Zlocini nad Srbima u proslom ratu, da se ne zaboravi

[Stranac]

1.14.1.2.1.3. Izvodili su jednog ili dvojicu noæu ili danju iz hangara i odmah tu, pored ulaza, prebijali. Tukli su ih èizmama, rukama, palicama, bezbol palicama i drugim predmetima.

Svedoka su takoðe tako dva puta prebijali. Uvek je gubio svest, polivali su ga vodom i nastavljali da ga tuku, a potom su ga vraæali natrag. Tukao ga je DELIÆ sa ostalim stražarima. Nisu mogli, a ni smeli, da gledaju ko ih tuèe.

Dokaz: svedok 412/94-23.

1.14.1.2.1.4. Svedok 221/94-3/1, jedan od najviše muèenih, govori:

"Izvodili su nas jednog po jednog iz hangara i napolju tukli bezbol palicama, krampovima, lopatama, daskama i svim do èega su došli. Ja sam negde do 13. juna izbrojao trinaest takvih tuèa, a kasnije sam prestao da brojim. Bilo je dana kada su me po tri puta tukli. Izvodili su nas u svako doba dana i noæi, a tukli su nas i kada smo išli za hranu. Svi smo mogli da uzmemo po tri kašike jela, kada ga je bilo, a ko bi pokušao da uzme i èetvrtu, dobijao bi batine. Ja zbog toga èesto nisam ni izlazio da jedem."

Èim bi ušao u hangar, DELIÆ bi nareðivao svedoku da ustane, da mu okrene leða i da stavi ruke iza vrata, a zatim bi ga rukama i nogama, a nekad i bezbol palicom, udarao po leðima i polnim organima. Ovako je tukao i druge - i to pred svima. Isto tako, logoraše je izvodio i pojedinaèno napolje i prebijao ih. "Tukao je dok se ne zadovolji."

Inaèe su stražari bili zaduženi da tuku logoraše. Stražar "ŠEKI" je jednom prilikom naterao svedoka da pred svima skine odeæu sa sebe i da se nasloni na zid, a zatim ga je 25 puta udario daskom "peticom" po debelom mesu. Posle toga ga je DELIÆ udarao lopatom dok nije polomio držalicu. Tada je uzeo drugu i njome ga je tukao sve dotle dok se i ona nije polomila, pa je morao da uzme treæu lopatu kojom je nastavio da ga tuèe. Stražari su izvodili napolje svedoka i prebijali ga kao i druge. Jednom su prebili svedoka i M. R. Tako su ga pretukli da je bio u dubokoj nesvesti, te su ga polivali vodom da ga povrate. Kada su ga osvestili, èuo je kako je DELIÆ rekao da ga unesu u hangar, jer æe ionako do ujutru biti mrtav. Desetak dana kasnije opet su ga tako pretukli. Tada su mu u usta gurali drveni štap.

1.14.1.2.1.5. Kada su logoraša prozivali po imenu, on je morao da izaðe napolje i onda su ga prebijali. U toku svake noæi su izvodili po 3-5 logoraša. Svedoka su ovako izvodili dva puta i prebijali. Pri tom su tražili da im kaže gde su srpski bunkeri, gde je oružje i dr.

"Tukli su me palijom po rebrima, telu i glavi, a bajonetom su me bockali po guši i po glavi. Tukli su me i nogama, a onda su me udarali i po polnim organima." Drugi logoraši su mu prièali da su i oni isto ovako prebijani. Dešavalo se da su na ovakav naèin logoraše prebijali i u toku dana.

Dokaz: svedok 221/94-1.

1.14.1.2.1.6. Svedok 488/94-4 opisuje prebijanja: "Po prelasku poslednje grupe u FACE="Symbol">c 6 FACE="Symbol">c , oko 31.08.1992. godine, jedan broj ljudi izvode svake noæi i prebijaju. Posebno su prebijali K. M, K. R, K. M, K. A, Ð. N, Ð. Z, Ð. M, ÐORÐIÆ RAJKU i dr. To rade èetiri dana, a onda malo prestaju, pa ponovo nastavljaju." Svedoka su èetiri puta tokom dana izvodili ispred hangara i prebijali: DELIÆ, ÈAMDžIÆ, NERMIN, OSMO DEDIÆ, KEMAL MUDERIZOVIÆ i MRNDžIÆ.

Grudni koš mu je posle drugog prebijanja tako otekao da više dana nije mogao da legne, a ako bi i legao imao je strahovite bolove i gušenje.

Dana 17.11.1992. godine ubacili su drvene ramove za krevete. DELIÆ je tog istog dana izveo svedoka, M. Ð, D. Ð, ÐORÐIÆ RAJKA, Ð. S, V. R. i K. M. Poèeo je da ih udara prvo nogama, a zatim jednom fosnom debljine 5 cm i širine 20 cm, koja je bila duèka oko 1.5 m. Pošto ih je sve udarao po leðima i drugim delovima tela, svi su padali, a neki su ostali onesvešæeni, pa su morali da ih vuku natrag u hangar.

1.14.1.2.1.7. Stražari su u toku noæi 11. jula 1992. godine prozvali 12 logoraša, a meðu njima i svedoka 488/94-1. Na vratima ih je saèekivao DELIÆ, jurišao besan na svakoga i izbacivao napolje, pa je tako uradio i sa svedokom.

Èim se našo napolju: "... odmah su mi preko glave nabili vojnièku bluzu i svezali je tako da ništa nisam mogao da vidim, pa su me odveli, koliko sam mogao da odredim, do zida hangara. Tu sam morao da stanem sa raširenim nogama i sa šakama iza vrata sa ukrštenim prstima. Odmah sam dobio strašan udarac izmeðu nogu i poèeli su da me pitaju da li znam gde mi je æerka (sledi ime) i da mi govore kako je ona tu u bunkeru i kako se oni iživljavaju sa njom. Ja sam znao gde mi je æerka i ništa nisam govorio. Potom su poèeli da me tuku po svim delovima tela i, koliko sam mogao da ocenim, udarali su me šakama, pesnicama, èizmama i još nekim predmetima, da bi na kraju dobio jedan jak udarac u predelu jetre od koga sam pao. Nakon ovoga, DELIÆ je rekao da prestanu da me tuku, te sam ja nekako uspeo da se uvuèem u hangar. Posle ovog prebijanja oporavljao sam se desetak dana."

1.14.1.2.1.8. Jedne noæi su DELIÆ, "ZENGA" i "SEJO" izveli svedoka 65/1-95. DELIÆ i "ZENGA" su ga tukli èakama po celom telu. Od udaraca mu se koèila vilica. Posle su mu naredili da legne na zemlju i da raširi ruke, zapretivši mu da æe da ga ubiju ako se usudi da spusti ruke. Onda su gazili po njemu i udarali ga. DELIÆ ga je gazio po grudima i stomaku. Zatim su ga naterali da ustane i da stoji pored zida. "ZENGA" je svedoka udario 6 puta tako snažno èakama po glavi da je svedok skoro izgubio svest. Posle ovoga 20 dana nije mogao da se pomeri i mokrio je krv.

1.14.1.2.1.9. DELIÆ je u toku dana izvodio logoraše i tukao ih. Jednog dana je BOŠNjAK, koga zna od ranije, pitao M. V. iz Bradine da li je svedok 488/94-7 taj koji je zaustavio konvoj sa municijom. M. V. je odgovorio da jeste, pa je BOŠNjAK izveo svedoka, koga je prvo udario šakom po licu, rasekao mu usnu i povredio jedan zub koji mu je kasnije ispao. Od udarca je pao, a ovaj je nastavio da ga udara daskom "peticom", kojom su se podupirala vrata hangara. "Tukao me je ivicom daske po leðima, slabinama, nogama. Tukao me je i po prstima na rukama. Ja sam prokrvario iz usta i iz prstiju. Cela tuèa je trajala oko 10 minuta, ali sam ja bio toliko pretuèen da sam jedva ušao u hangar i tada sam se onesvestio...".

Tukao ga je pred pripadnicima HVO-a, koji su sa njim došli iz Konjica, i pred stražarima. Oko 10 dana nije mogao da ide za hranu, pa su mu drugi donosili po parèe hleba. Sutradan je DELIÆ doveo lekara, koji je svedoku dao dve injekcije, te se malo oporavio. Desetak dana kasnije, izveo ga je DELIÆ. Tu je èekao OSMAN DEDIÆ. DELIÆ mu je je naredio: "... da ostavi pušku i da krene na FACE="Symbol">c posao FACE="Symbol">c , odnosno, da poène da me tuèe...". Udarao ga je nekim bokserom. Izbrojao je oko 70 udaraca a zadato mu je, najmanje, 150 - svi po leðima i uz kièmeni stub. DELIÆ je uvek, kada je ulazio u hangar, nareðivao ponekom da ustane, podigne ruke uvis i onda ga tukao. Svedoka je jednom tako tukao da mu je slomio dva rebra.

1.14.1.2.1.10. Izveli su svedoka 243/95-4 napolje. SALKO je odmah pucao iz puške pored njegove glave, a posle ga je udarao. "ZENGA" i KEMO su ga tukli bezbol palicom po svim delovima tela, a naroèito po nogama.

1.14.1.2.1.11. Svedoka 236/94 su 31.05.1992. godine, noæu oko 01.30 èasova, prozvali i izveli iz hangara na nekoliko metara od vrata. Tu su bila dvojica koja su ga pitala za radio-stanicu i PAM (protivavionski mitraljez). Kako on nije odgovorio, poèeli su da ga tuku nekim drvenim motkama. Posle prvih udaraca je pao onesvešæen. Tukli su ga i dalje. Kada bi povremeno dolazio svesti, ponovo su mu postavljali ista pitanja, govoreæi mu "da ima da ih rodi". Ne zna èime su ga sve tukli, ali je zapazio da su upotrebljavali draèu (bagremovo drvo sa trnjem). Osvestio se u hangaru. Tražio je vode. Došao je DELIÆ i dao mu ampulu "Novalgetola" za smirenje bolova. Izneli su ga napolje, a potom opet vratili u "6" gde je prenoæio. Sledeæeg jutra je prebaèen u Dom zdravlja u Konjicu, gde su snimanjem utvrdili da mu je desna ruka polomljena. Odatle je prebaèen u OŠ "3. mart", u "bolnicu za èetnike". Posle èetiri dana je vraæen u logor, u "22".

1.14.1.2.1.12. Svedoka 412/94-15 su dva puta izvodili i ispred hangara prebijali DELIÆ HAZIM, LANDžO ESAD zv. "ZENGA" i ÆOSIÆ ADEM, koji su, inaèe, najviše tukli sve logoraše. Tukli su ih drvanim palicama, èizmama i dr.

1.14.1.2.1.13. Muslimanski stra žari su ih tukli po tri puta svaki dan rukama, nogama, puškama, držalicama krampova, bezbol palicama, daskama i dr. Jednom prilikom su svedoku 274/95 polomljena tri rebra sa desne strane. Ina èe, tukli su ga po svim delovima tela.

1.14.1.2.1.14. Svedok 221/4-6 je više puta izvoðen iz hangara i prebijan. Kada bi padao u nesvest, zvali bi logoraše da ga unesu unutra.

1.14.1.2.1. Svedoka 488/94-7 su jednom izveli DEDIÆ i "CRNI", pretukli ga i ponovo vratili u hangar. Tom prilikom su mu levo stopalo prignjeèili vratima, tako da 10 dana nije mogao da hoda.

1.14.1.2.1.16. "ZENGA" je 27.06.1992. godine prebio svedoka bezbol palicom.

Dokaz: svedok 688/94-7.



1.14.1.2.1.17. Jednom je upao neki muslimanski vojnik, za koga jeèuo da je iz Foèe, i, dok su ležali na podu, sve ih tukao nogama i rukama. Bio je vidno pijan.

Dokaz: svedok 221/4-5.

1.14.1.2.1.18. Dok su prebijali svedoka 148/95 i njegovog brata od tetke, prisutni JASMIN GUSKA je vrištao od zadovljstva. Svedoka je poznavao od ranije.



1.14.1.2.1.19. DELIÆ HAZIM je imao obièaj da "Fiæom" uðe u hangar, juri logoraše i odreðuje pojedince, koje bi zatim izvodio napolje i prebijao ih. Isto tako mu je bio obièaj da doðe noæu i da ih udara bezbol palicom.

Dokaz: svedok 221/4-5, 243/95-7, 221/4-6 i 412/94-23.

[Stranac]

1.14.1.2.2. "T U N E L" - "9"

1.14.1.2.2.1.Svedok 221/4-5 kaže da su ih veæ prve noæi po dolasku izvodili iz "9" napolje i prebijali. Posle toga su zvali druge logoraše da ih unesu u "tunel". Èuli su njihove jauke i zapomaganje. Prve noæi su prebijeni: M. Ž, ÐORÐIÆ RAJKO, M. D, M. V. i dr. I posle toga su svaki dan na ovakav naèin prebijali logoraše. Prozivanja i batinanja su vršena iz osvete, jer su prozivani oni koji su se zamerili nekom muslimanu, koji bi zbog toga tražio da se odreðeni logoraši prebijaju. Pored ovoga, zatvorenike su batinali i tako što bi više stražara upadalo u "tunel" i tuklo sve odreda. Izvodili su po desetak zatvorenika, postrojavali ih uza zid "9" sa šakama iza vrata, okrenutih ka zidu, a zatim bi ih udarali bezbol palicama i drugim predmetima. Ovo je naroèito radio DELIÆ, koji je bio jedan od najjaèih. On je logoraše najviše tukao bezbol palicom.

1.14.1.2.2.2. Svedok 488/94-5 je oko 15.07.1992. godine odveden na saslušanje kod "FOÈAKA", koji je bio fin pa ga je èak ponudio i cigaretom. Raspitivao se za neko oružje i od svedoka je tražio da mu kaže gde je neki pištolj. Ovaj to nije znao. Poveli su ga natrag. Usput je, pre ulaska u "tunel", naišla grupa od oko 15 mladih i pijanih stražara. Poèeli su da ga tuku, ali nisu mogli jako da udaraju. U jednom trenutku je naišao neki èovek i snažno ga udario nogom u grudi. Kada je svedok od tog udarca pao na zemlju, taj èovek ga je bacio niz stepenice prema ulaznim vratima "9". Udario je glavom u gvozdeni prag. Koža je prsla i pojavila se guka koja mu još stoji. Da li je bilo preloma kostiju, to ne zna. Opet su ga tukli i ubacili meðu ostale. Možda je èovek koji ga je udario, bio i "FOÈAK". Svedok nije siguran, jer, s obzirom na prilike, nije mogao dobro da vidi. DELIÆ je jednog jutra izveo svedoka u grupi od pet logoraša i postrojio ih radi vršenja male nužde. Tu je video svoje komšije BALIÆ ALIJU iz sela Bala i SPILjAK EMINA iz sela Šunja. Njih dvojica su rekla DELIÆU da udari prvog po redu. Prvi logoraš po redu je, inaèe, bio svedok. DELIÆ ga je iz sve snage udario bezbol palicom po desnoj strani grudi. Posle toga su ga vratili u "9". Tom prilikom su mu slomljena dva ili tri rebra i napukla mu jetra, a zadobio je i unutrašnje povrede. Imao je dva meseca veliki otok na desnoj strani grudnog koša. Nikakvu lekarsku pomoæ nije dobio.

1.14.1.2.2.3. Svedoka 221/94-3/1 su, jedan sat po smeštaju, izveli napolje i prebili. Ne zna ko je to uèinio, jer je bio mrak a oni koji su ga prebili nosili su uniforme.

1.14.1.2.2.4. U "tunel" su ulazili sa gas-maskama na licu, da ih logoraši ne bi porepoznali, i tukli ih dr žalicama raznih alata, kundacima i dr. "Svakog dana su, u krug ispred ulaza u tunel, dovozili po kamion držalica od motika i drugih alatki. Tokom noæi su tim držalicama toliko tukli uhapšene Srbe da bi se one polomile." Logoraše su stalno psovali, nazivali ih èetnicima i vreðali ih na razne naèine. Na pitanje zašto ih tuku, odgovarali su im da ih tuku zato što su Srbi.

Dokaz: svedok 234/95-11.

1.14.1.2.2.5. Svedoka 243/95-8 su tri puta izvodili i prebijali. Kada je svedok jednom, oko 10.06.1992. godine, izveden na prebijanje, logoraši su, po zvuku, brojali udarce i izbrojali da je udaren više od 200 puta. Tada ga je tukao "ZENGA", koji ga je udarao bezbol palicom, uglavnom, po nogama i rebrima. Nisu mu samo noge bile oteèene i crne od modrica, nego i drugi delovi tela. Zbog toga 20 dana nije mogao da stane na noge.

1.14.1.2.2.6. DELIÆ je najviše prebijao bezbol palicom. Tukao je po mišiæima nogu i ruku, tako da se koža odvajala od mišiæa i stvarali su se veliki plikovi i rane. Posle bi naterao logoraše da sednu na beton. Bilo je ljudi, kao J. D, koji su dobili i po 280 udaraca. DELIÆ je dovodio neke nepoznate, govoreæi da su oni HOS-ovci i da æe ih sve pobiti. Ti nepoznati su tukli svedoka 260/94.

1.14.1.2.2.7. Pred svedokom 509/94-5 su tukli i muèili njegovog oca. Izveli su više logoraša iz "9", postrojili ih, naredili im da dignu ruke iznad glave i da šake sa ispruženim prstima naslone na zid. Svedokov otac je imao, od ranije povrede, trajno zgrèen mali i domali prst desne šake. Primetivši to, jedan musliman mu je, pokušavajuæi da ga isprovocira zbog tog deformiteta, opsovao èetnièku majku. Izveli su ga iz stroja, stavili šaku na beton i kundakom udarali da bi mu ispravili savijene prste. Prsti su mu od udaraca zdrobljeni.

1.14.1.2.2.8. Svedokinja 412/94-27 je više putaèula kako tuku pojedince i kako oni vrište. Više od 10 puta je videla kako izvode njenog muža i sina. Najviše su ih tukli DELIÆ i "ZENGA". Na grudi njenog muža su stavljali sanduk sa municijom po kome je "ZENGA" zatim skakao. Videla je kako tuku Ð. B, kao i druge. Ova dva dvojica su najviše tukla logoraše.

1.14.1.2.3."STACIONAR" - "22"

1.14.1.2.3.1.Svedok 221/94-1 kaže da ih u "stacionaru" - "22" nisu sistematski prebijali, ali su logoraše udarali kundacima, nogama i dr, kada bi ih izvodili napolje da vrše malu nuždu. Nisu mogli da vide ko ih je tukao, pošto su im preko lica navlaèili platnene kape.

1.14.1.2.3.2. Pojedince su izvodili iz "22" i prebijali ih, bez obzira na to što su u njoj bili smešteni najteže povreðeni. Tako su KEMO i "CRNI" prebili svedoka 488/94-7, udaraju æi ga najviše po slabinama. Mada je DELIÆ tome prisustvovao, nije ga tukao.







1.14.2. D R U G I V I D O V I M UÈ E Nj A

1.14.2.1. - P O V R EÐ I V A Nj E O Š T R I M P R E D M E T I M A

1.14.2.1.2. "ZENGA" je jednome od braæe Ð. odsekao uho.

Dokaz: svedok 147/95.

1.14.2.1.3. "ZENGA" je imao obièaj da ide po hangaru i da nožem PAP-ovke ubada logoraše u razne delove tela.

Dokaz: svedok 260/94.

1.14.2.1.4. Svedok misli da je DELIÆ jednom mladiæu, koji se verovatno prezivao D, malim ekserom ukucao kokardu u èelo. Taj mladiæ je kokardu nosio pre rata. Taj momak je i sada živ.

Dokaz: svedok 445/95-22.

1.14.2.1.5. Supruga logoraša Ð. S. je isprièala svedokinji 221/4-3 da su njenom mužu odsekli uvo. Svedokinja ga je kasnije videla u logoru sa odseèenim uvom. I drugi svedoci ovo potvrðuju. Izgleda da je to uradio BALIÆ REDžO.

Dokaz: svedok 380/94, 260/94 i 292/3-95.



1.14.2.2. - Š A H T O V I

1.14.2.2.1. Jedno od najsvirepijih muèenja je bilo držanje logoraša u šahtovima, koje je bilo dugotrajno i koristilo se u raznim prilikama.

1.14.2.2.2. U šahtovima su bili:ÐORÐIÆ RAJKO, Ž. Ž, K. J, K. R, MILOŠEVIÆ ŽELjKO, pre nego što su ga ubili , M. B, M. D, M. R, M. V, M. R, S. N. i mnogi drugi. Više njih je u šahtovima bilo po nekoliko puta.

1.14.2.2.3. Ovaj oblik mu èenja su primenjivali: PAVO MUCIÆ, DELIÆ HAZIM, LANDžO ESAD - "ZENGA", dva brata MACIÆA, OSMO DEDIÆ, "ŠEKI", "RAMBO" i drugi.

1.14.2.2.4. Oko 10. juna 1992. godine, sve logoraše iz "9" su, posle saslušanja, podelili u dve grupe. Verovatno je u prvoj bilo 17, a u drugoj 18 logoraša. Prva sa RAJKOM ÐORÐIÆEM je, uz batinanje, strpna u betonski šaht. Otvor šahta se nalazi na oko dva metra iznad zemlje, dimenzija 2-2.5 dž 2-2.5 m, sa približno istom dubinom. Poklopac šahta su zatim zatvorili, a otvore za ventilaciju su zapušili. Pojedini logoraši su ubrzo, usled nedostatka kiseonika, poèeli da se guše i da panièe. Šaht su otvorili nakon 9 sati, izvukli RAJKA ÐORÐIÆA, tukli ga i vratili natrag. U šaht su ubacili nešto hrane i opet ga zatvorili. Kada je prošlo još 3-4 sata, šaht su ponovo otvorili. Svi logoraši su bili bez svesti. Izvukli su ih napolje, prebili i, kada su došli k sebi, postrojili.

Okolo su bili stražari sa puškama uperenim u njih. DELIÆ je još prilikom smeštanja u šaht naredio da se taj prostor ogradi žicom, da se postave mitraljezi, rekavši im da æe svi biti streljani. Tada se pojavljuje PAVO MUCIÆ, koji izvodi iz stroja RAJKA ÐORÐIÆA i još 6 logoraša. Govori im kako nije trebalo da rade ono što su radili i da æe zbog toga biti streljani posle ostalih koji su bili s njima u šahtu. Tada se pojavljuje neki crni "Golf" u kome se nalazi jedan èovek, koji im kaže da ne rade to što su zapoèeli. Prebijaju ih i vraæaju u "tunel", a u šaht stavljaju drugu grupu, u kojoj se ponovo nalazi RAJKO ÐORÐIÆ. Po izvoðenju ove grupe iz šahta, RAJKA ÐORÐIÆA i M. D, prvo primoravaju da skinu odeæu, a zatim ih drže u šahtu sa vodom. Pošto je visina vode bila iznad glave, nisu mogli da stoje na dnu, nego su morali da stoje na gvozdenim merdevinama za silazak u šaht. Posle toga su ih izlagali jakom suncu - da se "sunèaju". Nakon dva-tri dana ponovo u šaht odvode M. D, i M. R, koji je, sakrivenim žiletom, pokušao da izvrši samoubistvo.

Dokaz: svedok 488/94-5, 488/94-3, 221/4-5, 65/1-95, 412/94-23, 488/94-4 i 509/94-5.

1.14.2.2.5. RAJKO ÐORÐIÆ, veoma ugledan u Konjicu i okolini, jedan od najviše ponižavanih i muèenih Srba u logoru, ovako opisuje boravak u šahtovima: "Nakon saslušanja obavljenog 10.06.1992. godine, DELIÆ me je sa grupom od oko 16 Srba smestio u šaht dubine oko 3 m i približnih dimenzija 2.5 m dž 2.5 m. Zapušili su ventilaciju. Gušili smo se, a neke je uhvatila panika, pa su vikali i tražili da se šaht otvori. Time su poveæali potrošnju kiseonika i izazvali još veæe gušenje. Poklopac je samo tri puta na kratko otvaran. Kada smo izašli, svi smo bili omamljeni, a neki su bili u nesvesti. Svi smo posle prebijeni. Mene je stražar "RAMBO" prebio, udarajiæi me držalicom od lopate po leðima, glavi i drugim delovima tela. Ispred šahta je bila postrojena druga grupa. Mene su stavili ispred te grupe, a ostale vratili u FACE="Symbol">c 9 FACE="Symbol">c . Potom su u šaht smestili drugu grupu u kojoj sam opet bio ja...

"... U tom istom šahtu sam sa ovom drugom grupom proveo zatvoren ceo taj dan, celu noæ i sledeæi dan, sve dok nas nisu izneli napolje. Ovde sam ovom prilikom, veæ omamljen, gubio svest, padao u oèajanje i želeo da budem mrtav. Neopisivo je težak taj oseæaj koji sam imao i patnje koje sam preživeo. Da bih nekako sebi olakšao situaciju, verovatno instiktivno, poskidao sam svu odeæu sa sebe, tako da bio sam bez odeæe kada su nas izneli iz šahta. Prilikom izlaska su nas tukli a zatim vratili u FACE="Symbol">c 9 FACE="Symbol">c ...".

Dana 12. juna posle saslušanja, DELIÆ je Ðorðiæa ponovo smestio u šaht, koji je bio manji od prvog u kome je bilo vode. On je pokušavao da ostane na metalniim preèkama stepenica, ali ga je jedan stražar, udarajuæi ga nogom, gurao u dubinu šahta. Pokušavao je da stoji na stepenicama, ali su ga stalno gurali da bi bio u vodi. Posle ga prebacuju u drugi šaht, u koji ubacuju prvo M. D, a potomŽ. Ž. i M. R, koji je bio u oèajnom psihièkom stanju. Pokušao je da seèe vene, ali ga je svedok spreèio i bodrio ga. Dok je bio samo sa M. D, stražari su otvarali poklopac šahta i mokrili po njima. "... bodrio sam sam sebe da izdržim sve ove muke, jer sam shvatio da žele muèenjem da me ubiju pa sam rešio da moram sve da izdržim i da ostanem živ." Tu je ostao dve noæi i dva dana.

