada su takoðe Srbima bile odsecane glave. To je opisano i u delima Ive Andriæa koji je roðen na ovim prostorima i koji je jedini jugoslovenski posac koji je dobio Nobelovu nagradu.

Navešæemo neke primere ubistva Srba u bivšoj Bosni i Hercegovini kojima su bile odseèene glave:





1. Pripadnik hrvatsko-muslimanskih oružanih formacija Zvonko Zovko iz Podorašca kod Konjica je Srbinu Sretku Kuljaninu iz Bradine kod Konjica, zarobljenom u Bradini, odsekao glavu 26. maja 1992. godine, odneo je u Konjic, kao trofej, šutirao po ulicama i na kraju nabio na kolac.

Kada je 28. maja saznala za ovo, njegovoj supruzi Branki, koja je bila u sedmom mesecu trudnoæe, otpoèeo je poroðaj. Meðutim, kada su je odveli u Konjic kod ginekologa - muslimanskog lekara dr Jusufbegoviæa, on je odbio da joj pruži pomoæ iako joj je bio pukao vodenjak, i vratio je u logor Musala u Konjicu, gde je ona 14. juna 1992. godine rodila dete, koje je po nalazu Instituta za majku i dete u Beogradu roðeno sa atrofijom mozga i oènog živca (u drugoj godini je konstatovan upadljiv zastoj u razvoju motorne funkcije koji se ispoljavao u nepotpunoj kontroli glave, nesposobnosti da sedi, neoslanjanju na noge i ošteæenje vida - kolutajuæi pokreti oènih jabuèica i nemoguænost fiksiranja izvora svetlosti). Po mišljenju lekara ove ugledne deèje zdravstvene ustanove, ovo je posledica prevremenog poroðaja i nepovoljnih faktora koji su prethodili roðenju deteta sa prognozom da æe dete biti doživotno težak invalid.

Dokaz: dokumentacija Komiteta 106/94.

2. U selu Lediæi u opštini Trnovo posle 08. juna 1992. godine, ostalo je svega 13 Srba - starijih muškaraca i žena, od kojih su veæinu poubijale muslimansko-hrvatske vojne formacije kojima je komandovao Godinjak Ethem, pre rata naèelnik SUP-a u Trnovu.

Tako je ubijen Mijovèiæ Rade, od oca Alekse, star 70 godina. Prilikom pronalaska njegovog leša 07. avgusta, utvrðeno je da je glava pokojnog Rada bila odvojena od ostalog dela tela.

Leš Vasiæ Savke, od oca Nikole, stare 78 godina, koja je zaklana na svom kuænom pragu, pronaðen je takoðe bez glave.

Poslednjih petoro preostalih Srba iz sela Lediæa su 18. i 19. juna 1992. godine pronašli i uhapsili pripadnici Godinjakove jedinice. Njih su oterali u pravcu Treskavice i usmrtili ih na mestu zvanom " Ledièka krivina".

Prilikom uviðaja koji je izvršen nakon što su Srbi oslobodili ovu teritoriju, pronaðeni su bez glava leševi svih ovih pet Srba: Mijovèiæ Tankosave, od oca Jovice, stare 70 godina, Vasiæ Ljubice, od oca Ðure, stare 84 godine, Vasiæ Ikonije, od oca Lazara, stare 92 godine, Vasiæ Zorana, od oca Jovana, starog 71 godinu i Vasiæ Milke, od oca Danila, stare 56 godina.

Tom prilikom tri glave nisu pronaðene, dok su dve glave pronaðene odvojene od tela.

Dokaz: 228/94-30.

3. Na dan 05. oktobra 1992. godine u selu Divoviæi kod Bratunca, muslimanske oružane formacije su napale kuæu Ðokiæ Sretena a dva dana kasnije tela poginulih u Divoviæima predata su Srbima.

Tom prilikom je telo Ðokiæ Sretena predato bez glave i bez desne ruke. Na vratu je visio deo kože sa kosom sa temena glave.

Glava i ruka nisu pronaðeni i leš je sahranjen bez njih.

Dokaz: 37/94-6.

4. Lukiæ Nedeljko, star 52 godine, ubijen je u voænjaku ispred svoje kuæe u selu Vujièiæu kod Brèkog 14. septembra 1992. godine, posle èega mu je glava odseèena i odneta. Sahranjen je bez glave.

Dokaz: 144/95-10 i 617/95-14.

5. Musliman Dugaliæ Ejub, pripadnik "interventnog voda" u Slavonskom Brodu je na Petrovdan 12. jula 1992. godine odveo od kuæe Ðeriæ Mirka iz sela Donja Moèila kod Broda.

Nakon maltretiranja i muèenja ga je vratio u njegovu kuæu, gde ga je ubio u kupatilu. Posle toga mu je odsekao glavu i ostavio je na tavanu.

Dokaz: 227/95-15.

6. Soldan Ivko je neutvrðenog dana u julu 1992. godine u Sijekovcu kod Bosanskog Broda doneo dve odseèene ljudske glave i pokazivao ih po Sijekovcu i u kafani Hazima Æutiæa govoreæi da su to glave Srba koje je on pobio.

Dokaz: 227/ 95-15.

7. Srbima Pudiæ Stojanu i Jovièiæ Perici koje su zarobili pripadnici 108. brigade Bosanske Posavine prilikom napada na selo Bodelište u martu 1993. godine, takoðe su bile odseèene glave.

Prilikom obdukcije leša Pudiæ Stojana je dato mišljenje da je odsecanje glave izvršeno najverovatnije u dva dela. U prvom delu je izvršeno presecanje mekih tkiva vrata oštricom zamahnutog mehanièkog oruða, a u drugom delu je izvršeno presecanje tela èetvrtog vratnog kièmenog pršljena oštricom teškog i zamahnutog mehanièkog oruða. Njemu su, po mišljenju veštaka, najverovatnije prvo nanete rane u vidu prostrelina donjih ekstremiteta, a zatim mu je, dok se nalazio u ležeæem položaju i dok je bio u životu, odseèena glava, a prostrelne rane na glavi i na grudima su nanete nakon odsecanja glave.

I za Jovièiæ Pericu je dato slièno mišljenje. Prvo su mu nanete razderno-nagnjeène rane na levoj strani lica sa dvostrukim prelomom donjoviliène kosti, a zatim mu je, dok se nalazio u ležeæem položaju i dok je bio u životu, odseèena glava. Ustrelina iz ruènog vatrenog oružja u predelu leve dojke naneta mu je posle smrti, tj. nakon odsecanja glave.

Dokaz: 144/95-9.

[Stranac]

8. Ivanoviæ Marko iz Lisoviæa kod Trnova, ubijen je odsecanjem glave koja nije pronaæena sa njegovim lešom 06. juna 1992. godine, kada su Srbi oslobodili ovo selo, pa je i njegov leš sahranjen bez glave.

Dokaz: 228/94-26.

9. Popoviæ Janko je ubijen 07 jula 1992. godine u Gornjoj Presjenici kod Trnova klanjem pred svojom kuæom. Nakon toga mu je odseèena glava.

Dokaz: 228/94-15.

10. Glava zarobljenog vojnika Republike Srpske, Parežanin Darka, koji je zarobljen 30. juna 1992. godine u Škoripovom Gaju kod Trnova, bila je odseèena.

Istovremeno je zarobljen i Popoviæ Spasoje, èija glava je takoðe odseèena ali ni ona nije pronaðena, pa je i njegov leš sahranjen bez glave.

Dokaz: 228/94-32.

11. U selu Mirušiæ u opštini Foèa je ubijen Živko Markoviæ, star 61 godinu.

Njemu je odseèena glava koja je posle toga bila stavljena na jedno drvo. To je uèinjeno 20. maja 1992. godine. Odseèena mu je glava, leva ruka, koža je odrana, a stomak rasporen i natopljen solju.

Dokaz: 36/95.

12. Èetiri pripadnika Vojske Republike Srpske su bila zarobljena 13. novembra 1994. godine na Hercegovaèkom ratištu. Nakon zarobljavanja su odvedeni u podrum Muzeja revolucije u Jablanici, koji je bio pretvoren u logor za Srbe. U decembru 1994. godine su ubijeni.

Simiæ Mirko je usmræen odsecanjem glave, što je uèinio pripadnik muslimanske vojske Salèin Adnan, odsekavši mu glavu sabljom. Njegov leš je predat prilikom razmene u Podveležju bez glave, što je konstatovano i na obdukciji izvršenoj 18.03.1995. godine.

Dokaz: 392/95 i 371/95.

13. Maleš Niko, roðen 1931. godine, ubijen je 07. aprila 1992. godine u selu Riliæ u opštini Kupres, tako što mu je odseèena glava.

Dokaz: 117-95-4.

14. U srpskom selu Brežani, opština Srebrenica, pripadnici muslimanskih oružanih snaga su u napadu izvedenom 30. juna 1992. godine ubili 19 meštana pripadnika srpske nacionalnosti. Leš Novakoviæ Miloša iz zaseoka Æiæevca je naðen sa odseèenom glavom.

Dokaz: 493/94-9, 493/94-5, 493/94-6, 493/94-7, 493/94-8 i 635/94-9.

15. Mlaðenoviæ Slavko, od oca Ljubomira, roðen 1965. godine, ubijen je 08.08. 1992. godine u napadu na selo Ježestice, opština Bratunac.





Sahranjen je bez glave koja mu je odseèena i odneta.

Dokaz: 68/94 i 635/94-28.

16. U napadu koji je 20.11.1992. godine izvršen na selo Vrasaliæe, u opštini Rogatica, ubijen je Kovaèeviæ Miloš star oko 65 godina, u koga je ispred njegove kuæe pucao Balaš Rusmir. Kada je Miloš pao na zemlju, Rusmir mu je odsekao glavu i desnu ruku do lakta, a zatim mu je nožem odsekao polni organ, a potom su glava i polni organ baèeni nešto dalje od tela.

Dokaz: 137/95-8.

17. Ožiæ Pero je ubijen u toku 1993. godine u Fojnici, tako što su ga prvo naterali da iskopa sebi grob, zatim su ga ubili i odsekli mu glavu. Za ubistvo je odgovoran Omer Pobriæ, koji je pre rata bio komandir milicije u Fojnici.

Dokaz: 319/95.

18. U sukobima muslimanskih oružanih snaga i snaga Vojske Republike Srpske koji su se 05.11.1992. godine odigrali na podruèju Kamenice, opština Zvornik, muslimani su zarobili i usmrtili zarobljenike tako što su Grabovica Vladi, Ðokiæ Savi, Božiæ Dragomiru, Tijaniæ Slavku, Kazanoviæ Savi i Pavloviæ Radomiru odsekli glave.

Božiæ Dragomiru je telo bilo iskasapljeno a glava odvojena od tela.

Glava Tijaniæ Slavka je pronaðena bez oèiju, ušiju i nosa, a u grudima mu je pronaðena gvozdena šipka preènika 6 mm, dok su mu vrat, noge i ruke bili vezani èeliènom žicom.

I Kazanoviæ Savi je glava odseèena, grudi probijene velikim ekserom, a on zakovan za jedan hrast i razapet.

Pronaðena je i glava bez tela za koju se pretpostavlja da je pripadala Grabovica Milošu.

U Kamenici su 05.11.1992. godine takoðe ubijeni: Ašæeriæ Miladin, star 28 godina, Tešiæ Miæo, star 24 godine i Milinoviæ Nikola, star 27 godina. I njima su glave bile odseèene.

Dokaz: 184/94-5, 184/95-6, 184/95-7 i 184/95-8.

19. U napadu koji je 29.05.1992. godine izvršen na selo Bavar, opština Jajce, pripadnici hrvatsko-muslimanske vojske su ubili Trifunoviæ Stanu, staru 68 godina, koja je lišena života klanjem, a potom su joj sekirom odsekli glavu.

Dokaz: 116/95-12 i 333/95-1.

20. Dejanoviæ Mirka iz Majevca su 06.05.1992. godine ubili u Ritešiæima pripadnici hrvatske vojne formacije iz selâ Ritešiæi i Brezak, tako što su mu krampom odsekli glavu, a odsekli su mu i polni organ i stavili mu ga u usta.

Na telu je bilo više od 100 povreda od uboda nožem. U izvršenju ubistva uèestvovala je Jela Titura iz Ritešiæa.

Dokaz: 30/94.

[Stranac]

21. U Sarajevu su u julu i avgustu 1992. godine, muslimanski mladiæi od 15 do 16 godina, nosili ulicama glave mrtvih Srba, koje su pronalazili u podrumima u naselju Dobrinja 5 u Sarajevu.

Sa glavama su se igrali i iživljavali i bacali ih u kante i kontejnere za ðubre.

Dokaz: 234/95-1.

22. U napadu koji je 03.06.1992. godine izvršen na selo Brežane, opština Srebrenica, musliman su ubili Mitroviæ Milivoja i Mitroviæ Stanoja. Kada je u aprilu 1993. godine selo osloboðeno, pronaðena su njihova tela bez glava.

Mitroviæ Stanoja je zaklao "Kemo" sa Pala.

Dokaz: 635/94-9.

23. Srbin Jovanoviæ Sredoja iz Krniæa ubijen je u muslimanskom napadu na selo Krniæe, 05.07.1992. godine, tako što mu je odseèena glava.

Dokaz: 493/94-13.

24. Pepiæ Miloš iz sela Pepiæa, opština Kladanj, star preko 60 godina, ubijen je 31.01.1994. godine u rejonu Banderke kod Šehoviæa tako što mu je glava odseèena sekirom na panju.

Dokaz: 184/95-34.

25. Muslimanske snage su 24.09.1992. godine zaposele selo Podravanje u opštini Miliæi, koje su zapalili, opljaèkali i pobili sve ranjene koje su zatekli u selu. Tom prilikom je ubijeno 19 lica, a njihova tela su masakrirana.

Zulfo Tursumoviæ iz Suæeske je zaklao teško ranjenog Tomislava Perendiæa tako što mu je stavio glavu u svoje krilo i odsekao je.

Jovanoviæ Svetozaru je glava odseèena i nabijena na kolac, a Gojku Tomiæu je glava odseèena i baèena 20-tak metara dalje od tela.

Dokaz: 184/95-34.

26. U muslimanskom napadu na selo Snagovo, 19.02.1992. godine ubijeno je èetvoro meštana od kojih je Dobrivoju (nepoznatog prezimena) odseèena glava i jedna ruka.

Dokaz: 184/95-1.

27. Vukomanoviæ Anða je ubijena klanjem poèetkom avgusta 1992. godine, a njen leš je pronaðen krajem oktobara 1992. godine pred kuæom u zaseoku Švaljku, opština Trnovo, kada je konstatovano da je glava odvojena od tela.

Dokaz: 228/94-31.

28. Posle zauzimanja Trnova u julu 1992. godine ubijano je srpsko civilno stanovništvo koje je zateèeno u Trnovu i okolnim mestima.

Mišoviæ Danilo, star 78 godina, ubijen je pred svojom kuæom u selu Tošiæi, kod Trnova. Njegovi posmrtni ostaci su pronaðeni zakopani na ðubrištu.

Ova zakopavanja su vršena u organizaciji tzv. "Komisije za sanaciju terena". Kada su 13.08.1992. godine izvršeni ekshumacija i uviðaj na licu mesta, pronaðeno je njegovo telo bez glave.

Golijanin Drago, star 86 godina, ubijen je 31.07.1992. godine na Rogoju, u predelu zvanom Rankèev Do. Njegovi posmrtni ostaci su pronaðeni 22. septembra 1993. godine, kada je konstatovano da je glava odvojena od ostalog dela tela.

Dokaz: 228/94-23 i 228/94-25

29. Musliman Kubac Zijo je sredinom oktobra 1993. godine u Sarajevu, na lokaciji zvanoj "Kazan", zaklao Srbina Lavljiv Vasilija a posle toga mu je nožem odsekao glavu, dok je njegovu suprugu usmrtio Tucakoviæ Esad, koji joj je takoðe odsekao glavu. Njihova tela su posle toga bacili u provaliju.

Dokaz: 432/95.

30. Sredinom septembra 1993. godine u Sarajevu su u prostorije Štaba 10. brdske brigade tzv. Armije BiH na Bistriku privedeni Srbi Jovanoviæ Duško i Nikoliæ Ervin, gde su ih tukli, a zatim odveli u pravcu Boguševca na lokaciju zvanu "Kazan". Tu su ih uveli u zemunicu snajperskog voda gde su ih ponovo tukli, pa je potom Ljuboviæ Samir usmrtio Jovanoviæa nožem, a Pejkiæ Samir je odsekao glavu Nikoliæu.

Dokaz: 432/95.

31. Sredinom oktobra 1993. godine u Sarajevu su uhapšeni u svom stanu u Ulici Borisa Kidrièa br. 3 Šalipur Predrag i njegova supruga Katarina, koji su po nareðenju Topaloviæ Mušana odvedeni u Štab 10. brdske brigade tzv. Armije BiH zajedno sa Radosavljeviæ Branislavom koga su zatekli u stanu Šalipura, gde su ih tukli.

Posle toga su odvedeni na mesto zvano "Kazan", gde je Hodžiæ Nihad preklao Radosavljeviæ Brranislava, tako što mu je sa dva-tri poteza nožem presekao vrat, pa mu je posle toga odsekao glavu. Potom je dao nož Hodžiæ Huseinu koji je nožem odvojio glavu Šalipur Predraga, koga su prethodno ubili Živa Sabahudin i Pendžo Omer. Njihova tela su potom bacili u provaliju "Kazani".

Dokaz: 432/95.

32. Saslušanoj svedokinji, inaèe seljanki staroj 57 godina su, za vreme boravka u zatvoru u Srednjoškolskom centru u Jajcu, sredinom 1992. godine puštali snimljenu kasetu na kojoj se govori o stradanju Srba od strane Hrvata i muslimana. Na snimku je pominjano da su i èlanovi njene porodice stradali od Hrvata i muslimana.

Pominjali su imena njenog muža i sina, da su ubijeni i da su muslimani i Hrvati sa njihovim odseèenim glavama igrali fudbal. Tu kasetu su joj svakodnevno puštali.

Kada je bila puštena iz zatvora svedokinja je bila, kako navodi, toliko izmuèena i izgubljena da nije prepoznala svog roðenog sina i muža kada ih je srela.

Dokaz: 561/94-4.

[Stranac]

33. O odsecanju glava Srbima govori u svom Dnevniku Zekira Mulasmajiæ, uèenica VI razreda osnovne škole iz Novog Šehera kod Maglaja.

U svoj Dnevnik je 29.09.1992. godine zapisala da su muslimani zauzeli Glipovu glavu i, izmeðu ostalog, navodi:

"... Tog istog dana vidjela sam nešto što ni sanjala nisam da æu vidjeti, a to je odsjeèena glava od æetnika. Safet (Devletin) rekao je Hidi kako su neki momci donijeli æetnièku glavu i kako se s njom igraju lopte. Ja i Lalo smo odmah otišli na èaršiju da vidimo da li je to istina. Kad ono gore na èaršiji neki momci stvarno nose zamotanu glavu. Dole kod Bahrine prodavnice su je razmotali i ja sam je vidjela... Lice je bilo crno a kosa grozna ... kažu da je momak bio mlad, najviše 22 godine. U ovom bratoubilaèkom ratu ništa nije æudo. Odsjeèenih glava ima mnogo..."

Dokaz: Dnevnik Zekire Mulasmajiæ.

34. U rejonu Kružnog groblja kod Crnog vrha su sredinom septembra 1992. godine ubijeni sledeæi Srbi odsecanjem glava: Ðuriæ Branislav, star 40 godina, iz Gornjeg Tesliæa, Blagojeviæ Blagoje, star 46 godina, Æetkoviæ Nenad, star 22 godine, iz Jasenave kod Tesliæa.

Plaæenik iz Saudijske Arabije se fotografisao sa njihovim odseèenim glavama.

Dokaz: Žarko Krstanoviæ, Genocidom protiv Srba, Beograd 1995.

35. Prilikom razmene leševa, sve je èešæa pojava da se srpskoj strani predaju tela bez glava, za koje se pri obdukciji utvrðuje da su odseèene. Tako je muslimanska strana predala leševe bez glava sledeæih lica, koji su obdukovani 11.11.1993. godine na groblju u Vlakovu u Sarajevu:

1. Rajèeviæ Slavka, od oca Milana, roðenog 1957. godine, iz Sarajeva, i

2. Mizdrak Boška, od oca Steve, iz Sarajeva.

U okolini Trebinja su 07.03.1993. godine obdukovana tela sledeæih lica:

3. Pejakoviæ Slobodana, od oca Ilije, roðenog 1960. godine,

4. Radoviæ Zorana, od oca Martina, roðenog 1966. godine,

5. Sekuloviæ Petra, od oca Danila, roðenog 1960. godine,

6. Bulut Ðorða, roðenog 1949. godine,

7. Maraš Saše, roðenog 1973. godine,

8. Tršiæ Mileta, od oca Dragutina, roðenog 1946. godine, iz Mostara,

9. Bojaniæ Milana, od oca Dragutina, roðenog 1956. godine,

10. Papiæ Luke, roðenog 1954. godine,

11. Mrkoviæ Gorana, roðenog 1960. godine,

12. Žuža Trifka, od oca Dušana, roðenog 1947. godine,

U okolini Priboja su 05.05.1994. godine obdukovana sledeæa tela:

13. Tomiæ Jovana, od oca Steve, roðenog 1939. godine i

14. Jurkoviæ Dragana, roðenog1965. godine.

U Bratuncu su 21. i 22.03.1993. godine obdukovana sledeæa tela:

15. Blagojeviæ Bora, roðenog 1973. godine,

16. Mastikosa Dragice, roðene 1955. godine i

17. Vorkapiæ Miodraga, roðenog 1971. godine.

U selu Kravice su 18. i 19.03.1993. godine obdukovana sledeæa tela:

18. Veselinoviæ Lazara, od oca Kostadina, roðenog 1935. godine,

19. Nikoliæ Mitra, od oca Cvijana, roðenog 1927. godine,

20. Eriæ Kristine, roðene 1921. godine i

21. Miladinoviæ Ðorða, roðenog 1936. godine.

U Fakoviæu su 10. i 11.07.1993. godine obdukovana sledeæa tela:

22. Rankiæ Ranka, roðenog 1933. godine,

23. Prodanoviæ Zore, roðene 1941. godine i

24. Bogiæeviæ Obrena, roðenog 1932. godine.

U Zvorniku su u oktobru 1994. godine obdukovana sledeæa tela:

25. Kostiæ Cvije, roðene 1927. godine i

26. Miliæ-Lazareviæ Milorada, roðenog 1918. godine.

Dokaz: Sudsko-medicinski nalazi pod br.

[Stranac]

RATNI ZLOÈINI PREMA SRBIMA NA PODRUÈJU OPŠTINE GORAŽDE

(1992 - 1994)





Region Podrinja, kao granièni prema Srbiji, a naroèito prema onom njenom delu u kome pretežno žive muslimani (Raška oblast), imao je poseban strateški znaèaj sa stanovišta ostvarenja programskih ciljeva SDA kao vodeæe muslimanske politièke organizacije na podruèju ranije Jugoslavije. Od dolaska na vlast u 1991. godini, delatnost ove organizacije je usmerena na razbijanje Jugoslavije i stvaranje posebne muslimanske države na teritoriji BiH, sa eventualnim prikljuèenjem drugih teritorija na kojima pretežno živi muslimansko stanovništvo.



SDA i muslimanske verske zajednice su razvijale živu aktivnost u regionu Podrinja na pripremanju muslimana za stvaranje muslimanske države po bilo koju cenu, makar i oružanom borbom, sa težnjom ka istrebljenju srpskog naroda koji se tome suprotstavljao.



U Višegradu je 16. februara 1992. godine održan verski skup predstavnika islamskih verskih zajednica sa podruèja BiH, Kosova i Metohije i Raške oblasti, posveæen dogovoru o stvaranju muslimanske države i metodima borbe za ostvarenje tog cilja. Poèetkom aprila 1992. godine, u Foèi je održan muslimanski verski skup kome je prisustvovao i predsednik SDA, Alija Izetbegoviæ. Na ovaj skup je došlo i više hiljada muslimana iz Raške oblasti, koji su, pri povratku kroz Goražde,pravili buku sirenama, psovali i vredjali Srbe, a u naselju Baæci su, provocirajuæi Srbe, izazvali incident.

Dolaskom SDA na vlast, u Goraždu su poremeæeni medjunacionalni odnosi. Poèela su nacionalna podvajanja, netrpeljivosti i razne provokacije i pretnje Srbima koji su u opštini Goražde bili u manjini, mada ih je i u gradu i u selima bio znaèajan broj (po popisu iz 1991. godine - Srba - 9.844, muslimana - 26.216 i Hrvata - 83). Srbima su otvoreno upuæivane pretnje da æe biti isterani iz Goražda ili poubijani, da ih u Goraždu neæe biti. Pri tome su ih vredjali na razne naèine, nazivali ih èetnicima i sl. Srbi su smenjivani sa svih važnijih položaja, a u nekim preduzeæima su otpuštani i sa posla.

Sa približavanjem ratnih sukoba, položaj Srba u Goraždu se pogoršavao, pa su mnogi pobegli ne èekajuæi poèetak ratnih sukoba. Pre poèetka ratnih sukoba muslimani su se masovno naoružavali, a u aprilu 1992. godine obrazovali su vojne jedinice - "zelene beretke". Na ulicama su postavljali barikade i onemoguæavali kretanje srpskom stanovništvu. Pravoslavnom svešteniku je bilo onemoguæeno da ode do groblja i uèestvuje u èinu sahrane.