Kada su ih 15.06.1992. godine izvukli iz šahta, PAVO MUCIÆ im je pored šahta saopštio da su Srbi granatirali Sportsku halu na Musali i da je ubijeno 13 Srba. Potom su ih vratili u "9". (Postoje jake indicije koje govore o tome da su muslimani ovo uradili).

1

[Stranac]

1.14.2.2.6. Svedok 243/95-12 se seæa da su ih 11.06.1992. godine smestili u šahtove. U šahtu je sa svedokom bilo ukupno 17 logoraša. Zapušili su otvore za ventilaciju, tako da su se gušili. Kasnije su ga ponovo držali u šahtu tri dana. Tu je sa RAJKOM ÐORÐIÆEM bio dva dana. Posle je bio jedan dan i jednu noæ sa M. R, a još kasnije sa ŽELjKOM MILOŠEVIÆEM, koji je docnije ubijen.

1.14.2.2.7. Grupa od 63 Srbina iz Brðana, koja je 15.06.1992. godine dovedena u logor, istog dana je, posle oduzimanja stvari, smeštena u 6 šahtova. Svedok 440/94-1 je bio sa još petoricom. U jednom šahtu je bilo zatvoreno 18 ljudi. Šahtove su zatvorili metalnim poklopcima, obezbedili katancima i zapušili otvore za ventilaciju. Zatvorenici su ubrzo poèeli da se guše usled nedostatka vazduha. Držali su ih dva sata i sve ih, osim grupe u kojoj je bio svedok, izveli napolje. Svedoka i one koji su bili s njim, držali su 24 èasa. Onesvestio se i kada je došao svesti video je da ga stražar "KRAVAR" poliva vodom. Psovao mu je èetnièku majku i pitao ga je gde su mu gusle, jer svedok svira gusle. Onda ga je LANDžO ZIJA zv. "ZENGA" udarao držalicom od krampa po podkolenici leve noge i, zgulivši mu kožu, tako povredio kost da svedok nije mogao dva meseca da stoji. Jedan od prisutnih stražara ga je udario ciglom u glavu iznad desnog uha. Pored navedenih, u svemu je uèestvovao i DELIÆ HAZIM. Svedok 178/94 je doveden sledeæi dan i smešten u šaht zajedno sa ostalima.

1.14.2.2.8. Odmah po dolasku, oko 15. juna, svedoka 147/95 i druge su smestili u šahtove. Sa njim je u šahtu veli èine 1.5 m dž 1.5 m. bilo ukupno pet logoraša. Voda mu je dopirala do kolena. U ovom šahtu su ga držali pet sati. Neke su držali i duže. Bilo je veæih šahtova, u kojima je bilo i više ljudi. Odatle su ih ubacili u "6".

1.14.2.2.9. Svedok 630/1-9 4 je bio i u šahtu sa vodom, koja mu je dopirala do guše, gde je satima bio neprekidno zatvoren.

1.14.2.2.10. Prilikom va ðenja iz šahta, svedoka 440/94-1 je neko udario ciglom u glavu.





1.14.2.3. - LAŽNA STRELjANjA

1.14.2.3.1. Jedan od vidova zastrašivanja je bilo "streljanje".

DELIÆ je noæu izvodio po pet-šest logoraša ispred vozila, koji su morali da gledaju u upaljene farove. Pitao bi svakoga za poslednju želju. Ljudi su govorili. Posle bi postrojenim stražarima komandovao: "Puni! Nišani! Pali!". Stražari bi pucali iznad glava. Nekada se ovo ponavljalo.

Slièno ovome je radio i "ZENGA", koji je tako izvodio i zastrašivao Ð. M.

Dokaz: svedok 100/94, 221/4-5 i 488/94-1.

1.14.2.3.2. Slièan sluèaj reèito opisuje svedok 260/94: " DELIÆ je jedne noæi oko 11.00 sati izveo 5 logoraša, meðu kojima sam bio i ja. Naredio nam je da gledamo u upaljene farove "Fiæe" kojim je došao. Ispred nas je postrojio 6 stražara sa puškama i naredio im da stave metak u cev. Pitao je svakog pojedinaèno koja mu je poslednja želja. Neki su rekli da bi voleli da vide decu, neki nešto drugo, a ja sam æutao. DELIÆ je prineo cev pištolja mom èelu i opet zahtevao da kažem svoju želju. Kako sam ja i dalje æutao, naredio je stražarima da pucaju u nas. Stražari su pucali preko naših glava. Ponovo mi je prislonio cev na slepooènicu i pitao FACE="Symbol">c Da li si se usro? FACE="Symbol">c ".





1.14.2.4. - "PUCANjE"

1.14.2.4.1. Iz metka bi izvadili zrno, cev naslanjali naèelo i pucali. Èovek nikada nije znao da li je metak sa ili bez zrna, a zadobijao je opekotine od barutnih gasova.

"ZENGA" je izvadio zrno i barut iz metka, naslonio pušku na èelo jednog mladiæa i povukao obaraè. Mladiæ je pao u nesvest. Ovo je uradio u hangaru pred svima, a nekima je to radio i napolju. Pucao je u glavu, telo ili polne organe, tako da su logoraši zadobijali opekotine i druge povrede.

Dokaz: svedok 100/94, 86/1-95, 236/94 i 260/94.



1.14.2.5. - "K L A Nj A"

1.14.2.5.1. Izvodili su logoraše, pretili klanjem, prevlaèili nožem preko vrata i dr.

Dokaz: svedok 488/94-6.

1.14.2.5.2. Jedne noæi su prvo izveli "T." napolje, a potom i svedoka 221/4-5. Video je da "T." leži na zemlji. "FOÈAK" je pitao svedoka: Zašto si ubio FACE="Symbol">c T FACE="Symbol">c ?" Svedok je odgovorio da ga nije ubio. Onda su ga naterali da klekne i da se rukama osloni o zemlju. OSMAN DEDIÆ ga je uzjašio i tupom stranom noža prevlaèio preko vrata, a "FOÈAK" mu je gurao cev od puške u usta. Posle su mu naredili da pozove Ð. N. i Ð. M, pa su njih dvojica uneli "T." u hangar i tada su videli da je isprebijan, ali živ. Pored ove dvojice, u svemu su uèestvovali i drugi stražari. Mada su imali èarape preko lica, svedok ih je poznao po glasu, hodu, izgledu tela i dr.

1.14.2.5.3. Sliènu situaciju opisuje i treæi svedok 488/94-5: "Prveèetiri noæi po prebacivanju u "6", polovinom septembra, poèeli su da izvode i prebijaju jednog po jednog. Izvodili su mene, Ð. M, Ð. Z, K. A. i K. R. Ovo su radili stražari ÈAMDžIÆ ZAJKO, OSMAN DEDIÆ i KEMAL MUDERIZOVIÆ. Èetvrte noæi sam video da se oko I.D, koji je ležao, nalazi nešto mokro, pa sam mislio da je zaklan. Rekao sam stražarima KEMI i OSMANU da ga ne muèe nego da ga ubiju. Uperili su mu bajonete u grlo, preteæi mu da æe ga zaklati. Zatim su ga naterali da legne i da se pravi da je mrtav. Onda su izveli K. A. i K. R, pa su i njima pretili klanjem. Od mene i I. D. su zahtevali da ih tuèemo. Mi to nismo hteli. Prilikom vraæanja u hangar, ÈAMDžIÆ mi je nabio cev od puške u rebra i gurnuo me je tako jako da 20 dana nisam mogao da stojim."





1.14.2.6. - MOKRAÆA

1.14.2.6.1. Sve logoraše bi postrojili pored kanala i terali ih da mokre. Posle toga bi izdvojili jednog od logoraša i naterali ga da pije mokraæu. Bilo je i drugih situacija u kojima su èinili ovo isto.

Dokaz: svedok 221/4-5 i 234/95-12.

1.14.2.6.2. DELIÆ je svedoka 221/94-3 više puta naterao da pije mokraæu.



1.14.2.7. - "K O R D A"

1.14.2.7.1. Specijalitet LAND žO ESADA, zv. "ZENGA" bio je da logorašima vezuje "kordu", kako u tom kraju zovu sporogoreæi štapin. Na taj naèin je muèio M. V. i V. R, kojima je "kordu" vezao oko pojasa, provukao je izmeðu nogu i oko polnih organa i jedan kraj stavio u èmar. Zatim im je navlaèio pantalone, paleæi drugi kraj fitilja koji se nalazio sa spoljne strane.

Nesreænici, koje je ovako muèio, morali su da trèe vrišteæi od bolova. Zadobijali su opekotine, tako da je na nekim mestima meso bilo spaljeno. Rane su sporo zarastale. Od ovakvog naèina muèenja, bivši loforaši i sada imaju ožiljke. "ZENGA" je ovo radio pred drugim logorašima, a neke je izvodio napolje. Posle ovoga bi neke i pretukao. Na ovakav naèin se iživljavao i sa Ð. Ve. Ð. V., B. D, ŠUŠIÆ SLAVKOM, pre nego što je ubijen, i drugima.

Dokaz: svedok 243/95-8, 260/94, 488/94-2, 412/94-15, 243/95-7, 380/94, 221/4-5, 221/94-1, 688/94-7, 147/95, 243/95-4, 86/1-95, 100/94 i 454/95-19.

1.14.2.7.2. Svedok 688/94-7 kaže: "... bolovi su bili tako strašni da se i sada zgrozim pri seæanju na jauke tih nesreænika kojima je to radio...".

1.14.2.7.3. Svedok 630/1-9 4 izjavljuje da su pored paljenja štapina oko tela, neke mazali lepkom, a zatim po tome posipali barut i palili ga.

1.14.2.7.4. Svedoku 234/95-12 su sipali barut uèmar i palili ga.



1.14.2.8. - P A Lj E Nj E B E N Z I N O M

1.14.2.8.1. "ZENGA" je polivao benzin po pantalonama B. D, a zatim ih palio. Pantalone bi zahvatio plamen, stvarajuæi velike i jake opekotine. B. D. je imao tako teške opekotine da su mu se videle kosti cevanice. Na isti naèin su paljeni i D. N, B. M, M. S, S. iz Ceriæa i još neki.

Dokaz: svedok 100/94, 243/95-4, 147/95, 488/94-1, 221/4-6, 688/94-7, 243/95-8, 221/94-1, 260/94, 274/95, 283/94 i 454/95-19.

1.14.2.8.2. "ZENGA" je polivao ljude benzinom, terao ih da piju benzin i palio ih po ustima, rukama, nogama i drugim delovima tela. Na ovaj naèin je muèio Ð. M, M. V. i B. D.

Dokaz: svedok 412/94-23.

1.14.2.8.3. Svedok 412/94-15 kaže da ga je "ZENGA" izveo napolje, polio mu podkolenice benzinom i zapalio ih. I sada mu se vide ožiljci na desnoj nozi.



1.14.2.9. - PEÈENjE USIJANIM PREDMETIMA

1.14.2.9.1. LANDžO ESAD, zv. "ZENGA" je usijanim nožem spalio jezik i uši Ð. M. i zavlaèio mu vrelu pincetu u uši, a K. M. je terao da drži usijani nož u rukama, od èega je zadobio jake opekotina. Posle mu je skinuo pantalone i pekao ga i po drugim delovima tela. Nož ili pincetu je grejao ili na rešou ili iznad zapaljenog benzina, koji bi prosuo i sam zapalio, a ponekad je to èinio i nad vatrom koju su ložili stražari. Grejali su kablove i terali logoraše da ih drže u rukama. Pekli su im tabane.

Dokaz: svedok 86/1-95, 243/95-4, 488/94-1, 234/95-11, 488/94-7, 221/94-1, 260/94, 221/4-6, 100/94, 274/95 i 283/94.

1.14.2.9.2. Svedok 243/95-8 kaže da je "ZENGA" jednog dana u julu mesecu 1992. godine prosuo po podu hangara benzin i zapalio ga. Na njemu je usijao pincetu i njom pekao svedoku jezik, usne, nos i oba uha. U uši mu je zavlaèio usijanu pincetu i pri tom mu probio bubnu opnu levog uha. Od tada svedok slabije èuje. Pre ovoga je usijanim bajonetom pekao K. M. po rukama, a D. N. po nogama.

1.14.2.9.3. Svedoku 221/94-3/1 je "ZENGA" usijanim nožem pržio obe podlaktice sa unutrašnje strane i potkolenice.

1.14.2.9.4. Usijali bi velike makaze i njima stezali oko vrata logoraše. Svedok 380/94 je video da je G. M, koji je bio i u šahtu, imao povrede takve vrste.

[Stranac]

1.14.2.9.5. "ZENGA" je usijanim bajonetom pekao pojedine delove tela B. D.

Dokaz: svedok 243/95-7.





1.14.2.10. - S T R U J N I U D A R I

1.14.2.10.1. DELIÆ HAZIM je spravom za uterivanje stoke u kamion zadavao logorašima strujne udare. Logoraši su od toga trpeli užasne muke. Ovo je više puta radio svedoku 221/4-5 i drugima. Svedok 100/94 je video kada je tako muèio bivšeg milicionara D.

Dokaz: svedok 65/1-95 i 509/94-5.



1.14.2.11. - GAS-MASKE

1.14.2.11.1. Logorašima su stavljali gas-maske na lice i zaptivali otvor za dovod vazduha, tako da su se oni gušili i posle nekoliko minuta padali u nesvest.

Dokaz: svedok 100/94.

1.14.2.11.2. "ZENGA" je izveo iz hangara svedoka 488/94-1 i logoraša koji se preziva G. Stavio im je gas-maske na lice,èvrsto stegao i zapušio filtar. Svedoka je gurnuo u hangar i naredio mu da ne dira gas-masku sve dotle dok ga on ne pozove. Svedok je nekako uspeo da pomeri obrazinu i da doðe do vazduha. "ZENGA" mu je posle pet minuta skinuo gas-masku sa lica.

1.14.2.11.3. DELIÆ i "ZENGA" su jednom prilikom, pred svima u hangaru, stavili svedoku 412/94-15 gas-masku na lice i tukli ga. Svedok misli da se posle oko tri sata onesvestio. Osvestio ga je T. D, koji je našao malo vode i polio ga.



1.14.3. - O S T A L E V R S T E M U È E Nj A

1.14.3.1. Terali su logoraše da rade sklekove, iako su svi zatvorenici bili u jako lošem stanju. Onaj ko to nije mogao da uradi, udaran je vrhovima èizama u stomak, po grudima, glavi i po drugim delovima tela. Logoraši su od toga padali u nesvest. Tada bi "ZENGA", koji se u ovome naroèito isticao, nareðivao takvim logorašima da dobro rašire noge i poèeo bi da ih udara po mošnicama. Pri tom im je psovao èetnièku majku i pretio im da æe ih sve tako onesposobiti da nijedan neæe moæi da ima decu.

Dokaz: svedok 260/94,100/94, 147/95 i 221/4-6.

1.14.3.2. Èesto su Srbe u logoru primoravali da satima pevaju muslimanske pesme. Onaj koji bi odbio, tuèen je.

Dokaz: svedok 412/94-23, 221/4-6, 221/4-3, 243/95-7, 234/95-12 i 221/4-5.

1.14.3.3. Dešavalo se da sve logoraše izvedu napolje, narede im da se skinu do pola goli, da posedaju na beton po velikoj vruæini i da glasno, u horu, ponavljaju za nekim od stražara muslimanske molitve na arapskom "Alah ekber" i dr. Molitve su morali da izgovaraju i u drugim prilikama. To je trajalo satima i èesto se ponavljalo.

Dokaz: svedok 147/95, 243/95-7, 488/94-7, 234/95-12 i 221/4-5.

1.14.3.4. Logoraše bi postrojili jednog prema drugom, a zatim bi ih naterali da se meðusobno udaraju iz sve snage. Onaj koji ne bi udarao jako, dobijao bi batine od stražara.

Dokaz: svedok 221/4-5.

1.14.3.5. "ZENGA" je terao da bije brat brata ili otac sina. Primorao je i braæu da se meðusobno šamaraju.

Dokaz: svedok 147/95, 86/1-95, 488/94-7 i 412/94-23.

1.14.3.6. DELIÆ HAZIM je opijao M. V. i M. Ž. i terao ih da imitiraju vožnju automobilom. Unaokolo su stajali stražari, civili i neke devojke, koje su dovodili da prisustvuju ovakvim "zabavama". Smejali se i tukli ovu dvojicu. Ovo se èesto ponavljalo sa M. V. On je morao na brzinu da popije litar konjaka ili rakije i da po DELIÆEVIM komandama "vozi": menja brzine, koèi, daje gas, oponaša zvuk motora i dr. Ovome su prisustvovali i logoraši iz "9". Organizatori su bili MUCIÆ ZDRAVKO i DELIÆ HAZIM. MUCIÆ je "zabavu" snimio video-kamerom.

Dokaz: svedok 243/95-8, 412/94-23, 221/4-6, 221/4-5 i 236/94.

1.14.3.7. 221/94-3/1 svedo èi da ga je DELIÆ naterao da za jedan minut i 15 sekundi popije litar rakije, a zatim ga je primoravao da imitira vožnju automobilom. Svedok je morao da trèi po krugu, oko teretne vage, i da imitira držanje volana, da menja brzine i da oponaša zvuk motora. Okolo su bili stražari koji su ga udarali kada bi prolazio pored njih. Na ovaj naèin su se svakodnevno zabavljali, a u tome je uvek "uèestvovao" i M. V, koga su ga samo dva puta opijali. Na ovakve "zabave" su dolazili i civili.

1.14.3.8. HAZIM DELIÆ je naterao M. da se skine go i da, iduæi tako nag po hangaru, peva guslarske pesme, pošto je bio guslar.

Dokaz: svedok 488/94-5 i 221/4-6.

1.14.3.9. Svedok 688/94-7 kaže da ih je "ZENGA" terao da pasu travu i da jedu izmet od ovaca.

1.14.3.10. Svedoka 221/94-3/1 je DELIÆ više puta terao da pase travu.

1.14.3.11. Svedoka 412/94-15 su takoðe naterali da pase travu i da je proguta.

1.14.3.12. Jednog dana je "ZENGA" dva puta izvodio svedoka 221/4-6 i prebijao ga. Tom prilikom ga je terao da pase travu, vodeæi raèuna o tome da svedok travu zaista i proguta. To je svedoka jako ponizilo i palo mu je teže od batina koje je dobio.

1.14.3.13. DELIÆ i "ZENGA" su terali M. V. da pije mokraæu i da pase travu.

Dokaz: svedok 243/95-8 i 488/94-7.

1.14.3.14. Svedoka 380/94, lekara, nisu tukli, ali ga je GUSKA JASMIN maltretirao na taj naèin što ga je primoravao da satima stoji okrenut licem ka zidu ili da sedi na podu. Jednom prilikom mu je slomio naoèare. Logoraše bi usred noæi postrojili, držeæi im predavanja i govore o tome kako Srbi moraju da se isele iz BiH. Pri tom su im pretili, psovali ih i dr.

1.14.3.15. Logorašima su, kao ovcama, vezivali zvono oko vrata. Zatim su ih primoravali trèe kako bi se zvuk zvona èuo kao klepetuša.

Dokaz. svedok 234/95-12.

1.14.3.16. Imali su obièaj da nekom logorašu gurnu crevo u usta i puste vodu pod pritiskom.

Dokaz: svedok 380/94.

1.14.3.17. Kada bi pojedini logoraši tražili da piju vodu, primoravali bi ih da stanu ispred zatvorene èesme i da traže da voda izaðe. Ovo su morali satima da rade.

Od nekih su zahtevali da se dugo udvaraju drvetu - jeli, koja je rasla u dvorištu.

Dokaz: svedok 221/4-5.

1.14.3.18. Pošto su logorašima u supu stavljali mleveno staklo, svi su imali bolove u stomaku i dizenteriju.

Dokaz: svedok 607/94.

1.14.3.19. DELIÆ HAZIM je više puta iz automatske puške pucao po hangaru uvis da zastraši logoraše. Zbog otpadanja delova plafona, bilo je povreðenih.

Dokaz: svedok 243/95-7.

1.14.3.20. ZENGA" je više puta uvodio u hangar psa i huškao ga na logoraše, plašeæi ih na taj naèin.

Dokaz. svedok 243/95-7.

1.14.3.21. Svaki dan su logoraše vreðali, psovali i na razne naèine ponižavali. Morali su da sede na odreðenom mestu i nisu smeli da se pomeraju. Ovo je trajalo danima i satima tako da je bilo veoma muèno.

Dokaz: svedok 243/95-7.

1.14.3.22. Svedokinja 412/94-27 je videla kako muškarce izvode pred hangar, skidaju gole, polivaju crevom za vodu i tuku, a zatim ih mokre vraæaju nazad.

1.14.3.23. Svedokinja 221/4-3, koja je bila u prijavnici, takoðe govori o ovim vrstama muèenja. Ona navodi da je više puta videla kako izvode logoraše, teraju ih da trèe u krug i imitiraju auto. Dok bi logoraši oponašali automobil, bili bi tuèeni. DELIÆ je komandovao kako da "voze". Seæa se da su tako više puta radili sa M. V. Njega je DELIÆ terao da peva kao uz gusle i da ga hvali. Videla je kako su logoraši iz "9" izvoðeni i kako su satima stajali na kiši, a zatim vraæani u "tunel". Takoðe je videla da su logoraši za vrlo kratko vreme morali završe malu nuždu.



1.14.4. - SEKSUALNA PONI ŽAVANjA

1.14.4.1. LANDžO ESAD, zv. "ZENGA", terao je više puta braðu Ð. da, pred svima u hangaru, jedan drugom "puše" ili "sisaju", kako kažu svedoci, polni organ. Dok su to radili, on ih je tukao. Njih dvojica su bila toliko izmuèena i isprebijana da im je stanje svesti bilo potpuno promenjeno. Jednom od njih je bila slomljena i ruka. Prvo su priznali da su uèestvovali u ubijanju muslimana, a kasnije su bili pretuèeni zbog toga što su slagali. Inaèe, njihovi roditelji su zaklani u selu Z.

Dokaz: svedok 488/94-1, 147/95, 274/95, 86/1-95, 100/94, 221/94-3/1, 243/95-8, 412/94-23, 260/94, 243/95-7 i 283/94.

1.14.4.2. Evo šta o sudbini ove dvojice kaže svedok 488/94-5, inaèe, njihov roðak. Oni su zaostali u duševnom razvoju. U logor su dovedeni 13. jula i osumnjièeni da su uèestvovali u ubistvu 9 muslimana, koji su upali u zasedu i pobijeni. Pretrpeli su strahovite torture. Od posledica batina imali su polomljene ruke i noge i izbijene zube. "ZENGA" im je noge polivao benzinom i palio, vezivao "kordu" oko tela i palio. Terao i h je na meðusobni oralni seks. Oni su pod torturom priznali da su sudelovali u ubistvu tih muslimana, kao i da ih je, posle toga, skrivala roðaka svedoka. Na osnovu njihovog "priznanja", u logor su dovedeni majka svedoka R, S. i Ð. S, muž i žena, i roditelji.

Posle izlaska iz logora, ubijeni su SOFOJA, JELENKO, ANÐA. i MARA ÐORÐIÆ, koja nije bila u logoru. Svi su bili stariji od 50 godina. Kuæa je zapaljena, a R. je uspela da se izvuèe iz zapaljene kuæe i da se spase.

1.14.4.3. Z, tehnièara iz Bradine, prisiljavali su na protivprirodni blud sa bratom.

Dokaz: svedok 380/94

1.14.4.4. Stražar KURTOVIÆ je, sa "MUFOM" i PERVOM, terao mentalno zaostalog Ž. R. da ima polni odnos sa jednom takoðe mentalno zaostalom Srpkinjom.

Dokaz. svedok 221/4-7.

[Stranac]

15. O P I S T EŽ I H P O V R E D A L O G O R A Š A

BABIÆ SLOBODAN. Bio je u komi. Od cevi puške je imao veliku ranu na nepcima, koja je prodirala u mozak. Umro je èetvrtog dana po dolasku, u prisustvu svedoka 380/94 u "bolnici za èetnike" u Osnovnoj školi "3. mart" u Konjicu.

V. R. je imao prelom obe podlaktice i povredu kième.

G. M. je, prilikom transporta kamionom do logora, pogoðen u nogu projektilom vatrenog oružja.

G. S. iz Podorašca. Zbog povrede oka, koju je zadobio prilikom prebijanja, izgubio je to oko. Takoðe je zadobio i prelom podlaktice.

Ð. M. ima spaljene uši i jezik usijanim nožem.

Ð. S. su odsekli jedno uvo dok je bio u logoru.

Ž. R. iz Bradine je, prilikom transporta kamionom do logora, pogoðen u ruku projektilom iz vatrenog oružja.

KLIMENTA ŽELjKO je imao polomljena rebra i povredu kième. Kasnije je vraæen u Èelebiæe i tamo je ubijen iz puške.

K. Ð. je, prilikom transporta kamionom do logora, pogoðen projektilom vatrenog oružja u oko tako da je ostao bez oka.

MRKAJIÆ ILIJA. Težak bolesnik. Ranije je imao moždani udar. Prebaèen je iz Èelebiæa u Sportsku dvoranu na Musali, gde je umro.

M. M. je zadobio prelom kuka.

Svedok 274/95 je prilikom tuèa zadobio povrede, tako da su mu polomljena tri rebra sa desne strane.

Svedok 65/1-95 imaèetiri polomljena rebra.

Svedok 100/94. Prve noæi po dolasku i prebijanju zadobio je prelome nekoliko rebara, na glavi rasekotinu puškom, a nos mu je polomljen pesnicom, tako da i sada ima deformaciju. Naroèito jake udarce je dobio u potiljak, zbog èega je više puta bio u nesvesti. Kada bi se osvešæivao, nareðivali bi mu da ustane i ponovo ga tukli. Zbog toga je dugo vremena imao jake bolove u potiljku. Kada je došao u logor imao je 80 kg. U logoru je oslabio 20 kg.

Svedok 221/4-5 ima tragove ubadanja na levoj potkolenici i prelome više rebara. Na snimcima se vidi da su nepravilno srasli. Ima išèašenje ramena. Isto tako ima ošteæenja unutrašnjih organa u stomaku, kao i bubrega i pluæa. Od velikog broja udaraca u glavu stalno oseæa bolove, a pamæenje mu je oslabilo. Takoðe ima i niz psihièkih tegoba: èesto se javlja strah, tako da, i pored medicinskog tretmana, i u snu doživljava košmare. Oslabio je 46 kilograma. Od iscrpljenosti se razboleo od tuberkuloze i dugo leèio.

Svedok 221/4-6. Polomljena rebra sa leve strane, koja su nepravilno zarasla, što se jasno vidi i opipava. Polomljena jagodièna kost, što i laik može da opipa. Psihièke smetnje. Nije išao kod lekara.

Svedok 221/4-7 je prilikom prolaska kroz špalir, kada su dovedeni u logor, zadobio više udaraca i imao više modrica po telu i grudima, kao i još vidljivu rasekotinu na glavi, ispod kose, u visini gornje ivice ušne školjke.

Svedok 221/94-1. Prelomi tri rebra sa desne i dva sa leve strane, ožiljci od rezanja bajonetom po glavi i bruh zbog udaraca po polnim organima. Ovo je konstatovao dr P. G, kada ga je pregledao u logoru.

Svedok 221/94-3/1 ima ožiljke od povreda nanetih peèenjem usijanim nožem na obe podlaktice, naroèito na levoj i obe podkolenice.

Svedok 234/95-12 ima sledeæe povrede: opekotina od paljenja baruta u èmaru, prelome svih rebara sa leve strane, prelome kostiju sa spoljne strane desne ruke, prelom grudne kosti, povredu kième i dr.

Svedok 236/94 ima sledeæe povrede: 1. prelom kosti leve potkolenice sa jako ošteæenim tkivom, jer je došlo do trovanja; 2. pukao mišiæ nadlaktice desne ruke; 3. prelom kostiju desne ruke iznad šake; 4. prelom 5. i 7. rebra sa leve strane; 5. ošteæenje petog lumbalnog pršljena; 6. povrede po prstima i rukama, a i celo telo je bilo u krvnim podlivima; i 7. jake psihièke smetnje. Ima lekarsku dokumentaciju.

Svedok 243/95-12 ima prelome rebara i prelom vilice.

Svedok 243/95-4 je tek posle 48 dana imao prvu stolicu, a bilo je i onih koji je nisu imali i po dva meseca.

Svedok 243/95-8. Probijena leva bubna opna usijanom pincetom. Opekotine po jeziku, usnama i nosu. Ima prelom jednog rebra i brojne druge povrede, kao i ukupno ošteæenje zdravlja. Posle prebijanja, oko 10.06.1992. godine, kada je dobio više od 200 udaraca bezbol palicom, svedok nije mogao da stane na noge 20 dana. Visok je 184 cm. Iz logora je izašao sa 45 kg. Izgubio je oko 35 kg.

Svedok 412/94-15 ima vidljive ožiljke na podkolenicama od polivanja benzinom i paljenja.

Svedok 440/94-1. Oguljena koža i povreðena kost podkolenice leve noge. Ožiljci su bili vidljivi i u vreme kada je svedeok davao iskaz. Udaren iznad desnog uha ciglom.

Svedok 488/94-2 ima prelome kostiju desnog ramena.

Svedok 488/94-5. Još uvek ima "guku" na glavi, koja se pojavila kada je baèen niz stepenice i udario u metalni prag "9". Imao je dva ili tri polomljena rebra, naprslinu jetre, povrede drugih unutrašnjih organa i otok na grudima, koji se povukao tek posle dva meseca.

Svedok 509/94-5 ima povrede mošnica od udaraca, zbog èega je morao da se operiše. Zadobio je i povrede levog oka, od udaraca su mu popucali krvni sudovi, tako da na to oko više ne vidi. Takoðe ima i ožiljke od uboda bajonetom u levo koleno i leða, a leva ruka mu je ostala paralizovana.

Svedok 594/94-19. Prilikom saslušanja i prebijanja izbijena su mu dva zuba iz gornje vilice, polomljena dva rebra sa desne strane i sav je bio u modricama. Izgubio oko 35 kg težine. Prelome mu je utvrdio doktor ŠERIF DžAJIÆ u bolnici u Konjicu, dok je bio u logoru.

Svedok 607/94 je imao 95 kg, a izašao je sa 45-50 kg.

Svedok 630/1-94 je imao 97 kg, a vratio se sa 72 kilograma. Utvrðeno je da ima prelom tri rebra i druge povrede, što je medicinski dokumentovano.

Svedokinja 221/4-3 ima psihièke promene, a oslabila je 35 kg usled izgladnjavanja i doživljene torture.



1.16. U B I S T V A

1.16.01. Govori se o i prikazuje se 18 ubistava u ovom logoru. Ovde je opisano 17 ubistava, od kojih, najverovatnije, u jednom sluèaju, nije u pitanju ubistvo (AVRAMOVIÆ ÈEDO), a u drugom sluèaju se ubistvo, verovatno, nije dogodilo u ovom logoru (MRKAJIÆ ILIJA). Navodi se ubistvo MRKAJIÆ PERKA, a u stvari se radi o MRKAJIÆ PETRU, ubijenom u Sportskoj hali na Musali. Pošto neki u izvršena ubistva raèunaju i nestanke, u tom sluèaju bi bilo oko 18 kriviènih dela.

1.16.02. U veæini sluèajeva se ne zna šta je bilo sa leševima žrtava.

1.16.03. Ubijeni su:

1. GLIGOREVIÆ PETKO,

2. JOVANOVIÆ SIMO,

3. GOTOVAC ŠÆEPO,

4. ŠUŠIÆ SLAVOLjUB,

5. MILOŠEVIÆ NEDELjKO,

6. MRKAJIÆ PERO,

7. KULjANIN MILORAD,

8. ÆEÆEZ ŽELjKO,

9. KLIMENTAŽELjKO,

10. MILOŠEVIÆ ŽELjKO,

11. SAMOUKOVIÆ BOŠKO,

12. MRKAJIÆ ŠÆEPAN,

13. MRKAJIÆ ILIJA i

14. AVRAMOVIÆ ÈEDO.

1.16.1.1. GLIGOREVIÆ PETKO, od oca Pavla, roðen 1934. godine u Bradini, Opština Konjic, penzioner, oženjen, supruga M, sin N.

Ubijen je 27. maja 1992. godine prilikom masovnog prebijanja, kada je velika grupa od oko 84-88 uhvaæenih Srba dovedena iz Bradine.

1.16.1.2. Ubistvo najbolje opisuje Petkov sin, svedok 243/95-4: "Pored mene, s moje leve strane, bio je moj otac PETKO, a s desne, strièevi P. i N. Otac mi je u jednom trenutku rekao da ne može više da izdrži batine, pa sam ga posavetovao da legne i da se pravi da je u nesvesti. Razgovor je èuo jedan od stražara, prišao nam, opsovao nas i opomenuo nas da ne prièamo, a zatim se udaljio. Posle kraæeg vremena, isti stražar nam je prišao sa gvozdenom palicom dugom oko metar i njom snažno udario mog oca PETKA, izmeðu vrata i glave, i odmah se udaljio. Moj otac Petko je ostao nepomièno stojeæi, a nakon jednog minuta je pao FACE="Symbol">c kao sveæa FACE="Symbol">c na leða i jako udario glavom o asfalt. Ja i moji strièevi smo hteli da mu pomognemo. Uspravili smo ga uza zid. Bio je krvav po licu, a iz usta mu je curela krv i krkljao je. Ja sam tražio lekara. Jedan od stražara mi je naredio da ga ostavim rekavši: FACE="Symbol">c Neka crkne stari èetnik FACE="Symbol">c , tako da smo morali da ga ostavimo i da ponovo stanemo uza zid. Nakon pola sata, moj otac Petko je prestao da daje znakeživota. Posle, kada su nas uvodili u hangar, video sam kako japanerom odnose njegovo telo. Kasnije sam saznao da je moj otac PETKO sahranjen u masovnoj grobnici u Bradini."

1.16.1.3. Ubistvo opisuju i svedoci: 274/95, 243/95-6, 100/94, 607/94, 234/95-11, 236/94, 260/94, 234/95-11, 234/95-12 i 344/95-1, sa nešto manje detalja.

1.16.2.1. VUJIÈIÆ MIROSLAV, od oca Jove i majke Bose, roðen 1962. godine u Zukiæima, Opština Konjic. Supruga B. i sin B.

Kada su 27. maja 1992. godine stigli logor u Èelebiæe, sve zatoèenike su postrojili uza zid u krugu logora. Desno od MIROSLAVA, stajao je njegov roðeni brat - svedok 236/94. On najdetaljnije opisuje dogaðaj. Tukli su ih neprekidno 6 sati - od oko 11.00 pre podne. U jednom trenutku je MIROSLAV rekao svedoku da ne može da izdrži batine i da mora da pokuša da pobegne, iako zna da æe da ga ubiju. Tada su stražari prišli D. G, koji se nalazio s druge strane, isto tako, pored svedoka, naredili mu da skine odeæu sa sebe i da legne na zemlju. Kada je ovaj to uèinio, njih trojica su poèela da ga udaraju gvozdenim cevima. Pošto on nije mogao da ustane, kada su mu naredili da to uèini, oni su nastavili da ga tuku. Posle toga su prišli MIROSLAVU i rekli mu da se skine i izuje, tako da je ostao u gaæama, majici i èarapama. Zatim su i njemu naredili da tako svuèen legne na leða. Dvojica su odmah poèela da ga tuku gvozdenim cevima išèupanim iz ograde. Svedok se dobro seæa da su bile zeleno ofarbane. MIROSLAV je posle desetak udaraca naglo ustao i potrèao prema sredini kruga logora. Jedan od ovih što ga je tukao, povikao je "Pobeže èetnik!" Tada je neki od stražara pripucao iz automatskog oružja, pogodivši MIROSLAVA u leða. Kada je MIROSLAV pao, pucao mu je iz pištolja tri puta u glavu. To se dešavalo na oko 7-8 m od svedoka. Posle je jedan od onih što su tukli MIROSLAVA, prišao svedoku, opsovao mu èetnièku majku i rekao mu da æe proæi isto kao i njegov brat. Zatim su ga tukli sve dotle dok ih DELIÆ HAZIM nije prekinuo. Dok su ih prebijali, primoravali su ih da izgovaraju njihove molitve, ponavljajuæi ih za onim koji ih je èitao. Batinanjem je istog dana ubijen PETKO GLIGOREVIÆ i GOJKO MILjANIÆ, koji je sa drugim logorašima prebaèen u "6", u kojoj je narednog dana umro. Posle ovoga, sve logoraše su ubacili u hangar. Kasnije je èuo da mu je brat sahranjen u masovnoj grobnici, u dvorištu crkve u Bradini.

[Stranac]

1.16.2.2. Svedok 100/94, koji je bio u "9",èuo je i prepoznao glas MIROSLAVA, koji je vikao: "Neæete vi mene ubiti kako vi hoæete, nego æu poginuti kako ja hoæu!" Zatim se èuo pucanj. Kasnije je èuo da je ubijen. Mada ne zna šta je bilo sa lešom, kasnije je èuo da su leševi bacani u Jablanièko jezero, koje je udaljeno 5 km od logora.

1.16.2.3. Posle su svima pretili daæe proæi kao MIROSLAV ako nešto pokušaju.

Dokaz. svedok 243/95-6.

1.16.2.4. Drugi svedoci ubistva dopunjuju: "Kada je poèeo da beži, neko je povikao: FACE="Symbol">c Ubi ga, pobeže... FACE="Symbol">c , a zatim mu je opsovaoèetnièku majku. Pogodili su ga u potiljak." Videli su kako ga vuku i gaze nogama...

Dokaz: svedok 221/94-3/1, 243/95-4, 234/95-12, 488/94-2, 260/94, 380/94, 221/94-3/1, 607/94 i 344/95-1.

1.16.3.1. MILjANIÆ GOJKO, od oca Save, roðen 1931. godine u Bradini, penzioner. Supruga M. i deca: S, M. i D. Radio je na železnici. Ubijen je 27. maja 1992. godine, kada su svi zarobljenici dovedeni iz Bradine prebijani više sati. Teško povreðen je ubaèen je u hangar sa ostalima. Stavili su ga na neki sanduk. Logoraši nisu smeli da mu pruže pomoæ. Umro je posle dva dana na rukama svoga sina Sava. Leš su izneli iz hangara tek nakon dva dana

Dokaz: svedok 236/94, 274/95, 243/95-4, 260/94, 243/95-6, 100/94, 607/94 i 234/95-12.

1.16.3.2. Svedok 148/95 kaže da su se sa GOJKOM tako iživljavali da je "to izgledalo jezivo".

1.16.4.1. BABIÆ SLOBODAN, od oca Petka i majke Ruže, roðene Zurovac, roðen 02.12.1949. godine u Bjelovèini, Konjic.

Radio je kao èuvar u fabrici "Igman" u Konjicu. Supruga B. i sin P. Neutvrðenog dana, krajem maja ili poèetkom juna, odveden je od svoje kuæe. Usput su ga tukli i nabijali mu u usta cev puške. Doveden je u logor u teškom stanju. Smestili su ga u hangar "6". Pošto je bio u vrlo teškom stanju, premešten je u "bolnicu za èetnike". Umro je 5. juna 1992. godine. Lekari i drugi svedoci, koji su bili u OŠ "3. mart" u Konjicu, opisuju stanje u kome je bio i kažu da nije mogao da govori i da je samo malo mrdao rukom. Više njih je videlo veliki broj modrica i druge povrede po njegovom telu, polomljene zube i "probijena" nepca. Motiv i uèinioci ovog kriviènog dela, za sada, su nepoznati.

Dokaz: svedok 412/94-15, 100/94, 236/94, 221/94-1 i 380/94.

1.16.4.2. SLOBODANOVA supruga B. (412/94-18) je povremeno dobijala informacije o njemu i tako je saznala da je u OŠ "3. mart" u Konjicu pa je otišla da ga poseti. Kaže da nije mogao da govori, jer je bio u nesvesnom stanju. Telo mu je bilo svo u modricama od udaraca, na rukama je imao plikove, sigurno od opekotina, a jezik i resica su mu bili iseèeni. Sin P. joj je prièao kako su ga tukli na njegove oèi. Dana 07.05.1992. godine dobila je telo i sahranila ga na groblju u Bjelovèini.

1.16.5.1. JOVANOVOÆ SIMO, od oca Todora, roðen 1933. godine u Idbru, Opština Konjic, ekonomista. Supruga D. i sin D. Bio je vlasnik kafane i ribnjaka u Èelebiæima.

Pre nego što je otišao u penziju, bio je predsednik Izvršnog odbora Opštine i direktor SDK. Više puta su ga, a po nekima i svaki dan, prebijali HAZIM DELIÆ i "ZENGA", tako da je bio u teškom stanju. Svedok 221/94-1 je video i seæa se kako ga je "ZENGA" pred drugima jednom prilikom tukao "metalnom palijom", za koju misli da je od aluminijuma. Svedok 380/94 opisuje kako je SIMA video u hangaru sa polomljenim rukama. Pored prebijanja, ponižavali su ga i na taj naèin što su ga primoravali da pere njihova kola. Iz hangara su ga, polovinom juna meseca 1992. godine, izveli: HAZIM DELIÆ, ESAD LANDžO zv. "ZENGA" i nekoliko stražara i seljaka, mlaðih ljudi iz Idbra, iz familija ÆOSIÆ, BUKVIÆ i SUBAŠIÆ. Toliko su ga tukli da logoraši koji su bili u hangaru èuli zapomaganje i jauke. Prebijanje je trajalo oko 1-1,5 sat. Uneli su ga u hangar. Bio je bez svesti, krvav, sa povredama po glavi i odmah posle toga je umro. Leš je bio, po nekima, do sutra u 11.00 èasova, a po drugima, dva dana, u hangaru meðu logorašima, pre nego što je iznet.

Dokaz: svedok 100/94, 260/94, 221/4-6, 445/95-22, 147/95, 243/95-4, 221/94-3/1, 178/94, 283/94 i 454/95-19.

1.16.5.2. Svedok 243/95-8 je video da Jovanoviæ ima oko usta povrede od opekotina. Jedan od stražara je rekao svedoku, da mu je ZENGA sipao benzin u usta i palio ga. Umro je u toku noæi.

1.16.5.3. Svedokinja 221/4-2 je jedne veèeri èula kako su stražari prozvali logoraša po imenu SIMA, koji je inaèe bio njen komšija. Zatim je èula kako ga tuku i njegove jauke. To je trajalo oko jedan sat. Sutradan je pitala stražara SAFETA NUHIÆA šta je bilo sa SIMOM, a on joj je odgovorio da je "umro od srca."

1.16.6.1. GOTOVAC ŠÆEPO, od oca Šæepe i majke Spasenije roðen 28.02.1921. godine u Bjelovèini, Opština Konjic. Supruga C. i æerka B.

U logor je doveden od kuæe. DELIÆ ga je narednog dana pred svima optužio da je 1942. godine ubio dva muslimana iz porodice DELIÆ. Naveo je i datum kada je to uèinio i rekao mu da æe za to da plati životom na istom mestu. Prema reèima svedoka 100/94, tada mu je rekao: "Jebaæu ti majku noæas, da imaš sedam života ubio bih te". Ubijen je po nareðenju DELIÆA. DELIÆ i "ZENGA" su, negde polovinom juna meseca, ušli u hangar "6" i izveli ga napolje. Tukli su ga zajedno sa KEMOM i HEBIBOVIÆ SALKOM i vratili natrag. Posle dva dana, 17. juna 1992. godine, kada se malo oporavio, ponovo su ga izveli na prebijanje. Tom prilikom je svedok 412/94-15 video kako ga je, na vratima,ÆOSIÆ ADEM uhvatio za kosu i hteo da ga zakolje. Prebijanje je dugo trajalo, a zatim je ŠÆEPO prestao da daje glasa od sebe. Još 15 minuta su se èuli udarci, a nakon toga su ga vratili. Imao je povrede po glavi nanete tupim predmetima. "ZENGA" mu je, pred svima, ukucao znaèku SDS-a na èelo. Logorašima je zabranio da diraju znaèku i naredio im da mu ne pružaju pomoæ. Uskoro je umro. Mrtav je ležao do 11.00 sati sledeæeg dana, a onda je odnet. Njegovo telo je stajalo dva dana iza hangara.

Dokaz: svedok 221/94-3/1, 221/4-6, 243/95-8, 260/94, 147/95, 607/94, 488/94-1, 243/95-12, 148/95, 488/94-7, 221/94-1, 178/94, 283/94 i 454/95-19.

1.16.6.2. Svedok 243/95-4 ovako opisuje ubistvo: "Tu noæ je ŠÆEPO preležao pored mene. Primetio sam da mrda, ali ne znam da li je dolazio svesti. Sutradan je ponovo došao "ZENGA". Kada je video da je ŠÆEPO još živ, nastavio je da ga tuèe, a zatim mu je ekserom zakucao u èelo, koliko se seæam, krst ili možda neko drugo znamenje, i to dok je ŠÆEPO bio živ. Nakon 10 minuta je umro pored mene. Dobro sam video da je taj ekser toliko velik da mu je prošao kroz glavu i izašao na potiljak."

1.16.6.3. Æerka ŠÆEPOVA, svedokionja 412/94-18, kaže da su nekoliko dana kasnije dobili leš i sahranili ga. "Videla sam da je imao povrede po celom telu, a videla sam da mu je u èelu bila sa ekserom "desetkom" ukucana neka kokarda, ali sam zaboravila kako izgleda pa ne mogu da je opišem. Sa tom kokardom smo ga i sahranili." Sahranjen je u selu blizu kuæe.

1.16.7.1. ŠUŠIÆ SLAVOLjUB, SLAVKO, (negde, pogrešno "SUŠIÆ"), od oca Pera i majke Rose roðene Gudelj, roðen 25.04.1949. godine u Èelebiæima, Konjic. Supruga B. i sin B. i æerka S. Nastavnik matematike u školi "Ivan Mažuraniæ" u Prozoru. Bio je politièki aktivan i imao veliki ugled meðu Srbima. 243/95-13.

1.16.7.2. Supruga (243/95-13) ne zna zbogèega je ubijen, ali misli da je, izmeðu ostalog, usmræen i zbog toga što je bio ugledan èovek. Na meti su i inaèe prvo bili intelektualci i drugi ugledni ljudi. Ne zna šta je bilo sa njegovim telom, gde je i kako sahranjen.

1.16.7.3. Svedok 100/94 kaže da je optužen što je radio-stanicom, koju je imao, javio za postojanje logora u Èelebiæima.

1.16.7.4. Vreme nije taèno utvræeno, ali prema više izjava, ŠUŠIÆ je uhapšen oko 15. juna ili krajem juna, ili poèetkom meseca jula 1992. godine. Tada je doveden u logor i smešten u "9".

1.16.7.5. Prebijan je i mu èen pred logorašima, a izvoðen je i napolje i prebijan. Ubijen je, najverovatnije, oko 15. jula 1992. godine. Evo kako to opisuju oèevici.

1.16.7.6. Izvodili su ga i tukli da bi priznao gde mu je radio-stanica. Iz istog razloga su ga tukli i pred logorašima. Dva puta je "priznao" gde mu je radio-stanica, pa ga je DELIÆ vodio da mu pokaže gde je. Kada su ga izveli drugi put da pokaže gde se nalazi radio-stanica, umro je ubrzo nakon vraæanja meðu logoraše. Svedok mu je prekrstio ruke na grudima, kada je vido da je mrtav. Video je da je crn po celom telu i da je krvav, tako da je njegova smrt mogla jedino da bude posledica preteranog batinjanja. Telo su tek sledeæeg dana izneli.

Dokaz: svedok 221/4-5.

1.16.7.7. Tukli su ga neprekidno 48 sati unutra i napolju. "ZENGA" mu je pred svima zabijao eksere pod nokte nožnih prstiju i èupao jezik. Od batina je umro.

Dokaz: svedok 412/94-23 i 234/95-12.

[Stranac]

1.16.7.8. "ZENGA" je zabijao eksere pod nokte SLAVKU ŠUŠIÆU koji je kasnije podlegao od posledica batina. Svedok 221/4-5 je lièno vidao povrede.

1.16.7.9. Žene koje su bile u prijavnici "22" su, penjuæi se na krevet, gledale kroz prozor poslednje prebijanje pok. ŠUŠIÆA. Prema njihovim reèima, DELIÆ je oko 15.07.1992. godine, oko podneva, prozvao SLAVKA, koga su poznavale od ranije. Èim je izašao, odveli su ga u zgradu komande. Posle oko 20 minuta su ga doveli na krug, naredili mu da se okrene ka zidu, da digne ruke iznad glave i da se nasloni na zid. Jedan od 3-4 stražara, koji su bili sa DELIÆEM, doneo je letve. DELIÆ je udarao SLAVKA letvama po leðima i po svim delovima tela. Dobro se seæaju da su letve pucale. Tukao ga je i vojnièkim opasaèem. Kada bi SLAVKO padao, nareðivali bi mu da ustane, a DELIÆ je nastavljao da ga prebija. SLAVKO je jaukao. Posle oko 15 minuta, smestili su ga u jedno vozilo slièno hladljaèi - u kombi "Iveko". Izašli su iz kruga. Posle nekoliko minuta su se vratili. Izveli su SLAVKA iz vozila i DELIÆ je nastavio da ga tuèe sve dok nije pao i više nije mogao da ustane. Kada je pao, gazio ga je nogama. Svedokinja 236/94, koja je, isto tako, gledala prebijanje, kaže, da je bio mrtav. Ubacili su ga u "9". Sutradan su žene videle da nekoga iznose iz "tunela". Stražar BARALIJA je rekao da je logoraš Ž. M. zadavio SLAVKA. Kasnije su na taj naèin pokušali da objasne njegovu smrt. Svedokinje su lièno videle i èule kako je SLAVKO ubijen. Èule su, od stražara BARALIJE da su ga optužili da ima radio-stanicu i da su ga vodili do kuæe, koja je udaljena oko 500 m od logora, da im pokaže gde se ta stanica nalazi. DELIÆ mu je pretio da æe ga ubiti ako ne kaže gde je radio-stanica. Inaèe, videle su da su ga i prethodnih dana prebijali. Pored toga, stavljali su ga i u šaht sa vodom. Sutradan su došla mrtvaèka kola da odvezu telo.

Dokaz: svedok 221/4-2 i 221/4-3.

1.16.7.10. ŠUŠIÆA su tukli DELIÆ ZENGA, KEMO MRNDžIÆ i KEMAL MUDERIZOVIÆ.

Dokaz: svedok 488/94-4.

1.16.7.11. Svedoci ovog ubistva su još: 380/94, 607/94, 243/95-12, 509/94-5.

1.16.8.1. MILOŠEVIÆ NEDELjKO, NEÐO, od oca Dušana, roðen 1923. godine u selu Džepi, Opština Konjic, penzioner. Bio je lovoèuvar ili uèitelj, stanovao u Konjicu. Supruga J. i sin S. U logor je doveden polovinom meseca jula 1992. godine i smešten u "9".

Prema reèima jednog od svedoka, optužili su ga da je dao prilog za neku knjigu o stradanju Srba. Prema reèima drugog svedoka, pravio je spiskove zloèina koji su uèinjeni u logoru, pa je zato uhapšen i doveden u logor. Prve noæi je "ZENGA" tražio da izaðe, pa kako nije mogao, dvojica logoraša su ga iznela napolje. Logoraši su èuli kako ga tuku. Svedok 380/94 je video jedno veèe, kako ga tuku. Tukao ga je i stražar "ŠOK". Tukli su ga dan-dva. Posle je umro u hangaru, po nekima u "9". Po reèima nekih drugih svedoka, prebijen je èim je došao i sutradan je umro.