U Goraždu je izvršeno razdvajanje muslimanske i srpske policije.

Za stvaranje klime nacionalne netrpeljivosti i sva kasnija zlodela prema Srbima u Goraždu, najodgovorniji su èelnici SDA: Efendiæ Hadžo, Rašèiæ Rijad, Borovina Enver, Kuljuh Haša, Pleh Fehim, Èelik Kemo i Tafro Hasan.

Neposredno pred izbijanje ratnih sukoba u opštini Goražde, otpoèela su razna zlodela prema Srbima od strane muslimana, a sa poèetkom i daljim tokom sukoba, poprimila su velike razmere. Mnoga od tih zlodela su svojom prirodom i usmerenošæu dobila karakter genocida prema srpskom narodu.





1. ZLOÈINI PREMA CIVILNOM STANOVNIŠTVU



Srbi u Goraždu su od poèetka ratnih sukoba bili izloženi raznim zlodelima od strane muslimanske vojske i policije, poèev od uvreda, pretnji, napada na telesni integritet, nanošenja fizièkih i psihièkih patnji, pretresanja stanova, oduzimanja stvari, lišavanja slobode bez ikakvog osnova, nasilnih iseljavanja iz stanova, ogranièenja kretanja, odvodjenja u logore, izgladnjivanja i uništavanja civilnih objekata - do ubijanja (u kuæama, na ulici, u logorima, pored reke Drine, itd.).

Stvorena je atmosfera uništavajauæe mržnje prema Srbima (svedok O): "Izadjete iz zgrade i podjete 20 metara i za to vreme preživite od gradjana muslimanske nacionalnosti mnoštvo uvreda i pretnji, pljuvanja i kamenovanja".

Kad se ima u vidu ogranièenost kretanja svim Srbima u Goraždu, uz njihovu potpunu nesigurnost i izloženost svim nedelima - do fizièkog uništenja, celo Goražde može se smatrati logorom za Srbe. Prema raspoloživim podacima, u Goraždu je ostalo još samo oko 100 Srba.

U daljem izlaganju biæe konkreno izneta zlodela prema Srbima - civilima,na osnovu do sada prikupljenih podataka i dokaza. Ubistva civila i uništavanja civilnih objekata biæe izneta posebno.



1.1. Razni vidovi napada na Srbe - civile

1.1.1. Braèni par M. iz Vitkoviæa (Goražde), ratni dogadjaji su zatekli u kuæi njihove kæerke B. i zeta K. u Goraždu. U tu kuæu, kao i u stanove drugih Srba, èesto su upadali muslimanski vojnici, izvodili ih iz stana, satima držali sa uperenim oružjem prema njima, psovali im majku "èetnièku" i na drugi naèin ih vredjali i zlostavljali. Pretili su im da æe ih ubiti vatrenim oružjem ili izbosti noževima i zapaliti u kuæi. Iz kuæe su im oduzimali hranu i odneli su svu belu tehniku, telefon i druge kuæne aparate, posteljinu, odeæu i obuæu.

Muslimanski vojnici su dva puta pretili braènom paru M. da æe ih streljati. Treæi put je jedan muslimanski vojnik izveo iz kuæe braènog druga M, postavio ga ispred garaže i gurnuo mu pušèanu cev u usta, govoreæi da oni ubijaju drukèije nego partizani, te da æe mu biti razneti glava i mozak. Pitao ga je šta mu je bio Draža Mihajloviæ i šta je on - svedok, radio u partizanima.

Odvodjeni su iz kuæe i prinudno smešteni u druge prostorije. Jedno vreme su proveli pod stražom vojske zajedno sa više drugih Srba, u jednoj zgradi kod Donjeg mosta na Drini.

Bili su izloženi uvredama i maltretiranju ne samo od strane muslimanske vlasti i vojnika, nego i od gradjana - muslimana. Na njih su bacali kamenje i druge predmete, a deèaci su im praækama razbijali prozore.

Iz drugog stana u koji su bili prinudno smešteni, svedoci su videli kada je petnaestak naoružanih muslimana polilo benzinom i zapalilo kuæu njihove kæerke B. i zeta K, koja se nalazila u Ul. Maršala Tita.

Njihov stan u Vitkoviæima je zaposeo musliman Hasan Hrelja.

Od nasilja kome je bila izložena, u stalnoj nesigurnosti, ošteæeno je zdravlje supruzi M. - postala je srèani bolesnik i živci su joj oslabili.

Dokaz: Zapisnici o iskazu svedoka - braènog para M, u dokumentaciji Komiteta pod br. 594/94-15 i 16.



1.1.2. Naoružana grupa muslimana (Azem Obarèanin, Sejo Kanilæ, Edin Pita i Èeljo zv. "Kako"), dana 18. juna 1992. godine, razbivši ulazna vrata, upala u zgradu br. 18 u Ul. Moše Pijade i tražeæi Srbe, vatrenim oružjem izrešetala stan A, koja je pobegla kroz prozor (stan je u prizemlju).

Iz drugog stana su odveli braèni par H, sa podignutim rukama uvis, zajedno sa P. i R. iz drugog dela zgrade.

Usput su im govorili da ih vode na streljanje. Posle nekoliko sati su ih pustili na zauzimanje jednog muslimana koji je radio u SUP-u.

Podaci o izvršiocima:



1. Obarèanin Azem, zv. "Æaza", iz Goražda (Vranjska Mahala),

2. Kanliæ Sejo iz Goražda, inspektor u opštini,

3. Pita Edin, iz Goražda, radnik preduzeæa "Pobjeda" u Goraždu,

4. Èeljo, zv. "Kako".



Dokaz: Zapisnici o iskazu svedoka M. i H, u dokumentaciji Komiteta pod br. 440/94-11 i 17.



1.1.3. Posle otpoèinjanja ratnih sukoba u Goraždu, muslimanski vojnici su pet puta, u kratkim vremenskim razmacima, pretresali stan H. u Goraždu, u Ul. Sandžaèkih brigada br. 13, tražeæi tobože oružje i radio-stanicu.

Drugom prilikom, u stan svedoka je došao muslimanski vojnik èije je prezime Kule i udario kundakom u ledja S, kæerku H, a kad mu je H. rekla da je u njenoj kuæi ranije dosta i jeo i pio, napustio je stan.

Podaci o izvršiocu: Kule, muslimanski vojnik iz Goražda.

Dokaz: Zapisnik o iskazu svedoka H., u dokumentaciji Komiteta pod br. 440/94-16.



1.1.4. Stan S. u Ul. Maršala Tita br. 28 u Goraždu, više puta su pretresali muslimanski vojnici, psujuæi joj majku srpsku i "èetnièku", pretili su joj da æe je zaklati, tvrdeæi da Srbima nema života u Goraždu.



Jednom prilikom došao je muslimanski vojnik Bezgrob da odvede S. i našao ju je kod suseda muslimana, koji je spreèio njeno odvodjenje.



Podaci o izvršiocu: Bezgrob, muslimanski vojnik.



Dokaz: Zapisnik svedoka S, u dokumentaciji Komiteta pod br. 440/94-25.

[Stranac]

1.1.5. Muslimanski vojnici i policajci su pet puta pretresali stan braènog para R. u Goraždu i iz stana odneli sve vrednije stvari.



Karajem juna 1992. godine, muslimanski vojnici su odveli iz stana braèni par R. i sa još 50 Srba smestili ih u hodnik hotela "Balkan". Tu su ih držali tri dana preteæi im da æe ih poklati i da ih više neæe biti.



Muslimanski vojnici su telo poginulog srpskog vojnika B, sina braènog para R, doneli na ulicu i dva dana su se okupljali oko tog tela, igrajuæi i pevajuæi.

U drugoj polovini jula 1992. godine, muslimanski vojnici su od svedoka R. zahtevali da pred kamerama TV-Sarajevo da izjavu da su za rat krivi Srbi, što je on odbio, pa su ga muslimanski policajci posle nekoliko dana odveli na saslušanje. Ispitivao ga je islednik Šehoviæ, psujuæi mu majku, a kad je rekao da je državljanin Jugoslavije, islednik mu je udario šamar.

Septembra 1992. godine, kada je svedok R. otišao u Komandu grada da traži da mu se omoguæi da napusti Goražde, stražar Borovac ga je dva-tri puta ošamario, udario ga nekoliko puta pesnicom u grudi i nogom po telu, vrativši ga nazad.

Braèni par R. je živeo u stanu kao u kuænom pritvoru, bez moguænosti da se kreæe i komunicira sa drugim ljudima, izložen gladovanju.

U vreme kada su muslimani iz Višegrada došli u Goražde, u stan braènog para R. su, izvaljivanjem vrata, provalila èetvorica muslimanskih vojnika iz jedinice Ahmeta Sejdiæa. Medju ovim vojnicima je bio i Avdo, zet Aliæa, koji se kasnije uselio u stan porodice R. Odmah po ulasku u stan, Avdo je psujuæi tražio nož, preteæi da æe da zakolje svedokinju R. Pretraživali su po stanu i odneli nekoliko satova, jedan ruksak, akumulator i neke sitnije stvari.

U proleæe 1994. godine, noæu oko 23,00 èasa, u stan porodice R. su provalila èetiri muslimanska vojnika, medju kojima su bili Aliæ i njegov zet Avdo. Nekoliko sati su maltretirali i tukli nogama i rukama svedokinju R, njenu majku i njenog supruga. Pretili su im da æe ih zaklati, stavljajuæi im nož pod grlo. Od brojnih udaraca, suprug je imao otekline i modrice po svim delovima tela. Posle tuèe i zlostavljanja su ih zatvorili u jednu sobu, a žene nekih od tih vojnika su iznosile iz stana sve vrednije stvari: televizor, video, vokmene, muzièke linije, kasetofone i dr. Pred zoru su ih oterali iz stana, u koji se uselio Aliæ sa porodicom.

Podaci o izvršiocima:



1. Sejdiæ Ahmet, iz Višegrada, komandant muslimanske vojne jedinice,

2. Aliæ, muslimanski vojnik,

3. Avdo, muslimanski vojnik,

4. Šehoviæ, policijski islednik

5. Borovac, stražar u Komandi grada Goražda.



Dokaz: Zapisnici svedoka braènog para R, u dokumentaciji Komiteta pod br. 440/94-8 i 594/94-14.





1.1.6. Svedokinja B, Srpkinja udata za muslimana Senada Bujaka iz Goražda, od poèetka ratnih sukoba pa do bekstva na srpsku teritoriju (jula 1994. godine), bila je zlostavljana i tuèena od strane svoga muža Senada, koji je postao muslimanski vojnik. Dolazeæi kuæi pijan, tukao ju je, najèešæe pesnicama u potiljak, i psovao joj majku "vlašku" (srpsku). Molila ga je da je ubije i tako prekine to muèenje, nakon èega bi je on tukao još više. Posle tuèe je prisiljavao na polni odnos.

Podaci o izvršiocu: Bujak Senad iz Goražda, muslimanski vojnik.

Dokaz: Zapisnik o iskazu svedoka B, u dokumentaciji Komiteta pod br. 440/94-10.



1.1.7. Muslimanski vojnici su u maju 1992. godine isterali Srbe iz njihovih stanova i kuæa u Koloniji 1. maj u Goraždu i smestili ih u dve zgrade koje su bile pod stražom. Medju ovim Srbima je bila i svedokinja M. Zatoèenje ovih Srba, u potpunoj izolaciji, trajalo je 12 dana, a zatim su ih pustili da se vrate svojim kuæama, ako u medjuvremenu nisu bile useljene od strane muslimana.

Pošto je stan svedokinje M. pogodila granata, u vezi sa smeštajem se obratila Haši, zameniku predsednika opštine Efendiæa, ali Haša nije htela ni da razgovara s njom.

Inaèe, i porodica M. je bila izložena raznim uvredama i poniženjima (nazivana "èetnicima" i sl.), a trpela je i od gladi pošto pomoæi u hrani nije bilo.

Dokaz: Zapisnik svedoka M, u dokumentaciji Komiteta pod br. 205/95-3.



1.1.8. Muslimanski vojnici su poèetkom ratnih sukoba zabranili Srbima da izlaze iz stanova. U stambenoj zgradi u kojoj je živela porodica svedokinje B, vojnik Bekto je vršio kontrolu.



Jednom prilikom kada je svedokinja B. izašla na ulicu i našla se sa T, prišao im je uniformisani vojnik Kustirica i rekao im da æe njih dve,kao i druge Srbe, ubiti ako srpski vojnici ne prestanu da pucaju sa okolnih brda i da je to naredio Hadžo (predsednik opštine Goražde).

Betko je dvadesetak dana posle poèetka sukoba odveo M. i svedokinju B. iz stana i smestio ih zajedno sa J. I. T. i Ž. u podrum susedne zgrade, kod Boška Bjelakoviæa. Tu su, u izolaciji, provele preko dva meseca, a zatim su vraæene u svoje stanove.

Dana 24. aprila 1994. godine, u stan M. i svedokinje B. je, razvalivši vrata, provalio Anel Berimac iz Višegrada, sa još tri muslimanska vojnika i naterao ih da za pet minuta napuste stan. One su tada otišle kod Z.

Berimac je sa još dvojicom muslimana dolazio i u stan Z. i tu pretio svedokinji B. da æe je ubiti, tvrdeæi da je u njenom stanu našao pištolje i bombe, iako ovo nije bilo taèno.

Svedokinja B. i njena majka M. su 22. avgusta 1994. godine izašle iz Goražda, oslabljenog zdravlja zbog teških uslova života, gladovanja i psihièkih patnji nanetih pretnjama i maltretiranjima.

Braèni par L. roditelji M, u vreme poèetka ratnih sukoba su oterani iz svog stana u Ul. Maršala Tita br. 13 u Goraždu i sa drugim Srbima smešteni u jednu zgradu koja je bila izložena artiljerijskim udarima. Muslimanski vojnici su ih spreèavali da u podrumu zgrade potraže zaštitu od granatiranja.

Braèni par L. je po povratku zatekao potpuno opljaèkan stan (odneti su hrana i sve vrednije stvari). U izolaciji, bez hrane, lišeni kontakta sa svojim bližnjim, umrli su u 1993. godini. Svedokinju B. i još dvojicu Srba koji su sahranjivali pokojnike, provocirali su muslimani, bacajuæi na njih kamenje i govoreæi: "Jedan pas manje".

Podaci o izvršiocu:

1. Beko, muslimanski vojnik z Višegrada,

2. Kustirica, muslimanski vojnik,

3. Berimac Anel iz Višegrada, muslimanski vojnik.

Dokaz: Zapisnik o iskazu svedokinje B., u dokumentaciji Komiteta pod br. 440/94-4.



1.1.9. Uniformisani muslimani su 26. juna 1992. godine isterali svedokinju S. iz stana u Ul. 1. maja br. 15 u Goraždu i odveli je u prostorije bivše menze u kojoj je bilo smešteno oko 75 Srba. Tu su ih držali tri dana, preteæi im da æe ih poubijati. Kada se vratila u stan, zatekla je ulazna vrata razvaljena, a sve što je vredelo bilo je odneto iz stana.

Uniformisani muslimani su je u aprilu 1994. godine ponovo isterali iz stana i od tada do bekstva iz Goražda (08.jula 1994. godine), živela je sa još 16 lica kod jedne Srpkinje.

Kao i drugi Srbi, bila je izložena gladi, bez pomoæi kakva je deljena muslimanima.

Dokaz: Zapisnik svedoka S, u dokumentaciji Komiteta pod br. 440/94-6.



1.1.10. Naoružana uniformisana lica su u julu 1992. godine isterala svedoka U. iz stana u Ul. 1. maja br.34 u Goraždu i odvela ga u drugu zgradu u istoj ulici, gde je sa još sedmoro Srba smešten u jednu prostoriju velièine 4 dž 4 m. Osim jedne devojke od oko 20 godina, to su bili sve stariji ljudi.

Tu su ih držali 15 dana. Hranu im nisu davali, veæ su ih povremeno odvodili do njihovih stanova da, ako je ostalo, potraže nešto od hrane.

Svedok U. je, kada se vratio kuæi, zatekao opljaèkan stan. Kasnije se u njegov stan uselila muslimanska porodica Isakoviæ iz sela Gojèeviæa. Pre useljenja,devojka iz te porodice ga je požurivala da napusti stan, govoreæi mu da sve "Vlahe" (Srbe) treba poubijati.

Dokaz: Zapisnik svedoka U, u dokumentaciji Komiteta pod br. 440/94-7.

[Stranac]

.1.11. Pripadnici musilmanke vojske i policije su sredinom jula 1992. godine u Goraždu prisilili veæi broj Srba da napuste stanove da bi se u njih uselili muslimani - izbeglice. Njih oko 75, muškaraca, žena i dece, starosti izmedju 7 i 70 godina, odvedeni su u zgradu u Ul. Moše Pijade, preko puta zgrade SUP-a. Smestili su ih u èetiri stana,tako da ih je bilo i po 12 u jednoj prostoriji. Èuvalo ih je 4-5 policajaca, zabranjujuæi im medjusobne kontakte.

Prilikom odvodjenja svedoka H. sa porodicom iz stana, Šefko Hodžiæ, vodja policijske patrole, proèitao je svedoku H. odluku Ratnog predsedništva, potpisanu od strane Hadža Efendiæa, o formiranju tzv. "Centra za izolaciju Srba", èija je svrha navodno bila zaštita Srba od muslimanskih ekstremista i spreèavanje Srba u Goraždu da saradjuju sa srpskim jedinicama van Goražda.

U ovom logoru su Srbe držali oko tri meseca, u veoma teškim higijenskim i drugim uslovima. Jednom dnevno su davaliim kuvanu neslanu koprivu, a svakog osmog dana po jedno parèe hleba. Spavali su na patosu, jer nameštaja nije bilo.

Zatoèeni Srbi su se obratili Ibru Èauševiæu, predsedniku Crvenog krsta Goražda, da im se da pomoæ u hrani, a on im je pokazao akt Ratnog predsedništva potpisan od strane Hadža Efendiæa, u kome je stajalo da Crveni krst ne treba da daje hranu Srbima koji su u izolaciji, jer je hrana za njih navodno obezbedjena.

Srbi su u ovom logoru iscrpljivani teškim uslovima života, zdravlje im je popuštalo, prekomerno su gubili u telesnoj težini (npr. svedok H. je za vreme boravka u ovom logoru izgubio 41 kg telesne težine). Dve žene - sestre, od 55 i 60 godina,od kojih je jednoj bilo ime Slavka, umrle su u ovom logoru.

Zgrada logora je vazdušnom linijom bila udaljena oko 150 m od prvih borbenih položaja, pa je bila izložena èestim granatiranjima sa obe strane.Jednog policajca su zatoèeni Srbi zamolili da naèelniku SUP-a Ibru Merkezu prenese njihovo traženje da im se omoguæi da se za vreme borbi sklone u hodnik ili u podrum zgrade. Policajac se vratio sa Merkezovom porukom da je bolje da æute, kako on ne bi došao i sve ih vezao za prozore.

Od granatiranja je poginuo Èedo Jovanoviæ, nastavnik iz Goražda, a još petorica Srba su ranjeni: Vlatko Vojinoviæ (gelerom u nogu), Rastko Vukomanoviæ (u vrat), Slavko Popoviæ (u vrat), Vlado Nedimoviæ i još jedan muškarac.

Kada su ih pustili iz logora, zatvoreni Srbi nisu imali gde da se vrate, jer su njihove stanove zauzeli muslimani, pa su se snalazili kako je ko znao.

H. se po izlasku iz logora obratio naèelniku SUP-a Merkezu da mu se vrati stan u koji se uselio Fadil Fakoviæ, a Merkez mu je na to rekao da mu je stan oduzelo Ratno predsedništvo, a da je on - Merkez, samo izvršio odluku Predsedništva.



Podaci o izvršiocu:

1. Efendiæ Hadžo, iz Goražda, predsednik stranke SDA, predsednik Skupštine opštine, a zatim predsednik Ratnog predsedništva u Goraždu,glavni organizator i inspirator zlodela prema Srbima,

2. Rašèiæ Rijad iz Goražda, ekonomista, zamenik predsednika SDA i èlan muslimanskog Ratnog predsedništva u Goraždu,

3. Borovina Enver iz Goražda, rodjen u Ustikolini, po zanimanju veterinar, èlan Ratnog predsedništva,

4. Kuljuh Haša, iz Goražda, ekonomista, naèelnik Odeljenja za privredu Goražda, èlan Ratnog predsedništva u Goraždu,

5. Pleh Fehim iz Goražda, pravnik, ranije sekretar opštine Goražde, èlan muslimanskog Ratnog predsedništva u Goraždu,

6. Merkez Ibro, naèelnik SUP-a Goražde, organizator "rezervne policije", izvršilac odluka muslimanskog Ratnog predsedništva u Goraždu,

7. Hodžiæ Šefko, pripadnik policije u Goraždu,

8. Dragaš Saša, milicionar SUP-a Goražde,

9. Klovo Izet, milicionar SUP-a Goražde,

10. Borèak Nuzur, milicionar SUP-a Goražde

11. Subašiæ, milicionar SUP-a Goražde.



Dokaz: Zapisnik o saslušanju - u dokumentaciji Komiteta pod brojevima 440/94-11, 12, 13, 17, 18 i 42, 36/95 i 462/94.



1.1.12. Dok je svedokinja Ž. bila u logoru u Ul. Moše Pijade preko puta zgrade SUP-a, u njen stan se uselila jedna muslimanska porodica. U jesen 1992. godine joj je dozvoljeno da se vrati u stan. Tri naoružana muslimana su u juna 1993. godine isterala su iz stana svedokinju Ž, te je ona otišla kod porodice È. kod koje je i ranije povremeno noæivala, u strahu da ne bude napadnuta u svom stanu.

Tada su bili uèestali napadi na Srbe kada bi izašli po vodu ili da potraže nešto od hrane. Nazivali su ih zlikovcima, žene - "èetnikušama" i sl. Noæu su ispaljivani rafali po prozorima stanova u kojima su bili Srbi.

Dokaz: Izjava svedokinje Ž, u dokumentaciji Komiteta pod br. 462/94.



1.1.13. Aprila 1994. godine u kuæi porodice Nedimoviæ u Goraždu, muslimanska policija je formirala logor za Srbe. Tu je bilo smešteno oko 50 privedenih Srba, koji su bili pod stražom policije. Uslovi za život su bili veoma teški. Od hrane im je davan samo jedan obrok dnevno - nešto od kuvanja sa jednim parèetom hleba. Zatoèeni Srbi su bili izloženi raznim maltretiranjima i pretnjama. Nazivali su ih èetnicima, a kuæu u kojoj su bili smešteni - "zoološkim vrtom za Srbe".



Podaci o izvršiocu:

1. Obrèanin Azem, iz Goražda,

2. Jusiæ Jasko, iz Hubijera kod Goražda

3. Koso Ramiz, muslimanski vojnik.



Dokaz: Zapisnici o iskazima vedoka: M, B, G, L, R. i Ž, u dokumentaciji Komiteta pod brojevima 440/94-11, 13, 17. i 42, 594/94-14 i 462/94.



1.1.14. Od poèetka ratnih sukoba, svedok S. iz Vitkoviæa (predgradje Goražda), kao i drugi Srbi, živeo je u strahu od muslimana, jer kao gradjanin nije uživao nikakvu zaštitu. Policija je dva puta pretresala njegov stan, a èinili su to i pripadnici vojnih jedinica.

Salko Malièeviæ, musliman sa kojim je svedok S. ranije radio u istoj organizaciji, jednom prilikom mu je rekao da je dobio zaduženje da ga likvidira, ali da on to neæe da uèini, jer ne može da ubija ljude (kasnije je napustio Goražde).

Svedok S. je u toku 1993. godine bio radno mobilisan sa još nekim Srbima. Terali su ih da seku drva, èiste naselje, ubijaju i zakopavaju pse i režu drva. Dok su ovo radili, bili su izloženi uvredama i ismejavanjima, èak i od dece.

Muslimanska policija je 17. maja 1994. godine svedoka S, kao i sve preostale Srbe u Vitkoviæima, deportovala u selo Šašiæe kod Goražda. Dozvolili su im da ponesu samo najnužnije stvari i kamionima ih prevezla u Šašiæe, gde su bili smešteni po srpskim kuæama. Tu su bili pod stalnim nadzorom policije, bez moguænosti da napuste selo.

Dokaz: Zapisnik svedoka S, u dokumentaciji Komiteta pod br. 205/95-1.



1.1.15. Dana 5. maja 1992. godine u Vitkoviæima (naselje u Goraždu), muslimanski vojnik Murat Popoviæ je upao u stan svedokinje K. i odmah poèeo da je tuèe kundakom od puške svuda po telu, pa i po levoj ruci ranije slomljenoj u ramenu, od èega se ona onesvestila. Kad se osvestila, Popoviæ joj je zapretio da æe da je ubije, pitajuæi je gde joj je sin, na šta ga je ona zamolila da je ubije i više ne "mrcvari", a on joj je odgovorio - da neæe tako lako proæi i još nekoliko puta je udario kundakom.

Sutradan je policija odvela svedokinju iz stana i smestila je kod Zdravka Nikoliæa u Vitkoviæima. Policajci su je vodili na tobožnja saslušanja koja su bila praæena pretnjama ubistvom i raznim uvredama. Nju je saslušavao islednik Osman Subašiæ.

Zajedno sa drugim Srbima je 17. maja 1994. godine deportovana u selo Šašiæe kod Goražda, koje je bilo pod policijskom kontrolom.