Dokaz: svedok 236/94, 243/95-12, 100/94, 243/95-8, 221/4-6, 260/94, 221/94-1, 509/94-5, 283/94, 178/94 i 454/95-19.

1.16.9.1. MRKAJIÆ PERO, od oca Ðorða, roðen 1928. godine u Bradini, privatni ugostitelj iz Bradine, vlasnik kafane "Žare". Supruga D. i sinovi Ž. i D.

Uhvaæen na Bjelašnici. Prebijen u hotelu na Igmanu. U samom logoru je izvoðen iz hangara i tuèen. Tukli su ga KEMO, "ZENGA", MACANOVIÆ MIRALEM, zv. "MACA", i jedan Šiptar. "ZENGA" ga je tukao pred svima na mestu na kome je sedeo. Patio je od strahovitih bolova. Oko 10-15 dana je samo ležao, a onda su ga prebacili u stacionar u kome je umro. Nisu ga leèili. Po seæanju jednog od svedoka, umro je oko 17. jula 1992. godine. Po izjavi drugog, telo je mžda baèeno u jezero kod Èelebiæa.

Dokaz: svedok 221/4-6, 236/94, 488/94-7, 221/94-1, 221/94-3/1, 380/94, 260/94, 100/94, 243/95-4, 274/95, 234/95-11, 454/95, 283/94 i 100/94.

1.16.9.2. Jedan od svedoka misli da se zove PETKO. Postoji i MRKAJIÆ PETAR, negde se pojavljuje i kao PERKO, od oca Ðoke, roðen 1941. godine. Prebijen je prilikom prolaska kroz špalir, kada je jedna grupa dovedena u Sportsku dvoranu na Musali. Ovo se napominje da ne bi bilo zabune.

1.16.10.1. KULjANIN MILORAD, od oca Radmila i majke Zagorke roðen 1966. godine u Bradini.

Pre Kurban-bajrama su im pretili da æe bar njih 10 zaklati za Bajram. Inaèe je Kurban žrtva koja se prinosi Alahu. Po nekim svedocima, dan ili dva pre ubistva ÆEÆEZ ŽELjKA, a to bi bilo 25. ili 26. jula - a na prvi dan Kurban-bajrama - kako veæina svedoka odreðuje vreme dogaðaja, izvedeni su ispred hangara radi vršenja male nužde: KULjANIN MILORAD, K. M, B. M, G. J. i ÆEÆEZ ŽELjKO, koji je kasnije ubijen. Neki svedoci potvrðuju da su MILORADA, posebno, izveli stražari MACIÆ ESAD, zv. "MAKARON" i ŠPAGO ENID, zv. "KRAVAR". Oèevidac, svedok 100/94, koji je inaèe bio profesor pok. ŽELjKA, kaže da su ga ispitivali o tome ko je bio s njim u rezervi u Mostaru. On nije hteo da kaže. Naterali su ga da legne u baru od mokraæe. Kada se pokvasio, naredili su mu da ustane i opet su mu postavljali pitanja na koja on nije hteo da odgovori. Tada je "MAKARON", sa rastojanja od oko 10-15 metara, pucao iz puške u njega tri puta i pogodio ga u predelu vrata i lica, tako da mu je prsla lobanja i mozak se rasuo i poprskao svedoka, koji je bio 2-3 metra udaljen od njega. "MAKARONOV" brat MACIÆ SEAD, zv. "MACA", popisao je pet logoraša koji su videli ubistvo i naredio im da kažu kako je pokušao da beži. Posle pola sata ih je ponovo izveo i naredio im da kažu kako je MILORAD otimao pušku, te je tom prilikom ubijen. Pošto je sledeæe noæi ubijen ÆEÆEZ ŽELjKO, svedoci ubistva MILORADA su mislili da æe i oni biti ubijeni kao oèevici.

Po reèima svedoka 221/94-3/1, MILORADA su muslimani optužili da je ubio nekog VELIJU. Na prvi dan Bajrama je došla majka tog VELIJE i poželela da vidi "ubicu" svog sina. "MAKARON" i "KRAVAR" su izveli MILORADA, pokazali ga toj ženi i rekli joj da joj je on ubio sina. Zatim ga je "MAKARON" ubio iz puške. Nisu ga vraæali u hangar. Stražari su pronosili glas da je pokušao da pobegne.

Dokaz: svedok 221/4-6, 243/95-8, 274/95, 243/95-4, 260/94, 688/94-7, 283/94 i 412/94.

1.16.10.2. Dok je u Sportskoj dvorani na Musali izdržavao kaznu, HAZIM DELIÆ je svedoku 488/94-7 prièao da ga je ubio EDO, "MUF", što prema izjavama oèevidaca nije taèno.

1.16.10.3. Ove razlike u vezi sa motivom ne iskljuèuju jedna drugu. Bez obzira na motiv, èinjenica je da je ubijen kako je opisano.

1.16.11.1. KLIMENTA ŽELjKO, zv. "KELjO", od oca Milenka, roðen 1955. godine u Konjicu. Supruga Ž. i deca S. i B. U Konjicu je imao kafiæ.

ŽELjKO je bio prvo u "22". Na dan 31.05.1992. godine je izveden, prebijen i takav ubaèen u hangar "6". Sva rebra su mu bila polomljena. Pošto se nalazio u teškom stanju, prvo su ga odneli u stacionar, a zatim u "bolnicu za èetnike". Svedok to zna, jer je bio s njim u bolnici. Iz bolnice su ih zajedno vratili u "22", da bi ŽELjKA ponovo premestili u hangar. Posle desetak dana su ga izveli i uskoro se èuo pucanj. Od B. D, koji je èistio krug, saznali su da je ubijen, a videli su i mrtvaèka kola koja su došla da ga odvezu.

Dokaz: svedok 236/94.

1.16.11.2. ŽELjKO je jedno vreme radio u kuhinji logora. Posle njega, te poslove je obavljao svedok 243/95-4. Jedne noæi je èuo kako nekog prebijaju. Tuèa je trajala oko tri sata. Nakon toga su ubacili ŽELjKA u hangar. Svedok mu je stavljao obloge od vode na mesta koja su bila najviše povreðena. Tražio je od svedoka da ga ubije i pokazao mu mali nož, koji je, verovatno, uzeo iz kuhinje. Svedok to, meðutim, nije mogao da uèini. Sutradan je došao DELIÆ i naredio svedoku da uspravi ŽELjKA. Svedok mu je odgovorio da je ŽELjKO sav prebijen i da ne može da stoji. Tada mu je DELIÆ dao da popije neku ampulu. Posle toga je ŽELjKO uspeo malo da stoji na nogama. DELIÆ ga je pitao "Ko te ubi tako ?", a ŽELjKO mu je odgovorio : "Ti!" i opsovao ga. Tog ili sledeæeg dana su ga odneli u stacionar. Posle mesec dana su ga vratili. Jednog jutra su ga izveli napolje i zastrašivali, a onda se èuo pucanj. Od oèevidaca su èuli kako je ubijen.

1.16.11.3. U hangar je jednog dana došao HAZIM DELIÆ sa KOVAÈIÆ EMIROM, muslimanom, koji je došao da ŽELjKU donese cigarete, jer su se poznavali od ranije. DELIÆ je pred svima rekao EMIRU da ne treba ŽELjKU da d FACE="Courier New">â cigarete, jer ga sutra neæe biti. Kada su KLIMENTU izveli iz hangara, èuli su kako DELIÆ kaže KOVAÈIÆ EMIRU da se nagleda ŽELjKA "jer ga sutra više neæe biti". Stražari PADALOVIÆ ALMIR zv. "LALA" i DEDIÆ OSMO su sledeæeg dana, 27. jula 1992. godine, oko 04.00-05.00 sati ujutru došli u hangar. Izveli su ŽELjKA napolje da bi kobajagi zajedno popušili cigaretu. Sa njim su izvedeni K. M. i Æ. N. Svi zajedno su ranije igrali fudbal u "Igmanu", klubu iz Konjica. Èuli su pucanj. Kada se K. M. vratio, isprièao im je da je PADALOVIÆ pucao iz rova za stražare i ubio ŽELjKA. Pucao je iz poluautomatske puške. Kada se ovo desilo, napolju je bio ÆEÆEZ ŽELjKO, koji se vraæao iz NjC-a i V. R, iz Bjelovèine, koji je išao u NjC. I jedan i drugi su prièali da su videli ŽELjKA mrtvog i izmasakriranog. K. M. je plakao. Njemu je i zapreæeno da ništa ne sme da kaže. Iste noæi je ubijen ŽELjKO ÆEÆEZ. Kao oèevici se pominju još M. M. i K. V.

Dokaz: svedok 221/94-3/1, 221/4-6, 260/94, 147/95, 23/95-8, 100/94, 488/94-7, 688/94-7, 283/94, 178/94 i 454/95-19.

1.16.11.4. Oèigledno da je postojao neki razlog zbog koga su KLIMENTU tako svirepo muèili. To je, verovatno, i motiv ubistva, ali za sada nije utvrðeno o èemu se taèno radi.

[Stranac]

.16.12.1. ÆEÆEZ ŽELjKO, od oca Obrena i majke Ljubice, roðen 1960. godine u Donjem Selu, radnik.

Po rekonstrukciji, na osnovu iskaza svedoka ÆEÆEZ je, verovatno, ubijen oko 27. jula, a sigurno, posle ubistva KLIMENTE. Po nekima, iste noæi je ubijen prvo KULjANIN, a na pola sata posle ponoæi ÆEÆEZ (oèigledno je da su ova tri ubistva izvršena jedno za drugim, s tim što je ovo bilo poslednje, pa svedoci, usled proteka vremena i drugih okolnosti, nisu jedinstveni).

Iz hangara "6" ga je izveo LANDžO ESAD zv. "ZENGA", a zatim ga je tukao zajedno sa MACIÆ EDOM i JELEŠKOVIÆ EDOM. Prema reèima svedoka 283/94, tu je bio i stražar DžAJIÆ. Svedoci su videli kako su mu, da ne bi vikao, stavili krpu ili vatu u usta. Svedok 260/94 kaže da su brojali udarce po zvuku i da su izbrojali da je dobio 250 udaraca. Posle prebijanja, koje su svedoci procenili da je trajalo izmeðu 30 minuta i dva i po sata, ubaèen je u hangar. Bio je u nesvesti. Bio je sav polomljen. Noge su mu bile slomljene, zapomagao je, tražio pomoæ i vodu, ali niko nije smeo da mu d FACE="Courier New">â . Ubrzo je umro. Sutradan jeŽELjKOVO telo izneto u šatorskom krilu. Inaèe, od kako je doveden u logor pa do tog dana, stalno je tuèen. To je trajalo oko 10 dana. Jednog dana mu je stražar "KRAVAR" pretio. Dan pre nego što je ubijen, Željko je bio van hangara i video ubistvo KLIMENTA ŽELjKA, a po nekima i KULjANIN MILORADA. O tome je prièao drugovima. Smatra se da je i to razlog zbog koga je ubijen. Svedok 221/94-1 je kasnije razgovarao sa njegovim roditeljima i saznao da su ga oni sahranili.

Dokaz: svedok 688/94-7, 243/95-8, 100/94, 274/95, 221/94-3/1, 221/4-6 i 243/95-4.

1.16.12.2. Svedok 243/95-4 je video da jeÆEÆEZ prebijen kada je doveden u hangar. Sledeæeg dana "ZENGA" ga je izveo i jednostavno dotukao. Nisu ga više vraæali meðu logoraše.

1.16.12.3. Nije jasno da li je prvo bio u "9" ili "6", kao ni gde je umro, jer su izjave svedoka razlièite. Meðutim, sigurno je da je ubijen tako što je prebijen i od zadobijenih povreda umro.

1.16.13.1. MILOŠEVIÆ ŽELjKO, "SNAJPERISTA", od oca Milana i majke Sofije, roðen 1962. godine u selu Džepi, Opština Konjic, po zanimanju elektrièar.

Doveden je jer, je navodno imao snajper, pa su ga nazvali "Snajperista". Ubacili su ga u "tunel", "9". Miloševiæa su izvodili tri-èetiri dana, za redom, na svaka dva sata, i tukli ga pod optužbom da je snajperista. Tukli su ga DELIÆ i "ZENGA". ŽELjKO je, nekoliko godina ranije, tukao nekog muslimana, koji mu je u svaði opsovao majku, što su oni, verovatno, znali. Tukli su ga i drugi stražari. Pošto je televizijska ekipa završila snimanje, ŽELjKO je u toku noæi oko 01.00 èasa prozvan je da izaðe napolje. DELIÆ ga je izveo. Tuèen je ispred ulaza u "tunel". Pošto su vrata "tunela" bila otvorena, logoraši su mogli dobro da èuju šta se dešava. Jedan svedok kaže da je èuo pucanj (verovatno je ovaj dogaðaj pomešao sa nekim drugim dogaðajem). Više se nije vratio. Kada je DELIÆ sutradan ujutru izvodio logoraše, u grupama od po 10, da vrše malu nuždu, svedok 148/95 je, kao i drugi, vidao telo MILOŠEVIÆA, èija je glava bila razmrskana. DELIÆ je pokazao na leš i rekao: "Pozovite ga da ustane da piša". Potom ih je vratio u "tunel". ŽELjKO je u predelu bubrega bio potpuno plav zbog nemilosrdne tuèe. Sledeæeg dana su došla mrtvaèka kola po njega. Kada je svedok 488/94-7 bio u zatvoru u Sportskoj hali na Musali, DELIÆ mu je prièao da ga je BURIÆ gurnuo sa podzida.

Dokaz: svedok 221/4-5, 488/94-5, 380/94, 488/94-4 i 100/94.

1.16.14.1. SAMOUKOVIÆ BOŠKO, od oca Nedeljka, roðen 1933. godine u Bradini, železnièar, penzioner, iz Bradine. Supruga G. i deca G, M. i N.

"ZENGA" ga je neutvrðenoga dana, pred svima u hangaru, udarao jednom daskom, koja je bila istesana i sužena s jedne strane, tako da je mogla da se uhvati sa dve ruke. Udarao ga je, više puta i ivicom, po stomaku, slabinama i po drugim delovima tela. Tukao ga je i DELIÆ. Prema reèima svedoka 243/95-4, tukao ga je i KEMO. Kada je pao, izneli su ga i umro je na putu do stacionara. To je rekao s FACE="Courier New">â m "ZENGA", a svedok 488/94-7 je zapamtio da je takoðe rekao: "Sada vas je jedan manje, jer vam je stari riknuo". Imao je polomljena rebra i, najverovatnije, unutrašnje krvarenje. Tu su bili i njegovi sinovi S. M. i S. N. Svedok 147/95 o ovom dogaðaju govori kao i drugi, ali BOŠKA, pogrešno, zove "NEÐA".

Dokaz: svedok 100/94, 148/95, 221/94-1, 236/94, 260/94, 221/4-6, 380/94, 86/1-95, 243/95-8, 454/95-19 i 283/94.

1.16.15.1. MRKAJIÆ ŠÆEPAN, ŠÆEPO, od oca Riste, roðen 1930. godine u Bradini, putar iz Bradine, penzioner. Supruga K, a ima i æerku.

Od batina je izgubio razum i nije mogao da postupa po DELIÆEVIM komandama. Njega je pred svima ubio "ZENGA". Sa mesta na kome se ŠÆEPAN nalazio, "ZENGA" ga je doveo do sredine hangara, naredio mu da klekne i da stavi ruke iza glave i tada je poèeo da ga tuèe kundakom i nogama sve dok nije izdahnuo. Umro je neutvrðenog dana. Po jednom svedoku, umro je kod kuæe kada je pušten iz logora. Drugi svedok je, pak, èuo da je umro kada je prebaèen u Sportsku halu na Musali.

Dokaz: svedok 260/94, 100/94 i 221/4-6.

1.16.16.1. MRKAJIÆ ILIJA, od oca Mirka, roðen 1933. godine u Bradini. Supruga ZORA, deca B. i B. Penzionisani železnièarski radnik iz Bradine, srèani bolesnik, imao je moždani udar i šeæernu bolest.

Pošto su ga prebili, jedva se kretao. Kada su videli da æe da umre, pustili su ga iz logora i nakon dva dana je umro kod kuæe. Sin ILIJIN, svedok 630-1/94, kaže da je muèen i da je umro u Sportskoj hali na Musali. Svedok 148/95 isto opisuje sluèaj, ali greši u pogledu mesta na kome je umro. Sigurno se zna da je bio i u logoru i u "bolnici za èetnike". Takoðe se sigurno zna da je odatle prebaèen u Sportsku halu i da je njegova smrt posledica prebijanja.

Dokaz. svedok 100/94 i 380/94.

1.16.17.1. AVRAMOVIÆ ÈEDO, od oca Ratka, roðen 1945. godine u Èelebiæima, nastavnik matematike. Supruga B. i sin S.

Maltretiran je, a svedok 380/94 tvrdi da je tuèen. Bio je u teškoj psihièkoj krizi. Neki misle da je umro od straha da æe biti tuèen i muèen zbog toga što je bio rezervni kapetan JNA. Drugi misle da je umro od srca, jer ga je dr M. R. pregledao i rekao da je to uzrok smrti.

Dokaz: svedok 243/95-8, 100/94, 221/94-3/1 i 283/94.

1.16.17.2. Svedok 243/95-4 je zapazio da je prestrašen i izgubljen. Smestili su ga pored svedoka. Pokušao je da ga smiri. Ujutru, kada se probudio, video je da je jedan od kablova, koji su visili ispod tavanice, otrgnut i daÈEDO leži na zemlji. Bio je nag do pojasa, a u predelu srca je imao crnu mrlju. Svedok ne zna od èega je ÈEDO umro. Stražari su okrivili logoraše da su ga ubili.

1.16.17.3. Iz iskaza svedoka, a posebno svedoka 243/95-4, moglo bi da se radi i o strujnom udaru. Najverovatnije nije direktno ubijen. Za sada se ne može znati šta je taèno uzrok smrti, ali je sigurno da je njegovoj smrti doprineo boravak u logoru i postupak prema njemu i drugima.

[Stranac]

1.17. N E S T A N C I

1.17.0. Na osnovu iskaza svedoka utvrðeno je da su neki logoraši nestali, a pretpostavlja se da su, najverovatnije, ubijeni.

1.17.1-2. GLIGOREVIÆ ZDRAVKO, zv. "BRACA", od oca Jelenka, roðen 1951. godine u Bradini, završio Pravni fakultet, živeo je i radio u Sarajevu. Supruga N. i sin N.

Došao je u logor da poseti oca, koji je bio u "6", pa su ga zadržali. Zbog brade koju je nosio i ranije, pred svima je proglašen za opasnog èetnika. Prebijali su ga, okrivivši ga da je došao u logor da organizuje borbu protiv muslimana. Batinanje je trajalo dva dana. Neki specijalci iz Sarajeva su 28.05.1992. godine došli u logor i tukli ZDRAVKA i HRNjEZ MILOŠA, roðenog 1936. godine u Gackom, sa stanom na Ilidži. I HRNjEZ MILOŠA su takoðe zatvorili kada je došao da poseti nekoga u logoru. Potom su obojicu odveli iz logora. Èuli su da su ubijeni na Igmanu ili na igralištu u Hrasnici u Sarajevu.

Dokaz: svedok 236/94, 243/95-4 i 260/94.

1.17.3-4. BABIÆ BRANKO, od oca Bože, roðen 1926. godine u Bjelovèini, kondukter. Supruga B. i sin S. Doveden je sedmog dana po dolasku svedoka 412/94-15, koji mu je brat. Svedok ga je video u "22" negde oko 31.05.1992. godine. Sledeæeg dana je odveden u neki radni vod i više se nije pojavio. Saznao je da su njega i MILENKA VUKALA odveli SOLDO DRAGO i još jedan i da su ih na mestu zvanom Paprica ubili MUŠIÆ ŠABO i MUŠIÆ SALKO. Ne zna zbog èega. Sa njima nisu bili ni u kakvoj zavadi.



1.18. Ž E N E U L O G O R U

1.18.0. Pošto su i podaci o tome kako, kada i gde su hapšene, kao i podaci o drugim opštim uslovima boravka u logoru prethodno izloženi i opisani, sada se ne ponavljaju. Izdvaja se samo ono što je specifièno za boravak žena u logoru.



1.18.1. D O L A Z A K

1.18.1.1. Žena svedoka 607/94 je iz škole u Bradini prebaèena u logor u Èelebiæima, gde je ženski deo logora bio izdvojen od muškog dela. Ona je tu bila smeštena u nekim napuštenim srpskim kuæama. Nije bila zlostavljana. Sa njom je bila i njihova æerka G, stara 5 godina.

1.18.1.2. Svedok je nejasan u izlaganju. Ima indicija da je do 26. maja 1992. godine bilo nekoliko žena u logoru. Svedokova supruga je tamo mogla da dospe najranije 26.05. uveèe. Meðutim, drugi to ne potvrðuju. Moguæe je da je zbog deteta ili nekog drugog razloga, smeštena na neko drugo mesto. Utvrðivanje èinjenica je u toku.

1.18.1.3. Svedok 221/94-1 kaže da su 21.05. iz Vrdolja dovedene B, M. i M. Sa njima je bio i deèak star oko 12 godina. Iz logora su puštene 26.05.1992. godine. Sa njima je verovatno pušten i ovaj deèak.

1.18.1.4. Svedokinja 221/4-3 je dovedena 27.05.1992. godine u logor. Noæila je u prostoriji u kojoj je silovana. U prijavnicu je smeštaju 28. maja. Sledeæeg dana, 29.05. uveèe, dovedene su èetiri žene iz Bradine, i to svedokinje: 412/94-27, 412/94-20, 412/94-16 i 412/94-22. One su u logoru ostale 19 dana - do oko 17.06.

221/4-2 i Lj. dolaze dan ranije (oko 16.06.1992). Lj. u logoru provodi èetiri dana. Puštaju je 20.06.1992. godine.

1.18.1.5. Dana 12. jula dovode petžena iz Zukiæa: SOFIJU ÐORÐIÆ, ANÐU ÐORÐIÆ (koje je posle ubio REDžO BALIÆ), 221/4-4 (BALIÆ ju je ranio i zapalio joj kuæu, ali je ostala živa), G. i njenu æerku B, tada 13 godina staru. One su samo prenoæile u logoru. Sutradan su ih pustili, tako da su G. i M. ostale same do 31.08.1992. godine, kada su i njih pustili.

1.18.1.6. Svedokinja 221/4-3 je 26.05.1992. godine, po napadu na Donje Selo, dovedena sa roðakom u logor i tu su razdvojeni. Nju su odveli u jednu kancelariju u kojoj je DELIÆ hteo da je siluje. Na primedbu nekog ko se nalazio u toj kancelariji da to ne radi tu, odveo ju je u drugu prostoriju u kojoj je bilo pet kreveta. Na silu joj je skinuo odeæu, gurnuo je popreko preko kreveta, i od pozadi pokušao da obavi polni odnos. Pošto nije uspeo, okrenuo ju je, položio je na leða i u tom položaju ju je silovao. Ona je plakala, vrištala, otimala se, ali sve to nije pomoglo. Za to vreme su tu bili ÆOSIÆ iz sela Idbra, koji je po DELIÆEVOM nareðenju stajao kod vrata, i DžAJIÆ, zv. "DžAJA", koji je za vreme silovanja ležao na drugom krevetu. DELIÆ je, posle silovanja, nudio KAJZANOVIÆ SMAJI, mesaru iz Konjica, da je on siluje. Meðutim, on to nije hteo. U toj prostoriji je svedokinja provela noæ, a sutra ujutru su je prebacili u prijavnicu.

1.18.1.7. Svedokinja 412/94-16 je 29.05.1992. godine oko 16.00 èasova dovedena iz Bradine sa još tri žene u logor. Postrojili su ih uza zid. Dok su tako stajale, videla je isto tako postavljene muškarce koje su tukli. To su bili: G. P, D. D, D. Ž, Ð. M. i drugi. Njoj je prišao NN muškarac, možda roðen oko 1960. godine. Rekao joj je da je on njen uèenik i da ga je ona ispitivala, pa æe on sada nju da ispituje. Prebacio joj je da je njen muž, navodno, ubio neke ljude i palio kuæe. Zapisali su njene podatke i smestili je u prijavnicu. Sliène opise daju i druge svedokinje.

Dokaz: svedok 412/94-27 i 412/94-27.

1.18.1.8. Svedokinji 221/4-2 su uzeli podatke i smestili je sa Lj. u portirnicu. Muškarce su odvojili i smestili u "9".

1.18.1.9. Nakon hapšenja u svom selu Zukiæi, svedokinja 221/4-4 je uveèe 12.07.1992. godine dovedena sa više njih u logor. Odvojili su žene od muškaraca i ispitivali ih o tome ko je ubio neke muslimane i da li su to oni uèinili. Pored onih koji su ih doveli, svedokinja je zapazila da su tu bili i: BALIÆ REDžO, NIKŠIÆ HAMO, LjEVO SALKO i MUCIÆ PAVO. Posle ispitivanja, MUCIÆ je svih pet žena odveo u jednu prostoriju, u kojoj su zatekle G. i M.. Rekao im je da æe tu da prenoæe i da æe sutradan da ih pusti kuæi. Ujutru je MUCIÆ pustio: svedokinju, ANÐU , SOFIJU, (po puštanju su ANÐA i SOFIJA ubijene), G, B. i JELENKA (po puštanju ubijen). U logoru su ostali Va.Ð. i Ve.Ð, sinovi JELENKA i ANÐE ÐORÐIÆ i S. Ð.



1.18.2. S A S L U Š A Nj A

1.18.2.1. Prvo veèe po dolasku, 29.05.1992. godine, svedokinja 412/94-27 i drugežene koje su bile s njom izvoðene su pojedinaèno na saslušavanje. PAVO MUCIÆ ih je izvodio jednu po jednu u hodnik i saslušavao. Postavljao im je pitanja o muževima, o drugim muškarcima, o oružju i sl. Vreðao ih je, ali ih nije tukao. Još dva-tri puta su saslušavane. Pored MUCIÆA, saslušavali su ih i: SUBAŠIÆ MIRSO, LOKAS GORAN i STENEK MIRO.

1.18.2.2. PAVO MUCIÆ je svedokinju 412/94-16, prvo veèe po dolasku, izveo u hodnik i saslušavao. Postavljao joj je pitanja o mužu i prebacivao joj da je on ubio neke ljude u nekoj mesari gde su našli kosti. Zatim ju je pitao gde joj se muž nalazi i sl. Kasnije ju je, u prisustvu MUCIÆA, saslušavao JAHIÆ. Posle ovog ispitivanja, DELIÆ je svedokinju odveo u drugu kancelariju, (ova ispitivanja su vršena u kancelarijama Upravne zgrade) i tamo je ispitivao, govoreæi joj kako njenoj deci preti opasnost od HOS-ovaca, kako mogu da je pošalju u logor u Grude i sl. Pravila se da je bole bubrezi i DELIÆ je pitao za lekove. Rekla mu je da su u kuæi u tašni. Sutradan joj je doneo lekove i rekao joj da su joj deca dobro. MIRSAD SUBAŠIÆ je obavio glavno saslušanje. On je ubeðivao da muslimani ne mogu da žive zajedno sa Srbima. Davao joj je kartu da ona, kao istorièar, pokaže gde bi ko trebalo da živi. Posle su je, nekoliko puta, na kratko ispitivali u hodniku prijavnice, a jednom je s njom razgovarao DELALIÆ ŠEFIK

.

1.18.3. R A D

1.18.3.1. Èistile su NjC, krug logora oko prijavnice i dr, prale prozore, kreèile prostoriju u kojoj su boravile i sl. Poslove èišæenja su obavljale redovno, a druge poslove su obavljale po potrebi.

Dokaz: svedok 412/94-16 i 221/4-2

.

[Stranac]

1.18.4. M A L T R E T I R A Nj A

1.18.4.1. Neprekidno su ih poni žavali, psovali, vreðali, a ponekad i tukli. Evo šta o tome kažu saslušane svedokinje:

1.18.4.2. DELIÆ nije dozvoljavao drugima da ulaze kod žena, a hranu su im dosnosili stražari i ostavljali na prozor. DELIÆ ih je svaki dan psovao, nazivao èetnicima i ponižavao na razne naèine.

Dokaz: svedok 221/4-2.

1.18.4.3. Svedokinja 221/4-3 izjavljuje da ih nisu tukli, ali su vršili psihièki pritisak na njih. Prièali su im kako su njihova "poslastica" Srpkinje od 12 do 18 godina, puštali ih da slušaju radio-emisije sa propagandom uperenom protiv Srba, stalno su ih psovali, vreðali i omalovažavali.

Jednom su svedokinji rekli da joj je æerka u logoru. "Zbog svega ovoga nisam znala šta se sa mnom zbiva. Bila sam preplašena, iscrpljena, ponižena a tako je isto bila i M. Zbog toga smo nas dve od straha tri i po meseca šapatom prièale. Mislila sam da nikada u životu više neæu moæi glasno da govorim. Jednom prilikom, u oèajanju, htele smo da izvršimo samoubistvo." Htele su da zavuku ukosnicu u šalter za struju i da se tako ubiju, ali se M. prenula i rekla: "Kada smo do sada izdržale, izdržaæemo do kraja".

1.18.4.4. Psovali su im majku èetnièku, vreðali ih i na razne naèine omalovažavali. Svedokinju 412/94-27 i druge su tukli palicama i nogama po leðima, nogama i drugim delovima tela. Najviše ju je tukao jedan stariji, prosed, srednjeg rasta, kome ne zna ime. Tukao ju je i DELIÆ i "KRAVAR". MUCIÆ I DELIÆ su hteli da ih vode na kupanje, ali su one odbile.

1.18.4.5. Stražari su svaki dan psovali, vreðali i maltretirali žene. Jedan stražar je hteo da odvede M, ali mu Ð. nije dala, pa ju je on udario neèim po glavi.

Dokaz: svedok 412/94-27.

1.18.4.6. U toku noæi, kada su u logoru bile žene iz Zukiæa, stražari su im dobacivali, psovali ih i vreðali. Hteli su da odvedu B, jer im "nešto treba", ali svedokinja nije dala.

Dokaz: svedok 221/4-4.

1.18.4.7. Svedokinja 412/94-16 opisuje opštu atmosferu koja je vladala u sobici u kojoj su provodile dane: "Po ceo dan smo sedele u toj sobici i plakale. Neke su izvodili na saslušanja, a šta su im sve radili ne znam. Jedno veèe su izveli M. Kada se vratila, opsovala je nešto na raèun svog života i bila razoèarana zbog onoga što joj se desilo. G. je prièala da su je silovali pre našeg dolaska."

U poèetku je hrana bila dobra, a kasnije su obroci smanjeni, tako da su sve izgubile na težini. Kada je izašla bila je kost i koža.



1.18.5. S I L O V A Nj A

1.18.5.1. Po dovoðenju u prijavnicu u kojoj još uvek nije bilo drugih žena, svedokinju 221/4-3 su u toku noæi, oko 27-28. maja 1992. godine, silovala tri lica. Oni su ulazili u prostoriju jedan za drugim, palili sveæu, silovali je, a zatim odlazili napolje. Prvi joj je na silu svukao odeæu, a drugi su dolazili pre nego što je uspela da se obuèe. Oni su samo delimièno svlaèili pantalone i gaæe. Jedan joj je govorio "da vidiš kako Turèin prèi" i "da vidiš kako Turèin jebe". Jedan uèinilac je IVICA BURIÆ. Druge detaljno opisuje, ali im ne zna imena. Sutradan joj se ukazala prilika da RALETU MIŠUNOVIÆU, koji je bio "glavni za njihovu vojsku", kaže šta joj se desilo, te joj je on obeæao da se to neæe ponoviti.

Iz Bradine su oko 28.05.1992. godine dovedene èetiri žene: M, M, Ð, i D. Prvo veèe su tri mlaðe, jednu po jednu, izvodili napolje na takozvana saslušanja. To su nastavili da èine i narednih 19 dana, koliko su one bile zatoèene u ovom logoru. Za to vreme nisu izvodili svedokinju i Ð. Govorile su da nisu silovane, ali po njihovom ponašanju i drugim reakcijama, zakljuèila je da jesu. Jedno veèe je upao DELIÆ, psovao mater M, odvukao je u prijavnicu i tamo je silovao. Sve su to èule, ali je M. posle rekla da nije uspeo. Inaèe, DELIÆ ih je èesto izvodio.

Jednom prilikom, kada je vraæena, D. je plakala i rekla kako su je primorali da guta spermu. Svedokinja je imala pilule protiv zaèeæa, koje je davala ženama. Nijedna nije ostala u drugom stanju.

Dan uoèi puštanja ovih žena, dovedene su M. i Lj, starija žena, iz Idbra. Prvo veèe su odveli M. Kada se vratila, M. je bila uplakana i rekla im je da ju je DELIÆ silovao.

Posle èetiri dana Lj. je puštena, tako da su svedokinja i M. do kraja ostale same, osim što su, oko 10 jula 1992. godine, žene iz Zukiæa provele jednu noæ s njima. Bilo ih je pet. Svedokinja se seæa imena G, njene æerke B, stare 13 godina i ÐORÐIÆ SOFIJE, koja je kasnije ubijena. Prvo su doveli tri žene, a kasnije G. Posle nekog vremena su doveli i B, staru 13 godina. Sve su bile isprebijane. Rekle su da su sa njima dovedeni njihovi muževi i sinovi - pet muškaraca. Takoðe su rekle da je SOFIJINOM mužu S. Ð. odseèeno uvo - što je ona kasnije i videla. Kada su puštene, u selu su ubijene SOFIJA i još jedna žena, a R. je ranjena. DELIÆ je uveo B. Kasnije joj je PAVO MUCIÆ rekao kako DELIÆ nije uspeo da siluje B, ali svedokinja misli da jeste.

DELIÆ je stalno pozivao M. Odvodili su je i on ju je silovao. Dolazio je u prijavnicu, svedokinju izbacivao u hodnik, a M. silovao. Svedokinja je stekla utisak kao da ju je rezervisao samo za sebe. Na oko 15 dana po odlasku žena iz Zukiæa, stražar MAŠIÆ je došao po svedokinju pa je ona rekla da je boli stomak. Uskoro je uleteo DELIÆ, psovao je i odvukao je do jednog hangara na oko 300 m od prijavnice. Ispred hangara je bilo nekoliko vojnika i jedan civil, koji ju je uvukao u hangar, dovukao do nekog kreveta, na silu skinuo donje delove odeæe i veša i silovao je. Dobro ga je zapamtila, a posle ga je videla i u logoru. Saznala je da se zove NURKO i da je popravljao oružje. M. joj je prièala kako ju je jednom prilikom DELIÆ silovao za vreme kupanja. Stražar MAŠIÆ je prièao kako je njega DELIÆ terao više puta da siluje svedokinju, ali on to, kako je rekao, nije hteo.

1.18.5.2. Kada je 15.06.1992. godine svedokinja 221/4-2 dovedena u logor, stražar MAŠIÆ ju je istog dana uveèe odveo u Upravnu zgradu, u kancelariju u prizemlju - verovatno druga vrata levo iz hodnika. Kancelarija velièine 3 m h 3 m sa jednim vratima ka hodniku i prozorom naspram vrata. U njoj su se nalazili: radni sto, tri fotelje i krevet. Unutra je bio DELIÆ u šarenoj uniformi, a na nogama je imao èizme. Svedokinja je zapazila oznake "ljiljana", a u futroli na opasaèu je imao pištolj, nož i bombe. Na zid je bila naslonjena puška. Prvo je razgovarao sa svedokinjom. Ispitivao je o njenoj braæi, o drugima, gde se nalazi oružje i sl. Pretio joj je da æe je, ako ne bude govorila istinu, prebaciti u Grude u hrvatski logor, u kome æe je muèiti i ubiti. Iznenada je DELIÆ naredio svedokinji da skine odeæu sa sebe. Kada se ona usprotivila, on je izvadio nož i stavio joj ga je pod grlo, preteæi joj da æe je zaklati ako to ne uèini. Pošto se i dalje opirala udario joj je dva šamara i dalje pretio. Bila je preplašena tako da je uspeo da je prinudi da skine odeæu sa sebe. Kada je to uradila, naredio joj je da legne na pod, a zatim je skinuo sve sa sebe i ostao sasvim nag. Legao je preko nje i obavio snošaj. "Ja sam bila zgaðena i preplašena tako da se sada ne mogu setiti svih detalja, a i muka mi je pri pomisli na ovu scenu, koju æu pamtiti celog života." Nakon toga se DELIÆ obukao, pozvao MAŠIÆA i ovaj ju je vratio u prijavnicu. Posle ovoga nije izvoðena ni ona ni G. DELIÆ je èesto dolazio i uvek bi silovao ili jednu ili drugu. To je radio na krevetu u prijavnici. Nije tražio da skinu svu odeæu, veæ samo da obnaže donji deo tela. Pošto su se bunile, pretio im je i tukao ih dok ih ne bi prinudio na polni akt. Vremena se ne seæa, jer je bilo èesto.

Jedno veèe je ušao kod njih KEMO, stražar iz Fojnice. Bio je pijan. Bez reèi je svedokinju uhvatio jednom rukom za kosu, drugom za usta, zapretio joj da ne vièe i s lakoæom je bacio na krevet, pošto je bio mnogo jaèi od nje. Potom je svukao sa nje donji deo trenerke i gaæice, skinuo je svoje pantalone, legao preko nje i obavio odnos. Utom su došli drugi stražari, koje je G. uspela da pozove, i izvukli KEMA napolje. Da bi spreèile DELIÆA da ulazi kod njih, vezivale su vrata kanapom iznutra, ali je on ulazio kroz prozor, zabranjivao im da vezuju vrata i opet ih silovao. Nikada nije bio pijan kada je to radio. G. je vodio u neki hangar gde je silovana.

1.18.5.3. Pojedine žene su izvodili noæu. Kada bi ih vratili, svedokinja je videla da su tuèene. G. i M. su èesto izvoðene i kada bi ih vratili, govorile su da su bile silovane. M, koja je isto izvoðena, bila je tuèena, ali nije govorila da je silovana.

Dokaz: svedok 412/94-27.

1.18.5.4. HAZIM DELIÆ se hvalio kako je silovao 60-120 Srpkinja, a svedok 488/94-1 je lièno video kako u njegov kombi unose dušek pokriven belim èaršavom pre njegovog odlaska u noæne orgije. Nudio je M. K. da ima odnos sa G. U izvršenju ovih kriviènih dela je, izmeðu ostalih, uèestvovao i "KRAVAR".

Dokaz: svedok 260/94, 100/94, 260/94 i 380/94.

[Stranac]

1.18.6. P O V R E D E

1.18.6.1 Evo kako svedokinja 221/4-2 opisuje, inaèe, tipiène posledice, izazvane onim što je preživela: "Zbog svega što mi se desilo, ja sam psihièki puno propala tako da i sada loše spavam, èesto imam kao neke treme, lupanje srca, a ranije sam imala i muène snove u vezi sa dogaðajima u logoru".



1.19. M C K

1.19.1. Kada su predstavnici Meðunarodnog Crvenog krsta bili prvi put u logoru, zadržali su se dva dana - izmeðu 12. i 14. avgusta 1992. godine. Posle su dolazili još dva puta. U ekipi su bili: MIŠEL iz Siona, Švajcarac, plav, nosio je naoèare; drugi, mogao bi se zvati MARK ili NIKOLA; i dve žene - prevodioci, od kojih se jedna zvala ALEKSANDRA NIKŠIÆ. Kada su ušli u "tunel" "9", jedna žena se onesvestila od smrada i zagušljivog vazduha. Prvi dan su logoraši isprièali šta se dogaða, opisali pojedina ubistva i dr. Sutradan su æutali, jer su bili prebijeni i nisu smeli da govore, nego su samo odmahivali glavama. Meðutim, predstavnici MCK-a su dobro mogli da vide u kakvom su stanju bili i šta im se desilo. MIŠEL je merio vreme za koje su morali da vrše malu nuždu i zgražavao se. Kada su merili temperaturu u prostorijama, u hangaru su izmerili 60 0C. Popisali su ih, i drugog dana su podelili legitimacije. Posle njihove posete, više nije bilo ubistava logoraša, a svedok 221/4-5 misli da im se, posle toga, polo žaj malo popravio.

Dokaz: svedok 243/95-4, 488/94-1, 488/94-5, 488/94-6, 274/95 i 260/94.

1.19.2. DELIÆ je pokušao da sakrije žene, ali nije uspeo tako da su predstavnici MCK-a i njih popisali i dali im legitimacije 12. avgusta. Isprièale su kako se postupa sa njima i šta sve trpe. Posle 10 dana su ih ponovo posetili i bili zaèuðeni zbog toga što se ništa nije promenilo.

Dokaz: svedok 221/4-2 i 221/4-3.

1.20. T E L E V I Z I J S K A S N I M A Nj A

1.20.1. U logor je dolazila televizijska ekipa neke arapske zemlje, kako su to logoraši zakljuèili, na osnovu govora i izgleda. Snimanja su obavljali ispred ulaza u tunel "9". Prvo se pojavio DELIÆ, ispred kamere, kako kaže svedok 100/94, i rekao: "Dobar Srbin je samo mrtav Srbin i to tri metra pod zemljom". Onda bi pred kameru stavio logoraša, stao iza njega i nare ðivao mu šta da govori. Izveden je MILOŠEVIÆ ŽELjKO iz sela Ovèara, koji je kasnije ubijen. DELIÆ mu je naredio da kaže kako je silovao muslimanke. Pošto on to nije hteo da uèini, DELIÆ ga je odmah vratio meðu ostale. Tražio je od logoraša da prièaju da su silovali muslimanske žene, palili njihove kuæe, terali muslimane da siluju svoje æerke i dr.

Od RAJKA ÐORÐIÆA su tražiili da kaže da je èetnièki vojvoda, da je pucao i terao druge da pucaju i optužili su ga za smrt mnogo muslimana oko Bradine. Pošto RAJKO nije hteo da prièa, pred kamerama su ga tukli DELIÆ, "ZENGA" i MACIÆ ESO - "MAKARON". Isto tako su terali NEÐU MILOŠEVIÆA i ŽELjKA MILOŠEVIÆA, koji su kasnije ubijeni, da priznaju zloèine koje nisu uèinili.

M. B. je pred kamerama rekao da su muslimani napali Bradinu, pa su ga pred ekipom istukli. G. D. je morao da izjavi da je bio èetnièki dobrovoljac, da je rušio Mostar, da je ubijao muslimane, silovao muslimanke, da prizna da je zloèinac i da se kaje. Slièno su morali da izjave G. R, M. S. i G. R. Logoraše su tukli i èlanovi TV-ekipe i sve to snimali.

Posle snimanja je DELIÆ po hangaru udarao logoraše nogama i palicom. Zatim su èistili krug i najzad su ih naterali da se skinu, pa ih je "ZENGA", gole, polivao jakim mlazom vodom iz vatrogasnog šmrka.

Dokaz: svedok 221/4-5, 488/94-5, 488/94-1, 260/94, 488/94-3, 147/95, 100/94 i 509/94-5.

1.20.2. Svedok 221/94-3/1 opisuje kako je izveden pred kamere: " ... FACE="Symbol">c FO ÈAK FACE="Symbol">c me je izveo iz "6" i pred svima poèeo da ispituje, tražeæi da mu kažem gde mi je oružje, a ja sam mu odgovorio da oružja nemam. Na to je FACE="Symbol">c FOÈAK FACE="Symbol">c rekao da æe svaki dan da me tuèe i seèe komad po komad mesa sa mene dok mu ne kažem. Ja sam na to odgovorio da imam i hiljade komada oružja ne bih mu rekao. Ovo je njega razbesnelo, pa me je terao da radim sklekove, a ovi iz televizije su brojali i sve snimali. On me je pri tom tukao. Terao me je da pred televizijskim kamerama prièam kako su èetnici poklali muslimane, a ja to nisam hteo jer to nije istina. Terao me je i da prièam kako sam bacao granate na džamije i silovao muslimanske žene, a ja ni to nisam hteo jer to nisam ni radio."



1.21. O T P U Š T A Nj E

1.21.1. Svedokinja 221/4-2 u vezi sa puštanjem iz logora kaže da je PAVO MUCIÆ pustio i odveo u selo žene iz Bradine. One su u selu morale da ostanu. Vozio ih je DžAJIÆ zv. "DžAJA". Prilikom otpusta, rešenja su potpisivali PAVO MUCIÆ, LOKAS GORAN, islednik i DELALIÆ ŠEFIK. U rešenjima je pisalo da su uhapšene jer su agresori i da su saraðivale sa èetnicima. Takoðe, u rešenjima je bilo navedeno i mesto u kome im je odreðen prinudni boravak.

Dokaz: svedok 412/94-27 i 412/94-22.

1.21.2. Svedokinju 221/4-3 su držali kao taoca, jer su tražili njenog muža i sina "zbog toga što su veæ bili odreðeni da budu ubijeni." Pustili su je 31.08.1992. godine sa M. Dobile su rešenje od PAVA MUCIÆA, koji ih je zatim odvezao kuæi.



1.22. O S T A L O

1.22.1. Svedoku 292/3-95 je, za vreme prinudnog boravka u Konjicu, posle puštanja iz logora dr ZIJO RAMI Æ rekao da je Komanda muslimanske vojske odluèila da samo 1% od ukupnog broja uhapšenih Srba može da izaðe iz logora, "a da svi ostali da moraju da budu uhapšeni". (Verovatno greška u kucanju. Možda da ostali treba da budu ubijeni, uništeni ili sl. Ovako je nerazumljivo, ali govori u prilog spremnosti uništenja Srba).

1.22.2. Izgleda da je ve æ poèetkom juna 1992. godine došlo do razlaza Hrvata i muslimana, jer posle tog perioda više nije bilo Hrvata u logoru, kaže svedok. (U stvari, upravnik je bio i dalje MUCIÆ ZDRAVKO. Bilo je i stražara Hrvata ali, izgleda, da je bio u nadležnosti i pod komandom muslimana).

U to vreme je meðu logoraše došao ustaša star 35-40 godina, visok skoro 2 m, sportski graðen, crne, malo prirodno uvijene, kose do ramena. Na sebi je imao crnu odeæu, na glavi crn šešir i na njemu veliko "U", oko vrata crnu maramu, za pojasom dva pištolja, nož, palicu i lisice. Logorašima je obeæao lekarsku pomoæ, a dao im je i obeæanje da æe svi biti razmenjeni za njegovu braæu sa Kupresa. Do toga, meðutim, nije došlo, što ide u prilog mišljenju o podvajanju izmeðu muslimana i Hrvata..

Dokaz. svedok 221/94-3/1.

1.22.3. Pošto je glavno skladište naoružanja bilo smešteno u logoru, logoraši su krajem jula 1992. godine tri dana istovarivali oru žje i municiju, koji su dopremljeni brodovima. Svedok 283/94 kaže da je tada u logoru bio ALIJA IZETBEGOVIÆ, ali ga nisu videli. Svedok ne kaže izvor saznanja.

1.22.4. Dana 1. decembra 1992. godine, posle masovnog prebijanja logoraša, uhapšen je DELIÆ. Sutradan su uhapšeni i OSMAN DEDIÆ i "ZENGA", jer su davili nekog muslimana, èiji je nadimak "HODžA", koji nije hteo da ide u vojsku.

Dokaz: svedok 488/94-6.

1.22.4.1. Svedok 488/94-7 je u Sportskoj sali na Musali u Konjicu sreo DELIÆ HAZIMA, koji je tu izdržavao kaznu, pa mu je lièno isprièao da nikog od Srba nije ubio, ali da zna ko je. Naveo je da je MILOŠEVIÆA zv. "Snajperista" gurnuo sa podzida BURIÆ, da je SAMOUKOVIÆ BOŠKA i GOTOVCA ubio "ZENGA", i da je KULjANIN MILORADA ubio ESO, zv. "MUF". Za sebe je rekao da je tukao po nareðenju upravnika PAVA MUCIÆA i DELALIÆ ZEJNILA iz Oštroca kod Konjica, koji je svima njima bio glavni. Video je i "ZENGU" da izdržava kaznu.

1.22.4.2. Logor u Èelebiæima pominje se i u izjavi RIÈARDA BAUÈERA (RICHARD BOUCHER) u Izveštaju Stejt Dipartmenta SAD od 26. januara 1993. godine. U tom izveštaju se navodi samo jedan sluèaj (taèka 14.) koji glasi: "jedan 44-godšnji civil Srbin, koji je bio u zatvoru u Èelebiæima od 30. maja 1992. godine bio je svedok kada su stražari muslimani i zamenik upravnika logora HAZIM DELIÆ, pripadnik "Zelenih beretki" (bosansko- muslimanske paravojne formacije) pretukli na smrt 15-16 Srba".

1.22.5. U III izveštaju Vlade SAD od 10.11.1992. godine, takoðe se pominje logor u Èelebiæima. Navodi se izjava jednog zatvorenika iz ovog logora da su u logoru "zarobljenici", uglavnom mlaði muškarci, tuèeni drvenim drškama od poljoprivrednih alatki ili metalnim šipkama. Izneo je da je bio prisutan kada je 15 ili 16 Srba tako divljaèki pretuèeno da su umrli. Svedok je bio u stanju da identifikuje komandanta logora i najokrutnije od stražara".

[Stranac]

2. "BOLNICA ZA ÈETNIKE" U OSNOVNOJ ŠKOLI

"3. MART" U KONjICU





2.1. Oko 1. juna 1992. godine, Komisija u kojoj su bili dr RUSMIR HADžIHUSEINOVIÆ, specijalista, urolog, predsednik muslimanske Opštine Konjic i dr AHMED JUSUFBEGOVIÆ, pregledala je logorše u Èelebiæima. Izdvojili su najteže povreðene iz tunela "9" i prebacili ih zajedno sa dr G. P, dr M. R. i stomatologom dr Ž. M. u Osnovnu školu "3. mart" u Konjicu: u "bolnicu za èetnike", kako su je zvali.

Smešteni su u jednu uèionicu u koju su uneli 12 kreveta. Izmeðu 10. i 12. juna iste godine, u Èelebiæe su vraæeni lekari i 10 povreðenih. Svi su smešteni u "stacionar" - vatrogasno spremište, koje su zvali "22". Ležali su na krevetima donetim iz škole.

Kroz ovu "bolnicu" je prošlo 46 veoma teško povreðenih Srba - logoraša. Istovremeno je u njoj bilo smešteno èak 39 logoraša, tako da su spavali po više njih u jednom krevetu ili na podu.

Bili su gotovo bez hrane. Lekari su pružali pomoæ koliko su mogli. Pomoæu priruènih sredstava su imobilisali prelome i sl.

Stražari ih nisu tukli, ali su ih maltretirali, psovali i vreðali. Morali su po èitav sat da stoje mirno, a to se odnosilo i na ranjenike. U "bolnicu" su dolazili muslimanski vojnici, civili i devojke iz srednje škole i, kako kaže svedok 86/1-95, oni su ih vreðali, devojke su pljuvale po njima, nazivali su ih èetnicima i govorili im da tako i treba da im bude.

Dokaz: svedok 380/94 , 86/1-95, 234/95-3 i 236/94.





2.2. Srbi koji su bili u ovoj "bolnici"

BABIÆ SLOBODAN je bio u komi. Od cevi puške naneta mu je velika rana na nepcima, koja je prodirala u mozak. Umro je posle oko èetiri dana, u prisustvu svedoka 380/94.

Dokaz: svedok 236/94.

V. R. je imao prelom obe podlaktice i povredu kième.

Dokaz: svedok 380/94 i 236/94.

G. S. je imao povredu jednog oka (koje je izgubio) i prelom podlaktice, kao posledice prebijanja.

Dokaz: svedok 380/94.

G. dr P., lekar.

Ž. dr M, stomatolog.

KLIMENTA ŽELjKO, imao je prebijena rebra i povredu kième, kasnije je vraæen u Èelebiæe i tamo je ubijen iz puške.