Podaci o izvršiocu:

1. Popoviæ Murat iz Vitkoviæa (Goražde)

2. Subašiæ Osman iz Foèe.

Dokaz: Zapisnik svedokinje K. (205/95-2).



1.1.16. Muslimanska vojska je 14. jula 1992. godine napala srpsko selo Buèje u kome je "pokupila" sve Srbe koji nisu uspeli da pobegnu - njih 44. Na putu prema Trebeškom brdu su pustili nekoliko žena i dece, a njih 32, medju kojima je bilo 12-15 muškaraca, a ostalo žene, odveli su na Trebeško brdo i zatvorili u podrumske prostorije jedne zgrade. Vojnici muslimanske jedinice Ahmeta Sejdiæa iz Višegrada su tu tukli Srbe - muškarce, a žene maltretirali i vredjali, udarajuæi im šamare ili ih vukuæi za kosu.Muškarce su pojedinaèno izvodili noæu i naredjivali im da dignu ruke u vis, a onda su ih udarali nogama, rukama, kundacima od oružja i palicama. Terali su ih da legnu potrbuške i "jedu" prašinu i ponovo ih udarali nogama, rukama, kundacima od oružja i palicama - po ledjima i drugim delovima tela - do onesvešæivanja. Podmetali su im noževe pod vrat i ispred oèiju. Vrhovima noža urezivali su im muslimanski amblem polumesec i zvezdu na telu i oznaku SDA na ledjima. Bušili su im uši, govoreæi da æe im stavljati mindjuše. P. su ekserom zakovali uvo za gredu u podrumu zgrade.

Ovo muèenje i povredjivanja su trajala šest dana. Posle toga su Srbe odveli u zatvor u Goražde, u kome su zadržani 8 meseci. Bilo ih je i po desetoro u jednoj æeliji, muškaraca i žena zajedno. Ležali su na patosu bez ikakve prostirke i pokrivaèa. Od hrane su samo po jednom dnevno dobijali nešto èorbe, u kojoj se moglo naæi i dlaka i tucanog stakla i jedno malo parèe hleba.

Saslušavali su ih policijski inspektori Samir Džebo i Mensur Djakoviæ iz Goražda. Svedokinju V. su prilikom saslušanja vukli za kosu. Po puštanju iz zatvora, svedokinji V. i V, kao i drugim Srbima bilo je zabranjeno kretanje.



Podaci o izvršiocu:

1. Sejdiæ Ahmet iz Višegrada, komandant muslimanske vojne jedinice,

2. Džebo Samir, policijski inspektor iz Goražda,

3. Djakoviæ Mensur policijski inspektor iz Goražda.

Dokaz: Zapisnici o saslušanju svedoka V, V. i B., u dokumentaciji Komiteta pod br. 440/94-3, 9 i 15.

[Stranac]

1.1.17. Muslimanski vojnici su poèetkom maja 1992. godine upadali u srpske kuæe u selu Crkvine (opština Goražde), uzimali sve vrednije stvari, a neke Srbe su i fizièki zlostavljali. Tako su tukli Andju Sekaru, rodjenu Deliæ iz Crkvine.

Dana 12. maja 1992. godine, grupa muslimanskih vojnika, medju kojima su bili sinovi Omera Eraka iz Kalca, odvela je iz sela Crkvine u selo Kalac èetiri žene srpske nacionalnosti, Andju i Stanu Deliæ i Andju Sekaru, rodjenu Deliæ i zatvorila ih u jednu kuæu. Muslimanski vojnik Mujo Peštek zahtevao je od ovih žena da obaveste muškarce iz sela o tome gde se nalaze, jer ih on neæe pustiti dok oni ne dodju. Jedna od žena je telefonom obavestila nekog od srodnika, pa su uskoro došli: Novica, Niko, Jovo, Radivoje i Dragan Deliæ, Uglješa i Nikola Žmukiæ, Milutin Pejoviæ, Pero Šekara i Ljubo Martoviæ - svi iz sela Crkvine. Posle ovoga su sve njih odveli u Mravince, gde ih je u Komandi muslimanske vojske saslušavao Osman Subašiæ. Subašiæ je prilikom saslušavanja tukao Nika Deliæa naoèigled svih. Potom su žene pustili, a pomenute muškarce zdržali (o njihovoj sudbini biæe reèi u drugom delu teksta).

Muslimanski vojnici su i dalje upadali u srpske kuæe u selu Crkvine. Dino Džambegoviæ i još jedan muslimanski vojnik su 10. 08. 1992. godine upali u kuæu Š. i tri dana sa prekidima, tukli i maltretirali èetiri pomenute žene i Š. Pošto više nije mogla da izdrži zlostavljanje, Andja Šekara je 13. 08. 1992. godine izvršila samoubistvo vešanjem. Preostale tri žene i Š. su odvedene u selo Šašiæe.

Podaci o izvršiocu:

1. "Mido", sin Eraka Omera iz Kalca, muslimanski vojnik,

2. "Liko", drugi sin Eraka Omera iz Kalca, muslimanski vojnik,

3. Peštek Mujo, iz sela Lokarica, muslimanski vojnik,

4. Subašiæ Osman, muslimanski vojni starešina,

5. Džambenoviæ Dino, iz sela Milijen kod Èajnièa.



Dokaz: Zapisnik svedoka D., u dokumentaciji Komiteta pod br. 594/94-13.



1.1.18. Grupa od 7 muslimanskih vojnika, koju je predvodio Jasko Jusiæ je u aprilu 1994. godine, oko 23.30 èasova noæu, razvalivši ulazna vrata, u9pala u stan D. i M. u Ul. Moše Pijade br. 18 u Goraždu. Skakali su i vršitali u stanu, tražeæi od stanara da se odmah isele, ali su iseljenje odložili do ujutru.

Azem Obarèanin i neki Pozder su sa još jednim naoružanim muslimanskim vojnikom upali u stan u ranim jutarnjim èasovima. D. i M. su pobegle u susedstvo, a oni su pucali po stanu i izazvali požar.

Kada su se obratiale za pomoæ policiji, smestili su ih u zatvor "da bi ih zaštitili" od razjarenih muslimana. Sutradan su ih savetovali da podnesu privatnu tužbu sudu, a muslimani iz njihove zgrade su rekli da su one same zapalile stan u koji se u medjuvremenu uselio Jusiæ Jasko.



Podaci o izvršiocu:

1. Jusiæ Jasko, iz Hubijera kod Goražda, koji je bio pratilac muslimanskog komandanta Djurakoviæ Ramiza,

2. Obarèanin Azem iz Goražda,

3. Pozder iz Vranjske mahale u Goraždu, sin Naile Pozder.

Dokaz: Zapisnici o iskazu M. i D, u dokumentaciji Komiteta pod br. 440/94-11 i 18.



1.1.19. Naoružani muslimani Ramiz Koso i Apko Hasanagiæ su, noæu izmedju 20. i 21. aprila 1994. godine, pokušali da zapale kuæu Nedimoviæa u Goraždu, pretvorenu u logor za Srbe, pucali su i pretili da æe sve Srbe pobiti.

Sutradan ujutro je Apko Hasanagiæ izveo H. iz stana njegovog sina i tražio od svedoka H. da za Radio-Goražde da izjavu da je Srbima u Goraždu dobro i da ih niko ne dira. Kad je svedok H. odbio da podje sa Hasanagiæem i da daje bilo kakvu izjavu, ovaj je poèeo da psuje i da ga vredja, a zatim je na njegovu glavu naslonio prednji deo pušèane cevi - po dužini - i ispalio èetiri metka, oprljivši mu kosu.

Posle ovoga je Hasanagiæ odveo svedoka H. do kuæe Nedimoviæa i pokušao njega i sve Srbe koje je isterao iz ove kuæe, da natera da izadju na most prema levoj obali Drine, gde su se nalazile prostorije Radio-Goražda. Srbi su posumnjali da na mostu mogu biti poubijani, pa su pružali otpor. Dvojica od njih - D. i V, krenuli su ka mostu i bili su ranjeni. R. i N. su u nastalom metežu krenuli da se vrate u kuæu, a Hasanagiæ je pucao u njihovom pravcu, ali ih nije pogodio. Na opiranje Srba da idu na most, Hasanagiæ je odgovorio da ih on na to tera zato što svedok H. neæe da da izjavu za Radio-Goražde. Svedok H. je na to rekao da pristaje da da izjavu pod uslovom da ostali Srbi budu pušteni. Hasanagiæ je tada poveo samo svedoka H. ka mostu, èemu se ovaj, ne prelazeæi most, uporno protivio, govoreæi da i u SUP-u imaju radio-stanicu, te da tu može dati izjavu. U jednom trenutku se Hasanagiæ predomislio i rekao svedoku H. da æe izjavu dati drugom prilikom.

Prema kasnijim saznanjima svedoka H, na D. i V. je pucano sa mesta koja su držali muslimanski vojnici (iz prostorija Radnièkog doma i zgrade suda). Ideja je bila da muslimani pušèanom paljbom ubijaju Srbe na mostu , a da se za to optuži srpska vojska èiji su se najistureniji položaji nalazili na oko 300 m od mosta.

S. je odmah posle ovog dogadjaja sa suprugom G. i decom, preplivavši Drinu, pobegao na srpsku teritoriju. Æazim Obarèanin, Apko Hasanagiæ i još jedan muslimanski vojnik su 24. aprila 1994. godine, tražeæi svedoka H, provalili u stan njegovog sina, ali je svedok H. sa suprugom uspeo da pobegne preko terase u susedni stan. Tada su ovi vojnici zapalili stan njegovog sina, kao i porodiène kuæe È. i svedoka Ž. koje su se nalazile u neposrednoj blizini svedoka H.

Podaci o izvršiocu:

1. Koso Ramiz, muslimanski vojnik,

2. Hasanagiæ Apko,iz Goražda,muslimanski vojnik,

3. Obarèanin Æazim,iz Goražda,muslimanski vojnik,

4. Hodžiæ Šefko, policajac iz Goražda.



Dokaz: Zapisnici o iskazu svedoka H. i G., u dokumentaciji Komiteta pod brojevima 36/95 i 440/94-17.



1.2. Ubistva civilnog stanovništva

Od poèetka ratnih sukoba u opštini Goražde, muslimanska vojska i policija su masovno vršile najteže zloèine prema Srbima - ubijanje civila.

Ubistva su vršena na mestima gde su Srbi zateèeni ili odvedeni, u njihovim kuæama, na ulici, u zatvoru ili u logorima. Mnogi su ubijeni pored reke Drine i njihova tela su posle baèena u reku.

Murat Šabanoviæ iz Višegrada koji je ispustio vodu iz hidrocentrale kod Višegrada, kada je sa muslimanskim jedincama krenuo prema Goraždu, postrojenim vojnicima se obratio reèima: "Sada idemo dalje, ko ne može da kolje i ubija Srbe, neka istupi iz stroja". (Niko nije istupio iz stroja.) Šabanoviæ je po dolasku u Goražde putem megafona pozivao muslimane da ubijaju Srbe (svedok M.).

U stvorenoj klimi uništavanja Srba, ubistva su mogli da èine i civili, èak i deca, a da ih u tome niko ne spreèava.

Po procenama Srba izbeglih iz Goražda, muslimanska vojska i policija ubila je oko 200 Srba - civila na podruèju opštine Goražde. Sami muslimani prièali su da su prvih meseci rata ubili 250 Srba - civila.

Prema do sada prikupljenim podacima i dokazima, izvršena su ubistva:



1.2.1. Muslimanski vojnik Memsudin Rašèiæ iz Goražda je poèetkom maja 1992. godine izvršio je pretres stana Dušana Nikoliæa u Goraždu, gde je, pored Dušana zatekao i njegovog brata Brana Nikoliæa, pa je obojicu odveo u Vitkoviæe, naselje u Goraždu, i tu ih lišio života - klanjem, a njihova tela bacio u Drinu.

Podaci o izršiocu: Rašèiæ Memsudin, iz Goražda, zvani "Meso", od oca Ibrahima i majke Hasne.

Dokaz: Izjave svedoka È. i Æ., u dokumentaciji Komiteta pod br. 370/94, kao i zapisnik o iskazu svedokinje B. 205/95-3.



1.2.2. Polovinom maja 1992. godine, grupa muslimanskih vojnika u Goraždu - naselje Baæiæi, ubila je Iliju Vlaškog iz Baæaka, a u selu Brda kod Goražda je ubila tri Srbina civila: Buda Uljara, Pera Pantoviæa i Miloša Drekala, svi iz Brda. Dela su izvršili tako što su Vlaškog i Uljara, zateèene kod njihovih kuæa, zaklali i njihova tela bacili u obližnji potok, dok su Pantoviæa i Drekala ubili iz vatrenog oružja na njihovom kuænom pragu.



Podaci o izvršiocu:

1. Rogo Salko, rodjen 1952. godine, od oca Muja i majke Hadžire, stalno nastanjen u Goraždu - naselje Baèci.

2. Rogo Aljo, rodjen 1956. godine, od oca Muja i majke Hadžire, stalno nastanjen u naselju Baæci,

3. Rogo Rasim, rodjen 1961. godine, od oca Muja i majke Hadžire, stalno nastanjen u naselju Baæiæi,

4. Rogo Ševko, od oca Sulja, stalno nastanjen u naselju Baæci,

5. Rogo Murat od oca Sulja, stalno nastanjen u naselju Baæci,

6. Rogo Halim, rodjen 1952. godine, od oca Sulja, stalno nastanjen u naselju Baæci, i

7. Rogo Enes, rodjen 1971. godine, od oca Murata stalno nastanjen u naselju Baæci.

Dokaz: Izjava svedoka K, u dokumentaciji Komiteta pod br. 370/94.

[Stranac]

1.2.3. U prvoj polovini maja 1992. godine u Goraždu, grupa muslimanskih vojnika upala je u kuæu Miša Jevdjeviæa u Ul. Ksenije Tanaskoviæ br. 1, iz kuæe oduzela sve vrednije stvari, kuæu zapalila, a zatim Miša i njegovog sina Milenka Jevdjeviæa odvela u naselje Mahala u Goražde i tu ih lišila života - streljanjem.

Podaci o izvršiocu:

1. Sijerèiæ Abdulselam, zv. "Pelam", rodjen 1952.godine u Goraždu, od oca Sadika,

2. Rašèiæ Memsudim, zvani "Memso", od oca Ibrahima i majke Hasne, vlasnik zabavnog salona sa poker-aparatima u Goraždu,

3. Teroviæ Samir, iz Goražda, tzv. "Tera",

4. Klovo Admir iz Goražda, zvani "Tajson", od oca Sulejmana,

5. Islamagiæ Sakib iz Goražda, zv. "Kime", i

6. Imširoviæ Ibrišim, iz Goražda.

Dokaz: - dokumentacija Komitet 370/94.



1.2.4. Dana 22. maja 1992. godine u Goraždu - naselje Obarak, pripadnici muslimanske vojske zvane "zelene beretke" upali su u kuæu Milana i Mile Spaiæ, izvršili pretres i iz kuæe oduzeli vrednije stvari, a zatim iz vatrenog oružja ubili Milu Spaiæ, rodjenu Droca, koja se zatekla u kuæi.



Potom su kuæu sa telom žrtve zapalili.

Podaci o izvršiocu:



1. Èeljo Izudin, iz Goražda, zvani "Beli",

2. Èeljo Sabahudin, iz Goražda, zvani "Crni",

3. Živojeviæ Muris, iz Goražda

4. Ramoviæ Memso, iz Goražda.



Dokaz: Izjave - dokumetnacija Komiteta pod br. 370/94.



1.2.5. Pripadnici muslimanske vojske i policije su u 1992. godini u Vitkoviæima (naselje Goražda) ubili oko 30 Srba. Ubistva su vršena tako što su Srbi prvo zatvarani u logor u prostorijama štamparije fabrike azota, a zatim lišavani života, ili su ubijani u stanovima ili pored Drine, nakon odvodjenja iz stanova.



Jedan muslimanski vojnik je 5. maja 1992. godine odveo iz njihovih stanova Rajka Kušiæa, Mirka Labusa i Jovanku Labus - svi iz Vitkoviæa. Posle dva dana svedok Staka Kušiæ èula je od susetke Azemine Vukoviæ da su njenog muža i dvoje Labusa, po naredjenju muslimanske komande, streljali istog dana kada su ih i odveli i da su njihova tela bacili u Drinu. Tada, a i kasnije, svedokinja je èula da je ubistva izvršio Omer Lukavica, iz Vitkoviæa.



Cela porodica Petka Stojanoviæa iz Vitkoviæa je stradala. Prvo su ubili Petkovog sina, a zatim silovali njegovu snahu, èemu se Petko usporotivio i bio odmah ubijen. Posle ovoga su Petkova snaha i unuk pobegli u Goražde i poginuli od granata, a negova bolesna supruga, je umrla u kuæi.



Podaci o izvršiocu: Lukavica Omer, iz Vitkoviæa, muslimanski vojnik.

Dokaz: Iskazi svedoka u Komitetu pod brojevima 295/95-2 i 1, 36/95, 281/95-1 i 281/95-5.



1.2.6. Muslimanska vojska je sredinom 1992. godine prilikom zauzimanja srpskih sela na teritoriji opštine Goražde, uz pljaèkanje i paljenje kuæa i drugih objekata, ubijala Srbe koji nisu uspeli da pobegnu. Tako su ubijeni:



1. Stojan Vukoviæ iz Bigoviæa,

2. Živko Markoviæ iz Mirošiæa,



3-14. dvanaest èlanova porodice Vukašinoviæ iz sela Bukvica,medju kojima je bilo i žena i dece,



15-17. Sava, Nikola i Buda Vukadin iz sela Osjeèani, zaoseok Smreke,



18-19. Vukosava Neškoviæ i Milka Vukadin (supruga Buda Vukadina) žive zapaljene kuæi Vukosave Neškoviæ u selu Osjeèani, zaseok Podmera,



20. Milanko Neškoviæ iz Osjeèana,



21-22. Lazar Gavriloviæ, star 92 godine i njegov sin Jovan, iz sela Crvljice,



23. Ranka Pajoviæ iz sela Pijevac,



24. žena èije je prezime Pešiæ, iz sela Pijevac,



25-29. Ljuboje i Nedeljko Jovoviæ i još tri starije žene, svi iz sela Glamoè.





Dokaz: Komitet 36/95.



1.2.7. Muslimanska vojska je sredinom 1992. godine zauzela srpska sela Borak Brdo i Grabovicu i ubila šestoro Srba koji nisu uspeli da pobegnu. Starca Iliju Gladanca isekli su nožem na komade, pred njegovom kuæom u selu Borak Brdo, pa su pre sahrane delovi njegovog tela sakupljani u šatorsko krilo.



Medju ubijenima je i Andjelka Terziæ iz Grabovice.



Podaci o izvršiocu:



1. Drljeviæ Meho, iz sela Kopaèa, zaselak Zidine,



2. Turkoviæ Enes, iz Goražda, obojica komandanti bataljona u Goraždanskoj muslimanskoj brigadi.



Dokaz: Zapisnici o iskazu svedoka, u dokumentaciji Komiteta pod brojevima 440/94-21 i 36/95.



1.2.8. Sredinom 1992. godine, od Srba zatoèenih u Logoru u Mravinjcu (opština Goražde), ubijeno je najmanje dvadeset . Medju njima su:



1-5. Novica, Niko, Jovo, Radivoja i Dragan Deliæ, iz Crkvine,

6-7. Uglješa i Nikola Žmukiæ iz Crkvine,

8. Milutin Pejoviæ iz Crkvine,

9. Ljubo Matoviæ iz Crkvine.



Muslimanski vojnici su zatoèili ove Srbe (kao i Peru Šekarz koji je umro od srèanog udara) upotrebivši èetiri žene iz Crkvine kao taoce (izneto pod 1.1.17). Jedno vreme su ih držali u logoru u Mravinjcu, a kada su ih poveli ka Goraždu, u Vitkoviæima je poginuo vozaè kamiona kojim su prevoženi, pa je brat tog vozaèa pucao po njima i ubio Radivoja Deliæa, a ranio Novicu Deliæa. Najbliža rodbina Srba preživelih u ovom dogadjaju kasnije nije ništa saznala, a prema saznanjima svedoka H. oni su ubijeni.



Od zatoèenika u logoru u Mravinjcu ubijeni su i:



10-11. Dejan Jagodiæ i njegova supruga, iz Mravinjca,



12. Milja Vukadin, koja je dovedena iz sela Osjeèani.



Muslimanskom vojnom jedinicom, koja je odvela Srbe u logor u Mravinjcu, komandovali su Mustafa Zlatiæ i Osman Subašiæ.

Podaci o izvršiocu:



1. Zlatiæ Mustafa, iz Goražda, komandant muslimanske vojne jedinice, star oko 40 godina, pre rata bio prevoznik,



2. Subašiæ Osman, iz Foèe, muslimanski vojni starešina.



Dokaz: Zapisnici o iskazu svedoka H, u Komitetu pod br. 594/94-13 i 36/95.

[Stranac]

.2.9. Naoružani muslimanski vojnici kojima je komandovao Osman Subašiæ su u avgustu 1992. godine u selu Šašiæima, opština Goražde, odveli Gojka Simoviæa, iz Sarajeva, zastavnika JNA, koji se poèetkom rata zatekao u Šašiæima. Kasnije se ništa nije saznalo o sudbini odvedenog Simoviæa, pa se pretpostavlja da je ubijen.



Podaci o izvršiocu: Subašiæ Osman, zvani "Osmo", iz Zubine Šume, koji je pre rata radio u KPD Foèa.

Dokaz: Komitet pod br. 594/94-17.



1.2.10. U Goraždu su ubijeni i sledeæi Srbi civili:



1. Apostolov Todor, iz zgrade br. 12 u Ul. Sandžaèkih brigada, odveden jula 1992. godine i ubijen u naselju Mahala kod džamije,

2. Vajagiæ Milan, iz Ul. Sandžaèkih brigada 12, odveden jula 1992. godine i ubijen u naselju Mahala kod džamije,

3. Vajagiæ Steva, iz Ul. Sandžaèkih brigada br. 12, odveden jula 1992. godine i ubijen u naselju Mahala kod džamije,

4. Vukomanoviæ Rastko, iz Goražda ubijen kada je Jusiæ Jasko aprila 1994. godine, razjaren što je stan u koji je došao da se useli zatekao zapaljen, a reèeno mu da je to uradila vlasnica stana (mada su to uradili muslimani), otišao u kuæu Nedimoviæa u Ul. Moše Pijade br. 62 i pucao po Srbima koji su polegali po zemlji ili bežali,

5. Vukoviæ Koviljka, stara 65 godina, iz Ul. Prvog maja, u drugoj polovini 1993. godine, izvedena je noæu iz stana i ubijena nekim èvrstim predmetom, a zatim je njeno telo baèeno u Drinu (na obali su ostavili njenu tašnu, pokušavajuæi da insceniraju samoubistvo),

6. Vukoviæ Krsta, iz Ul. Sandžaèkih brigada br. 12 odveden jula 1992. godine i ubijen u naselju Mahala kod džamije,

7. Daniloviæ Zora, stara 50 godina, u prvoj polovini 1994. godine baèena sa terase petog sprata zgrade u Ul. Mira Šekariæa,

8. Djokiæ Milisav, iz sela Ilovaèa - naselje Nekopi, u aprilu 1992. godine su ga ubili naoružani muslimani,

9. Djokoviæ Branislav, star 40 godina, u prvoj polovini 1994. godine su ga u garaži pored Drine ubili muslimanski vojnici, pripadnici jedinice Ahmeta Sejdiæa (leš nadjen u Drini),

10. Djokoviæ Ivo, star 65 godina iz Ul. Maršala Tita, prvoj polovini 1994. godine su ga ubili muslimanski vojnici pripadnici jedinice Ahmeta Sejdiæa. Leš je nadjen u Drini,

11. Zdjelar Milan i njegova supruga, iz Ul. Maršala Tita br. 36,

12. Zdjelar Boja, iz Ul. Maršala Tita br. 36, maja 1992. godine pronadjen je njen leš na kome je bilo 9 prostrelnih rana i ubod nožem na vratu. Kada je sahranjivana, prisutni muslimanski policajac je rekao da je i Bojin muž Milan "otplovio" niz Drinu,

13. Ignjatoviæ Desanka, teško ranjena noæu izmedju 17. i 18. aprila 1994. godine, kada su u kuæu porodice Èarapiæ u kojoj je bilo više Srba, nasilno ušla dva muslimanska naoružana vojnika i pucala u njih. Desanka je od zadobijenih povreda kasnije umrla,

14. Ivanoviæ Sreæko, star 65 godina, ubijen u svom stanu u Ul. Prvog maja u Goraždu 1.12.1992. godine, tako što mu je nekim tupim predmetom razbijena lobanja,

15-16. Ivetiæ Trifun i njegova žena Bogdanka, iz Ul. Prvog maja, ubijeni u prvoj polovini 1994. godine, nadjeni mrtvi u stanu,

17. Jakšiæ Milja, iz Ul. Sandžaèkih brigada, supruga Stojana Jakšiæa, nadjena u 1993. godini mrtva u Drini,

18. Jakšiæ Rade, iz zgrade u Ul. Sandžaèkih brigada br. 12, odveden jula 1992. godine i ubijen u naselju Mahala kod džamije,