Dokaz: svedok 380/94 i 236/94.

K. B. kome su lekari rekli da je bio u teškoj krizi i da je kod njega, u jednom trenutku, nastupila klinièka smrt.

Dokaz: svedok 86/1-95.

M. I, težak bolesnik. Ranije je imao moždani udar. Prebaèen je na Musalu i kasnije je umro.

Dokaz: svedok 380/94.

M. M, prelom kuka.

Dokaz: svedok 380/94.

dr R, lekar.

Ostali, za sada, nisu popisani.



3. RATNI ZLOÈINCI

(U È I N I O C I K R I V I È N I H D E L A)

3.1. Popis uèinilaca kriviènih dela u logoru i opis zloèina koje su izvršili dat je, iskljuèivo, na osnovu iskaza logoraša. Jedino su za identifikacione podatke korišæene kriviène prijave Centra javne bezbjednosti - Trebinje, iz predmeta Osnovnog suda u Nevesinju, što je oznaèeno (KP Nevesinje). U sluèaju nepodudarnosti podataka, uèinjen je pokušaj da se utvrdi taèan identitet, ako je to bilo moguæe, ili je ta razlika navedena.

3.2. Uèinioci ovih kriviènih dela su muslimani i Hrvati, skoro u celini, sa podruèja Opštine Konjic. Neznatan broj je iz drugih krajeva. Ranija kriminalna aktivnost nije mogla da bude utvrðena, jer nema pristupa odgovarajuæim evidencijama. Najveæi broj, po svoj prilici, nije ranije imao kontakte sa organima kriviènog gonjenja. Meðu uèiniocima su najsvirepiji bili "zagriženi" muslimanski nacionalisti.

3.3. Razlièitih su doba života (od mladiæa ispod 20 godina, pa do sredoveènih ljudi), razlièitog obrazovanja i socijalnog porekla. Meðu njima ima i lekara i drugih visokoobrazovanih ljudi, a i žena.

3.4. Uèinioci kriviènih dela su bili susedi svojih žrtava, veæinom su se poznavali ranije, a u jednom broju sluèajeva su bili u veoma dobrim odnosima, kao susedi ili kao kolege sa radnih mesta.

3.5. U tekstu ili na kraju prikaza dati su podaci o svedocima (pod oznakama Komiteta) koji dokazuju opisana dela.

3.6. Ovde su opisana samo ona krivièna dela koja su izvršena u logoru. Veæini uèinilaca je ovde bilo osnovno "polje rada", ali ima i takvih koji su na drugim mestima vršili veoma teške zloèine, èak i takve, u odnosu na koje je, njihova delatnost u logoru, zanemarljiva.

Tako je MUCIÆ ZDRAVKO predvodio napad Hrvata na Bradinu, posle koga je izvršen veæi broj ubistava, pljaèkanja i paljenja kuæa, a BALIÆ REDžO je, prema prikupljenim podacima, ubio oko 50 Srba.





3.7. AZBUÈNI POPIS UÈINILACA:

ALIKADIÆ ADIS, zv. "BATO" od oca Himze, star oko 23 godine, niskog rasta, crn. Tukao je logoraše. Prilikom saslušanja, udarao je svedoka 688/94-7 pivskim flašama po glavi, koje su se razbijale. Na taj na èin je polomio 20 flaša.

Dokaz: svedok 445/95-22 i 488/94-1.

"AMERIKA", stražar sa tim nadimkom. Tukao je logoraše.

Dokaz: svedok 454/95-19.

BALIÆ ALIJA iz Bala, Konjic. Rekao DELIÆU da udari svedoka, inaèe suseda.

Dokaz: svedok 488/94-5.

BALIÆ REDžO, sin Aide, roðen 1955. godine u mestu Bale, Konjic,. Dana 12.07.1992. godine je uhapsio svedokinju i druge iz sela i doveo ih u Èelebiæe.

Dokaz: svedok 221/4-4 i KP Nevesinje.

BARALIJA, stražar, musliman iz Nevesinja. Bio je korektan.

Dokaz: svedok 221/4-2, 100/94 ,221/4-3 i 454/95-19.

"BJELOPOLjAC", stražar iz Nevesinja. Pomagao je logorašima.

Dokaz: svedok 454/95-19.

BOŠNjAK, ranije milicionar u Konjicu. Svedok ga je dobro poznavao. Došao je sa HOS-ovcima i prebio svedoka, jer je navodno zaustavio neki konvoj sa municijom. Nije pripadao osoblju logora. Ovo je interesantno kao pojava koja je bila rasprostranjena.

Dokaz. svedok 488/94-7.

BUKVIÆ N. Jedan ili više iz Idbra. Ubistvo JOVANOVIÆ SIME.

Dokaz: svedok 221/94-3/1.

BURIÆ IVICA, iz Turije, vozaè MUCIÆ ZDRAVKA. Ubio MILOŠEVIÆA i silovao svedokinju 221/4-3 sa dvojicom NN. Po svedoku, 454/95-19 bio je korektan.

Dokaz: svedok 147/95 i 488/94-7.

VEKIÆ N. je dolazio u vojnièkoj uniformi. Predstavljao se kao inspektor muslimanske vojske koga šalje lièno ALIJA IZETBEGOVIÆ. Govorio je da su Srbi krivi za sve u Bosni i da neæe živi da izaðu iz logora. Dokaz: svedok 100/94.

GAGULA, musliman iz Konjica.

Dokaz: svedok 100/94 i 440/94-1.

GRUPA stražara iz Idbra. Zloglasna po prebijanjima. Tako su ubili JOVANOVIÆ SIMU.

Dokaz: svedok 445/95-22.

GUSKA JASMIN, sin Ibrahima, roðen 1955. godine u Konjicu, gde je i nastanjen. Diplomirani veterinar, naèelnik SJB Konjic. Bio je prisutan dolasku logoraša u logor i maltretiralju zarobljenih na Igmanu. Kada su tukli svedoka 260/94 i njegovog brata od tetke, bio je prisutan i vrištao od zadovoljstva. Svedoka je znao od ranije. Svedoka 380/94, lekara, je maltretirao tako što ga je primoravao da satima stoji mirno pored zida. Jednom prilikom mu je slomio naoèare.

Dokaz: svedok 412/94-23 i KP Nevesinje.

DEDIÆ OSMAN, OSMO, stražar, ranije fudbaler "Igmana". Tukao je svedoke: 488/94-7, 488/94-4 i 488/94-7. Ubistvo KLIMENTA ŽELjKA. Tukao je logoraše u masovnim tuèama. Zatvarao ih je u šahtove. "Klao" sa "FOÈAKOM" svedoka 221/4-5. Uhapsili ga njegovi 02.12.1992. godine.

Dokaz: svedok 100/94, 488/94-1, 488/94-5, 243/95-8, 488/94-6 i 221/94-3.

DEDIÆ, po reèima svedoka 454/95-19, "FOÈAK" se ovako preziva. Pošto je iz Rudog, možda ga zamenjuje sa prethodnim ili sa FERIDOM, odnosno, sa FADILOM, jer to lice ima isti nadimak.

DELALIÆ ZEJNIL, od oca Zajka, roðen 1947. godine u Ostrošcu, Konjic, sa stanom u Konjicu. Pošto je bio koordinator TO jedinica u Konjicu, bio je nadreðen komandantima logora. Tukao je logoraše. DELIÆ HAZIM je prièao svedoku 488/94-7 kako mu je nareðivao da bije logoraše. Stražari su prièali svedoku 221/94-3 kako im je nareðivao da ih tuku.

Dokaz: svedok 65/1-95, 292/3-95, 630/1-9 4 i KP Nevesinje.

DELALIÆ ŠEFIK je saslušavao svedokinju 412/94-16 i potpisao rešenje svedokinji 412/94-27, kada je puštena iz logora.

DELIÆ HAZIM, od oca Ibra, roðen 1960. godine u Orahovici, gde je i nastanjen, Opština Konjic. Krupan, težak oko 120 kg. Zamenik komandanta logora u Èelebiæima od kraja juna ili poèetka jula 1992. godine. Zamenio je MUCIÆ ZDRAVKA na dužnosti komandanta kada je ovaj pobegao.

Ranije je radio u "ŠIP"-u, a od 1982. godine je radio u garaži na održavanju vozila. Inaèe je bravar po struci. Oženjen je. Žena VIDA, sin AZEM, mogao bi da ima oko pet godina (polovinom 1994. g.). Otac mu je bio poznati majstor - stolar. I on i otac su bili meðu prvim aktivistima SDA u Konjicu, a oduvek su bili veliki muslimani. Imali su prodavnicu u kojoj su prodavali kasete sa muslimanskim pesmama, molitvama i dr. Prodavali su Kuran i druge predmete sa verskim i nacionalistièkim obeležjima. Prvi je u Konjicu nosio zelenu beretku sa zvezdom i polumesecom. Po saznanjima svedoka 283/94, bio je na obuci u Turskoj i zna da je bio normalan i da je sve zloèine izvršio iz mržnje, a odgovoran je i za sva ubistva. Lièno je izvršio ili uèestvovao u ubistvima: ŠUŠIÆ SLAVKA, MILOŠEVIÆ ŽELjKA, GOTOVAC ŠÆEPA, KLIMENTA ŽELjKA, KULjANIN MILORADA i SAMOUKOVIÆ BOŠKA. Po mišljenju svedoka 260/94, sva ubistva u logoru su izvršena po njegovom nareðenju.

Organizovao je i lièno prebijao logoraše u masovnim tuèama: kada je grupa iz Bradine došla u logor 27.05.1992. godine; zatim prebijanje grupe iz Ljute 31.05.1992. godine i drugih; prebijanja na Petrovdan 12.07.1992. godine - iz osvete, kada je poginulo 9 muslimana; 12. avgusta 1992. godine, kada je u logoru bi o MCK; kada je otkrio da su logoraši napravili karte i da igraju karte; više puta sa nekoliko stražara upadao je u hangar i prebijao sve odreda; i poslednje prebijanje koje se odigralo 01.12.1992. godine, pred samo prebacivanje posledenje grupe u Sportsku salu na Musali.

Po hangaru je "Fiæom" jurio logoraše, pokazivao na pojedine i posle ih izvodio i tukao. Nareðivao OSMANU DEDIÆU i drugim stražarima da tuku logoraše. Kad god bi ušao u hangar, tukao ih je i danju i noæu, a izvodio je pojedinaèno ili po više njih napolje i prebijao ih s FACE="Courier New">â m ili sa drugima. Tukao ih je bezbol palicom, nogama, držalicama od lopate, dok se ne polome, i drugim predmetima. Pred televizijskim kamerama je, udarajuæi ih, primoravao logoraše da priznaju zloèine koje nisu uèinili. Tako je èinio i sa ŽELjKOM MILOŠEVIÆEM. Primoravao je logoraše da za kratko vreme, po komandi, mokre i tukao ih prilikom vršenja male nužde. To je radio i pred predstavnicima MCK-a 12.08.1992. godine, dok su oni merili vreme i videli da je to trajalo veoma kratko. Držao je grupe logoraša u šahtovima. Napijao je i terao logoraše da "voze" auto. Pred dolazak MCK-a je primorao sve logoraše da se obriju jednim žiletom bez vode i sapuna, iako se do tada nisu uopšte brijali. Držao ih je na suncu više sati sa rukama èvrsto vezanim lisicama. Zadavao je strujne udare spravom za teranje stoke. Vršio lažna streljanja. Terao pojedine da "pasu" travu i da je gutaju. Pucao je po hangaru iz puške. Vršio razne pretnje, zastrašivanje HOS-ovcima i dr. Terao je logoraše da izgovaraju muslimanske molitve. Saslušavao je svedokinju 412/94-16. Išao je kuæi i doneo joj lekove. Pokušao je da sakrije žene logorašice od MCK-a. Logorašima nije dozvoljavao da idu kod lekara.Odreðivao im je mesta u hangrau, gde ko ima da sedi i kako da sedi. Svedoka 221/94-3/1 je više puta terao da pije mokraæu i da pase travu kontrolišuæi da li ju je progutao. Jednom prilikom je prebijao svedoka lopatama i na dve polomio držalice. Terao je svedoka da se napije rakije i da oponaša vožnju automobilom. Svedoka su pri tom tukli. Svedoka 412/94-15 je primoravao da pase travu, stavljao mu je gas-masku na lice. Posebno je tukao i muèio: M. V, napijao ga je i terao ga je da imitira vožnju automobilom, da ide nag i da oponaša pevanje na guslama i dr. Muèio je S. N, ÐORÐIÆ RAJKA, K. (J) M, dobrovoljca JNA, tukao je Ð. M, kada je video da je hteo da uzme i èetvrtu kašiku jela, i dr.

[Stranac]

Tukao je i svedoke - logoraše: 488/94-7, kome je jednom lièno slomio dva rebra; muža i sina svedokinje 412/94-27; 147/95; 412/94-23; 488/94-1; 488/94-4; 488/94-6; 488/94-5, kome je polomio rebra po zahtevu njegovih komšija muslimana i dr.

Izvršio silovanja M. i G. više puta, kao i drugih. Vodio ih je na kupanje i pokazivao gole drugima i sl. Hvalio se pred logorašima da je silovao veliki broj žena - 60-120 Srpkinja. Unosili su mu dušek i æebiæe u kombi kada je išao da siluje Srpkinje van logora. Uhapsili su ga njegovi 01.12.1992. godine. Jedno vreme je tokom 1993. godine izdržavao kaznu na Musali u Konjicu, gde su bili i Srbi logoraši. Kontaktirao je sa njima i nekima je prièao po èijem nareðenju je radio i ko je uèinio neka krivièna dela.

Dokaz: svedok 65/1-95, 100/94, 221/4-2, 221/4-5, 221/4-6, 221/4-7, 221/94-1, 234/95-12, 236/94, 236/94, 243/95-12, 243/95-4, 243/95-7, 243/95-8, 260/94, 380/94, 440/94-1, 488/94-2, 86/1-95, 221/4-3, 148/95, 283/94, 454/95-19, 509/94 i KP Nevesinje.

DELIÆ iz Modrièe, stražar.

Dokaz: svedok 488/94-1 i 488/94-4.

ZEBIÆ DINKO, zapovedniok HVO u Konjicu, ranije oficir JNA. Bio je prisutan kada je dovedena i prebijena grupa sa Ljute.

Dokaz: svedok 488/94-6.

ZOVKO MLADEN, zv. "KUVAR" ili "KUHAR". Saslušavao je svedoke: 221/4-5, 488/94-6.

IZETBEGOVIÆ ALIJA predsednik Predsednišva BiH, od oca Mustafe i majke Hibe roðene Ðabija, roðen 1925. godine u Bosanskom Šamcu. Bio je u logoru Èelebiæi krajem jula meseca 1992. godine, kada je stigla veæa kolièina oružja i druge vojne opreme koju su logoraši istovarali. To bi znaèilo da je znao za postojanje ovog logora i onoga šta se u njemu dešava. U logoru je ponovo bio u septembru 1992. godine.

Ovome ide u prilog i izjava uèinioca VEKÆA (10), koji je prilikom dolaska u logor, govorio da ga lièno šalje ALIJA IZETBEGOVIÆ, kao i da su Srbi za sve krivi i da niko iz logora neæe da izaðe živ.

Dokaz: svedok 488/94-5, 100/94 i 85/95.

ISMETA N. iz Èelebiæa, stara oko 28 godina, plava, mršava, kucala je zapisnik prilikom ispitivanja svedoka po njihovom dolasku 31.05.1992. godine.

Dokaz: svedok 488/94-5.

JAPALAK, bio milicionar u SUP-u Hadžiæi. Prispelim logorašima je 27.05.1992. godine nareðivao da piju mokraæu. Tražio je oca i sina, koji se prezivaju TRAVAR, da ih tuèe.

Dokaz: svedok 260/94.

JAHIÆ, saslušavao svedokinju 412/94-16.

JELEŠKOVIÆ EDO, zv. "MUF", koji je radio u "Igmanu", a rodom je iz Konjica. Star je oko 40 godina. Tukao je logoraše i bio okrutan prema njima. Dok je bio na izdržavanju kazne na Musali, DELIÆ je prièao svedoku 488/94-7 da je on ubio KULjANIN MILORADA. To se prièalo i meðu drugim logorašima. Ubistvo ÆEÆEZ ŽELjKA.

Dokaz: svedok 243/95-8, 488/94-1, 260/94, 221/4-7 i 148/95.

JUSUFBEGOVIÆ AHMED, lekar, internista. Bio je u Komisiji i odreðivao je ko æe od prebijenih Srba da ide u "bolnicu za èetnike".

Dokaz: svedok 234/95-3.

KEMO, KEMAL, "CRNI", stražar. Ime mu je KEMO. Iz Foèe je ili iz Modrièe, Fojnice ili Konjica. Star je oko 25 godina. Visok je oko 175-180 cm. Jak je i snažan, crne, kovrdžave kose. Svedoka 221/4-5 je 01.12.1992. godine tukao u masovnoj tuèi. U dva maha je tukao svedoka 488/94-7, a uèestvovao je i u tuèi, kada je bio MCK. Silovao je svedoka 221/4-2. Tukao je jednog svedoka i uèestvovao je u ubistvima SAMOUKOVIÆ BOŠKA, MRKAJIÆ PERE i GOTOVAC ŠÆEPA.

Dokaz: svedok 147/95, 488/94-1, 274/95, 221/94-3, 243/95-4, 100/94, 688/94-7, 260/94, 243/95-7 i 283/94.

NAPOMENA: Postoje dva KEMA: jedan je MUDERIZOVIÆ, a drugi je MRNDžIÆ. Na osnovu iskaza svedoka, za sada nije moglo da se razgranièi šta je ko od njih taèno radio u jednom broju sluèajeva, i to onih koji su ovde navedeni, pa su ovako i opisani. Vidi i ova prezimena.

KOSTIÆ JERKO, islednik. Ranije je radio u DB-u. Sa STENEKOM saslušavao svedoke. Bio je korektan.

Dokaz: svedok 488/94-1 i 488/94-6.

KURTOVIÆ N. Sa "MUFOM" i PERVOM vodio Ž. R. i terao ga da ima polni odnos sa jednom maloumnom Srpkinjom. Dokaz: svedok 221/4-7.

NAPOMENA: Ima više KURTOVI ÆA. U logoru se samo ovaj pominje, tako da za sada nije odreðeno precizno o kome se od njih radi.

LANDžO ESAD, ESO, zv. "ZENGA", (negde kao ZIJA), sin Nurka (pominje se i da mu je otac Sulja), roðen 1970. godine (pominje se i da je roðen 1972. god.) godine u Èelebiæima, Konjic, (ima i drugih pogrešno datih imena, ali je nadimak uvek isti i sigurno je on u pitanju). Sitan, malog rasta. Ima karakteristièan glas po kome su ga poznavali noæu i kada ga ne vide. Po tome su znali šta on radi. Trenirao je "ful kontakt".

Èuvar zatvorenika u logoru u Èelebiæima. Pre je radio u kafiæu kod KLIMENTA ŽELjKA. Izvršio je sledeæa ubistva, s FACE="Courier New">â m ili sa drugima: MRKAJIÆ ŠÆEPANA, ÆEÆEZ ŽELjKA, GOTOVAC ŠÆEPA, JOVANOVIÆ SIME, KULjANIN MILORADA, MILOŠEVIÆ NEÐE, MRKAJIÆ PERA i SAMOUKOVIÆ BOŠKA. Dok je bio na izdržavanju kazne na Musali, HAZIM DELIÆ je prièao svedoku 488/94-7 da je "ZENGA" ubio SAMOUKOVIÆ BOŠKA i GOTOVAC ŠÆEPA. Isticao se u tuèama i surovo je prebijao logoraše.

Primenjivao je najviše razlièitih naèina muèenja i uèestvovao je u masovnim prebijanjima: prilikom dolaska Srba u logor; prolazaka kroz špalir; dolaska predstavnika MCK-a; na Petrovdan 12. jula 1992. godine - prebijanju izvedenom iz osvete zbog pogibije 9 muslimanskih vojnika; prilikom dolaska arapske TV -kada je šmrkom polivao logoraše. Sa DELIÆEM je tukao logoraše prilikom vršenja male nužde. Uèestvovao je u zatvaranju ljudi u šahtovima i dr.

Iz svakodnevnog muèenja logoraša Srba, izdvajaju se posebni oblici zlostavljanja i konkretni primeri. Tukao je muža i sina svedokinje 412/94-27, a ona je to gledala. Skakao je po sanduku od municije, koji je bio na grudima njenog muža. Prebio je dva puta svedoka 260/94. Tukao je MILOŠEVIÆ ŽELjKA, koji je kasnije ubijen. Prebijao je svedoke 86/1-95, 688/94-7, 243/95-4. Odsekao je uvo ÐORÐIÆU. Svedoka 221/94-3/1 je prebijao i muèio na razne naèine najviše od svih. Pojedine je pekao usijanim nožem po rukama i jeziku. Prebio je svedoka 243/95-8. Pekao ga je vrelom pincetom i probio mu bubnu opnu. Tukao je svedoka 412/94-15, terao ga da pase travu, polivao ga je benzinom i palio i stavljao mu je gas-masku na lice. Gas-masku je stavljao na lice svedoku 488/94-1 i drugima, zatvarao im otvore i tako ih gušio. Svedoka 221/4-6 je u jednom danu izvodio i prebijao dva puta. Tom prilikom ga je terao da pase travu. Kordu - sporogoreæi štapin, vezivao je oko pojasa, oko polnih organa i kraj zavlaèio u èmar, a zatim palio. Jaukali su od bolova, ostajali su trajni ožiljci. Ovako je muèio M. V, ŠUŠIÆ SLAVKA, kasnije ubijenog, i druge. Polivao je potkolenice benzinom i palio B. D. i druge. Posipao je barutom i palio èmar svedoku 234/95-12. Braæu Va. i Ve. prinudio je na meðusobni oralni seks. ŠUŠIÆ SLAVKU je zabijao eksere pod nokte i istezao jezik. Braæu M. i druge bliske srodniike prinuðivao je da se meðusobno šamaraju. Logoraše je zastrašivao tako što je inscenirao streljanja Ð. M. i drugih logoraša. Pucao je u logoraše sa metkom kome je izvaðeno zrno. Terao ih je da rade sklekove i za to vreme ih èizmama udarao po telu. M. V. i druge je primoravao da piju sopstvenu mokraæu, da "pasu" travu, vodeæi pri tom raèuna da je i progutaju. Neki su morali izmet od ovaca da jedu, a i psa je huškao na logoraše, zastrašujuæi ih na taj naèin. Logoraše je prebijao tako što ih je udarao bezbol palicom, nogama na kojima je imao èizme, èakama, rukama i drugim raznim predmetima. Tukao ih je po svim delovima tela, a naroèito po leðima, u predelu bubrega, grudnog koša i po polnim organima, ali nikada po glavi. Uhapsili ga njegovi 02.12.1992. godine. Smenjen je pre 22.07.1992. godine, jer je mnogo tukao i ubijao. Ne zna se gde je posle bio. Jedno vreme je, u toku 1993. godine, izdržavao kaznu na Musali u Konjicu.

Dokaz: svedok 147/95, 65/1-95, 100/94, 221/4-5, 221/4-7, 243/95-12, 243/95-7, 380/94, 412/94-23, 445/95-22, 488/94-4, 488/94-5, 488/94-6, 488/94-7, 148/95, 221/94-1, 283/94, 454/95-19, 509/94-5 i KP Nevesinje.

LAP REDžO, od oca Rama, roðen oko 1972. godine u Èelebiæima, Konjic. Bio je vlasnik privatnog preduzeæa za otkup sekundarnih sirovina. Pripadnik muslimanske vojske, èuvar zatvorenika u logoru u Èelebiæima.

Dokaz: svedok 688/94-7 i KP Nevesinje.

LAPO ESAD, star oko 50 godina, stražar. Nije tukao logoraše.

Dokaz: svedok 283/94.

LERIÆ DžEMO iz Nevesinja, stražar. Nije tukao logoraše.

Dokaz: svedok 283/94.

LOKAS GORAN je saslušavao žene. Potpisao je rešenje kada su puštene.

Dokaz: svedok 412/94-27.

LjEVO SALKO, iz Zukiæa. Na dan 12.07.1992. godine je uhapsio svedokinju i druge iz njenog sela i doveo ih sa ostalima u Èelebiæe.

Dokaz: svedok 221/4-4.

MACIÆ ESAD, ESO, zv. "MAKARON", roðen 1960. godine u Konjicu, gde je i nastanjen. Pripadnik muslimanske vojske, komandir stražara u logoru u Èelebiæima. Ranije je bio kriminalac. Izveo je iz hangara i ubio je iz puške KULjANIN MILORADA. Prebijao je logoraše prvog dana po dovoðenju. Uèestvovao je u masovnim tuèama kada je bila arapska televizija i na Petrovdan i dr. Prebijao je logoraše i u drugim prilikama. Zatvarao ih je u šahtove. Tukao je svedoka. 65/1-95 i druge.

Dokaz: svedok 221/4-5, 260/94, 221/94-3, 274/95, 100/94, 688/94-7, 221/94-3/1, 488/94-7, 488/94-7, 488/94-1, 488/94-7, 243/95-8, 488/94-5, 454/95-19, 283/94 i KP Nevesinje.

MACIÆ MIRSAD, star oko 28 godina, iz Konjica. Nosio je bradu. Brat je ESADA MACIÆA. (Vidi: MACIÆ SEAD "MACA").

Dokaz: svedok 274/95.

MACIÆ SEAD, zv. "MACA" (neki misle da se zove MIRALEM, sigurno je brat ESADA, zv. "MAKARON", ali se kao njegov brat pominje i MIRSAD, koji je nosio bradu ali bez nadimka; zbog toga nije jasno da li je on treæi brat ili je pogrešno ime za ovoga, s obzirom na to da se ne navode neka njegova dela po kojima bi moglo da se odredi o èemu se radi) roðen oko 1965. godine u selu Grušæa, Konjic. Pripadnik muslimanskog MUP-a u SM Konjic. Ubistvo MRKAJIÆ PERE. Sauèesnik je ubistva KULjANIN MILORADA. Tukao je logoraše. Zatvarao ih je u šahtove. Ubistva u pojedinim selima i u Konjicu, što je opisano na drugim mestima.