19. Jakšiæ Stjepan, iz ul. Sandžaèkih brigada br. 12, odveden jula 1992. godine i ubijen u naselju Mahala kod džamije,

20. Jankoviæ Stojan, iz Goražda, sredinom 1992. godine u Goraždu ga je ubio nepoznati muslimanski snajperista dok je prelazio preko jedne èistine da bi se snabdeo vodom,

21-22. Jevtoviæ Toma i njegova supruga Bogdanka, ubijeni u prvoj polovini 1994. godine ispred zgrade u Ul. Prvog maja u kojoj su stanovali,

23. Komlenoviæ Dragan, star oko 40 godina, odveden sredinom 1992. godine i kasnije ubijen,

24. Komlenoviæ Slavo, star oko 45 godina, odveden sredinom 1992. godine i ubijen u naselju Mahala kod džamije,

25. Kovaè Zdravko, 26. maja 1992. godine, nakon pretresa njegovog stana u Ul. Sandžaèkih brigada br. 18 naoružani muslimanski vojnici i policajci - Hodžiæ Zija, Subašiæ Sateta, Hodžiæ Šefka, Dedoviæ Mirka i "Mila" - odveli su ga u nepoznatom pravcu, a kasnije se prièalo da je zadavljen žicom i baèen u Drinu,

26. Lazoviæ Milan, iz Ul. Sandžaèkih brigada 12, iz kuæe ga je 13. jula 1992. godine odvela muslimanska milicija, a kasnije njegova supruga o njemu nije ništa saznala, pa pretpostavlja da je ubijen, kao i mnogi drugi, u naselju Mahala kod džamije,

27. Lakoviæ Branko, iz Goražda, sredinom aprila 1994. godine muslimanski vojnici su ga, zajedno sa suprugom Ljubicom, isterali iz stana i uputili ga preko mosta na levu obalu Drine, a zatim pucali i teško ga ranili i sa mosta bacili u reku, dok je njegova supruga uspela da pobegne na drugu obalu,

28. Leovac Dušan, star 63 godine, iz Ul. Ksenije Tanaskoviæ, odveden u julu 1992. godine i ubijen u naselju Mahala kod džamije,

29. Lujiæ Branko, star oko 53 godine, nastavnik fizièkog vaspitanja, iz Ul. Omladinske u Goraždu u junu 1992. godine ga je muslimanski policajac Hodžiæ Šefka odveo i posle muèenja u prostorijama SUP-a je ubijen,

30-31. Marinkoviæ Rade i njegova supruga Andja iz Ul. Rasadnik u Goraždu,

32. Markoviæ Desa iz Goražda, stara 60 godina, ubijena noæu izmedju 17. i 18. aprila 1994. godine, kada su u kuæu porodice Èarapiæ u kojoj je bilo više Srba, nasilno ušla dva naoružana muslimanska vojnika i pucala u nju,

33. Mihajloviæ Milan, star oko 30 godina, 4. maja 1992. godine odveden iz kolonije "Prvi maj", pretpostavlja se da je ubijen i baèen u Drinu,

34. Miloviæ Danilo, iz Goražda, jula 1992. godine odveden i ubijen u naselju Mahala kod džamije,

35. Mitranoviæ Slobodanka, stara 83 godine iz Ul. Maršala Tita, ubijena u prvoj polovini 1994. godine,njen leš nadjen u Drini,

36. Mutlak Miloš, iz Goražda, ubijen sredinom 1992. godine, njegovo telo baèeno u Drinu,

37. Neriæ Kova, neutvrdjenog dana 1993. godine u Goraždu, Kolonija "Prvi maj", u njenom stanu su je zadavili muslimanski policajci, njeno telo je nadjeno u Drini,

38. Neškoviæ Novica, star 90 godina, nepokretan, živ zapaljen u svojoj kuæi u Goraždu,

39. Nikoliæ Brana, starica, 17. jula 1992. godine su je na stepenicama zgrade u Ul. Sandžaèkih brigada br. 18 vatrenim oružjem ubili muslimanski vojnici, medju kojima je bio i sin uèitelja Selimoviæ Šefka,

40. Pajoviæ Ranko, iz Goražda, ubijen tako što su mu muslimanska deca kamenjen stukla glavu, kao zmiji,

41. Peroviæ Zora, baèena sa èetvrtog sprata,

42. Sorak Zoran, iz zgrada u Ul. Sandžaèkih brigada br. 12, odveden jula 1992. godine i ubijen u naselju Mahala kod džamije,

43-44. Stojanoviæ Marjan i njegova majka Koviljka, ubili su ih vatrenim oružjem 17. jula 1992. godine u njihovom stanu u Ul. Sandžaèkih brigada br. 18 muslimanski vojnici, medju kojima je bio i sin uèitelja Selimoviæ Šefka,

45. Stojanoviæ Uglješa iz Ul. Prvog maja br. 15, 13. jula 1992. godine odveden, pretpostavlja se da je ubijen i njegovo telo baèeno u Drinu (reka je izbacila leš koji lièi na njega),

46-47. Heleta Milko i Miladin, 4. maja 1992. godine su ih pred njihovom kuæom unaselju Površnice u Goraždu ubili muslimanski vojnici,

48. Èarapiæ Andja, iz Buèja, rodjena 1939. godine, od oca Milovana, umrla od iscrpljenosti i glasi u policijskom zatvoru u Goraždu ,

49. Èarapiæ Darinka, stara 83 godine, zapaljena u kuæi u Ul. Sandžaèkih brigada,

50. Èarapiæ Drago, iz Buèja, star oko 68 godina, od oca Miæe, umro od iscrpljenosti i gladi u policijskom zatvoru u Goraždu,

51. Èarapiæ Dušan, iz Buèja, rodjen 1932. godine, od oca Ostoje, umro od iscrpljenoti i gladi u policijskom zatvoru u Goraždu,

52. Èarapiæ Jovan, iz Buèja, u julu 1992. godine na Trebeškom brdu, muslimanski vojnici, pripadnici jedinice Sejdiæ Ahmeta, su ga teško muèili i od zadobijenih povreda je umro,

53. Èarapiæ Radoje, iz Buèja, od oca Milena, star 21 godinu, u prvoj polovini 1994. godine su ga muslimanski vojnici, pripadnici jedinice Sejdiæ Ahmeta ubili klanjem, leš nadjen u Drini.



Podaci o izvršiocima:

1. Efendiæ Hadžo, predsednik SDA i predsednik Skupštine opštine Goražde, a zatim predsednik Ratnog predsedništva u Goraždu, star oko 45 godina, magistar ekonomije, rodom iz sela Zaborak (Èajnèe), glavni organizator i inspirator zlodela prema Srbima,

2. Rašèiæ Rijad, iz Goražda, ekonomista, pre rata radio u fabrici žice u Goraždu, zamenik predsednika SDA i èlan muslimanskog Ratnog predsedništva u Goraždu,

3. Borovina Enver, iz Goražda, rodjen u Ustikolini, star oko 35 godina, po zanimanju veterinar, èlan muslimanskog Ratnog predsedništva,

4. Kuljuh Haša, iz Goražda, ekonomista, naèelnik za privredu opštine Goražde, èlan muslimanskog Ratnog predsedništva,

5. Pleh Fehim, iz Goražda, pravnik, bio sekretar Skupštine opštine Goražde, èlan muslimanskog Ratnog predsedništva,

6. Djuliman Kemal, iz Goražda, predsednik tobožnjeg civilnog prekog suda u Goraždu,

7. Merkez Ibro, naèelnik SUP-a Goražde, organizator "rezervne policije",

8. Begoviæ Dževad, iz Goražda, naèelnik Centra javne bezbednosti u Goraždu,

9. "Hošo", inspektor SUP-a Goražde,

10. Kamenica, inspektor SUP-a Goražde,

11. Džebo Samir, inspektor SUP-a Goražde,

12. Djakoviæ Mensur, inspektor iz Goražda,

13. Èeljo Irfan, inspektor SUP-a Goražde,

14. Sejdiæ Ahmet, komandant jedne od muslimanskih vojnih jedinica,

15. Hodžiæ Zijo, muslimanski vojnik,

16. Subašiæ Safet, muslimanski vojnik,

17. Hodžiæ Šefkto iz Goražda, muslimanski policajac,

18. Dedoviæ Mirzo, muslimanski vojnik,

19. "Mile", muslimanski vojnik,

20. sin uèitelja Selimoviæ Šefka iz Goražda, muslimanski vojnik,

21. Èelik Kemo, jedan od èelnika SDA, inspirator zlodela prema Srbima,

22. Šabanoviæ Murat iz Višegrada, kao podstrekaè (megafonom pozivao muslimane da ubijaju Srbe),

23. Jusiæ Jasko, iz Hubijera kod Goražda, pratilac muslimanskog komandanta desne obale Drine.

Dokaz: Zapisnici o saslušanju svedoka i drugi dokazi - u dokumentaciji Komiteta pod brojevima 440/94-11, 12, 16, 18, 25, 42, 8, 13, 10, 14, 15, 4, 3, 9 i 6; 594/94-14; 36/95; 205/95-3, 462/94 i 281/95-1 do 6.

[Stranac]

1.2.11. O ubijanju Srba u Goraždu, kao i o njihovom smeštaju u logore ("centre za izolaciju") odluèivalo je Ratno predsedništvo u Goraždu, formirano poèetkom maja 1992. godine, koje je preuzelo nadležnosti Skupštine opštine u ratnim uslovima. Kao predsednik SO Goražde, na èelo Ratnog predsedništva došao je Hadžo Efendiæ, a èlanovi Predsedništva su postali èelnici stranke SDA.

Prema saznanjima svedoka (36/95), Ratno predsedništvo je na predlog Efendiæa odluèilo da on bude likvidiran, ali je izvršenje te odluke spreèio bivši kapetan JNA - komandant muslimanskih jedinica na podruèju Goražda, zapretivši Efendiæu pištoljem.

Pored ovog, još neki muslimanski komandanti, bivši oficiri JNA, usprotivili su se ubijanju Srba - civila bez ikakvog sudjenja, pa je Hadžo Efendiæ formirao tobožnji preki sud èiji je zadatak bio da "presudama" naknadno pokrije veæ izvršena ubistva Srba od strane muslimanske policije i vojske. Efendiæ je ponudio Seju Imamoviæu, bivšem sudiji Osnovnog suda u Goraždu, da bude predsednik "prekog suda", ali je Imamoviæ to odbio, smatrajuæi da u civilstvu ne može da bude formiran "preki sud" i da bi prilikom sudjenja morala da bude poštovana redovna procedura.

Na traženje Efendiæa, funkcije predsednika "prekog suda" se prihvatio Kemo Djuliman, ranije sudija za prekršaje u Goraždu, koji je napisao "presude" za oko 100 ubijenih Srba.

Hadžo Efendiæ je bio na dužnosti predsednika Ratnog predsedništva do februara 1993. godine kada je prešao u Sarajevo na novu dužnost, a sada je ambasador u Beèu.

Jedan od najopasnijih i najrevnosnijih izršilaca Efendiæevih naredjenja i odluka Ratnog predsedništva bio je Ibro Merkez, naèelnik SUP-a Goražde. Merkez je neposredno pre izbijanja ratnih sukoba organizovao razdvajanje muslimanske i srpske policije, a poèetkom rata organizovao je tzv. rezervnu policiju u koju su ušli muslimanski ekstremisti i ozloglašeni kriminalci.

U nekim sluèajevima su, posle ubistva Srba u Goraždu, na mesto dogadjaja izlazile tobožnje komisije, sastavljene od predstavnika policije i vojnog ili civilnog suda koje su pravile lažne zapisnike kao da se radilo o samoubistvima.



1.3. Uništavanje civilnih objekata i druge imovine



Pored veæ pomenutih pojedinaènih uništavanja kuæa i stanova koji su pripadali Srbima, musilmanska vojska je od poèetka maja do poèetka oktobra 1992. godine u selima na teritoriji opštine Goražde masovno uništava srpske kuæe i drugu imovinu, bez ikakve vojne potrebe, uz ubijanje Srba koji nisu uspeli da pobegnu (o èemu je bilo reèi).

Kuæe su prvo pljaèkane, a zatim zajedno sa drugim objektima koji služe seoskom domaæinstvu spaljene. Opljaèkana je sva krupna i sitna stoka, a zemljište deljeno muslimanima - izbeglicama i gradjanima Goražda.

Od 33 sela u kojima su živeli iskljuèivo Srbi, samo jedno nije spaljeno (Šašiæi). Spaljena su sela:

Borak Brdo, Grabovica, Donja Sopotnica, Gornja Sopotnica, Jelah, Jabuka, Crvljivac, Pijevac, Gornje Selo, Uštanoviæi, Konjibaba, Ostružno, Ilino, Hranjen, Trešnjica, Gornja Brda, Završje, Mirliæi, Tupaèiæi, Markoviæi, Bukvica, Bogovoiæi, Mirušiæi, Ropoviæi, Crnci, Nekopi, Bašabuliæi, Podkozara, Buèje, Vuèetiæi, Orahovice i Kolijevke.

Srpke kuæe su spaljivane i u selima sa mešovitim stanovništvom. Procenjuje se da je u selima i gradu Goraždu spaljeno ukupno oko 1.500 srpskih kuæa i stanova.

Uništavana je i druga imovina Srba, kao što su voænjaci i šume. Tako je iskrèen Višnjik Boška Jankoviæa iz Donje Sopotnice, u površini od 3 duluma, a šuma Uglješe Droce iz sela Podranjen je zapaljena.

Dokaz: Komitet pod br. 36/95.



2. ZLOÈINI PREMA RATNIM ZAROBLJENICIMA



2.1. Na releju "Trovrh" kod Goražda je 24. avgusta 1992. godine muslimanska vojna jedinica kojom je komandovao Zaim Imamoviæ iz Goražda, sa pomoænicima Abdulselamom Sijerèiæem i Mithatom Drljeviæem, zarobila osam pripadnika srpskih oružanih snaga:



1. Lasicu Boška,

2. Lasicu Djoka,

3. Èeha Njegoša,

4. Vukoviæa Koja,

5. Todoroviæ Buda,

6. Todoroviæ Brana,

7. Radoviæ Tija i

8. Klaèar Rata, svi iz Goražda.



Muslimanska vojska je prilikom borbi upotrebila nedozvoljena borbena sredstva - bojne otrove.

Drljeviæ Mithat je sa grupom vojnika odveo zarobljenike u Silos u Kopaèima, nedaleko od Goražda. Tu su nekoliko dana muslimanski vojnici tukli i muèili zarobljenike. Da bi prekratio muèenje, zarobljenik Rato Klaèar izvršio je samoubistvo vešanjem. Preostalih sedam zarobljenika je prebaèeno u zatvor u Goraždu, gde su zadržani nekoliko dana i svake noæi tuèeni - do onesvešæivanja (zatvorenici su èuli njihove krike), a zatim vraæeni u silos u Kopaèima.

Posle nekoliko dana je svih sedam zarobljenika izvedeno pored Drine, ispod starog željeznièkog mosta i streljano, a njihova su tela baèena na smetlište u blizini železnièke pruge.



Podaci o izvršiocu:

1. Drljeviæ Mithat, iz Goražda, Ul. Milivoja Vuloviæa br. 19, rodjen 19.02.1951. godine u Goraždu, od oca Izeta i majke Esme, pomoænik komandanta muslimanske vojne jedinice,

2. Mašiæ Muhidin, iz Goražda, naselje Kopaèi, saobraæajni milicionar,

3. Drljeviæ Enver, iz Goražda,

4. Drljeviæ Juso, iz Goražda - naselje Kopaèi, po zanimanju nastavnik,

5. Pršeš Hamed, iz Goražda.



Dokaz: Zapisnici u dokumentaciji Komiteta pod br. 370/94-3 i 440/94-3 i 9.



2.2. Èetvoricu Srba medju kojima su bili i Slobodan Tanaskoviæ i Ljubinko Davidoviæ, kao pripadnike Teritorijalne odbrane Srpske vojske, zarobile su 16. septembra 1992. godine na mestu Meremišje u blizini Višegrada muslimanske vojne jedinice kojima je komandovao Ahmet Sejdiæ.

Muslimanski vojnici su odmah po zarobljavanju tukli zarobljenike kundacima od oružja, rukama i nogama, a zatim ih vezali i odveli u selo Medjedja gde su ih smestili u prostor ispod stepeništa u jednoj privatnoj kuæi. Tu su zarobljenici držani oko dva meseca i za sve vreme, a naroèito prvih 12 dana, tuèeni su pendrecima, drvenim palicama, nogama, rukama, kundacima od oružja i drugim predmetima koji bi im se našli pri ruci.

Ljubinko Davidoviæ je posle nekoliko dana umro od zadobijenih povreda. To se dogodilo tako što su ga muslimanski vojnici izveli na sprat zgrade i tu ga tukli, a zatim bacili niz stepenice medju zarobljenike, gde je kratko vreme ležao nepomièno i izdahnuo. Sutradan su njegovo telo bacili u Drinu.

Zarobljenike je najviše tukao Meho Kasapoviæ, koji je i druge podsticao na takve radnje. U tuèi i telesnom povredjivanju zarobljenika u Medjedji uèestvovali su i Avdija Šabanoviæ, Nihad Dizdareviæ, Dedžat Dizdareviæ i Salko Mutapèiæ.

Tuèi zarobljenika prthodila su tobožnja saslušavanja koja su obavljali Avdija Šabanoviæ i Korèiæ. Zarobljenicima su sve vreme ruke bile vezane (odvezivani su u retkim prilikama radi uzimanja hrane ili obavljanja nužde).

Zarobljenici su bili izloženi i raznim vidovima zastrašivanja. Davali su im u ruke puške i terali ih da puške okreæu jedan prema drugom. Plašili su ih noževima. Jedan muslimanski vojnik zaparao je B. tri puta vrhom noža po levoj strani grudnog koša.

Tuèe i fizièka zlostavljanja bili su takvog intenziteta da su zarobljenici gubili svest. Svoje muèitelje molili su da ih ubiju i tako im prekrate patnje.

Zarobljenici su bili izloženi gladovanju, dobijali su dnevno po jedno parèe hleba od oko 100 grama, a ponekad i ponešto kuvano.

Higijenski uslovi života su bili veoma teški - zarobljenici se nisu ni umivali, ni kupali.

Š, O. i Slobodan Tanaskoviæ su prebaèeni u Goražde i smešteni u podrum stare zgrade pošte. Tu su ih noæu u mraku, tukla nepoznata lica. Gladovanje je bilo tako veliko da je ponekad prolazilo i po èetiri do 10 dana, a da ne dobiju ništa od hrane. U prostoriji bez grejanja i sa razbijenim prozorima je u zimsko vreme bilo veoma hladno.

Od fizièkog zlostavljanja, iscrpljenosti i hladnoæe, umro je 06. 01. 1993. godine zarobljenik Slobodan Tanaskoviæ.

Posle oko mesec dana boravka u pomenutom podrumu, Š. i O. su prebaèeni u zarobljenièki logor u zgradi ZOIL "Sarajevo" u Goraždu. Smešteni su u podrum, u prostoriju za ugalj.

U logor su 26. 01. 1993. godine dovedena 24 zarobljena srpska vojnika iz Rudog. O postupanju prema zarobljenicima u ovom logoru biæe reèi pod 2.3.

Š. je razmenjen 08.07.1993. godine i prilikom pregleda u užièkoj bolnici je utvrdjeno da ima tragove preloma èetiri rebra sa leve strane grudnog koša i prelom grudne kosti. Na telu ima ožiljke od povreda, ošteæenog je zdravlja (prilikom mpregleda je imao 1,200.000 belih krvnih zrnaca), a telesna težina spala mu je sa 96 kg na 48 kg. Nisu ga prepoznali ni najbliži srodnici.



Podaci o izvršiocu:



1. Sejdiæ Ahmet, iz Višegrada, star nešto manje od 40 godina, završio Šumarski fakultet, pre rata radio u preduzeæu "Terpentin" u Višegradu, komandant muslimanske vojne jedinice,

2. Kasapoviæ Meho, star oko 40 godina, rodom iz okoline Višegrada, pre rata bio milicionar,

3. Šabanoviæ Avdija, iz Višegrada, brat Šabanoviæ Murata,

4. Dizdareviæ Nihad,

5. Dizdareviæ Dedžat,

6. Mutapèiæ Salko, zv. "Salkan",

7. Karèiæ iz Višegrada, ranije radio u Osiguravajuæem zavodu.

Dokaz: Zapisnik svedoka 594/94-12.

[Stranac]

2.3. Muslimanska vojska pod komandom Ahmeta Sejdiæa je 21. januara 1993. godine na brdu Strmica i mestu Dolovi u opštini Rudo zarobila 25 srpskih vojnika, medju kojima je bilo i ranjenika. Zarobljeni su:



1. Arsiæ Ljubinko,

2. Arsiæ Branko,

3. Pajeviæ Slavko,

4. Jovanoviæ Ranko,

5. Èolakoviæ Èedo,

6. Stanišiæ Tomislav,

7. Tomiæ Jovan,

8. Tomiæ Vlado,

9. Æupoviæ Milorad,

10. Topaloviæ Radivoje,

11. Kuburoviæ Petar,

12. Djuroviæ Milovan,

13. Æupoviæ Djordje,

14. Stupiæ Gojko,

15. Stanišiæ Radoje,

16. Gazdiæ Željko,

17. Vilaret Milisav,

18. Simiæ Milosav,

19. Simiæ Desimir,

20. Stjepanoviæ Zoran,

21. Sjepoviæ Vladimir,

22. Drobnjak Ilija,

23. Spajiæ Radovan,

24. Bogojeviæ Radovan,svi iz Rudnog i okolnih sela,

25. Bogdanoviæ Zoran iz Arilja.



Muslimanska vojska je prilikom zarobljavanja srpskih vojnika upotrebila bojni otrov - suzavac.

Pošto svi pomenuti vojnici nisu bili zarobljeni u isti mah, komandant muslimanske vojne jedinice Sejdiæ je koristio veæ zarobljene vojnike za zarobljavanje drugih tako što je naterao T. i S. da putem megafona pozivaju druge srpske vojnike na predaju.

Odmah po razoružavanju zarobljenika, muslimanski vojnici su im vezali ruke iza ledja, a zatim su im oduzimali stvari i otpoèeli sa pretnjama ubistvom, grubim vredjanjem i zlostavljanjem, nanoseæi im telesne povrede i patnje.

Tako je više muslimanskih vojnika kundacima od oružja, rukama i nogama udaralo po telu zarobljenika Æ. i izbio mu èetiri zuba iz gornje vilice. Jedan muslimanski vojnik je više puta snažno udario pesnicama u predelu lica i slepooènice zarobljenika D.

Kad je jedan muslimanski vojnik ugledao amblem Republike Srpske na kapi G, udario ga je po glavi, skinuo mu kapu i bacio je u vatru. Usput, dok su ih vodili G. i druge zarobljenike su udarali po telu kundacima od oružja, rukama i nogama. Nekima su podmetali nož pod grlo.

Èim je zarobljenik Radivoje Topaloviæ razoružan, jedan musimanski vojnik ga je udario kundakom od puške po glavi tako da se onesvestio. Dok je još bio u nesvesti, skinuti su mu bunda, bluza i džemper.

Odmah po zarobljavanju T, muslimanski vojnici su mu oduzeli su mu vetrovku. T. su oduzeli džepni železnièki sat, vojnièku bluzu i vetrovku. Muslimanski vojnici u DJ. i K. koji su se poslednji predali, udarali su kundacima od puške, rukama i nogama i bacali ih na tle, gazeæi po njima.

È. su oduzeli vetrovku i, dok su ga vozili sa rukama vezanim iza ledja, jedan muslimanski vojnik mu je psovao majku srpsku i udarao ga kuandakom od puške u grudni koš i nogama u predelu rebara, stomaka i bubrega.

Muslimanski vojnici su u jedno vozilo prvo ubacili teško ranjenog zarobljenika Zorana Bogdanoviæa, a preko njega, druge vezane zarobljenike, pa je ranjenik ubrzo umro.

Ahmet Sejdiæ je upotrebio zarobljene srpske vojnike za uklanjanje mina iz tunela ispod brda Donja Strmica na putu Rudo-Brodar-Medjedja. Dve mine su eksplodirale i dva zarobljenika su ranjena: Miloradu Æupoviæu razneta je peta leve noge i povredjeno mu levo oko, a povredjen je i Branko Arsiæ. Obojica povredjenih su leèena u bolnici u Goraždu.

Dok su se vozili kombijem, muslimanski vojnici su terali zarobljenika D. da sa njima peva muslimanske pesme i pri tom ga je jedan od vojnika stalno udarao pesnicom u slepooènicu. Isti vojnik je udarao pesnicom i onesvešæenog ranjenog zarobljenika S.

Kad je kombi stao, vojnik koji je ranije tukao D, zakaèio je jedan kraj gvozdenu kuku za kragnu bluze D, a drugi kraj za krov kombija, dok je drugi vojnik oštrio lovaèki nož.

Jedna devojka u maskirnoj uniformi je pitala D. da li je suneæen, pa kad je ovaj odgovorio da nije, rekla mu je da æe odmah da mu odseèe polni organ, ali su je drugi od toga odvraæali, govoreæi da æe to moæi da uèini kasnije.

Od zadobijenih udaraca D. je zadobio povredu vilice i usta su mu bila suva, pa je odbio da ponovo peva muslimanske pesme. Tada je devojka u maskirnoj uniformi prinela njegovom licu kriglu punu vode, a onaj vojnik koji ga je ranije tukao, snažno je udario dlanom po dnu krigle i naneo D. povrede po sredini nosa i u predelu desnog oka i rasklimao mu dva zuba oènjaka sa obe strane vilice. Od povrede na nosu mu je ostao ožiljak.

Zarobljenike su, vezane, smestili u Medjedji u jednu privatnu kuæu u prostor ispod stepeništa, koji je bio tako mali da nisu imali gde ni da legnu ni da sednu; trpeli su hladnoæu, jer je bilo zimsko vreme, a na zgradi nije bilo vrata, veæ samo gvozdena rešetka. Tu su proveli pet dana, dobijajuæi od hrane jedan oskudan obrok dnevno.

Muslimanski vojni policajci su izvodili zarobljenike na ispitivanje i pri tome ih tukli, a oduzimali su im i preostale vrednije stvari. Tako je muslimanski vojnik Topaloviæ kada je, prilikom ispitivanja jednog zarobljenika, èuo da ovaj ima isto prezime kao i on, uhvatio zarobljenika za glavu, bacio ga pod noge i udarao ga rukama i nogama po svim delovima tela.

Jedan muslimanski vojnik - invalid - udario je S. štakom po glavi, a udarali su ga i pesnicama po glavi.

Kada se zarobljenik Dj. vraæao sa saslušanja, muslimanski vojnik Avdija Šabanoviæ snažno ga je udario iza vrata tako da je pao niz stepenice.

Muslimanski vojnici su dolazili noæu pijani i tukli zarobljenike, terajuæi ih da pevaju muslimanske pesme. T. su udarali po glavi rukama i nogama kao i puškom po telu.

Jedan muslimanski vojnik je od Æ, pa kad je ovaj rekao da nema, udario ga je pesnicom u lice sa leve strane i izbio mu jedan zub u gornjoj vilici i rasekao usnu. T. su tukli kundacima od oružja, rukama i nogama svuda po telu, a naroèito u predelu bubrega sa leve strane. Na isti naèin tukli su i S. po telu.

Sve stvari oduzimane su od zarobljenika bez bilo kakve potvrde. Muslimanski vojnik Mirsad Derviševiæ je oduzimao satove i druge sitne stvari.

Zarobljenicima su oduzete èizme, a data im je neka stara obuæa. Pored toga, S. je oduzeta i bluza, T. ruèni sat, V. srebrni lanèiæ sa priveskom i P. ruèni sat marke "Nivada".

Zarobljenike su 26. januara 1993. godine prebacil u Goražde u logor u zgradi ZOIL "Sarajevo" i smestili ih u podrum, u prostoriju za ugalj. Tada su prvi put odvezeni od kako su zarobljeni.

Prilikom prijema zarobljenika u logor, komandir straže Šaæir Èauševiæ rekao je: "Što ste ova govna ovde dovodili, trebalo ih je odmah sve pobiti".

Zarobljenici su u ovom logoru ostali sve do razmene - oktobra 1994. godine.

Ponovo su ih ispitivali vojni policajci, pretili im i fizièki ih napadali, nanoseæi im telesne povrede.

Prilikom ispitivanja Milorada Æupoviæa koji je, zbog povreda zadobijenih pri uklanjanju mina u tunelu, bio na štakama, vojni policajac je zapretio nožem Æupoviæu, tražeæi od njega da govori istinu. Navodno nezadovoljan dobijenim odgovorom, naredio je drugom policajcu da Æupoviæa udari, što ovaj nije uèinio, pa je policajac koji je vršio ispitivanje sam dva puta snažno udario Æupoviæa pesnicom po licu, od èega je ovaj pao sa stolice. Æupoviæ nije mogao da ustane, pa ga je Ramiz Miæivod, zamenik komandanta logora, dva-tri puta udario nogom i podigao na stolicu. Policajac koji je vršio ispitivanje i dalje je tukao Æupoviæa pesnicama po licu, izbivši mu gotovo sve zube iz gornje vilice.

Zarobljenici su trpeli glad. Prvih meseci su dobijali samo po jedan oskudan obrok dnevno. Glad je bila toliko velika da su zarobljenici prilikom izvodjenja u šetnju brali i jeli maslaèak, a brali su i koprivu koju su sušili i jeli. Zbog oskudnog unošenja hrane, neki zarobljenici su imali stolicu tek nekoliko desetina dana posle zarobljavanja. Kasnije, po dolasku Medjunarodnog Crvenog krsta, situacija se nešto popravila. Bilo im je dozvoljeno da primaju pakete, ali je osoblje logora iz tih paketa uzimalo ono što im se svidelo.

Zarobljenici su spavali na daskama koje su bile na betonskom podu. Kasnije, posredstvom Crvnog krsta, dobili su strunjaèe. Prostorija uopšte nije bila zagrevana ni u zimsko vreme. Nuždu su vršili u kante koje su bile u podrumu u kome su bili smešteni. Nisu postojali uslovi za održavanje ni elementarne liène higijene.

Zarobljenike zarasle u bradu i dugu kosu su izvodili pred kamere stranih televizijskih ekipa, prikazujuæi ih kao èetnike. S. je preko prevodioca postavljeno pitanje koliko je muslimana ubio.

Tek posle tri meseca od njihovog zarobljavanja, zarobljenici su se prvi put ošišali i obrijali.

Korišæeni su ne samo za obavljanje poslova oko održavanja higijene u zgradi, veæ i za seèenje drva u šumi. U poèetku su sami vukli volovska kola natovarena drvima. Prilikom seèe drva, jedno stablo se otkotrljalo i delimièno prešlo preko tela È. od èega je ovaj povredjen.

Muslimanski vojnici su u aprilu 1994. godine pucali iz automatskog oružja kroz prozor u podrumu u kome su bili zarobljenici, od èega je ranjen Æ. (odbijeno zrno pogodilo ga je u predelu desnog kuka i izazvalo krvarenje).

Muslimanski policajac Hasoviæ je u septembru 1994. godine pucao kroz prozor u podrum, ali niko od zarobljenika nije povredjen.

Vojni istražni sudija Mirsad Bašiæ je poèetkom oktobra 1994. godine došao noæu pijan i sa pištoljem prinudio stražare da ga puste do zarobljenika, a zatim uperio pištolj u zarobljenike i preteæi im, tražio da odgovore na njegov muslimanski pozdrav, nazivajuæi ih pri tom "poslednjim srpskim otpadom".

Èesto su ih vredjali i stražari, psujuæi ih i nazivajuæi ih èetnicima. S. je jedan stražar udario pesnicom u rebra dok je èistio NjC.

Zbog izgladnjavanja, fizièkog i psihièkog muèenja, u teškim higijenskim uslovima života, zdravlje zarobljenika je ošteæeno, a njihova telesna težina je prepolovljena. Tako je:

- Æ. izgubio 41 kg telesne težine (po izlasku iz logora bio na pregledu i leèenju u VMA u Beogradu),



- D. izgubio 30 kg. telesne težine (bio na pregledu i leèenju u VMA u Beogradu),



- S. smršao oko 40 kg. (bio na pregledu u užièkoj bolnici),



- T. smršao 32 kg. ( pri napuštanju logora imao samo 38 kg.),



- T. smršao 29 kg. (bio na pregledu u VMA u Beogradu),



- Æ. smršao 26 kg. (bio na pregledu i leèenju u Domu zdravlja u Priboju),



- T. smršao 36 kg. (bio na pregledu u Domu zdravlja u Kragujevcu),



- Dj. oslabio 36 kg. (bio na pregledu u VMA u Beogradu),



- K. oslabio 32 kg. (pregledan u Domu zdravlja u Priboju),



- S. oslabio 35 kg. (pregledan u Domu zdravlja u Priboju),



- È. smršao na oko 40 kg. (pregledan u Domu zdravlja u Priboju).



Podaci o izršiocima:



1. Sejdiæ Ahmet iz Višegrada, komandant muslimanske vojne jedinice,

2. Topaloviæ, muslimanski vojnik,

3. Šabanoviæ Avdija, muslimanski vojnik,

4. Derviševiæ Mirsad, muslimanski vojnik,

5. Miæivod Ramiz, zamenik komandanta zarobljenièkog logora u Goraždu,

6. Hasoviæ, "Amidža" iz Èajnièa, muslimanski vojni policajac,

7. Bašiæ Mirsad, muslimanski vojni istražni sudija u Goraždu,

8. Èauševiæ Šaæir,komandir straže u zarobljenièkom logoru u Goraždu,

9. Imamoviæ Emin, šef vojne policije i zarobljenièkog logora u Goraždu, pre rata radio u Službi bezbednosti,

10. Selimoviæ Himzo, zamenik šefa zarobljenièkog logora, a kasnije šef logora,

11. Brodariæ Mensudin, zamenik šefa zarobljenièkog logora,

12. Mehmedspahiæ Šukret, komandir vojne policije u Goraždu,

13. Æimpo Munib, stražar u zarobljenièkom logoru u Goraždu,

14. Hadžiæ Enko, stražar u logoru,

15. Klepuh Hajrudin, stražar u logoru,

16. Sobo Fehim, stražar u logoru,

17. Kaziæ Emir, stražar u logoru,

18. Hodo Sifet, stražar u logoru,

19. Džaniæ Zulfo, stražar u logoru,

20. Uhota Edo, stražar u logoru

21. Spaho Fehim, stražar u logoru (svi stražari od 13-21 ranije su radili u KPD u Foèi).



Dokaz: Zapisnici o iskazu svedoka u dokumentaciji Komiteta pod brojevima od 594/94-1 do 12 i medicinska dokumentacija.

[Stranac]

. UNIŠTAVANJE BOGOMOLJA, GROBALJA, KULTURNIH I ISTORIJSKIH SPOMENIKA



Pored uništavanja imovine Srba u velikim razmerama, muslimanska vojska je uništavala i srpske bogomolje, groblja i kulturne i istorijske spomenike. Zapaljene su crkve u Donjoj Sopotnici i u Goraždu, a demolirana su i groblja u nekim selima.

3.1. U prvoj polovini septembra 1992. godine u selu Donja Sopotnica, opština Goražde pripadnici muslimanskih oružanih snaga tzv. "teritorijalne odbrane", zapalili su crkvu Svetog Djordja, koju je Herceg Stjepan sagradio 1446. godine i koja je, kao kulturni i istorijski spomenik srpskog naroda, bila pod zaštitom države. U ovoj crkvi je od 1521. do 1529. godine radila prva štamparija u tom delu Balkana.

Muslimanski vojnici su istom prilikom demolirali i srpsko groblje koje se nalazi neposredno iza crkve, rušili su nadgrobne spomenike, prekopavali grobove, otvarali grobnice i skrnavili posmrtne ostatke pripadnika uglednih srpskih porodica.



Podaci o izvršiocu:



1. Kuloviæ Ismet, iz Kopaèa (Goražde), tzv. "Njemaèka", od majke Djamke,

2. Drljeviæ Meho, iz Kopaèa (Goražde).



Dokaz: Komitet, brojevi 370/94, 36/95 i 193/94.



3.2. Decembra 1992. godine u mestu Jabuka (opština Goražde), grupa muslimanskih vojnika koju je predvodio Amer Kamenica je na mesnom srpskom groblju porušila sve nadgrobne spomenike porodice Blagojeviæ, Gavriloviæ, Ikoniæ i dr.

Pri rušenju spomenika, Kamenica je pozivao prisutne muslimane da vide kako se ruši sve što je srpsko.

Istom prilikom, muslimanski vojnici su u Jabuci srušili i spomenik srpskim borcima poginulim u Prvom svetskom ratu.



Podaci o izvršiocu:

1. Kamenica Ameri, iz Goražda, naselje Podobarak, rodjen 1971. godine, od oca Šefika,

2. Redžoviæ Meša, iz Goražda,

3. Islamoviæ Jasko, iz Goražda,

4. Pozder Suad, iz Goražda.

Dokaz: Komitet, brojevi 370/94 i 183/94.







4. REZIME



Na genocidni karakter veæine od iznetih zloèina ukazuju mnoge okolnosti.

Iz iskaza brojnih svedoka proizlazi da je u Goraždu postojala atmosfera uništavajuæe mržnje prema Srbima, koja se ispoljavala pretnjama ubistvima, uz upozorenje da Srbima nema mesta u Goraždu. Stvaranje ovakve atmosfere je inspirisano sa najvišeg mesta idejom o stvaranju muslimanske države. Iz takve atmosfere su nicali pojedinaèni i masovni - organizovani akti zloèina usmereni na uništenje naroda koji je smetnja za stvaranje muslimanske države, koja bi, po zamisli njenih tvoraca, obuhvatila i prostor na kome se èine zlodela.

Brojna, smišljena ubistva Srba civila, koja su izvršili pripadnici muslimanske vlasti i vojske, bez ikakvog postupka, mogu se objasniti samo genocidnim pobudama. O ubijanju Srba - civila u Goraždu, odluèivalo je Ratno predsedništvo, na èijem èelu je bio Hadžo Efendiæi, dotadašnji predsednik Skupštine opštine, a izvršena ubistva, po njegovom nalogu, naknadno su pokrivana "presudama" tobožnjeg "prekog suda".

Iza ubijanja Srba - civila po selima, koji nisu upeli da pobegnu, bez obzira na pol i životno doba, može da stoji samo genocidna pobuda. Slièno je i sa ubijanjem zarobljenika.

Uništavajuæa su i "tiha ubijanja" - telesnim povredjivanjem, muèenjem, izgladnjivanjem, stvaranjem uslova u kojima ljudi fizièki i psihièki propadaju (u zatvorima, civilnim i zarobljenièkim logorima).

Zatoèenicima u civilnom logoru u Ul. Moše Pijade nije bilo dozvoljeno da se u vreme granatiranja sklanjaju u hodnik ili u podrum - da bi ginuli ili bili povredjivani od granata.

Pokušaj izvodjenja zatoèenika iz logora u kuæi Nedinoviæa na most u Goraždu, imao je za cilj ubijanje Srba na mostu, a da se to pripiše srpskoj vojsci.

Paljenje srpskih sela i crkava, kao i demoliranje grobalja, predstavlja uništavanje materijalnih i duhovnih osnova života Srba na prostoru na kome se zloèini èine.

Najzad, genocidna namera ponekad je i izrièito iskazivana: Murat Šabanoviæ, napuštajuæi Višegrad, obratio se vojnicima upozorenjem da oni koji nisu spremni da kolju i ubijaju Srbe - treba da izadju iz stroja, a po dolasku u Goražde - putem megafona pozivao je muslimane da ubijaju Srbe.

Hadžo Efendiæ je kao glavni nosilac zloèinaèke delatnosti prema Srbima na podruèju opštine nagradjen ambasadorskim položajem u Beèu.

[Stranac]

1.1. GEOGRAFSKI POLOŽAJ

1.1. Severozapadno od Konjica, èijoj opštini pripada, na putu Sarajevo - Mostar i pored železnièke pruge, na oko 5.5 km od Konjica prema Jablanici, nalazi se mesto ÈELEBIÆI (15 stepeni i 30 minuta istoène geografske dužine, 43 stepena i 41 minut severne geografske širine i 286 m nadmorske visine).

Ovde je ranije bio izgraðen vojni objekat JNA za smeštaj teènih goriva dužine oko 1300 m i širine do 125 metara. Na samom ulazu nalazi se zgrada prijavnice u kojoj, pored same prijavnice, postoji još jedna prostorija, hodnik i mokri èvor. U blizini ulaza je upravna zgrada sa kancelarijama i spavaonicama. Iza nje je ulaz u betonski hodnik koji se postepeno spušta ispod nivoa tla, a na njegovom drugom kraju su vrata atomskog skloništa. U okviru ovog dela objekta je i manja zgrada - jedna prostorija, koja je služila kao vatrogasno spremište. U krugu se nalazi nekoliko hangara - magacina i više šahtova sa ventilima i drugim instalacijama za pretakanje goriva.



1.2. ZAUZIMANjE ÈELEBIÆA I OSNIVANjE LOGORA

1.2.1 Dana 20.04.0 1992. godine, taèno u 24.00 èasa, muslimani i Hrvati su napali ovaj objekat u kome je bilo 14 vojnika JNA i zauzeli ga.

Sutradan je održan sastanak SDS-a, SDA i HDZ-a iz Èelebiæa, pa je dogovoreno da srpske žene i deca mogu da napuste mesto; Hrvatice su veæ ranije otišle. Tako je 22.04.1992. godine u 12.00 èasova kolona od tri kamiona i oko 20 putnièkih vozila sa ženama i decom krenula u pratnji muslimanskih oružanih snaga i otišla na srpsku teritoriju - na Borke.

Dokaz: dokumentacija Komiteta pod brojem 243/95-13.

1.2.2. Vojni objekat je pretvoren u logor za Srbe u kome su oni doživeli teška stradanja.

1.2.3. U poèetku je to bio hrvatski i muslimanski logor. Prvi upravnik je bio MIŠUNOVIÆ RASIM, musliman, koji je, pre poèetka juna 1992., premešten, izgleda, na viši položaj, a za novog upravnika je postavljen Hrvat MUCIÆ ZDRAVKO.

1.2.4. Kada je u prvoj polovini juna 1992 godine došlo je do nesuglasica izmeðu Hrvata i muslimana, prema reèima nekih svedoka, logor je prešao u nadležnost muslimana.

Bez obzira na sve, sigurno je da su muslimani bili daleko suroviji od Hrvata.

1.3. H A P Š E Nj A

1.3.1. Posle napada Hrvata i muslimana i zauzimanja srpskih sela, stanovnici su:

a) masovno hapšeni u svojim ku æama ili na drugim mestima,

B) zarobljavani, ili

v) su se sami predavali da bi saèuvali svoje žene, decu, roditelje i druge bliske srodnike, koji su ostali u selu prepušteni na milost i nemilost muslimana i Hrvata, a

g) neki su, na prevaru, uhvaæeni.

Pored ovoga, pojedinci su hapšeni iz raznih razloga, a najèešæe su optuživani da navodno imaju radio-stanicu ili oružje ili da su uèinili neko krivièno delo, te su odovoðeni u logor. Najviše ljudi je zatoèeno u maju mesecu 1992. godine, prilikom zauzimanja sela ili delova sela u kojima su živeli Srbi, tako da je veæ tada logor bio "napunjen". Kasnija dovoðenja su bila sporadièna.

1.3.2. Veæina logoraša je direktno, ili nakon kraæeg ili dužeg transporta, dovedena u logor. U nekim sluèajevima su odvoðeni u druge logore (veæa grupa prvo u Sportsku halu na Musali u Konjicu, SUP Konjic, jedna manja grupa u Trnovo i dr.), ali bi posle dospevali u ovaj logor. Jedan broj uhvaæenih je bio u drugim, hrvatskim, logorima: Ljubuškom - stari zatvor, Grudama - škola, "Lori" - Split i dr.

1.3.3. U svim sluèajevima je karakteristièno da su, odmah po zauzimanju sela, palili kuæe i ubijali, a uhvaæene Srbe su na licu mesta prebijali i tukli. Mnogi su ubijeni odmah po zarobljavanju.

1.3.4. Muslimani napadaju selo Idbar 9. maja 1992. godine sa ciljem da pohvataju muškarce koji su ostali, pošto je ve æina prethodno otišla u Bradinu da se sa drugima organizuje radi odbrane. Opkolili su kuæu u kojoj je bilo više ljudi, žena i dece. PIRKIÆ MITHAD je pucao po kuæi, a uzeli su i neke manje vredne stvari. Uhvatili su 8 muškaraca i jednu ženu M. i iste veèeri ih odveli u Èelebiæe. Sutradan, muškarce vode u Sportsku halu na Musali i vraæaju ih posle 21 dana; M. ostaje sve vreme u Èelebiæima.

Dokaz: svedok 221/4-2.

1.3.5. Svedoka 454/95-19 su 13.05.1992. godine u Konjicu, zajedno sa suprugom i dvoje dece, uhapsili muslimani u šarenim uniformama sa oznakoma HVO-a. Odveli su ih u Èelebiæe. U logoru su proveli jednu noæ, a zatim su pušteni, s tim što im je odreðen prinudan boravak u Brðanima. Svedok je opet uhapšen 16.06.1992. godine i ponovo doveden u ovaj logor. Od svih logoraša koji su saslušani, ovaj svedok je najranije bio u Èelebiæima. Za sada nije utvrðeno da li su ljudi u ovaj logor dovoðeni i pre ovog sluèaja.

1.3.6. Donje Selo je napadnuto 20. maja 1992. godine. Posle dva dana, 22.05.1992. godine - zauzeto je. ŠEFKO HOD žIÆ, koji je predvodio napad, pozivao je megafonom Srbe i nagovarao ih da se predaju. Posle su muslimani telefonom zvali pojedine Srbe i ubeðivali ih da se predaju, obeæavajuæi im da ništa neæe da im se dogodi. Srbi su zbog velikog pritiska rešili da se predaju. Zbog toga je njih 30 sa belom zastavom sišlo na put prema Konjicu i predalo se pripadnicima HVO-a i muslimanske TO. Pošto su im naredili da odlože oružje, prebacili su ih u grupama po 10 u Sportsku halu na Musali. Sutradan ujutru 25. 5. 1992. godine, trojica su prebaèena u Èelebiæe.

Dokaz: svedok 688/94-7.

1.3.7. Posle napada na Vrdolje 21. maja 1992. god. muslimani i Hrvati su opkolili kuæe i hvatali Srbe, odvodili u logore, a neki su dospeli u Èelebiæe.

Dokaz: svedok 221/94-1.

1.3.8. Po zauzimanju sela Ceri æa, 22. maja 1992. godine, grupa od 28 Srba, koja se oko 13.00 èasova predala, prebaèena je kamionom u Èelebiæe.

Dokaz: svedok 594/94-19.

1.3.9. Posle napada na Bradinu 25. maja 1992. godine i upada u selo 26. maja, Hrvati i muslimani su poèeli da opkoljavaju kuæe, isteruju Srbe iz njih, pljaèkaju i pale kuæe i druge objekte, a stanovnike, uglavnom žene, decu i starije muškarce, da hvataju i odvode kod "Miæine" kafane. Odmah su ih prebijali i oduzimali im vredne stvari. Zatim su ih odveli u centar Bradine, naredili da skinu svu odeæu i da ostanu samo u donjem vešu. Posle toga su morali da proðu kroz špalir njihovih vojnika, koji su ih tukli. Najgore su prošli oni koji su pali - njih su gazili. Zatim su muškarce kamionima prebacili u Èelebiæe ili u Sportsku dvoranu u Konjicu, a žene i decu u Osnovnu školu u Bradini gde su zadržani nekoliko dana.

Dokaz: svedok 234/95-12 i 607/94.

1.3.10. Hrvati su lekare P. G, i R. M, kao i stomatologaŽ. M. uhapsili u ambulanti u Bradini, a zatim ih odveli u centar sela gde su prikljuèeni ostalima. Usput su ih tukli. Iz gomile pohvatanih su izveli V. V, V. Ž i S. Ž. i ubili ih. Celu grupu su prvo prebacili u Sportsku halu na Musali i posle kraæeg zadržavanja ih dovezli u Èelebiæe.

Dokaz: svedok 234/95-3, 292/3-95 i 380/94.

1.3.11. U tom pogledu karakteristièan je prikaz koji daje svedok 260/94: Hrvati i muslimani su ujutru 26.05.1992. godine opkolili kuæu u kojoj je bio sa porodicom, roðacima i komšijama. Sve su ih oterali ispred kafane KULjANIN MITRA i tamo odvojili muškarce od žena i dece. Odmah su ih tukli. Prilikom prebijanja, koje je trajalo èitav sat, tukli su ih kundacima, èizmama, komadima drveta i drugim predmetima. Video je BALIÆ REDžU, koji je palicom od kabla tukao njegovog zeta B. M. Pretuèeni su G. V. i G. M. Njih dvojicu su naterali da progutaju po pola stranice lista "Osloboðenje", na kojoj je bila slika Draže Mihajloviæa. U jednom trenutku su preletela dva aviona pa su ih posle toga još više tukli. Nakon tuèe su ih odveli do kafane PERE MRKAJIÆA i usput su im oduzeli sve zlatne predmete, novac, dokumente i druge stvari. Dokumente su odmah spalili. Kod kafane su svi bili prebijeni tako što su prošli kroz špalir pre nego što su ušli u kamion. Teže povrede po glavi je zadobio M. zvani "K." i K. B. Bilo ih je oko 80. Svi su prebaèeni u logor u Èelebiæima. U toku puta su nailazili na muslimane koji su ih pljuvali, psovali i vreðali na razne naèine.

1.3.12. U Bradini je tog i narednih dana izvršeno više pojedinaènih hapšenja onih koji su se krili.

Dokaz: svedok 234/95-11, 488/94-1 i 221/4-7.

1.3.13. Interesantan je slu èaj svedoka 148/95 koji je, po zauzimanju Bradine, bio u rovu sa komšijama braneæi selo:

"Moj sin ZDRAVKO, star 13 godina, bio je uèenik VII razreda Osnovne škole. Njega su izveli iz kuæe u selu Bradina i poteravši ga ispred sebe, naterali su ga da me zove da izaðem iz rova i da se predam. Pošto su išli iza njega sa uperenim oružjem, možete zamisliti šta je to dete preživljavalo; i ne samo ono, nego i ja videæi moje dete kako ide ispred njih sa cevima uperenim u njegova leða i plašeæi se da svakog momenta mogu da ga ubiju. Da bi mi dete ostalo živo i da ne bi bilo ubijeno, ja sam izašao iz rova i predao sam se".

Odmah potom su ga prebili i onda prebacili u logor u Èelebiæe.