Dokaz: svedok 100/94, 440/94-1, 243/95-7, 243/95-4, 221/4-5 i KP Nevesinje.

MAKSUMIÆ MIRSAD je bio komandant logora posle ZDRAVKA MUCIÆA. Ubio sa drugima profesora GOLUBOVIÆA, njegovu ženu i dvoje dece u Konjicu, što je posebno opisano.

Dokaz: svedok 65/1-95.

MASLEŠA N. Mladiæ, koji je bio prisutan saslušanju svedoka.

Dokaz: svedok 488/94-6.

MAŠIÆ VAHID iz Konjica. Stražar, koji je primao pakete za logoraše. Meðutim, logoraši nisu dobijali sve, jer su stražari i za sebe zadržavali. Tukao je logoraše.

Dokaz: svedok 65/1-95, 221/4-2, 440/94-1 i KP Nevesinje.

MIŠUNOVIÆ RASIM, RALE, (po svedoku 454/95-19: MIRALEM) star oko 40 godina. Ranije je bio voza è. Iz Konjica. Bio je glavni za njihovu vojsku. Svedokinja 221/4-3 mu se žalila da je silovana i on joj je obeæao da to neæe više da se ponovi, ali su silovanja nastavljena. Dva dana je bio komandant logora, u poèetku, od 13.05.1992. godine. Potom je unapreðen, pošto je, prema reèima pomenute svedokinje, bio glavni. Prebaèen je u MUP Konjic, a za upravnika je postavljen MUCIÆ ZDRAVKO.

Dokaz: svedok 148/95.

MRNDžIÆ KEMAL, zv. "KEMO" iz Konjica. Kasnije je bio upravnik logora na Musali. Ubistvo ŠUŠIÆ SLAVKA. Prebijao je logoraše, a i svedoka 221/4-5 u masovnoj tuèi 01.12.1992. godine. Tukao je svedoka 488/94-4.

Dokaz: svedok 488/94-6, 488/94-1 i 148/95.

MUDERIZOVIÆ KEMAL, stražar, iz Konjica, roðen oko 1970 godine. Ubistvo ŠUŠIÆ SLAVKA. Redovno je tukao logoraše. Tukao je i svedoke: 488/94-5, 65/1-95 i 488/94-4.

Dokaz: svedok 488/94-6.

MUSTAFIÆ, stražar, iz Konjica. Pomagao je logorašima.

Dokaz: svedok 454/95-19.

MUHIBIÆ ESAD, koji je kasnije bio upravnik logora na Musali.

Dokaz: svedok 488/94-1.

[Stranac]

MUCIÆ ZDRAVKO, zv. "PAVO", Hrvat, od oca Janka i majke Jele, roðen 1956. godine u Spiljanu, iz Spiljana, Opština Konjic. Bavio se dizanjem tegova. Radio je u Konjicu u Unisovoj fabrici "Igman". Jedno vreme je bio u Austriji i radio je u Beèu. Oženjen je ALISOM, muslimankom, èiji je otac mesar. Imaju jedno dete, a dovodio ju je i u logor. Za sve što se dešavalo u Konjicu i u selima oko njega, bio je glavni sa DELALIÆEM. Bio je upravnik logora u Èelebiæima i na Musali. Nije lièno tukao. Retko se pojavljivao meðu logorašima. Noæu nije dolazio. Imao je kancelariju kod ulazne kapije. Znao je za sve šta se radi po logoru. Znao je da DELIÆ siluje žene. Najodgovorniji je za sve što se dešavalo u ova dva logora, pa i za sve ubijene i poginule. Hteo je za novac da "uèini" Srbima. Bio je upravnik logora sve do novembra 1992. godine. Oslobodio je Z. S. i M. Ž. Zajedno sa DELALIÆ ZEJNILOM je 1. decembra 1992. godine pobegao od muslimana u Beè.

Pred logorašima je oko 01.06.1992. godine udario svedoka 221/94-3 nogom, pošto nije mogao da ga isprovocira i okrene protiv RAJKAÐORÐIÆA. Nareðivao je DELIÆU i drugima da prebijaju i muèe logoraše, prièao je DELIÆ svedoku 488/94-7, kada je na Musali izdržavao kaznu. Snimao je kamerom kada je DELIÆ, zajedno sa njim, napio M. V. i terao ga da imitira auto. Bio prisutan kada je dovedena i tuèena grupa sa Ljute. Pri vaðenju iz šahtova, svedoku 488/94-6 je rekao za pogibiju 13 Srba u logoru na Musali. Istom prilikom je odabrao 6 Srba, koje je trbalo streljati. Me ðu njima je bio i RAJKO ÐORÐIÆ, ali sticajem okolnosti do toga nije došlo. Više puta je dolazio u stacionar i video prebijene ljude, ali nije reagovao.

Jednom svedoku je rekao da je u logoru samo zato što je Srbin. Saslušavao je žene i pri tom ih vreðao. Smestio je žene iz Zukiæa u prijavnicu da prenoæe. Pustio je i odvezao kuæi svedokinju 221/4-4. I druge žene iz Zukiæa je pustio i odvezao kuæi 13.07.1992. godine. Pustio je svedoka 234/95-12, jer su se znali od ranije.

Dokaz: svedok 221/4-7, 412/94-27, 147/95, 236/94, 260/94, 65/1-95, 412/94-27, 221/4-2, 412/94-16, 488/94-5, 221/4-5, 221/4-2, 221/4-6, 100/94, 283/94, 509/94-5 i 454/95-19.

MUŠIÆ SALKO, umešan u nestanak i verovatno ubistvo BABIÆ BRANKA.

Dokaz: svedok 412/94-15.

MUŠIÆ ŠABO, umešan u nestanak i verovatno ubistvo BABIÆ BRANKA.

Dokaz: svedok 412/94-15.

NERMIN, zv. "CRNI" (po svedoku 283/94 iz Modrièe), iz Gradaèca, crn, dobro uhranjen, fudbaler iz Brèkog. Tukao je svedoka 65/1-95 i druge zatvorenike.

Dokaz: svedok 488/94-6 i 488/94-4.

NIKŠIÆ HAMO je 12.07.1992. godine uhapsio svedokinju i druge i doveo ih sa ostalima u Èelebiæe. On je vozio auto.

Dokaz: svedok 221/4-4.

NIKŠIÆ ŠEFIK, ŠEFKO, od oca Alije, roðen 1945. godine u Konjicu. Radnik po zanimanju. Zamenik komandira SM u Konjicu. Saslušavao je logoraše.

Dokaz: svedok 488/94-4, 488/94-5 i KP Nevesinje.

NN. Više lica. Bio je obièaj da dolaze ljudi sa strane i da tuku logoraše.

Dokaz: svedok 380/94.

NN. star oko 40 godina, patuljastog rasta, velike glave. Radio je u "Igmanu" u Konjicu. Iz sela Džepi. Metalnom palicom je tukao logoraše uhvaæene kod Ljute, a svedoka 221/4-5 je udario po glavi i onesvestio.

NN. Star 35-40 godina. Visok skoro 2 m, sportski graðen, crne kose do ramena, malo prirodno uvijene. Na sebi je imao crnu odeæu, na glavi crn šešir i na njemu veliko "U", oko vrata crnu maramu, za pojasom dva pištolja, nož, palicu i lisice. Obišao je sa MUCIÆEM logoraše. Obeæao je lekarsku pomoæ i dao obeæanje da æe svi da budu razmenjeni za njegovu braæu sa Kupresa. Posle toga se Hrvati nisu pojavljivali, jer izgleda da je došlo do razlaza izmeæu njih i muslimana.

Dokaz: svedok 221/94-3.

NN. saizvršilac u ubistvu VUJIÈIÆ MIROSLAVA. Star oko 25 godina, srednjeg rasta, puniji, malo dužu kosu nego drugi uèinilac, ali slièno obuèen. Svedok je kasnije, od K. M. i Z. V, saznao da bi njegovo ime moglo da bude ÈUBELA.

Dokaz: svedok 236/94.

NN. Saizvršilac u ubistvu VUJIÈIÆ MIROSLAVA. Star 23-25 godina, srednjeg rasta, kratke HOS-ovski ošišane kose. Nosio je prsluk, crne pantalone i crnu traku oko glave. Svedoka je tukao gvozdenim cevima.

Dokaz: svedok 236/94.

NN, stariji, prosed, srednjeg rasta. Tukao je žene.

Dokaz: svedok 412/94-27.

NURKO, roðen 1952. godine, srednjeg rasta, prosed, dobro graðen, pravilnih crta lica. Popravljao je oružje u logoru. Silovao je svedokinju.

Dokaz: svedok 221/4-3.

NUHIÆ SAFET, stražar.

Dokaz: svedok 221/4-2.

NUTA. crn, visok, star oko 35 godina. Ispitivao je svedoka prvog dana.

Dokaz: svedok 488/94-4.

PADALOVIÆ ALMIR, zv. "LALA", iz Butroviæ polja, Opština Konjic. Visok, star oko 20 godina. Nema prednje zube. Musliman, stražar. Živeo je u Konjicu. Ubio je iz puške KLIMENTA ŽELjKA. Tukao je logoraše.

Dokaz: svedok 221/94-3, 236/94, 243/95-4, 100/94, 243/95-8, 147/95, 283/94, 454/95-19 i KP Nevesinje.

PAJAZIT N., stražar. Tukao je logoraše 30.05.1992. godine, kada je došla grupa iz Tarèina.

Dokaz: svedok 283/94.

PIRKIÆ MITHAD, MITKE, zv. "PIRKE", elektrièar iz Konjica. Radio je u "Igmanu". Komandant muslimanske 43. brdske brigade i starešina zloglasne jedinice "Akrepi". Ubijali su Srbe u Bradini i zapalili je. To isto su uèinili i u Blacama i Zaboranima. Uhapsio je svedokinju 221/4-2 i druge i doveo ih u logor.

PREVLjAK SMAJO, radio u SUP Konjic. Islednik u logoru. Maltretirao je ispitanike. Svedok 283/94 mu daje nadimak "KRAVAR". Sigurno greši, jer je to nadimak drugog stražara.

Dokaz: svedok 221/94-3.

RAMBO, stražar.

Dokaz: svedok 260/94.

RAMIÆ ŠERIF, "ŠEKI" iz Bijele, roðen 1955. ili 1956. godine. Stražar. Prvo je on tukao svedoka daskom peticom, a zatim DELIÆ lopatama. Zatvarao je logoraše u šahtove.

Dokaz: svedok 221/4-5 i 221/94-3.

RAMIÆ N, mlaði oficir bivše JNA. Bio je prisutan za vreme saslušanja svedoka 488/94-6.

SEJO N. je bio zamenih DELIÆ HAZIMA. Izveo je sa DELIÆEM i "ZENGOM" svedoka 65/1-95, kada su ga tukli.

Dokaz: svedok 488/94-4.

SPILjAK EMIN iz Šunja. Komšija svedoka 488/94-5. Rekao je DELIÆU da udari svedoka.

STENEK MIROSLAV, MIRO, radio u SUP-u u Konjicu. Islednik u logoru. Pretio je svedoku 221/4-5 daæe mu njihovi karatisti kosti polomiti. Maltretirao je i druge ispitanike,a saslušavao je i žene.

Dokaz: svedok 221/4-7, 488/94-6, 412/94-27, 243/95-6, 488/94-5 i 243/95-12.

SUBAŠIÆ MIRSAD, MIRSO je saslušavao žene.

Dokaz: svedok 412/94-16, 412/94-27, 412/94-27 i 148/95.

SUBAŠIÆ N. Jedan ili više iz Idbra. Ubistvo JOVANOVIÆ SIME.

Dokaz: svedok 221/94-3/1.

TANÐIÆ ZAJKO, stražar. Tukao je zatvorenike.

Dokaz: svedok 488/94-6.

TELETOVIÆ SADIK (Po KP Nevesinje, ima dva lica sa ovim imenom i prezimenom: jedno je od oca Hamida, roðeno 1954. godine u Drecelju, a drugo lice je od oca Omera, roðeno 1950. godine u Brecelju. Bio je pripadnik muslimanskog MUP-a. Sigurno je u pitanju isto lice, ali su podaci razlièiti.)

Dokaz: svedok 440/94-1.

TURAK N., stražar, oko 22 godine. Ima veæi crni mladež na levom obrazu.

Dokaz: svedok 274/95.

ÆIBO RAMIZ je tukao logoraše pri dolasku grupe 27.05.1992. godine. Ranije je sa jednim svedokom radio u istom preduzeæu. Pripadnik muslimanske policije.

Dokaz: svedok 243/95-6 i 344/95-1.

ÆOSIÆ ADEM, sin Meha, roðen 1970. godine u Idbru, Konjic, gde je i nastanjen. Stražar. Uèestvovao je u masovnoj tuèi kada su u obilazak došli predstavnici MCK. Hteo je da zakolje GOTOVAC ŠÆEPU neposredno pre nego što je ubijen. Tukao je zatvorenike. Prisustvovao je silovanju svedokinje 221/4-3.

Dokaz: svedok 412/94-15 i KP Nevesinje.

ÆOSIÆ N. Jedan ili više njih iz Idbra. Ubistvo JOVANOVIÆ SIME. 221/94-3/1.

FERID ili FADIL iz Foèe, zv. "FOÈAK" Svedok 454/95-19 kaže da se preziva DEDIÆ i da je iz Rudog. Pripadnik MUP-a iz Sarajeva. Bio je islednik i prebijao je zatvorenike. Najviše je tukao ÐORÐIÆ RAJKA i Ð. D. Da nije ubrzo otišao, sve bi pobio kaže jedan svedok. Tukao je i kada je bila masovna tuèa prilikom posete MCK-a. Uèestvovao u masovnoj tuèi 01.12.1992. godine. Tukao je sledeæe svedoke: 147/95, dva puta sa DELIÆEM, 221/94-3/1, 221/4-5. Ispitivao je svedoka 488/94-5.

Dokaz. svedok 260/94, 412/94-15, 292/3-95, 488/94-7 i 509/94-5.

"FOÈAK". vidi: FERID ili FADIL iz Foèe.

HALILHODžIÆ MUSTAFA iz Zukiæa. Ranije je bio milicionar. Bio je školski drug svedoka 221/4-5, koga je saslušavao sa STENEKOM. Pošto je on STENEKU dao njegova dokumenta, koja su bila u kuæi, svedok to povezuje sa paljenjem njegove i oèeve kuæe.

HADžIHUSEINOVIÆ RUSMIR, lekar, specijalista, urolog, predsednik Opštine Konjic, koji je bio prisutan dolasku i maltretiranju zarobljenih na Igmanu kod Ljute. Odreðivao je koji povreðeni logoraši iz logora æe biti smešten u "bolnicu za èetnike".

Dokaz: svedok 234/95-3 i 412/94-23.

HEBIBOVIÆ SALKO je živeo u Nemaèkoj sa roditeljima, ali se pred rat vratio. Izgleda da je i sada tamo. Stražar, 18-19 godina, nižeg rasta, plave kose. Tukao je svedoka 243/95-4. Ubistvo GOTOVAC ŠÆEPA. Iznuðivao je od logoraša novac i oduzimao im zlato i druge vredne predmete.

Dokaz: svedok 147/95, 274/95, 688/94-7, 260/94 i 283/94.

CEROVAC MITHAD, sused svedoka 488/94-6, bio je prisutan kada je dovedena i tuèena grupa sa Ljute. Bio je korektan prema svedoku. Kasnije mu je pomogao oko leèenja i davao mu je hranu.

ÈAMAGA ŠEFIK je pripadnik muslimanske policije. Ranije je radio sa svedokom 243/95-6 u istom preduzeæu. Tukao je grupu koja je došla u logor 27.05.1992. godine. Pripadnik muslimanske policije.

ÈAMDžIÆ ZAJKO, iz Modrièe, roðen oko 1965. godine. Plava, skoro žuta kosa, atletski graðen, nizak. Tukao je svedoka 488/94-5. Udario ga je sa cevi od puške u rebra i ozbiljno povredio. Tukao je i svedoka 488/94-4. Kada su ih uhvatili da igraju karte, tukao je logoraše, a posebno V. M. Jedan od onih koji je prebijao svedoka 221/4-5 kada su izvedeni iz "22".

Dokaz: svedok 221/94-3, 274/95 i 283/94.

ÈUBELA, vidi NN. br. 53.

DžAJIÆ N., "DžAJA" iz sela Džajiæa, bio vozaè. Vozio je PAVA MUCIÆA i HAZIMA DELIÆA. Ranije je radio u Vodoprivredi Konjica. Tukao je logoraše prilikom dolaska u logor. Svedok 283/94 kaže da je iz Spiljana i dovodi ga u vezu sa ubistvom ÆEÆEZ ŽELjKA.

Dokaz: svedok 488/94-7 i 221/4-3.

DžUMHUR SADIK, komšija svedoka 488/94-6. Bio je tu kada je dovedena i tuèena grupa sa Ljute.

ŠIPTAR, NN. saizvršilac u ubistvu MRKAJIÆ PERE. Postoji i stražar sa nadimkom "ŠOK", po nacionalnosti je Šiptar, ali nije u pitanju isto lice.

Dokaz: svedok 243/95-4, 260/94 i 260/94.

"ŠOK", nadimak, po narodnosti Šiptar, stražar. Bio je u JNA. Posle njenog povlaèenja, pristupio je muslimanskoj vojsci, isticao u se u tuèama i tukao je logoraše za vreme posete MCK-a, kada je bilo masovno prebijanje. Pominje se stražar po nacionalnosti Šiptar, ali to nije isto lice.

Dokaz: svedok 488/94-1, 488/94-1, 283/94, 488/94-7 i 380/94.

ŠPAGO ENID, zv. "KRAVAR", od oca Hamdije, roðen 1965. godine u Konjicu, živi Konjicu. Pripadnik zloglasne jedinice "Akrepa" Zatvarao je logoraše u šahtove. Isticao se u tuèama i tukao je svedoka 221/4-7. Silovao je tetku svedoka G. (kako svedok misli), dok je bila u logoru uÈelebiæima i Sportskoj hali na Musali u Konjicu. Kada su izvaðeni iz šahtova, svedoka 440/94-1 je polivao vodom da ga osvesti i psovao ga je. Tukao je i maltretirao žene u logoru. Uèestvovao je u ubistvu KULjANIN MILORADA. Verovatno je poginuo. Svedok 283/94 kaže da mu je prezime PREVLjAK. Oèigledno je da meša dva razlièita lica.

Dokaz: svedok 221/4-5, 221/94-3/1, 380/94, 689/94, 260/94, 412/94-27 , 221/94-3/1, 148/95 i KP Nevesinje.

[Stranac]

Z B U È N I S P I S A K



SRBA KOJI SU BILI ZATVORENU U MUSLIMANSKOM LOGORU U È E L E B I Æ I M A



MUŠKARCI





PREZIME IME OTAC GOD. ROÐ.



- A -

ANTIÆ MILIVOJE 1952.

ANTIÆ MIRKO Anðelko 1934.

ANTIÆ NENAD

ANTIÆ PREDRAG

ANTIÆ RADOSLAV Mirko 1959.

ANTIÆ STEVO Save

ANTIÆ ÈEDO Jefta 1931.

AVRAMOVIÆ ZDRAVKO Mitra 1962.

AVRAMOVIÆ ZORAN Draga 1972.

AVRAMOVIÆ JOVAN Šæepana 1962.

AVRAMOVIÆ MILIVOJE Šæepana 1951.

AVRAMOVIÆ ÈEDO Ratko 1945.

ARNAUTOVIÆ NIKOLA Vaso 1945.

ARNAUTOVIÆ ALEKSANDAR Nikole







- B -

BABIÆ BRANKO

BABIÆ VELjKO Branko 1952.

BABIÆ MIRKO Božo 1933.

BABIÆ PREDRAG

BABIÆ SLOBODAN Petko 1949.

BENÐO DAMIR

BENÐO DAVOR Mara 1958.

BENÐO DUŠKO Momèilo 1964.

BENÐO MARKO Marko 1951.

BENÐO RADOSLAV Momèilo 1968.

BENÐO RADOVAN Jovo 1951.

BOŽIÆ MIROSLAV Dragoljub 1964.

- V -

VUJIÈIÆ ZDRAVKO

VUJIÈIÆ MIROSLAV Jovo 1962.

VUJIÈIÆ RADOSLAV Jovan 1951.

VUKALO BRANKO Spaso 1953.

VUKALO VLADO Ljubo 1960.

VUKALO MILENKO

VUKALO MLADEN Vlado 1944.

VUKALO RISTO Strajo 1964.

VUKALO ÈEDOMIR Jovo 1971.

VUKALO ŠÆEPO Milenko 1956.

- G -

GLIGOREVIÆ ALEKSA Dušan 1969.

GLIGOREVIÆ, "BEKO",

GLIGOREVIÆ BOŠKO Svetozar 1947.

GLIGOREVIÆ BORO Petar 1942.

GLIGOREVIÆ BRANISLAV Ðuro 1966.

GLIGOREVIÆ VLATKO Petar 1944.

GLIGOREVIÆ VOJISLAV

GLIGOREVIÆ GORAN Ðuro 1963.

GLIGOREVIÆ GORAN Boro 1961.

GLIGOREVIÆ GORAN Petar 1971.

GLIGOREVIÆ DAMJAN Živko 1955.

GLIGOREVIÆ DANKO Danilo 1973.

GLIGOREVIÆ DARKO Drago 1973.

GLIGOREVIÆ DRAGAN Ðuro 1958.

GLIGOREVIÆ DRAGO Mirko 1946.

GLIGOREVIÆ DUŠKO Vladimir 1953.

GLIGOREVIÆ ÐURO Ðorðe 1935.

GLIGOREVIÆ ŽIVKO Ilija 1931.

GLIGOREVIÆ ZDRAVKO Jelenko 1951.

GLIGOREVIÆ JELENKO Momèilo 1951.

GLIGOREVIÆ MILIDRAG Jovan 1945.

GLIGOREVIÆ MILIVOJE Kosta 1952.

GLIGOREVIÆ MILOVAN Maksim 1966.

GLIGOREVIÆ MIODRAG Mirko 1939.

GLIGOREVIÆ MIRO Momèilo 1958.

GLIGOREVIÆ MOMIR Lazar 1963.

GLIGOREVIÆ MOMÈILO Branko 1953.

GLIGOREVIÆ NEÐO Radoslav 1959.

GLIGOREVIÆ NENAD

GLIGOREVIÆ NOVICA Petko 1955.

GLIGOREVIÆ PETKO Pavle 1934.

GLIGOREVIÆ PREDRAG Pavle 1940.

GLIGOREVIÆ RADOVAN Maksim 1961.

GLIGOREVIÆ RADOVAN Svetozar 1949.

GLIGOREVIÆ RAJKO Ljubo 1960.

GLIGOREVIÆ RANKO Todor 1955.

GLIGOREVIÆ RATKO Simo 1952.

GLIGOREVIÆ RELjA Todor 1951.

GLIGOREVIÆ SAVO Miodrag 1966.

GLIGOREVIÆ SLAVKO Savo 1938.

GLIGOREVIÆ SRÐAN Jovo 194o.

GLIGOREVIÆ SRETKO Simo 1945.

GLIGOREVIÆ STEVAN Svetozar 1950.

GLOGOVAC JANKO Momèilo, 1957.

GOLUBOVIÆ MIRO

GOTOVAC BRANKO Jovo 1932.

GOTOVAC DAMIR Neðo 1971.

GOTOVAC DANILO Branko 1958.

GOTOVAC JORDAN Branko 1957.

GOTOVAC MIJO Jovo 1947.

GOTOVAC NEÐO Ðorðo 1948.

GOTOVAC RISTO

GOTOVAC ŠÆEPO Ðoko 1921.

GRUBAÈ PETKO Vasiilije 1939.



- D -

DRAGANIÆ GORAN Trifko 1963.

DRAGANIÆ DRAŽEN Ratomir 1972.

DRAGANIÆ DRAGO

DRAGANIÆ JOVO Savo 1956.

DRAGANIÆ LjUBOMIR Jovo 1949.

DRAGANIÆ MARKO Neðo 1961.

DRAGANIÆ MILAN Ðorðo 1962.

DRAGANIÆ MILOVAN Petko 1961.

DRAGANIÆ MIRKO Dimitrije 1956.

DRAGANIÆ NEDELjKO Rajko 1973.

DRAGANIÆ PERO Simo 1950.

DRAGANIÆ RADIVOJE Petko 1957.

DRAGANIÆ RAJKO Boško 1952.

DRAGANIÆ RATKO Milan 1943.

DRAGANIÆ SIMO

DRAGUTINOVIÆ NENAD Milojica 1953.



- Ð -

ÐORÐIÆ BORO

ÐORÐIÆ BRANISLAV Strahinja 1956.

ÐORÐIÆ VASO Jelenka 1966.

ÐORÐIÆ VELIMIR Lazar 1955.

ÐORÐIÆ VESELjKO Jelenko 1968.

ÐORÐIÆ DAMJAN. Boško 1962

ÐORÐIÆ DOBRIVOJE Ðorðe 1957.

ÐORÐIÆ DRAGAN Milivoje 1963.

ÐORÐIÆ ÐORÐE Pero 1924.

ÐORÐIÆ ŽARKO Rastko 1950.

ÐORÐIÆ ZDRAVKO Nedeljko 1961.

ÐORÐIÆ ZDRAVKO Savo 1967.

ÐORÐIÆ ZORAN Milana 1965.

ÐORÐIÆ JELENKO

ÐORÐIÆ LAZO

ÐORÐIÆ MILADIN Branko 1969.

ÐORÐIÆ MILAN Svetozar 1940.

ÐORÐIÆ MILIVOJE

ÐORÐIÆ MIRKO Savo 1969.

ÐORÐIÆ MIRKO Nedeljko 1956.