1.3.14. Grupa od 40-50 Srba se, posle zauzimanja Bradine, predala 27.05.1992. godine da bi saèuvala živote èlanova svojih porodica, koje su ostale u selu, jer su napadaèi odmah poèeli da ubijaju i da pale kuæe. Posle toga su se i druge grupe i pojedinci predali. Sve one koje su uhvatili ili su se sami predali, podelili su u tri grupe: na one koji su imali oružje, na one bez oružja i žene i decu. Muškaraca je bilo ukupno 84-88.

Èim su ostavili oružje, odveli su ih i postrojili uz potporni zid useka ispod koga prolazi tunel Ivan-Sedlo dug 3 km, koji se nalazi blizu centra Bradine. Pošto su ih primorali da skinu gornje delove odeæe, oduzeli su im stvari i dokumenta. Svedoku 243/95-4 su tako oduzeli sat i zlatnu burmu. Potrpali ih u kamion i pri tom prebijali. Ko je uspeo br že da se popne, bolje je prolazio, tako da su stariji i slabiji bili više tuèeni. Tukli su ih kundacima, metalnim palicama, èizmama i drugim predmetima. Neki su padali u nesvest. Gušili su se u kamionu jer je bio pokriven ciradom, a bilo je toplo.

Svedoku 86/1-95 su gurali cev puške u usta i probili mu glavu, tako da je uglavnom bio u nesvesti. Kao kroz san se seæa da su ih kamionom prebacili u Èelebiæe. Hteli su, ljuljanjem, da prevrnu kamion. Stigli su u Èelebiæe istog dana pre podne izmeðu 11.00 i 11.30 èasova.

Dokaz: svedok 243/95-6, 86/1-95, 274/95, i 488/94-2.

1.3.15. Grupa od 18 Srba se 26. maja 1992. godine predala Hrvatima i muslimanima kod železnièke stanice u Bradini .

Dokaz: svedok 100/94.

1.3.16. Grupa od 100 Srba je 26. maja uveèe odvedena u Sportsku salu na Musali u Konjicu i sledeæeg dana prebaèena u Èelebiæe.

Dokaz: svedok 236/94.

1.3.17. Hrvati i muslimani su Donje Selo prvi put napali 20.05.1992. godine oko 15.30 èasova. Napad je trajao do uveèe. G. je radila u bašti i videla pet automobila iz kojih su izašli ljudi u uniformama i odmah opkolili kuæu J. A, milicionara. G. je pobegla prema kuæi svoje svekrve. Videla je kada su njenu kuæu opkolili i odmah poèeli da pucaju. Odatle je više njih pobeglo. Otišli su u šumu i sakrili se. Svedokinja je uveèe izašla iz šume i videla da gori njena kuæa kao i kuæe: A. J, Æ. P, Æ. M, Æ. O, S. M. i druge.

U zoru 21.05.1992. godine je poèelo granatiranje sela. Granate su padale po šumi i po samom selu. Uveèe, tog dana, 11 meštana se sakrilo u jednu peæinu blizu kuæe svekrve G. i kuæe M. Æ, površine oko 16 m 2, ispred koje se nalazila stena tako da je ulaz bio zaštiæen. Tu su se krili do 24. maja. Posle toga su otišli u kuæu Æ. T.

[Stranac]

26. maja, kada je usledio ponovni napad, oko 200 muslimana i Hrvata je opkolilo kuæu. Njih su isterali napolje. Prilikom pretraživanja kuæe, TELETOVIÆ SADIK je ubio MIŠU ÆEÆEZA. Ubistvo je videla i N. Æ. i T. Æ.. Brata pok. MIŠE su tukli i posle su ih sve zajedno odveli pred Zadružni dom, odakle su njega i G. jednim voziolom prebacili u Èelebiæe.

Dokaz: svedok221/4-3.

1.3.18. Grupa od 86 Srba je oko 09.00 sati pre podne 27. maja 1992. godine došla u centar sela Gornja Bradina i predala se jedinicama Teritorijalne Odbrane iz Konjica.

Dokaz: svedok 236/94.



1.3.19. Posle napada na Br ðane, veliki broj Srba je oteran u Èelebiæe.

Dokaz: svedok 147/95.

1.3.20. Pet Srba zarobljenih u Gornjoj Raštelici, odvedeno je u silos u Tarèinu. Odatle su 28. maja 1992. godine prebaèeni u logor Èelebiæi.

Dokaz: svedok 243/95-12 i 488/94-7.

1.3.21. Posle napada na Bradinu, 25.05.1992. godine, višežena se pet dana krilo u šumi. Posle su se vratile u selo, gde su ih uhvatili Hrvati i muslimani i zatvorili u školu. PERO BARUNÈIÆ je došao iste te veèeri i pitao M. gde joj je muž. Rekla je da ne zna. Izdvojili su nju, M, D. i Ð. i prebacili u Èelebiæe, gde su stigle 29. maja 1992. godine oko 16.00 èasova.

Dokaz: svedok 412/94-27, 412/94-16 i 412/94-27.

1.3.22. Grupa od 12 Srba je zarobljena na Bjelašnici. Prebijeni su i muèeni usput, na Igmanu, u hotelu "Mrazište", i na drugim mestima. Posle jedne noæi provedene u Tarèinu, prebaèeni u Èelebiæe 30. maja 1992. godine. Nakon "uobièajenog prijema" su smešteni u "6". U toj grupi su bili: MRKAJIÆ PERO, ugostitelj, kasnije ubijen, Ð. Ð, M. R, Ð. M, Ð. Z, svedok i dr.

Dokaz: svedok 283/94.

1.3.23. Po zauzimanju Bradine, RAJKOÐORÐIÆ se sa svojom grupom povlaèio prema Kalinoviku sa namerom da se prebace na srpsku teritoriju. Usput su im se prikljuèila još petorica. Posle nekoliko dana boravka u šumi, po kiši, blatu i hladnoæi, predali su se 30. maja 1992. godine kod sela Ljuta. To ne bi uèinili da nisu bili prevareni. Muslimani su im obeæali da æe ih pustiti odmah èim predaju oružje. Ali, to nisu uèinili, veæ su im, na licu mesta, vezali ruke žicama na leða i odveli ih u školu u selu Ljuta. U školi su ih pripadnici HOS-a tukli.

Posebno su tukli RAJKA ÐORÆIÆA, kome su nožem sekli i cepali uniformu JNA koju je imao na sebi. Oduzeli su im novac i druge vredne predmete. Tu su prenoæili. Sutradan su vezani oterani u selo Šabiæe u školu gde su, takoðe, maltretirani. Odavde ih drugi vojnici vode u hotel "Famos" na Igmanu. Tamo su bili HOS-ovci, HVO, "Ljiljani" i pripadnici muslimanske TO. U hotelu im uzimaju podatke, tuku ih i vreðaju i posle zadržavanja od oko jednog sata, svi prolaze kroz špalir vojnika koji ih tuku od ulaza hotela do "Tamiæa" kojim ih voze dalje. Usput su ih iz ovog vozila prebacili u kamion.

Po polasku kamiona, stražar ispaljuje rafal i ubija VUJIÈIÆ DRAGANA, ranjava K. Ð. u stomak, K. Ð. u glavu, te ostaje bez oka, i Ž. R. u ruku. Nikome se ne ukazuje pomoæ. Put ih vodi kroz sela Vrdolje, Džepi i Živašnica. Kraæe se zadržavaju u njima, a okupljeni muslimani ih vreðaju, pljuju, bacaju na njih razne predmete. Dolaze u Konjic. Zastaju kod Društvenog doma, zatim kod SUP-.a. Pratioci ih tuku i vreðaju, a u tome im se pridružuju i okupljeni graðani. Primoravaju RAJKA ÐORÐIÆA da stoji, iako je bio prebijen i jedno vreme u nesvesti, pokazujuæi ga kao zarobljenog "èetnièkog vojvodu". Ispred SUP-a su ga terali da ljubi njihove ambleme, pa pošto nije hteo, tukli ga i terali da ljubi divlju svinju koju su na Bjelašnici, ulovljenu, stavili u kamion. Od SUP-a su otišli do motela i kuæe ZEJNILA DELALIÆA, koji je radio u Austriji i imao visoku funkciju u njihovoj vojsci. Tu su istovarili divlju svinju i nastavili dalji put uz jaku oružanu pratnju i sa milicijskim kolima sa upaljenim rotacionim svetlima. RAJKA ÐORÐIÆA i dalje pokazuju kao "èetnièkog vojvodu" i tuku ga.

Tako su prošli kroz ceo grad. Iza kamiona je išlo policijsko vozilo u kome su bili GUSKA JASMIN, naèelnik SJB u Konjicu, BARUNÈIÆ PERA, komandir stanice milicije, BEGIÆ AMIR, rukovodilac kriminalistièke službe SUP-a, a u drugim kolima HADžIHUSEINOVIÆ RUSMIR, predsednik Opštine, inaèe lekar, urolog.

Ukupno njih 26 stiže u Èelebiæe 31.05.1992. godine poslepodne.

Dokaz: svedok 488/94-6, 412/94-23, 65/1-95, 488/94-5, 221/4-5, 243/95-12, 243/95-7, 488/94-3 i 509/94-5.

1.3.24. Hrvati i muslimani su uveèe 15. juna 1992. godine u Idbru opkolili jednu kuæu i pretresli je tražeæi oružje i radio-stanicu. Pri tom su pucali po kuæi i uhapsili M. Isto tako su uhapsili Lj. i druge iz sela i sve ih istog dana prebacili u Èelebiæe.

Dokaz: svedok 221/4-2.

1.3.25. REDžO BALIÆ i SALKO LjEVO su uveèe 12. jula 1992. godine došli u kuæu R. u selu Zukiæi i odveli je do automobila, gde su dovedeni i drugi Srbi: Ð. S, S, njegova žena, ÐORÐIÆ JELENKO i ANÐA, njegova žena, kasnije ubijeni, Ð. Va. i Ð. Ve, njihovi sinovi, M, strina J, G. i B. (13 godina), æerke G. i B. (14 godina) njen sin. Vozio je HAMO NIKŠIÆ. Sve su ih prebacili u logor u Èelebiæima.

Dokaz: svedok 221/4-4.

1.3.26. Muslimani i Hrvati su 15.06.1992. godine pozvali Srbe iz Brðana da doðu u Podorašac radi pregovora. Došla su ukupno 63 muškaraca. Tamo su ih sve na silu strpali u kamion i prebacili u logor Èelebiæi.

Dokaz: svedok 178/94 i 440/94-1.

1.3.27. Sledeæeg dana, 16.06.1992. godine, po svedoka 454/95-19, koji je veæ ranije bio u logoru, došli su RAMIÆ (Safeta) FIKRET i sin HALILOVIÆ SALKE i uhapsili ga po nareðenju RAMIÆ (Emina) AGANA, komandira muslimanske jedinice i ŠPAGO FADILA iz Konjica - obojica su mu bila komšije. I on je odveden u Èelebiæe.

1.3.28. Ostala hapšenja, zarobljavanja ili predaju grupa i pojedinaca, na razlièitim mestima, opisuju svedoci: 243/95-8, 221/4-6 i 445/95-22.



1.4. PREMEŠTAJI, PUŠTANjA, RAZMENE

1.4.1. Prvi logoraši u Èelebiæima su registrovani posle 10. maja 1992. godine, kada je ovaj objekat, kao logor, poèeo da funkcioniše. Logor je postojao do 9. decembra 1992. godine, kada je poslednja grupa od 32 "najgora èetnika" prebaèena u Sportsku halu na Musali u Konjicu.

1.4.2. Veoma mali broj je pušten direktno iz ovog logora. Oni su, postepeno, prebacivani u Konjic, a odatle razmenjivani ili u manjem broju otpuštani.



1.4.3. Grupa od 28 Srba iz Ceri æa je bila jedan dan u logoru i odmah - 23. maja, prebaèena je na Musalu. Zatim slede prebacivanja 5. juna - 20; 17 juna; 13. avgusta - grupa od 50; 21. avgusta; krajem avgusta velika grupa (preko 80) iz Bradine; poèetkom septembra; 5. oktobra - 17; krajem istog meseca - 30 i 1. decembra - svi logoraši osim 32, koje prebacuju 9. decembra, tako da tu niko više ne ostaje.

Premešta se i osoblje i u Èelebiæima prestaje da postoji logor.

1.4.4. Otpuštanja su bila veoma retka i samo pojedinaèna. Jedini izuzeci su uèinjeni 31. avgusta, kada je pušteno 20 zatoèenika, i 17. novembra, kada je nekoliko logoraša pušteno kuæama. Pojedinaèni sluèajevi su bili: 28.05. (pustio DELIÆ); 30.05. (stariji èovek pušten posle saslušanja); 10. i 15.06; 22.07. (lekar sa obavezom da dolazi u logor); i 19. i 31.08. (pustio ga DELIÆ). Dana 31. avgusta puštena je veæa grupa, u kojoj je bilo 20 logoraša o èemu govori svedok 509/94-5. Dana 16.10.1992. godine je pušten drugi lekar. MUCIÆ ZDRAVKO je lièno pustio jednog Srbina krajem oktobra i jednog 18.11.1992. godine.

Pri otpustu je svako dobio rešenje. Samo je jedan zatoèenik pobegao prilikom rada van logora. Možda je bilo i drugih sluèajeva ali je, za sada, to nepoznato.

1.4.5. Logoraši su smeštani u "stacionar", pa u hangar "6" i tunel "9". "Stacionar" je ispražnjen i odreðen za teško povreðene.

Posle dolaska predstavnika Meðunarodnog Crvenog krsta (MCK), 31. avgusta 1992. godine, svi logoraši iz "9" su prebaèeni u "6", tako da u "tunelu" nije ostao više niko. Posle odlaska najveæeg broja Srba, grupa u "stacionaru" ostaje sve do kraja.

O tome svedoèe 147/95, 274/95, 100/94, 221/94-1, 221/94-1, 221/94-3, 234/95-11, 234/95-12, 243/95-12, 243/95-6, 243/95-7, 260/94, 412/94-15, 412/94-23 ,440/94-1, 488/94-2, 607/94, 630/1-9 4, 630/1-9 4, 243/95-4, 221/4-6, 148/95 i 594/94-20. (Svedoèenja ovih lica odnose se i na podatke u prethodna dva poglavlja).

1.4.6. Svedok 221/4-7 je, sa grupom od 20 zatvorenih Srba, bio u tunelu "9" od 26. do oko 31.05.1992. godine, kada su prebaèeni u hangar "6", jer im je "9" bila potrebna za "opasnije èetnike".

1.4.7. Prvi logoraši zato èeni u hangaru "6", èinili su grupu od 84 do 88 Srba, koja je 27. maja 1992. godine doterana iz Bradine. Sutradan su iz SUP-a Konjic doveli 9 lica.

Dokaz: svedok 236/94.

1.4.8. Svedok 688/94-7 je bio u stacionaru "22" od 25.05.1992. godine. Doveden je sa Musale gde je proveo jednu noæ. Inaèe, predao se u Donjem Selu. Tu ih je bilo oko 70. Proveli su desetak dana spavajuæi na podu, a kako su dovoðeni i drugi, skupilo se njih 106. Zbog toga je DELIÆ HAZIM, zamenik upravnika logora, sve prebacio u hangar "6", gde su zatekli još oko 100 ljudi. Bio je u logoru tri meseca. Na Musalu je prebaèen 20.08.1992. godine, a 30.08.1992. godine je pušten. Ovo potvræuje i svedok 221/94-1.



1.4.9. Jedna grupa je, posle posete MCK-a, prebaèena iz tunela "9" u hangar "6". Njih 15, koliko ih je ostalo u tunelu, prebaèeni su iz njega nakon 10 dana - 31.08.1992. godine. Svedok 221/4-5 misli da je to bilo povodom roðendana komandanta MUCIÆ ZDRAVKA. Oko 20. novembra, 32 logoraša su premeštena u stacionar u kome su bili do 9. decembra 1992. godine.

Dokaz: svedok 488/94-6, 488/94-4, 65/1-95, 221/4-5, 221/4-5, 488/94-7, 488/94-1, 488/94-5, 243/95-8 i 488/94-3.

1.4.10. Dana 31. maja 1992. godine, Komisija u sastavu dr RUSMIR HADžIHUSEINOVIÆ, specijalista, urolog i dr AHMED JUSUFBEGOVIÆ, internista, izdvojila je dr. M. R. i dr. G. P. sa 10 najviše prebijenih logoraša i prebacila ih u Osnovnu školu "3 mart" u Konjicu, gde je bio "stacionar za uhvaæene èetnike". Zatim su ih, izmeðu 10. i 12. juna 1992. godine, vratili (13 logoraša, raèunajuæi i lekare) i smestili ih u "22", koja je tada bila prazna. Iz bolnice su doneli 12 obiènih i jedan poljski krevet. Kada nije bilo dovoljno mesta na krevetima, ležali su na podu.

Dokaz: svedok 236/94, 292/3-95, 488/94-5, 380/94 i 234/95-3.

1.4.11. Svi logoraši iz Èelebiæa su razmenjeni ili direktno iz logora na Musali u Konjicu ili su pušteni, pa privoðeni i razmenjivani. Bilo je zvaniènih i "divljih" razmena, u kojima su razmenjivani jedan po jedan. U velikoj, opštoj razmeni koja je organizovana 6. oktobra 1994. godine na mostu "Srpskih junaka" na Grbavici u Sarajevu, poslednji logoraši - njih 81 - iz ovog logora prešali su na srpsku te ritoriju.

Dokaz: svedok 445/95-22, 412/94-15, 221/4-7, 147/95, 234/95-11 i 488/94-6.



1.4.12. Skoro svi Srbi, kako oni koji su pušteni iz logora, tako i oni koji nisu ni bili u logorima, zajedno sa porodicama su izašli na srpsku teritoriju, najèešæe podmiæujuæi nekog ili plaæajuæi Hrvatima, koji su im omoguæavali prolaz preko svoje teritorije. Zbog toga sada u Konjicu i u onom delu opštine koji muslimani drže pod kontrolom, nema ni deseti deo srpskog življa u odnosu na raniji broj. Pored toga, u mnogim selima, kao što je Bradina, nema nijednog Srbina, a sve kuæe i druga imovina su opljaèkane uništene.

[Stranac]

1.5. L O G O R A Š I

1.5.1. U Èelebiæe su dovoðeni ljudi iz Konjica i okolnih sela. Najviše ih je bilo iz Bradine. Svi su bili Srbi (osim što je neko vreme s njima bio i jedan musliman). Neki od njih su se organizovali da brane živote èlanova svojih porodica i svoje, imovinu i druge vrednosti, jer je veæ duže vreme, pretio oružani napad muslimana i Hrvata na Srbe. To se pokazalo kao taèno. Hrvati i muslimani su u aprilu i maju mesecu 1992. godine napadali sela i delove sela u kojima su živeli Srbi. Srbe su ubijali i proterivali, a njihovu imovinu pljaèkali i palili, tako da je veliki broj otišao u Bradinu, koja je bila najveæe èisto srpsko selo, èiji su se stanovnici oraganizovali da pruže otpor. Posle zauzimanja Bradine, branioci su se povlaèili ka srpskoj teritoriji. Neki su pohvatani, a neki su se predali. To su bili ljudi u punoj zrelosti i nosioci svih životnih aktivnosti. U logor je dospeo i veliki broj onih koji se nisu borili, uglavnom, starijih ljudi, a zabeleženi su i sluèajevi boravka dece.

1.5.2. Mada je najveæi broj logoraša imao srednje struèno obrazovanje, bilo je i lekara, profesora, inženjera i drugih sa visokom struènom spremom. Veæina je radila u Konjicu, a dosta njih je bilo zaposleno u raznim pogonima vojne fabrike "Igman".

1.5.3. Prema iskazima logoraša koji su saslušani kao svedoci i na osnovu prikupljenih podataka Crvenog krsta sa Boraca - srpske Opštine Konjic i Komiteta, saèinjen je spisak od 369 muškaraca i 16 žena. Procenjuje se da to nije konaèan broj i da je u logoru bilo preko 400 zatoèenih, tako da se podaci neprekidno dopunjavaju. Popisana su imena 19 Srba, koji su bili u stacionaru "22", i 77 onih koji su bili u tunelu "9".

1.6. DOLAZAK U LOGOR, "PRIJEM"

1.6.1. "Doèek" je bio takav, da su svi, odmah po dolasku, prebijani, a nekoliko je i ubijeno. Tom prilikom im je, ako to ranije nije bilo uèinjeno, oduziman novac i vredni predmeti,. Neki su saslušavani. Sluèajevi karakteristièni po scojoj surovosti zbili su se 27. maja, prilikom dolaska velike grupe iz Bradine i 31. maja 1992. godine, kada je stigla grupa sa RAJKOM ÐORÐIÆEM.

1.6.2. Velika grupa uhva æenih Srba, po proceni izmeðu 84 do 88, stigla je u logor 27. maja 1995. godine oko 11.00 sati pre podne. Po ulasku kamiona u krug logora, odmah su poèeli da ih tuku: u kamionu, prilikom silaska i kasnije. Zatim su postrojeni uz potporni zid dug oko 100 m, tako da su stajali okrenuti licem prema zidu. Oko 30-40, verovatno, vojnih policajaca ih je tuklo 6-7 sati neprekidno. Išli su u grupama, iza njihovih leða, i svakoga prebijali. Za to vreme su uzimali podatke i ispitivali ih o oružju i dr. Svi su bili isprebijani. Tuèom je komandovao DELIÆ HAZIM, koji je bio ranjen i nosio štaku. Tukli su ih gvozdenim štanglama, bezbol i drugim palicama, kundacima, držalicama lopata i dr.

Jednog od svedoka 243/95-4, naterali su da legne i da ljubi zemlju dok ga je jedan od njih udarao držalicom od lopate sve dotle dok nije pukla. Kada su videli da ne gubi svest, opsovali su i upitali ga od èega su mu leða kada mogu to da izdrže. Svedok je odgovorio da udaraju dokle mogu i kada imaju gde.

Ovom prilikom su ubijeni GLIGOREVIÆ PETKO, otac svedoka 243/95-4, MILjANIÆ GOJKO i VUJIÈIÆ MIROSLAV, brat svedoka 236/94. Najviše su tukli GLIGOREVIÆ ZDRAVKA, koji je kasnije odveden iz logora i, verovatno, ubijen. Pritom su ih terali da pevaju i da izgovaraju molitvu "alah ekber" ("alah je najveæi") i da ponavljaju "Za dom spremni!".

Svedoka su tukli po bubrezima, leðima, mišiæima nogu i ruku, slabinama, a nogama su ga udarali u testise. Video je da su mnogi padali u nesvest. Pošto K. S, koji je gluvonem, nije èuo šta se traži od njega, tukli su ga misleæi da se pretvara. Pojedine su izvodili iz reda, nareðivali da legnu i onda ih tukli. To su uradili sa VUJIÈIÆ MIROSLAVOM, pre nego što je ubijen, kao i sa G. N.

Kada je K. N. zatražio da pije vodu, stražar JAPALAK je svima naredio da skinu èarape i bace ih u jedan kanal. Zatim im je zapovedio da mokre u taj kanal, a potom su ih sve naterali da piju mokraæu iz tog kanala. To je i svedok morao da uèini. JAPALAK je tražio dvojicu Srba koji se prezivaju T. iz Tarèina. Oni su potom prebijeni i ubaèeni u hangar "6" sa ostalima. Svedok 86/1-95 je bio u teškom stanju pa je sutradan prebaèen u "bolnicu za èetnike". Sve ovo je posmatrala grupa logoraša koje su doveli prethodnog dana, jer su ih postrojili da gledaju. Tukli su ih: ÈAMAGA ŠEFIK, ÆIBO RAMIZ, MACIÆ ESAD, zv. "MAKARON", njegov brat "MACA" i dr.

Dokaz: svedok 260/94, 488/94-2, 488/94-2, 243/95-6, 274/95 i 344/95-1.

1.6.3. Svedok 260/94 ka že da su, po smeštanju u hangar, naredili da G. D. iznese telo GOJKA MILjANIÆA japanerom, a da Ð. D. drugim japanerom iznese T, oca i sina, kojima su bile polomljene ruke i noge. Sledeæeg dana po dolasku, došao je HAZIM DELIÆ i odredio svakome mesto na kome treba da sedi, naredivši svima da gledaju u pod tako da im pri tome leða budu savijena. Pri tom im je psovao majku èetnièku i pretio da æe biti ubijen svako ko ne posluša naredbu.

1.6.4. Grupa od 12 Srba iz Bradine, koja je bila zarobljena na Bjelašnici, (prevedena je preko Igmana i provela no æ u Tarèinu), po dolasku u Èelebiæe -30.05.1992. godine, prebijena je i smeštena u "6". Tukli su ih: PAJAZIT, neki Albanac, a bio je prisutan i DELIÆ.

Dokaz: svedok 283/94.

1.6.5. Grupa zarobljena kod Ljute stiže 31.05.1992. godine, izmeðu 03.00 ili 04.00 sata popodne, u pratnji HADžIHUSEINOVIÆ dr. RUSMIRA, presednika opštine Konjic, GUSKA JASMINA, naèelnika SUP-a i drugih koji su ih pratili kroz grad. Po ulasku u krug, stražari se penju na kamion i tuku ih. Dovedene postrojavaju uza zid "9", prebijaju ih i oduzimju im stvari i delove odeæe, tako da ostaju samo u majicama i pantalonama, bosi. Potom ih saslušavaju. Posle toga DELIÆ izvodi iz "9" oko 70 logoraša i postrojava ih naspram njih. Prispeli vide da su svi isprebijani, krvavi i uopšte u teškom stanju. Meðu njima je bilo i starijih ljudi. Postrojili su jedne naspram drugih.

PAVO MUCIÆ, komandant logora, izveo je ispred stroja svedoka 221/94-3/1 i RAJKA ÐORÐIÆA i obratio se svedoku govoreæi mu kako je RAJKO kriv za njihovu sudbinu i nazivajuæi ga pri tom pogrdnim imenima sa ciljem da ih provocira kako bi osudili RAJKA. Niko od logoraša to nije uèinio, a s FACE="Courier New">â mÐORÐIÆ se držao pravo, vojnièki, sa uzdignutom glavom i ponosnim stavom. Pitao je svedoka da li poznaje RAJKA, a ovaj mu je odgovorio da ga poznaje i da je on bio njegov komandant. Na to ga je MUCIÆ udario nogom u grudi i otišao. DELIÆ je tada za RAJKA ÐORÐIÆA rekao da je on "èetnièki vojvoda", a da su oni koji su dovedeni s njim njegovi specijalci, da su ubijali muslimane i palili njihova sela. Za to vreme ih drugi stražari tuku. Tukli su ih kundacima, èizmama i raznim drugim predmetima. Prebijanje je trajalo neprekidno dva sata. Mnogi su pali u nesvest. Svedoka 221/4-5, koji je još usput stradao, jedan, za koga zna da je iz sela Džepi, udara metalnom palicom na èijem je kraju opruga a na njoj metalna kugla. Svedok gubi svest. Svedok 243/95-7 više puta gubi svest, tako da nije mogao ni da zapamti sve šta se sa njim i sa drugima dešavalo. Potom, one koje su izveli iz "9", vode u hangar "6" a pristigle u "9".

Dokaz: svedok 488/94-5, 488/94-4, 488/94-4, 65/1-95 i 509/94-5.



1.6.6. Svi Srbi, muškarci iz Br ðana, njih 64 dovode se u logor 15. i 16.06.1992. godine. Prebijaju ih i smeštaju u više šahtova.

Dokaz: svedok 178/94.

1.6.7. I drugi svedoci sli èno opisuju svoje prve trenutke u logoru: svedok 295/94-4 je tako prebijen da je bio u nesvesti puna tri dana. Svedok 243/95-8 je onesvešæen tako što je udaren kundakom u èelo. Svedok 147/95 je sa još nekima odmah stavljen u šaht. Svedok 488/94-7 je stigao 28.05. uveèe. Nabraja imena više onih koji su bili tako prebijeni da su morali da ih unesu u hangar. Pored pomenutih, tukli su ih i: DžAJIÆ, EDO zv. "MUF", "ZENGA" i dr.

Dokaz: svedok 594/94-19, 594/94-20, 688/94-7, 221/94-3/1, 221/4-7, 234/95-11, 440/94-1, 100/94, 488/94-1, 243/95-12, 234/95-3, 292/3-95 i 221/4-6.

1.7. ODUZIMANjE STVARI

1.7.1. Novac i vredni predmeti, kao i kvalitetniji delovi odeæe i obuæe su oduzimani odmah, na licu mesta prilikom hvatanja, ili usput za vreme transporta, tako da po dolaska u logor nije ostalo bog zna šta da se oduzme. Bez obzira na to, svi su redovno pretreseni i sve vrednije, što im je do tada ostalo, oduzimano im je. Sv edoci navode da su im redovno oduzimana sva dokumenta, zatim, novac, satovi, burme, delovi odeæe i dr.

Niko, nikada, nije dobio potvrdu o tome šta mu je oduzeto.

Oduzete stvari nikome nisu bile vraæene.

Dokaz: svedok 412/94-23 i 488/94-1.

1.7.2. Meðu logoraše koji su se nalazili u tunelu "9" ubacili su šlem u koji su svi morali da stave novac, satove, zlatne i sve druge vrednije predmete. Svedok 221/4-7 je morao da stavi u šlem zlatan lanèiæ koji je imao na vratu.

1.7.3. Stražar SALKO HEBIBOVIÆ je primoravao logoraše, preteæi im da æe biti pobijeni, da mu sakupe po 100 maraka, zlato i prstenje.

Dokaz: svedok 147/95.

[Stranac]

.8. S A S L U Š A Nj A

1.8.1. Saslušanja su vršena nesistematski i utisak je da su bila više u sklopu muèenja i zlostavljanja nego ispitivanja u cilju razjašnjenja nekog dogaðaja ili prikupljanja podataka. Nekada su, pre i posle odvoðenja na saslušanje, Srbi muèeni na poseban naèin (izlaganje suncu duže vreme, držanje u šahtovima i dr.), a za vreme samog ispitivanja su veæinom prebijani. U manjem broju sluèajeva su bili samo ponižavani i vreðani. Neki su imali vezane oèi. U ovakvim prilikama je Srbima èesto stavljano do znanja da je trebalo "lepo" da žive sa muslimanima i Hrvatima, da nije trebalo da se brane, da su grešili što slušaju svoje rukovodstvo i dr. Inaèe su redovno pitani o tome gde im je oružje, gde se kriju drugi Srbi, gde kriju oružje, da li su èlanovi SDS-a i sl. Saslušavali su ih islednici SUP-a u Konjicu ili ljudi iz suda, ali je bilo i drugih. Prisustvovali su i uèestvovali u tome zaposleni u logoru, a naroèito DELIÆ HAZIM. Logoraši su ispitivani i prilikom prebijanja pred drugim logorašima ili su izvoðeni napolje. To su radili DELIÆ, "ZENGA" i drugi stražari. U tom pogledu je naroèito karakteristièan sluèaj ubistva ŠUŠIÆ SLAVKA. Saslušavali su ih: STENEK MIROSLAV, NIKŠIÆ ŠEFKO, PREVLjAK SMAJO i dr. Jedni su potpisivali svoje izjave, a drugi nisu.

Dokaz: svedok 412/94-23, 488/94-4 221/4-7, 594/94-20, 243/95-12 243/95-6, 221/94-3/1 i 292/3-95.

1.8.2. Inaèe, u Èelebiæima, nikome nije bilo suðeno niti je voðen nekakav postupak.

Suðenja je bilo, kasnije, kada su prebaèeni u Sportsku halu na Musali u Konjicu. Pojedinci su voðeni u Butroviæ polje gde je postupak sprovodio vojni sud, ali se, za sada ne raspolaže nikakvim pouzdanijim podacima o tome.

1.8.3. Dana 10.06.1992. godine, svedok 488/94-6 je sa grupom logoraša izveden iz hangara. DELIÆ mu je stavio lisice na ruke i pritegao ih. Tako su svi stajali više sati na suncu. Zbog iscrpljenosti od ranije (batine, glad i dr) i jakog sunca, svedok je tri puta padao u nesvest. Posle je odveden na saslušanje kod ZOVKO MLADENA zv. "KUHAR". Tu je bio i MASLEŠA. Razgovarali su sa njim o politièkoj pripadnosti, šta Karadžiæ misli o raznim stvarima i dr. Kada je trebalo da potpiše zapisnik, skinuli su mu lisice. Olovka mu je ispala iz ruke, nije mogao da je drži koliko su mu ruke bile stegnute. Posle toga ih je DELIÆ smestio u šaht. Svedoka su 12. juna ponovo odveli na saslušanje, kome su prisustvovali i MIRO STENEK, JERKO KOSTIÆ i RAMIÆ. Postavljali su mu ista pitanja kao i ranije, a potom ga je DELIÆ ponovo vratio u šaht.

1.8.4. Svedok 594/94-19 je odveden iz "22" vezanih oèiju na saslušanje. Povez mu nisu skidali. Pitali su ga za oružje, gde su drugi Srbi i dr. Odmah su poèeli da ga tuku i to je trajalo sve vreme. Dvojica su ga držala, a drugi su ga tukli. Ko i koliko njih ga je udaralo, svedok ne zna, jer nije mogao da ih vidi. Tukli su ga i dok su ga vraæali u æeliju. Ovom prilikom su svedoku izbijena dva zuba iz gornje vilice i slomljena dva rebra - i bio je sav u modricama.

1.8.5. Sutradan po dovoðenju u logor, 26.05.1992. godine, svedok 688/94-7 je odveden na saslušanje kod ALIKADIÆA, zvanog "BATO". Pitao je svedoka o tome ko je ubio dvojicu muslimana pri napadu na Donje Selo. Svedok je odgovorio da on to nije uradio. Tada je "BATO" zgrabio pivsku flašu i udario ga po glavi. Flaša se razbila. Posle ponovljenog, istog, odgovora, nastavio je da udara svedoka po glavi sve dok o njegovu glavu nije slomio 20 flaša. Onda ga je naterao da klekne pa ga je nogama udario u glavu oko 25-30 puta. Ovo isto je uradio i K. M, koji je bio u isto vreme na saslušanju. Potom je svedok vraæen u "22".

1.8.6. Svedoka 221/4-5 je saslušavao ZOVKO MLADEN zv. "KUVAR" u upravnoj zgradi. Svedok je za to vreme bio vezan, a ovaj nije hteo da mu odreši ruke iako su ga jako bolele. Ispitivao je svedoka o svemu što se dešavalo u Bradini: ko ima oružje, gde se pojedini ljudi nalaze, zašto nisu ostali da žive zajedno sa Hrvatima i muslimanima. Prilikom ispitivanja, odreðivao je kategoriju svakog logoraša, a svedoka je svrstao u "A" kategoriju, kao i sve druge smeštene u tunelu "9". Ovo je znaèilo da treba da budu streljani. Više ga nisu ispitivali dok je bio u logoru.

1.8.7. Odmah po dolasku u logor, svedoka 221/4-5 su ispitivali STENEK MIRO i HALILHODžIÆ MUSTAFA, koji je sa svedokom išao u školu. Sva svedokova dokumenta, koja su ostala u kuæi, HALILHODžIÆ je dao STENEKU, pa je ovaj iz njih izvadio èlansku kartu karate kluba u kome je svedok trenirao, pokazao mu i rekao da i oni imaju karatiste i da æe mu sve kosti polomiti.

1.8.8. U logor su doveli sudiju LOKAS GORANA, Hrvata, koji je radio u sudu u Konjicu, da saslušava logoraše. Kada je video u kakvom su stanju, odbio je da to èini. Kasnije je svedok saznao da su ovom sudiji namestili "saobraæajnu nesreæu".

Dokaz: svedok 100/94.

1.8.9. U toku saslušanja, ili ranije, po nekim njihovim kriterijumima, svi su bili svrstani u 9 kategorija. Oni iz 1. i 2. su osuðeni na smrt ili na zatvor od 20 godina, a oni iz kategorija od 3. do 9, bili su namenjeni za vršenje razmena ili za puštanje kuæama.

Dokaz: svedok 86/1-95.

1.9. U S L O V I Ž I V O T A

1.9.0. Svedoci opisuju logor na sledeæi naèin:

1.9.1. Logor je bivši vojni objekat, za skladištenje goriva. Blizu ulaza se nalazi zidana zgrada u kojoj je bila komanda, a sada uprava logora, kancelarije osoblja i komandanta logora MUCIÆ ZDRAVKA i sobe za spavanje.

U krugu je nekoliko zgrada i 5-6 hangara velikih kao što je "6". Iza komande je "tunel" za ulazak u sklonište koji su zvali "9". Èitav prostor, koji je bio dobro ograðen žicom, èuvali su stražari.

Dokaz. svedok 630/1-9 4, 236/94, 221/94-3/1 i 243/95-13.

1.9.2. Hangar, nazvan "šestica" - "6", prema proceni logoraša, dugaèak je izmeðu 30 m i 50 m, širok 15-30 m i visok preko 3 m, sa kosim krovom i metalnom konstrukcijom. Pod je od betona, jedna vrata su se otvarala, a druga su bila uvek zatvorena. Bio je prazan i u njemu su bili samo logoraši.

Dokaz: svedok 236/94, 260/94, 221/94-3/1 i 147/95.

1.9.3. U hangaru su bili manje opasni "èetnici". Posle prve grupe od oko 84-88 Srba iz Bradine, u njega su dovoðeni i drugi, tako da se, po mišljenjima zatoèenih, u njemu nalazilo najmanje 250, a najviše 400 logoraša.

Spavali su na golom betonu, a tek posle mesec dana su dobili neke æebiæe. Prema reèima svedoka 607/94, posle mesec dana je dobio "parèe" æebeta. Svedok 243/95-7 je sve vreme, kao i ostali, spavao na betonskom podu i stavljao samo svoju jaknu ispod sebe, jer nisu imali ništa ni da podastru ispod sebe ni da se pokriju. Tek 17. novembra su dobili drvene ramove za krevete, tako da su od tada, neki spavali na njima.

Svako je imao svoje odreðeno mesto na kome je neprekidno morao da sedi i da gleda u zemlju. Samo po dozvoli su mogli da legnu. Pošto ih je bilo mnogo, za vreme spavanja su bili pribijeni jedan uz drugog tako da su, ako su hteli da se okrenu, morali da bude onoga do sebe.

Temperatura se leti pela visoko iznad 40 0 C, jer se metalna konstrukcija jako grejala. Svedok 243/95-4 se dobro seæa i navodi da je, sredinom avgusta meseca, kada je ekipa Meðunarodnog Crvenog krsta (MCK) prvi put došla u logor, MIŠEL, jedan od njegovih predstavnika, izmerio temperaturu od 60 0 C. S obzirom na to da su vrata uvek bila zatvorena i da su u toku no æi u samom hangaru, u kome su dobijali hranu, vršili i nuždu, pregrejani vazduh je, zbog nedostatka kiseonika, bio zagušljiv i veoma neprijatnog mirisa.

Svedok 100/94 ovako opisuje usloveživota u logoru: "... važilo je pravilo da izmeðu sebe ne smemo da prièamo. Morali smo neprekidno da sedimo na betonu. Ako bi neko pokušao da prièa, dobijao bi batine od stražara koji su uvek bili prisutni. Prvih nedelju dana je bilo nemoguæe priviæi se da se neprekidno sedi, a posle toga èovek nekako utrne. Pošto je unutra bio nesnosan smrad, neki od stražara su izlazili povremeno napolje, pa bi tada mi legli. Neki stražari uopšte nisu izlazili. Pošto je bilo leto, vrata stalno zatvorena, a samo kroz prozore blizu krova je ulazilo malo svežeg vazduha, temperatura je bila nesnosna. Od ranog jutra pa do duboko u noæ, do oko 02.00 èasa, strahovito smo se znojili".

Svedok 236/94 kaže da je svako imao svoje mesto za sedenje, a izmeðu njih je bio prolaz. Bilo je stražara koji su ih po èitavu noæ držali budne u sedeæem položaju. Nisu smeli ni da se kreæu ni da stoje.

O opštim prilikama u hangaru reèito govori i iskaz svedoka 488/94-1, uèitelja, koji je doveden 01. 06.1992. godine i ubaèen u "6":

"Video sam, po mojoj oceni, oko 250 ljudi. Svi su bili izmuèeni, isprebijani i jedva su stajali. Scena je bila tako strašna da sam ja poèeo da idem od jednog do drugog i da im upuæujem reèi ohrabrenja, ne znajuæi da je svaki meðusobni kontakt zabranjen. Stražar me je spreèio u tome. Ovo je na mene delovalo tako poražavajuæe da èak i sada, pri spominjanju ovoga, nisam mogao da se uzdržim, pa sam se opet potresao, jer mi je taj prizor iskrsao pred oèima, pa sam zbog toga i zaplakao."

Dokaz: svedok 488/94-1, 260/94, 221/94-3/1, 440/94-1, 274/95, 234/95-12, 488/94-7 i 488/94-4.

1.9.4. Betonski hodnik, kako su ga neki zvali, "tunel" ili "9", sa ulazom na površini tla, vodio je do ispred ulaza u atomsko sklonište, na oko dva metra pod zemlju. Bio je duga èak 20 m do 30 m, širok 1,40 m i visok oko 2 m. Iz kruga se silazilo niz nekoliko stepenika do gvozdenih vrata na ulazu. Nije bilo ventilacije, osim rešetke iznad vrata. Nuždu su vršili u dnu hodnika. Nisu imali ni prostirke, ni bilo kakve pokrivaèe. Spavali su na betonu jedan pored drugog popreko, a zbog male širine hodnika nisu mogli da se ispruže te su ležali zgrèeni.

[Stranac]

Postojalo je svetlo ali nije paljeno, tako da su gotovo stalno bili u mraku, jer su vrata uvek bila zatvorena. Kondenzvane vlage je bilo po podu u visini od oko 10 cm. U dnu hodnika u fekalijama, pošto su na kraju hodnika vršili nuždu, razmnožavali su se crvi, tako da je bilo zagušljivo. Zidovi su bili krvavi. Prvo je bilo 25 logoraša, a kasnije su tu dovoðeni i drugi, tako da ih je najviše bilo 42.

Dokaz. svedok 488/94-6, 221/4-5, 221/4-7, 488/94-7, 630/1-9 4, 234/95-11, 65/1-95 i 221/94-3/1.

1.9.5. Prostorija nazvana "stacionar" ili "22" je ranije služila kao vatrogasno spremište. Ona se nalazi u zasebnom objekatu pored upravne zgrade. U njoj nije bilo nikakvih uslova za život. Prostorija je od betona sa limenim krovom, metalnim vratima i dva mala prozora, blizu plafona, koja nisu mogla sasvim da se otvore. Dugaèka je oko 10 m a široka 6-7 m. Pod je od betona. Imala je 12 kreveta, prebaèenih iz "bolnice za èetnike", i jedan poljski ležaj. Bila je namenjena za smeštaj najteže povreðenih, od kojih su neki tu i umrli.

Kroz ovaj "stacionar" je prošlo oko 50 logoraša. Na kraju su u njemu držana poslednja 32 zatoèenika ovog logora. Inaèe, prvi dovedeni Srbi su držani u ovoj prostoriji od 20. maja 1992. do oko 10. juna 1992. godine, kada ih je bilo više od 70, a po nekima, i preko 100. Zbog prenatrpanosti su poèeli da se guše, tako da su svi prebaèeni u "6". U ovom objektu su se kao logoraši nalazili i lekari dr G. P. i dr M. R. koji, i pored želje da pomognu unesreæenima, nisu mogli mnogo da uèine za njih, jer nisu imali ništa od opreme, a od lekova tek nešto antibiotika, analgetika i sanitetskog materijala. Pošto su od uprave dobili neznatan deo onoga što su tražili, od njihovog rada je bilo malo koristi.

Dokaz: svedok 236/94, 380/94 i 221/94-1.



1.9.6. Kod same kapije na ulazu u logor locirana je zgrada u kojoj se nalazila prijavnica.

Uz prijavnicu je prostorija u kojoj su bile smeštene logorašice. Boravile su u prostoriji dimenzija 3.20 m dž 2.20 m. Prostorija ima dvoja vrata od kojih su jedna zatvorena, jer je ispred njih bila postavljena kasa kao veliki gvozdeni orman. Na užem zidu je bio dvokrilni prozor koji je spolja bio obezbeðen rešetkama. Pod je od ploèica. Mada vrata nisu zakljuèavana, zatvorene žene su pokušavale da ih obezbede kako bi spreèile stražare, a posebno DELIÆ HAZIMA, da upadaju unutra i da ih siluju. DELIÆ im je zabranio to da èine. Tu je bio vojnièki krevet, neka æebad i dva vojnièka dušeka 80 cm dž 80 cm na podu. Kasnije su ubacili još tri takva dušeka.

Dokaz: svedok 221/4-3 i 412/94-27.



1.10. I S H R A N A

1.10.1. Hrana i voda, koje je bilo malo, bile su lošeg kvaliteta i èesto su uskraæivane. Više puta su kažnjavani potpunim lišavanjem hrane. Ovakve kazne su vršene, iz "osvete", u vreme pravoslavnih praznika. Hrana i voda im je uskraæivana, na primer u sledeæim situacijama: kada je na Petrovdan poginulo 9 muslimana, ili pred dolazak predstavnika MCK-a ili tokom prvih dana boravka u logoru, kao što je sluèaj sa zarobljenima kod Ljute i dr.

1.10.2. Imali su jedan ili dva obroka dnevno. Za obrok ili za ceo dan su najèešæe dobijali jedan hleb težak 600-700 grama, koji se delio na 17-18 ljudi, tako da bi svako dobijao po malo parèence hleba. Dešavalo se, po više dana, da dobiju samo to. Svedokinja 221/4-3 izjavljuje da su 42 dana dobijali samo po parèe hleba, a zatim tri dana ništa.

Neke logorašice su od izgladnelosti padale u komu, zbog toga što više dana nisu dobijale ni vodu ni hranu. Svedok 607/94 i mnogi drugi su padali u nesvest od gladi. Dobijali su ponekad kuvana jela: supu, makarone, pirinaè, pasulj i sl. - i to po nekoliko kašika za ceo dan. Svi su jeli samo sa èetiri do pet kašika, a bilo ih je najmanje 250. Hrana je èesto bila ukvarena, tako da su imali probavne smetnje. Nekoliko puta su dobili po malu konzervu paštete, koju je delilo 3-8 logoraša, i konzervu ribe na kojoj je pisalo da sadrži 99 gr. I nju je delilo 6 logoraša. Jedno jaje je deljeno na osam ljudi. Kada su dobijali jelo, sud je postavljan pored kante, u koju su logoraši vršili veliku nuždu, i na tom mestu su u grupama, po pet, na brzinu jeli.

Ni vode nije bilo dovoljno. Dobijali su litar vode dnevno na 8 ljudi. Vodu su dobijali ili svaki drugi dan ili na tri do èetiri dana. Srbi iz Bradine su dobijali još manje nego ostali.

Dokaz: svedok 260/94, 412/94-27, 234/95-12, 221/94-1, 221/4-6, 65/1-95, 236/94, 243/95-7, 630/1-9 4 i 274/95.

1.10.3. Kada su neki iz velike grupe ljudi, pokupljenih iz Bradine, dovedeni u logor i kada su zatražili da piju vodu, morali su da piju otpadnu vodu iz kanalizacije. Više njih je to i radilo.

Dokaz: svedok 243/95-4.

1.10.4. Kada su dobijali pasulj ili pirinaè, svako je mogao da uzme samo tri kašike. Ko bi pokušao više, dobijao je "degeneke". Ð. M. je jednom pokušao da uzme èetvrtu kašiku, pa ga je DELIÆ pred svima prebio.

Dokaz: svedok 488/94-2.

1.10.5. U vreme pravoslavnih praznika ili kada bi neko od njihovih poginuo ili bio ranjen, po 3 dana nisu dobijali ništa za jelo.

Dokaz: svedok 221/4-5.

1.10.6. Od 15. do 17. jula - 56 sati - nisu ništa dobili da jedu. Potom su svakom dali po jednu paštetu i veæi komad hleba i naterali ih da to sve brzo pojedu, tako da je veæina imala stomaène tegobe. Voda za piæe je bila ogranièena, a više puta su bili kažnjavani potpunim uskraæivanjem vode. Posle toga, svedok 488/94-1 nije imao stolicu 19 dana, a neki i po 45 dana.



1.10.7. Nisu im ništa dali da jedu 15, 16. i 17.07.1992. godine, a posle su jeli pa su svi imali smetnje i bolove u stomaku.

Dokaz: svedok 488/94-6.



1.10.8. Kada je grupa zarobljena kod Ljute, koju je vodio RAJKO ÐORÐIÆ, zatvorena u logor, nije dva dana ništa dobila da jede. Odnosno, od 30.05, kada su zarobljeni, nisu dobili ništa od hrane. Tada su doneli hranu i ostavili je ipred ulaza. Logoraši su se plašili da je uzmu, pa je izašao svedok 488/94-5.Èim se pojavio na ulazu, jedan stražar ga je udario èizmom meðu noge, tako da je svedok odmah pao. Uspeo je da ustane i da unese hranu. Bilo je za svakoga samo po parèe hleba, odnosno njih 16 je moralo da podeli veknu od 600 gr.

Nisu dobili hranu 90 sati pre dolaska MCK-a. Zatim su im dali da jedu, pa su svi imali bolove u stomaku.

Hrana je do 5. juna 1992. bila oskudna, ali su je dobijali skoro redovno. Posle su obroci smanjeni i proreðeni, pa je nastupilo gladovanje.

Izraèunali su da je u naredna èetiri meseca svaki logoraš dobio ukupno 3,5 komada hleba teškog 600 gr.

Vode je bilo malo i bila je prljava, tako da su trpeli žeð.

1.10.9. Prva tri dana ništa nisu dobili za jelo. Jedna vekna težine 600-700 gr deljena je na 14-18 logoraša. To je bilo za ceo dan. Nekada su dobijali i neku èorbu koja je bila kisela i nije bila za ljudsku upotrebu. Sipali su je u poklopac manjerke, tako da je pet logoraša moralo da jede istovremeno. Niko nije mogao da dobije više od nekoliko kašika. Kada bi jedna grupa završila s jelom, kašike su dodavali drugoj, jer je bilo samo 5 kašika na njih oko 250, što znaèi da su svi morali da se koriste istim kašikama.

Posle 13. jula 1992. godine, kada je poginula grupa od 9 muslimana, za šta su optužili Srbe, režim je pooštren. Zbog toga su dobijali još manje hrane i vode, s tim što prva tri dana posle ovog dogaðaja nisu uopšte dobijali ni hranu ni vodu. Dobijali su litar vode na 10 logoraša dnevno. Svi su imali zatvor, a svedok 25 dana nije imao stolicu. Tokom ta prva tri dana posle 13. jula, nisu uopšte smeli da legnu po ceo dan i po celu noæ.

Kada su bili pravoslavni - srpski praznici: Vidovdan, Petrovdan i Ilindan - po tri dana nisu dobijali ništa za jelo, èak ni po parèe hleba.

Dokaz: svedok 100/94.

1.10.10. Od 15. juna 1992. godine su dozvolili da se hrana, veš i dr. donosi logorašima od kuæe. Tako je i svedokinja 221/4-2 tog dana, odnela bratu i drugim roðacima hranu i veš. Stvari je primao stražar MAŠIÆ, ali njen brat, kao ni drugi, nisu dobili sve. Stražari su najbolje zadržavali za sebe.

1.10.11. Kasnije su hranu dobijali od rodbine, ali su im stražari veæi deo uzimali i davali svojim kerovima.

Dokaz: svedok440/94-1.



1.11. H I G I J E N S K I U S L O V I

1.11.1. U logoru nije mogla da se održava higijena ni na nivou potrebnom za preživljavanje. U tom pogledu je tretman predstavljao poseban vid muèenja, ubijanja ljudskosti i izazivanja telesnog i duševnog propadanja. Time se u potpunosti uklapao sa ostalim postupcima prema zatoèenicima u celovit sitem ostvarivanja osnovnog cilja: uništenja srpskog nacionalnog biæa.

1.11.2. U hangaru "6", nuždu su noæu vršili u uglu gde je bila jedna kanta, koja nije bila velika, tako da je nužda više vršena po betonskom podu. Za velikom nuždom, skoro, i da nije bilo potrebe, jer svedok 243/95-4 nije imao stolicu punih 48 dana. Bilo je i onih koji nisu imali stolicu dva meseca. Mada su ujutruèistili to mesto, ono je, uglavnom, ostajalo prljavo jer nije bilo ni vode ni sredstava za èišæenje. U toku dana su im na to isto mesto donosili i davali hranu.

Svi su jeli sa samo pet kašika, iz jedne èinije, a sudovi se nisu prali, tako da je skoro svaki imao dizenteriju ili neko drugo stomaèno oboljenje.

Preko dana su u grupama izvoðeni da vrše nuždu u kanal koji su iskopali mlaði logoraši. Postrojavali bi ih u hangaru, a na DELIÆEVU komandu su trèeæi morali da stignu do rova, obave malu nuždu, da se vrate i da ponovo stanu na svoje mesto. Ko za to kratko vreme - koje je prema procenama logoraša iznosilo 10-40 sekundi - ne bi stigao to da uradi bio bi kažnjavan. Stražari bi ga udarali palicama i drugim predmetima, a DELIÆ je udarao bezbol palicom. Prilikom prve posete logoru, 12. i 13. avgusta, predstavnik MCK-a MIŠEL je to posmatrao i merio vreme.

Dokaz: svedok 243/95-12, 221/94-1, 221/4-7, 440/94-1, 488/94-1, 221/4-5, 274/95, 221/94-3/1, 243/95-7, 100/94 i 412/94-23.

1

[Stranac]

1.11.3. Nuždu su obavljali u samom hangaru pored vrata. Na to isto mesto im je donošena i hrana. U poèetku su im dozvoljavali da malu nuždu vrše dva puta dnevno van hangara. Posle 13. jula su na tome posebno insistirali. U grupama od po 50 su postrojavani u hangaru, a zatim su na dati znak morali da istrèe napolje, obave malu nuždu i da se trèeæi vrate u hangar i sednu na svoje mesto. Ovo sve je moralo da se obavi za oko 40 sekundi. DELIÆ je štopovao vreme i, držeæi bezbol palicu u ruci, udarao one koji zakasne. Od straha da æe ih DELIÆ udariti i zbog kratkoæe vremena, mnogi nisu mogli da mokre. Sve je ovo video delegat MCK-a, kada je prvi put bio u logoru 12. avgusta 1992. godine. Tada je merenjem vremena utvrdio da su logoraši sve te radnje morali da obave za svega 40 sekundi na. Èovek se zaprepastio i krstio.

Dokaz: svedok 100/94.

1.11.4. Svedok 243/95-8 se seæa da je MIŠEL iz MCK-a merio vreme vršenja male nužde i utvrdio da je njih 350, rasporeðenih po grupama, obavilo to za tri minuta.

1.11.5. Kada ga je T. Ð. zamolio da ga pusti da ide i obavi malu nuždu, DELIÆ je, dok je odreðivao mesta, postrojio u hangaru sve logoraše u èetiri kolone od po 20 i naredio im da svaki od njih za 40 sekundi otrèi do kanala, obavi malu nuždi i da se vrati na svoje mesto. Za to vreme su ih stražari tukli. Veliku nuždu su sve vreme vršili u hangaru u kante, koje su bile blizu vrata. Tu su dobijali i hranu. Svakog jutra bi dvojica logoraša iznosila te kante napolje.

Dokaz: svedok 260/94.

1.11.6. Pošto su u tunelu "9" nuždu vršili u donjem delu, gušili su se u smradu jer, osim jedne male gvozdene rešetke iznad vrata, nije bilo ventilacije.

Dokaz: svedok 221/94-3, 630/1-94 i 65/1-95.

1.11.7. Nije bilo ni pranja ni umivanja. Samo su ih, proseèno, jednom meseèno, polivali šmrkovima.

Dokaz: svedok 488/94-6, 236/94, 100/94, 243/95-7 i 100/94.

1.11.8. Svedok 488/94-5 dva meseca nije pokvasio ruke, a kamoli se oprao, jer vode za to nije bilo. Ponekad su ih polivali šmrkovima i mokre vraæali u "tunel" u kome je bilo hladno. Jedino bi tada ukljuèivali ventilator da ih još rashlade. Raèunali su da æe se razboleti.

1.11.9. Higijenu nikako nisu mogli da održavaju. Povremeno su se svi u hangaru brijali sa 1 ili 2 nožiæa. Pošto su se brijali "na suvo" - bez sapuna, to je više bilo guljenje kože.

Dokaz: svedok 488/94-1.

1.11.10. DELIÆ je, dan uoèi dolaska Meðunarodnog Crvenog krsta, doneo mašinicu za brijanje sa jednim žiletom i zahtevao da se do ujutru svi obriju bez vode i sapuna. To je bilo jako bolno i teško, jer su svi bili zarasli u brade.

Dokaz: svedok 221/4-5.



1.12. "Z D R A V S T V E N A Z A Š T I T A"

1.12.1. U logoru su bila dva lekara Srbina, logoraša, dr G. P. i dr M. R. Jedno vreme se tu nalazio i stomatolog dr Ž. M. Pošto su ovi lekari morali da brinu o jednom broju povreðenih (bolesni nisu ni mogli da traže nikakvu pomoæ), a nisu imali gotovo nikakve lekove ni sanitetski materijal i opremu, uèinak njihovog rada je bio minimalan. Bili su smešteni u tzv. "stacionar" ili u "22". Logoraši su ležali na krevetima, kada je bilo mesta, a hrana im je bila malo bolja.

1.12.2. Lekarska pomoæ nije pružana. DELIÆ bi pretukao logoraše a onda pitao da li neko hoæe kod lekara. Niko nije smeo da se javi. Kada se B. D, posle paljenja podkolenica, javio da ide, nije mu dozvolio da ode na previjanje rekavši mu: "Svakako treba da umreš. Ne treba ti lekar".

Dokaz: svedok 100/94.

1.12.3. Svedok 488/94-3 je posle masovnog prebijanja, povodom dolaska predstavnika MCK-a, bio u "stacionaru" 8 dana. Dr M. R. je utvrdio prelome dva rebra i dr. Tu je bio i bolni èar B. G. Malo su mogli da mu pomognu, jer nisu imali ništa od potrebnih sredstava. Hrana je bila bolja, a ležali su na krevetima.

1.12.4. Po dolasku u logor su prebijani, a zatim voðeni kod lekara i pregledani. Ali, samo najviše isprebijani su previjani. Ostale nisu previjali, pa ni svedoka.

Dokaz: svedok 221/4-7.

1.12.5. Svedok 221/4-6 ka že da su ih lekari leèili onoliko koliko su mogli.

1.12.6. Svi su imali stoma ène tegobe usled nedovoljne ishrane i loše hrane. Te tegobe su nekada namerno izazivane.

1.12.7. Svedok 445/95-22, njegov brat i K. J. su dobili šugu u hangaru i izleèeni su tek kada su prebaèeni u Sportsku dvoranu na Musali u Konjicu.





1.13. P R I N U D N I R A D

1.13.1. Logoraše su, povremeno, prisiljavali da rade. Istovarivali su iz kamiona humanitarnu pomoæ (džakove sa brašnom i dr.), oružje, uniforme, obuæu i sl. Cepali su drva, kopali tranšeje i sl.

Dokaz: svedok 221/4-5 i 488/94-2.

1.13.2. Logoraši su krajem jula 1992. godine tri dana istovarivali oružje i municiju, koji su bili dovezeni brodovima. U logoru je bilo smešteno skladište naoružanja i vojne opreme muslimanske vojske.

Dokaz: svedok 283/94.

1.13.3. Posle masovne tu èe (oko 1. decembra 1992.) prebijeno je 18 logoraša. Sutradan je njih 20, meðu kojima je bilo i 15 logoraša pretuèenih prethodnog dana, moralo da istovari iz šlepera 100 tona brašna u džakovima od po 50 kg.

Dokaz: sedok 488/94-4.

1.13.4. Svedoka 488/94-5, izmuèenog i isprebijanog, naterali su, kao i druge, da cepa drva, da ih tovari i obavlja druge teške fizièke poslove. Radili su od 12 do 17 sati dnevno. Svedoka su vodili u SUP Konjic da popravlja televizor i dr. Kada je jedan zatvorenik pobegao, zabranjeno je odvoðenje zatvorenika na rad. Zbog toga je van logora radila samo jedna grupa od oko 20 logoraša.



1.14. T O R T U R E

1.14.1. P R E B I J A Nj A

1.14.1.0.1. Svakodnevni, najmasovniji, najteži i najpogubniji oblik muèenja je bilo prebijanje Srba logoraša.

Tuèeni su u svakoj prilici. Prebijani su pojedinaèno, u grupama ili prilikom masovnih tuèa. Za ovu vrstu zlostavljanja upotrebljavani su najrazlièitiji predmeti: bezbol palice, komadi dasaka - palije (koje su naroèito u tu svrhu kamionom dovožene iz "Drvorezbarstva" u Konjicu), držalice za lopate i za druge alatke, kao i razne palice. Bilo je i posebno pravljenih palica od metala, "èaka", metalnih cevi, komada kablova, kundaka pušaka i drugih predmeta. Gazili su ih nogama na kojima su bile teške vojnièke èizme i udarali ih rukama.

Pronalazili su razne razloge da bi tukli zatvorenike: bilo zbog toga što bi optuživali pojedince da su nešto uradili, bilo zato što zatvorenici nisu hteli da daju zadovoljavajuæi odgovor o onome o èemu su pitani ili, pak, da prihvate zloèin koji im se pripisuje, ili èak i iz osvete zbog toga što se neki Srbin nekome od njih ranije zamerio ili zbog za njih nepoželjnog ponašanja logoraša.

U odnosu na jedne je postojao odreðeni razlog, dok su drugi tuèeni samo zato što su Srbi. U stvari, ovo poslednje je bio osnovni motiv - pokretaè svega što su èinili. U pojedinim sluèajevima su tražili priznanja za odreðene optužbe, koja nisu mogli da dobiju jer su optužbe bile lažne . Zbog toga su nastavljali još žešæe da tuku logoraše.

Posledice su veoma teške telesne povrede i više sluèajeva ubistava. Zatvorenike su tukli svi stražari, pripadnici Vojne policije, vojske, kao i civili, koji su dolazili zbog toga u logor ili su se tu zatekli. Nekad je tu bilo i "publike" koja je to gledala.

Malo je bilo sluèajeva da svedoci kažu da su muèitelji bili pod uticajem alkohola.

1.14.1.0.2. Prvo æe biti prikazana masovna prebijanja, a zatim i pojedinaèna, kao i drugi važni elementi ovog vida uništavanja pripadnika srpskog naroda, koliko je uopšte moguæe ovu materiju sistematizovati.

[Stranac]

1.14.1.1. M A S O V N E T UÈ E

1.14.1.1.1. Na Petrovdan, 12. jula 1992. godine, na mestu Velika, na putu od Bradine ka Metkoviæu, poginulo je 9 muslimanskih vojnih policajaca koji su upali u zasedu. Po svoj prilici su ih ubili Hrvati.

Dokaz: svedok 221/94-3/1.

1.14.1.1.2. Muslimani su to pripisali Srbima i za to okrivili one preostale iz Bradine. Tada je iz osvete ubijen veliki broj Srba u Bradini i drugim selima, spaljeno je mnogo kuæa, veliki broj je uhapšen i odveden u logore. U zloèinima se isticao BALIÆ REDžO, pošto su, navodno, bili ubijeni i neki njegovi roðaci. Odmazda nije mimoišla ni logoraše u Èelebiæima.

1.14.1.1.3. U hangar je upalo više stražara, po nekima 12, na èelu sa DELIÆ HAZIMOM i prebili sve logoraše odreda držalicama i metalnim delovima lopata (a kada bi se držalica polomila, nastavljali bi sa ostatkom), bezbol palicama, debelim fosnama, gredama za pokrivanje krova preènika 8 cm dž 5 cm, èizmama i dr.

DELIÆ je naredio, tada, da svi "Bradinjaci" budu prebijani svaki dan po tri puta. Pored njega, u ovoj tuèi su se isticali "ZENGA", EDO zv. "MUF", MACIÆ zv. "MAKARON" i DEDIÆ OSMO.

Dokaz: svedok 488/94-1, 243/95-12, 243/95-8, 260/94 i 243/95-7.

1.14.1.1.4. U tunelu "9" su prošli još gore. Tamo je ista "ekipa" sve prebila i ujutru i uve èe.

Dokaz: svedok 488/94-4.

1.14.1.1.5. Dok su 12. avgusta 1992. godine predstavnici MCK-a, koji su tada po prvi put došli u logor, popisivali logoraše u "6", DELIÆ HAZIM je naredio da se svi u tunelu "9" prebiju, zbog toga što su, prema reèima svedoka 243/95-12, a i drugih, isprièali kakvo je pravo stanje u logoru i kako se sa njima postupa.

1.14.1.1.5. Svedok 412/94-23 opisije: "DELIÆ je sve izveo napolje, naredio da posedaju, da stave ruke iza vrata sa ukrštenim prstima, a onda je oko 20 stražara poèelo sistematski da prebija. Na kraju je DELIÆ prebacio stražarima kako ne udaraju dovoljno jako, te je on svakog nekoliko puta snažno udario bezbol palicom po leðima. " Zatim su vraæeni u "tunel". Svedok je, od poèetka svog zatoèeništva u logoru, tada najviše prebijen. Bio je u veoma teškom stanju, tako da su ga tog dana prebacili u stacionar, gde ga je pregledao dr M. R. Tu je bio dve sedmice, a onda je prebaèen u "6".

1.14.1.1.6. U "tunel" su tada ušli DELIÆ i "FOÈAK" i tukli logoraše. Posle su ih izveli napolje i svedok 488/94-5 dalje opisuje:

"... naredili su nam da sednemo u kanal i da stavimo ruke iza vrata sa ukrštenim prstima. Tu ih je bilo puno, pa su sve jedan po jedan išli od jednog do drugog zatvorenika i svaki nas je po jednom udario snažno. Udarali su nas najèešæe nogama na kojima su imali teške vojnièke èizme. Dok sam bio pri svesti, brojao sam i dobro se seæam da sam zadobio 14 udaraca u desnu stranu, koja mi je veæ bila teško povreðena, i dva u levu. Zatim sam izgubio svest. Kada sam došao svesti osetio sam da me još uvek tuku...".

Ovo je trajalo više od dva sata, sve dok OSMAN DEDIÆ nije javio da predstavnici MCK-a napuštaju hangar i idu ka "tunelu".

1.14.1.1.7. Svedoku 488/94-3 su tada slomljena dva rebra. Bio je u jako teškom stanju, pa je prebaèen u stacionar gde je bio 8 dana, a zatim je vraæen.

1.14.1.1.8. U hangaru "6" svi su morali da se skinu do pola goli, da kleknu na beton i da stave ruke iza vrata. Tukao ih je "FOÈAK" sa više stražara, uglavnom, èizmama u grudi i drugim predmetima, tako da su svi prebijeni. DELIÆ je bio tu i nareðivao koga da tuku. Ponekog bi preskoèio.

Dokaz: svedok 488/94-1, 243/95-8 i 488/94-2.

1.14.1.1.9. Logoraše su tukli DELIÆ, "CRNI", "ŠOK" po nacionalnosti Šiptar, "FOÈAK" i drugi. Svedok 488/94-7 je bio sav crn po leðima i dva dana nije mogao da ustane.

1.14.1.1.10. Svedok 488/94-4 je zadobio 19 udaraca po levoj i èetiri po desnoj strani tela. Kada su narednog dana ponovo došli predstavnici MCK-a, opet su ih tukli.

1.14.1.1.11. Prema izjavi svedoka 488/94-6, stražari koji su išli jedan za drugim sve su ih prebili, udarajuæi svakog ponaosob. On je imao poseban tretman. Iza njega je stajao "FOÈAK" koji ga je, pošto bi ga udario svaki stražar, šutirao èizmama po leðima i bubrezima.

1.14.1.1.12. Slièno svedoèe i svedoci: 221/4-6, 260/94, 243/95-4, 221/94-1, 243/95-7, 509/94-5 i 283/94.

1.14.1.1.13. DELIÆ je jednom prilikom saznao da su logoraši napravili karte i da igraju. Ušao je u hangar sa ÈAMDžIÆEM i još nekoliko stražara. Pitao ih je ko je igrao karte pa su neki ustali. Svakog logoraša je udario èetiri puta lopatom po leðima i krstima, a zatim je izdvojio M. V. i tukao ga lopatom sve dotle dok mu se držalica nije dva puta polomila. M. V. je pao u nesvest. Polivali su ga vodom, a zatim ga je DELIÆ naterao da se skine go i da takav ide po hangaru da bi svi mogli da vide povrede na njegovom telu. M. V. je izbezumljen pokazao na nekoliko njih kao da su i oni imali karte. DELIÆ je sve postrojio pored zida, licem ka zidu, sa rukama podignutim iznad glave i naslonjenim na zid. Tukao ih je fosnom, držalicama lopata i sl. dok sve nije prebio. To su bili: Ð. D, B. D, S. N, ÐORÐIÆ RAJKO, Ð. M, Ð. N, Ž. N, M. B. i još neki. DELIÆ je svedoka 488/94-5 tukao lopatom sve dok ova nije pukla, a zatim ga je udarao držalicom sve dok nije ostalo malo parèe, koje mu je zabio u leða. Posle su ga odvukli na njegovo mesto. Dvadeset dana je bio nepokretan. Svedok 243/95-8 kaže da ovog puta nije padao u nesvest, ali je od bolova mokrio u gaæe.

Dokaz: svedok 488/94-3, 488/94-1, 221/4-5 i 488/94-6.

1.14.1.1.14. Poslednja masovna tuèa je bila oko 1.12.1992. godine, po nekima 3.12, kada je za komandanta došao MAKSUMIÆ MIRSAD. DELIÆ je ušao u "stacionar" u kome su bila smeštena 32 poslednja logoraša. Prozivao je one koji su pokušali da se prebace na srpsku teritoriju posle pada Bradine. Prozvao je 18-oricu i izveo ih napolje. Morali su da sednu na zemlju i da stave ruke iza vrata. Sražari su ih prebijali, a DELIÆ je sedeo sa strane sa nekim devojkama i posmatrao. Svedoka 221/4-5 su tukli MRNDžIÆ KEMO, iz Konjica. KEMO koga su zvali "CRNI" iz Foèe, ÈAMDžIÆ i "FOÈAK". Polomili su mu èetiri rebra. Padao je više puta, polivali su ga vodom i nastavljali da ga tuku. Nije gubio svest, jer ga nisu tukli po glavi, ali je gubio vazduh i povraæao. Svedoka 65/1-95 su tukli KEMAL MUDERIZOVI Æ, NERMIN, ESO i VAHID. Tako su svi prebijeni.

Sutradan je njih 20, od toga 15 pretuèenih, moralo da istovari iz šlepera 100 tona brašna u džakovima od po 50 kg.

Dokaz: svedok 488/94-1, 488/94-4, 488/94-6 i 243/95-8.

1.14.1.1.15. Pored ovih, bilo je i drugih masovnih prebijanja.



1.14.1.1.16. 488/94-6, svedo èi da su ih sutradan, po dolasku 1.06.1992. godine, sve izveli napolje, postrojili ih uza zid i prebili. To je trajalo oko 2-3 sata. Tukli su ih nogama i raznim predmetima, a DELIÆ bezbol palicom. To su radili DELIÆ i "ZENGA". Kasnije su tukli njega i druge na isti naèin. Svedoka su i po nekoliko puta dnevno izvodili i prebijali. Pored njega, najviše su tuèeni: Ž. Ž, Ð. D, K. R, M. D. i K. M. Posle dolaska MCK-a, manje su ih tukli. Oko 22. jula, M. V, S. N, K. R. i D. J. su iz "6" prebaèeni u "9", gde ih sa svedokom svakodnevno prebijaju. Tukli su ih: DELIÆ, MRNDžIÆ KEMAL, zv. "KEMO", MUDERIZOVIÆ KEMAL, TANÐIÆ ZAJKO i ŽILIÆ NERMIN.

1.14.1.1.17. DELIÆ je u toku dana ulazio u hangar sa grupom stražara i prebijao sve logoraše. Morali su da ustanu i da dignu ruke iznad glave, dok je on išao od jednog do drugog, udarajuæi svakog po tri puta. Kada bi se umorio, jer ih je bilo oko 250, onda bi neki od stražara, koji su bili s njim, nastavio da udara. To su radili lopatom, držalicom od lopate ili bezbol palicom. DELIÆ se okomio na M. V. i ÐORÐIÆ RAJKA. Kada bi sve prebili, on bi ponovo tukao njih dvojicu.

Dokaz: svedok 221/4-6.

1.14.1.1.18. Više puta su svi izvoðeni u dvorište, terani da sednu na beton i da sagnu glavu ispred sebe, a onda bi ih stražari udarali nogama, rukama i raznim predmetima. Ovo je najèešæe radio DELIÆ, a bio je prisutan i MUCIÆ PAVO.

Dokaz: svedok 221/4-5.

1.14.1.1.19. Svakog jutra su vršene smotre. Nekad su vršene i po nekoliko puta dnevno. Za vreme tih smotri uvek su prebijani M. V, za koga svedok misli da je dobio najviše batina u logoru, S. N, B. D, V. R, ÐORÐIÆ RAJKO i drugi.

Dokaz: svedok 488/94-1.



1.14.1.2. GRUPNA I POJEDINAÈNA PREBIJANjA

1.14.1.2.1. HANGAR - "6"

1.14.1.2.1.1. Opšti prikaz daje svedok 100/94. On navodi da su ih prvih 10 dana tukli iskljuèivo noæu, izvodeæi i prebijajuæi pojedine zatvorenike. Kasnije su ih tukli i danju i noæu. Prebijanja i muèenja su naroèito uèestala posle 13. jula. Svedoka su tukli dva do tri puta, a neke su tukli i 20 puta. DELIÆ bi, uvek kada bi ulazio u hangar, tukao S. N. U hangar je inaèe ulazio najmanje pet puta dnevno, a dešavalo se da se to ponovi i 10 puta dnevno. Nareðivali bi da logoraš stane uspravno, da raširi noge i da stavi ruke iza glave, a onda bi ga udarali èizmama u predelu slabina i drugih delova tela. Oslabeli i iscrpljeni ljudi su brzo padali u nesvest. Terali su ih da ustanu i nastavljali da ih tuku. Takoðe su ih tukli i bezbol palicama, rukama i raznim predmetima.

1.14.1.2.1.2. Grupa, koja je brojala 84-88 zatvorenika, dovedena je 27.05.1992. godine u logor i smeštena u hangar. Sat ili dva po ubacivanju ove grupe zatoèenika u hangar, poèeli su da izvode i prebijaju jednog po jednog. Od prve tuèe mnogi nisu mogli da ustanu, neki su mokrili krv, a telo ubijenog GOJKA MILjANIÆA, koje je bilo tri dana u hangaru, na svojim rukama je držao njegov sin SAVO. Ovo izvoðenje i prebijanje se nastavilo i dalje.

Svedok je tri puta posebno prebijan. Jednom ga je izveo "ZENGA", naredio mu da stane, podigne ruke i da šake stavi iza glave i da raširi noge što više može. Onda ga je tukao daskom dugaèkom oko 1 m, širokom oko 20 cm, kundakom, nogama i rukama po leðima, slabinama, grudima, mišiæima nogu i ruku. Udarao ga je najužim delom daske po celom telu, a èizmama po polnim organima. Kada ga je oborio na zemlju, gazio ga je i udarao. Prebijanje je trajalo oko jedan sat i za to vreme mu je polomio 6 rebara sa leve strane. Kada se zadovoljio, vratio ga je u hangar. Drugi put ga je izveo tokom dana i pitao ga je da li je Srbin. Pošto je svedok je æutao, on ga ju tukao. Postavljao mu je i druga pitanja, ali je svedok, bez obzira na to kako bi odgovorio, i dalje tuèen..

Dokaz. svedok 260/94.

1