ÐORÐIÆ MIROSLAV Rastko 1951.

ÐORÐIÆ MOMÈILO Ðorðe 1952.

ÐORÐIÆ NEDELjKO Kosta 1923.

ÐORÐIÆ NOVICA Simo 1968.

ÐORÐIÆ OBREN Todora 1962.

ÐORÐIÆ RADOMIR Milan 1958.

ÐORÐIÆ RADOVAN Rajko 1961.

ÐORÐIÆ RAJKO Nedeljko 1951.

ÐORÐIÆ RANKO Mirka 1969.

ÐORÐIÆ SAVO Jovo 1925.

ÐORÐIÆ STAJO

ÐORÐIÆ STEVO Vladimir 1955.

ÐORÐIÆ STRAHINjA Svetozar 1935.

ÐORÐIÆ TODOR Mitar 1953.

ÐURIÆ MIRKO

ÐURIÈIÆ MIRO Radoslav 1965.

- Ž -

ŽIVAK ANÐELKO Ðorðo 1957.

ŽIVAK BOŽO Danilo 1957.

ŽIVAK BORO Danila 1957.

ŽIVAK BRANKO Obren 1957.

ŽIVAK DANILO Milan 1946.

ŽIVAK DRAGAN Mirka

ŽIVAK ÐORÐO Anðelko 1933.

ŽIVAK ŽELjKO Mirko 1965.

ŽIVAK ŽELjKO Risto 1965.

ŽIVAK MARINKO Milan 1954.

ŽIVAK MILORAD Anðelko 1959.

ŽIVAK MIRKO Milan 1940.

ŽIVAK MIROSLAV Obren 1949.

ŽIVAK MIROSLAV Stanko 1970.

ŽIVAK MILAN

ŽIVAK NEBOJŠA Sretko 1972.

ŽIVAK NEDELjKO Danilo 1960.

ŽIVAK RADIVOJE Miroslav 1973.

ŽIVAK SLAVOLjUB 1949.

ŽIVAK UROŠ Danilo 1952.

ŽUŽA DRAGOSLAV Ðoko 1970.

ŽUŽA DUŠAN Jovo 1958.

ŽUŽA M ILAN Jovo 1954.

ŽUŽA MIRKO Trifko 1962.

ŽUŽA MIŠO

ŽUŽA RANKO Ðoko 1965.

ŽUŽA RISTO Simo 1935.

- Z -

ZELENOVIÆ BRANKO Ðorðe 1953.

ZELENOVIÆ DANILO Marko 1931.

ZELENOVIÆ ZDRAVKO Simo 1928.

ZELENOVIÆ ZORAN Ðorðe 1957.

ZELENOVIÆ NOVICA Radoslav 1968.

ZELENOVIÆ RANKO Zdravko 1955.

ZELENOVIÆ SIMO Zdravko 1953.

ZELENOVIÆ SLAVKO Zdravko 1956.

ZELENOVIÆ SLOBODAN Danilo 1960.

ZELENOVIÆ SRETEN Èedo 1951.

ZELENOVIÆ TODOR Radoslav 1966.



- I -

IVKOVIÆ BORISLAV Gojko 1951.

IVKOVIÆ DOBRIVOJE Kosta 1968.

IVKOVIÆ NOVICA Èedo 1962.

IVKOVIÆ UROŠ Kosta 1962.

- J -

JOKSIÆ MILAN

JOVANOVIÆ VELIMIR Rajko 1961.

JOVANOVIÆ VOJISLAV Spasoje 1956.

JOVANOVIÆ MILORAD Anðelko 1951.

JOVANOVIÆ MILOVAN Šæepo 1925.

JOVANOVIÆ RAJKO Ðorðe 1935.

JOVANOVIÆ SIMO Todor 1933.



- K -

KLIMENTA ŽELjKO Milenko 1955.

KOPRIVICA BORISLAV Ðuro 1947.

KOPRIVICA DRAŠKO Boro 1972.

KOPRIVICA LAZAR Ðuro 1951.

KUJUNDžIÆ MIODRAG Jovo 1967.

KULAŠ ŽARKO Dušan 1968.

KULAŠ DARKO Dušan 1974.

KULjANIN ANÐELKO Milorad 1959.

KULjANIN BORIVOJE Maksim 1928.

KULjANIN BRANISLAV Dušan 1962.

KULjANIN VASO Èedo 1937.

KULjANIN VASO Risto 1933.

KULjANIN VELIBOR

KULjANIN VELIMIR Vaso 1955.

KULjANIN VESELIN Ivan 1963.

KULjANIN VLATKO

KULjANIN DANILO 1950.

KULjANIN DAVOR Zdravko 1962.

KULjANIN DRAGAN Sreten 1958.

KULjANIN DRAGAN Strahinja 1960.

KULjANIN DRAGOLjUB Milan 1957.

KULjANIN DRAGOLjUB Petar 1938.

KULjANIN ÐOKO Vojo 1966.

KULjANIN ÐURO Milutin 1969.

KULjANIN ZORAN Branko 1973.

KULjANIN ZORAN Nedeljko 1953.

KULjANIN JELENKO Vaso 1949.

KULjANIN JOVAN Ilija 1940.

KULjANIN JOVO Vojo 1972.

KULjANIN JOVO Milutin 1967.

KULjANIN MARINKO Mirko 1937.

KULjANIN MARKO Risto 1948.

KULjANIN MILAN Maksim 1934.

KULjANIN MILAN Mitar 1929.

KULjANIN MILE Rajko 1964.

KULjANIN MILENKO Stefan 1968.

KULjANIN MILIVOJE Ilija 1961.

KULjANIN MILOMIR Nedeljko 1968.

KULjANIN MILORAD Radmilo 1966.

KULjANIN MILOVAN Danilo 1972.

KULjANIN MILOVAN Jefto 1970.

KULjANIN MIOMIR

KULjANIN MIROSLAV Bogdan 1963.

KULjANIN MITAR, - "MIÆA"

KULjANIN MLADEN Stefan 1971.

KULjANIN MOMIR Strahinja 1958.

KULjANIN NEDELjKO Dušan 1938.

KULjANIN NEDELjKO Milorad 1958.

KULjANIN NOVICA Milutin 1955.

KULjANIN NOVICA Mirko 1962.

KULjANIN PERKO

[Stranac]

KULjANIN RADOSLAV Ratomira 1950.

KULjANIN RADOSLAV Novica 1966.

KULjANIN RADOSLAV Ratko 1950.

KULjANIN RADOVAN Dragoljub 1969.

KULjANIN RAJKO Radivoje 1971.

KULjANIN RATKO Vlatko 1944.

KULjANIN SRÐAN Petar 1936.

KULjANIN STANKO

KULjANIN STEVAN Nikola 1937.

KULjANIN STRAHINjA Nikola 1934.

KULjANIN SVETOZAR Milan 1938.







- M -

MAGAZIN DUŠAN Panto 1967.

MAGAZIN MILOVAN Panto 1970.

MAGAZIN PANTO

MANDIÆ BRANKO Jovan 1954.

MANDIÆ ZDRAVKO Mirko 1954.

MANDIÆ NEDELjKO Pero 1934.

MANDIÆ RANKO Mirko 1958.

MIJATOVIÆ DRAGAN Radoslav 1960.

MILOŠEVIÆ ŽELjKO Milan 1962.

MILOŠEVIÆ NEDELjKO Dušan 1923.

MILOŠEVIÆ PERO Damjan 1952.

MILjANIÆ VELIBOR Borivoje 1971.

MILjANIÆ VESELjKO

MILjANIÆ GOJKO Savo 1931.

MILjANIÆ MOMÈILO Milan 1958.

MILjANIÆ NEDELjKO Ilija 1959.

MILjANIÆ SAVO Gojko 1964.

MILjANIÆ SLAVKO Ilija 1953.

MILjEVIÆ SPASOJE Risto 1968.

MRŠIÆ RADOVAN Ðoko 1960.

MRKAJIÆ BOŠKO Radovan 1956.

MRKAJIÆ BORO Simo 1967.

MRKAJIÆ BRANISLAV Ilija 1957.

MRKAJIÆ VASO Mirko 1961.

MRKAJIÆ VELIBOR Rajko 1963.

MRKAJIÆ VELIMIR

MRKAJIÆ VITOMIR Zdravko 1963.

MRKAJIÆ VUKAŠIN Radovan 1958.

MRKAJIÆ GOJKO Milan 1951.

MRKAJIÆ GORAN Marko 1967.

MRKAJIÆ DESIMIR Pero 1968.

MRKAJIÆ DRAGAN Sreten 1954.

MRKAJIÆ DUŠAN Nedeljko 1957.

MRKAJIÆ ŽARKO Pero 1960.

MRKAJIÆ ŽELjKO Lazar 1968.

MRKAJIÆ ILIJA Mirko 1933.

MRKAJIÆ MARKO Ðoko 1957.

MRKAJIÆ MIHAJLO

MRKAJIÆ MILAN Mihajlo 1968.

MRKAJIÆ MILENKO Blagoje 1933.

MRKAJIÆ MLADEN Gojko 1959.

MRKAJIÆ MOMIR Miloš 1953.

MRKAJIÆ MOMIR Nedeljko 1963.

MRKAJIÆ NEDELjKO Milenko 1958.

MRKAJIÆ NIKOLA Risto 1932.

MRKAJIÆ PERO Ðorðe 1928.

MRKAJIÆ PETAR Ðoko 1941.

MRKAJIÆ PETKO Blagoje 1943.

MRKAJIÆ RADOSLAV Jovan 1951.

MRKAJIÆ RADOVAN Peko 1923.

MRKAJIÆ RAJKO Ðorðe 1938.

MRKAJIÆ RELjA Milana 1954.

MRKAJIÆ RELjA Milenko 1971.

MRKAJIÆ RISTO Nikola 1964.

MRKAJIÆ SLOBODAN Milenko 1960.

MRKAJIÆ ŠÆEPO Veljko 1932.

- N -

NINKOVIÆ ZORAN Vojislav 1959.

NINKOVIÆ MARKO Marko 1933.

NINKOVIÆ RANKO Rajko 1966.

NINKOVIÆ STEVO, uèitelj

NN DEÈAK star 12. god. Doveden iz Vrdolja 21.5.1992.

- R -

RISTIÆ BORO Mirko 1941.

RISTIÆ DRAGAN Boro 1969.

RISTIÆ LAZAR Save

RISTIÆ MILAN Boro 1971.

RISTIÆ MILOVAN Mirko 1944.





- S -

SAMOUKOVIÆ BOŠKO Nedeljko 1933.

SAMOUKOVIÆ MILAN Boško 1963.

SAMOUKOVIÆ NEDELjKO Boško 1958.

SARIÆ JOVO Risto 1969.

SARIÆ LAZAR Bogdan 1959.

SARIÆ MILORAD Bogdan 1956 ili 69.

STOJANOVIÆ MIŠO

STOJANOVIÆ MILENKO Obren 1938.

STOJANOVIÆ MILOŠ Radovan 1950.

STOJANOVIÆ MLADEN Nikola 1956.

STOJANOVIÆ VESELjKO Drago 1956 ili 59.

STOJANOVIÆ VITOMIR Marko 1965 ili 69.

STOJANOVIÆ PERO Nikola 1952.

STUPAR MLADEN

SUDAR BRANKO Milenko 1949.

- T -

TODOROVIÆ PETAR Milana

TOMIÆ BOGDAN Risto 1949.

TOMIÆ DRAGAN Milorad 1968.

TOMIÆ DRAGOLjUB Vidoje 1963.

TOMIÆ DUŠAN Jovo 1959.

TOMIÆ RANKO Stanko 1972.

TOMOVIÆ ZORAN Gojko 1962.

TRAVAR DRAGAN ?, iz Tarèina, otac.

TRAVAR DRAGAN ?, iz Tarèina, sin.

- Æ -

ÆEÆEZ ŽELjKO Obren 1960.

ÆEÆEZ ZORAN Radivoje 1966.

ÆEÆEZ MILAN

ÆEÆEZ MIRKO Borivoje 1963.

ÆEÆEZ NENAD Drago 1950.

ÆEÆEZ RATKO Simo 1945.

ÆEÆEZ SRETKO Todor 1934.

ÆEÆEZ TRIFKO Ilija 1940.

ÆEÆEZ ÈEDO Stanko 1949.

ÆURIÆ PREDRAG Mladen 1960.





- H -

HRNjEZ MILOŠ 1936.

- Š -

ŠARAN BORISLAV Simo 1942.

ŠARAN DRAGO Dušan 1951.

ŠARAN SLAVKO Dušan 1954.

ŠINIK ÐORÐE Kojo 1952.

ŠINIKOVIÆ BRANKO Dragoljub 1956.

ŠINIKOVIÆ GOJKO Todor 1970.

ŠINIKOVIÆ GORAN Mile 1970.

ŠINIKOVIÆ DRAGIŠA Todor 1965.

ŠINIKOVIÆ ZORAN Dušan 1955.

ŠINIKOVIÆ SLOBODAN Mirko 1963.

ŠINIKOVIÆ SRETKO Jovo 1957.

ŠUŠIÆ PERO Trifko 1948.

ŠUŠIÆ PREDRAG Pero 1971.

ŠUŠIÆ SLAVKO Pero 1949.

" ŠIŠ", DAVOR,

[no_name]

ovo zavredjuje vidno mesto!! ali se izvor mora navesti i oliver da se smisli gde da ovo postavi!
moj predlog!

[Stranac]

KOMITET ZA PRIKUPLjANjE PODATAKA O IZVRŠENIM ZLOÈINIMA

PROTIV ÈOVEÈNOSTI I MEÐUNARODNOG PRAVA

B e o g r a d





Logor u silosu u Tar èinu

maj 1992.- januara 1996. godine



Tarèin je prigradsko naselje, udaljeno od centra Sarajeva oko 25 km. U samom Tarèinu, koji je bio sedište mesne zajednice, bilo je oko 2.000. stanovnika pred rat, od èega su Srbi èinili oko 10%, Hrvati 5% stanovništva, a ostalo su bili muslimani. U okolini je bilo nekoliko srpskih sela i nekoliko mešovitih sela, dok je veæina sela bila èisto muslimanska.

U Drugom svetskom ratu muslimani i Hrvati sa podruèja Tarèina pripadali su ustaškim formacijama i bilo je pored 50 ubistava Srba, još oko 50 Srba odvedeno u logor Jasenovac odakle se više nisu vratili.

U avgustu 1991. godine u Tarèinu je formirana stanica rezervne milicije u èijem sastavu je bilo oko 180-200 muslimana i svega 1 ili 2 Srbina po njihovom izboru. Komandir ove stanice Tufo Refo, pre rata bio je milicioner u Sarajevu. Rezervni sastav milicije u Tarèinu je krajem 1991. i poèetkom 1992. godine legalno delio oružje muslimanskom stanovništvu.

I u toku predizborne aktivnosti u Tarèinu se pojavio veæi broj muslimanskih nacionalistièkih parola, a na zidovima srpskih kuæa bili su ispisani grafiti uvredljive sadržine. Jedan od njih je bio "SDS nosiæe fes".

Kada su u aprilu 1992. godine poèeli sukobi u Sarajevu muslimani su preko rezervnog sastava milicije u Tarèinu stavili pod pojaèanu kontrolu i prismotru sve Srbe na podruèju Tarèina.

Poèetkom maja 1992. godine muslimani su naglo poèeli da prazne silos koji se nalazi u centru Tarèina i da dele pšenicu stanovništvu. Ispraznili su oko 10 komora u kojima se nalazila pšenica.

Na dan 11. maja 1992. godine muslimani su napali i zauzeli kasarnu JNA u Krupi, Opština Hadžiæi, udaljenu od Tarèina oko 8 km. Zarobljene vojnike zatvorili su u ispražnjene pšeniène komore u silosu. Tada je silos za lagerovanje žitarica u Tarèinu kod Pazariæa pretvoren u logor za Srbe.

Prvi zatvorenici u ovom logoru su bili 11 zarobljenih vojnika - rezervista iz kasarne bivše JNA u Zoviku i kasarne "Žunovica" u Hadžiæima.

Poèev od 20. maja muslimani su poèeli sa privoðenjem Srba na takozvani "informativni razgovor", a posle su ih odvodili u silos i više ih nisu puštali. Poèetkom juna 1992. godine poèelo je masovno privoðenje Srba sa podruèja mesnih zajednica Tarèin i Pazariæi u logor u Silosu.

Logor je neprekidno funkcionisao za sve vreme graðanskog rata u BiH i poslednji zatvorenici su ovaj logor napustili krajem januara 1996. godine, kada su logoraši osloboðeni po Dejtonskom sporazumu.

Kroz ovaj logor se procenjuje da je prošlo oko 550 Srba, meðu kojima i desetak žena, od kojih su dve ostale u logoru do njegovog zatvaranja.

Prvi upravnik logora u silosu bio je Beæir Hujiæ, a njegov zamenik Halil Èoviæ. Sredinom 1994. godine Hujiæ je smenjen, a na njegovo mesto je došao Èoviæ, izraziti nacionalista, koji je imao obièaj da pred zatvorenicima ironièno kaže: "samo silos Srbina spašava". Ostao je upravnik logora do zatvaranja krajem januara 1996. godine.

Logor je bio pod neposrednom komandom 109. Brdske brigade armije BiH èiji je komandant bio Nezir Kaziæ. Od 1995. godine logor je bio pod komandom DžIV divizije armije tzv. BiH, na èijem èelu se nalazio Zaim Imamoviæ, koji je kasnije poginuo. Štabovi ovih jedinica nalazili su se u neposrednoj blizini logora. Njihovi komandanti su èesto i lièno dolazili u logor i znali su šta se u njemu dogaða.

U krugu štaba DžIV divizije nalazio se heliodrom na koji je vrlo èesto sletao Alija Izetbegoviæ. Nije utvrðeno da li je on ulazio u krug logora, ali je sigurno znao za ono što se u njemu dešava. To potvrðuje i èinjenica koju su pred zatvorenicima izneli predstavnici Meðunarodnog crvenog krsta: da su morali lièno iæi kod Alije Izetbegoviæa da bi im dozvolio posetu logoru u Tarèinu.

Sve æelije u ovom logoru su bile velièine 9,50 h 4,50 m. Visina æelija je bila izmeðu 5 i 5,50 m, pa se tu nalazio pored svakog zida betonski rub širok oko 50 sm, a iznad toga na oko 5 m nalazio se plafon. Po tom rubu šetali su stražari i kontrolisali šta se dogaða u æelijama, a prostor za njihovu šetnju je bio i nad susednom æelijom, kao i nad hodnikom, tako da su oni imali dovoljno prostora za kontrolu.

U æelijama nije bilo prozora, nije bilo osvetljenja, sem slabe svetlosti koja je dolazila sa gornjeg nivoa od oko 10 m visine, gde je pod krovom bio neki mali prozor koji se iz æelije nije mogao videti.

Iz æelija zatvorenici nigde nisu izvoðeni, po ceo dan su bili u æelijama, koje su bile prenatrpane. Prva šetnja je bila tek u novembru 1993. godine, ali ni to nije bilo redovno. Sve je zavisilo od raspoloženja dežurnog stražara.

U poèetku zatvorenici su dobijali samo jedan obrok hrane dnevno koji se sastojao od 4-5 kašika neke neodreðene teènosti, koja je bila bez ukusa. Na petoricu zatvorenika dolazila je jedna mala èinija i po jedna kašika koja se nije prala i koja je nošena iz æelije u æeliju kako se delila hrana. Uz to su dobijali po jedan hleb težine izmeðu 350 i 500 grama, (uvek je bio razlièite velièine, veoma lošeg kvaliteta) što se delilo prvo na 9, a posle na 12 zatvorenika, tako da je svako dobijao po jedno malo parèe hleba.

Drugi obrok je uveden tek 12. jula 1992. godine - "doruèak", koji se sastojao od male zdele mleka koja se delila na petoricu, tako da je praktièno na svakoga dolazio po gutljaj mleka u prahu, koje je bilo loše rastvoreno u hladnoj vodi.

Zbog slabe ishrane èemu su doprinele i povrede nanete batinanjem umro je 14 oktobra 1992. godine Petko Krstiæ. Posle toga uveden je treæi obrok.

Treæi obrok uveden je tek 19. oktobra 1992. godine i praktièno se delio odmah posle ruèka jer nije bilo elektriène struje, pa se nije moglo deliti po mraku, a sastojao se od neke razreðene "hrane za prehranjivanje".

I tako male kolièine hrane su u junu 1992. godine uskraæivane, pa jedanput nisu davali hranu tri dana, a drugi put dva dana.

U logoru u Tarèinu bili su zatvoreni iskljuèivo Srbi i to uglavnom seljaci iz okoline, mladiæi koji su išli u škole ili mlaði radnici. Bilo je i nešto intelektualaca, a bilo je i starijih ljudi.

Svi oni bili su civili, izuzev 11 prvih rezervista. Zatvoreni civili nisu uèestvovali u ratu, niti su bili u nekoj od vojnih formacija.

Starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina. Najmlaði je bio Leo Kapetanoviæ, koji tada nije imao ni punih 14 godina, a najstariji Vaso Šarenac, roðen 1908. godine, koji je bio potpuno senilan èovek. On uopšte nije bio orijentisan u vremenu i prostoru.

U silosu je bilo zatvoreno i 11 žena koje su bile u posebnoj æeliji.

Sredinom 1992. godine logor je bio popunjen i tad je bilo oko 382 zatvorenika.

U toku 1992. godine nije bilo nikakvog odvoðenja na radove, èega je bilo tek u sledeæim godinama.

Logor u Tarèinu su muslimanske vlasti krile od meðunarodnih organizacija. Sredinom novembra 1992. godine bila je prva poseta televizijske ekipe "Skaj njusa". Njima su prikazali æeliju broj 1 i toga dana tri puta su delili po pola hleba (tako da su se zatvorenici "po prvi put najeli hleba").

Prva poseta Meðunarodnog crvenog krsta bila je 26. novembra 1992. godine na èelu sa Švajcarcem Mark de Perotom, èiji je prevodilac bio musliman Suad iz Mostara, koji se zatvorenicima kao takav predstavio. Zbog toga što je prevodilac bio musliman zatvorenici su strahovali da govore slobodno. Posle obilaska logora Perot je javno rekao zatvorenicima da je do tada posetio stotine logora, ali da ništa gore od Tarèina nije video.

Zahvaljujuæi Meðunarodnom crvenom krstu 3. decembra 1992. godine zatvorenici su dobijali svakog drugog dana po lanè paket, po dva æebeta, a poveæano im je i sledovanje vode na po 10 litara vode na jednu æeliju dnevno.

Na dan 29. decembra 1992. godine 137 zatvorenika iz logora Silos u Tarèinu prebaèeni su u logor Krupa u Zoviku, a približno isti broj je prebaèen iz Krupe u Tarèin.

Od 15.04. do 30.10.1993. godine grupa od 30 logoraša bila je odvedena u Hrasnicu gde su radili dano-noæno na kopanju rovova na prvoj borbenoj liniji, a u 1995. godini u Sarajevu kod Jevrejskog groblja i na Stupu.

Ovaj logor zatvoren je 27. januara 1996. godine po Dejtonskom sporazumu i pod pritiskom meðunarodnih faktora.

[Stranac]

U ovom logoru su ubijeni ili su umrli od posledica torture i gladi ili su poginuli na prinudnom radu na prvim borbenim linijama slede æi Srbi koji su bili zatvoreni u logoru Tarèin:

Andriæ Goran, mehanièar iz sela Korèa kod Tarèina, roðen 22.10.1962. godine u Korèi, od oca Vojislava i majke Jelenke, roðene Ljujiæ, neoženjen, poginuo 18.08.1993. godine u Donjem Kotarcu, kod Hrasnice, od granate u rovu na prinudnom radu (svedok 718/96-24).

Varagiæ Gojko, iz sela Donja Bioèa, star oko 60 godina, koji je doveden u logor krajem juna 1992. godine; pušten 20. decembra 1992. godine zbog potpune iznemoglosti. Iz logora su ga izneli u æebetu, a posle nekoliko dana on je umro kod svoje kuæe.

Varagiæ Ranko, tehnièar iz Donje Bioèe, roðen 17.07.1969. godine u Sarajevu, od oca Radoslava i majke Anke Vukosav. Streljan javno 22. aprila 1993. godine od strane stražara Fejada, u Hrasnici, posle bekstva èetvorice logoraša (svedok 718/96-20).

Vitor Ranko, zvani "Nane", vozaè u Koka-Koli, iz sela Korèa kod Tarèina, roðen 31.01.1959. godine od oca Vojina i majke Jelenke Panduroviæ, ubijen na Igmanu, gde se nalazio na prinudnom radu, u 26.05.1993. godine (svedok 718/96-11).

Vujoviæ Bogdan, železnièar u penziji iz sela Doljana, kod Pazariæa, star oko 65-70 godina, umro 6. juna 1992. godine od posledica prebijanja, bio prva žrtva u logoru Tarèin.

Glavaš Jadranko, ekonomista iz Sarajeva, star oko 28 godina, koji je u februaru 1993. godine iz logora bio odveden na prinudni rad na Igmanu gde je bio pretuèen, a onda zaklan od strane Nedžada Hodžiæa, pripadnika muslimanske jedinice koju je predvodio Ališpago Zulfikar zvani "Zuka". Zaklan je zbog toga što je imao isto prezime kao i naèelnik policije na Ilidži sa kojim nije bio u rodbinskoj vezi.

Golub Anðelko, magistar mašinstva, iz sela Odžak kod Tarèina, roðen 06.03.1962. godine u Odžaku od oca Dimša i majke Velinke, roðene Vitor, ubijen prilikom prinudnog rada na Igmanu 26.05.1993. godine (svedok 718/96-23).

Davidoviæ Dragan, tehnièar u Gradskom saobraæaju, iz Sarajeva, star oko 35 godina, ubijen prilikom prinudnog rada na Igmanu 1993. godine,

Kapetina Obren, iz Deoviæa kod Pazariæa, star oko 64 godine, teško oboleo u "Silosu", umro zbog neukazivanja lekarske pomoæi i od gladi 8. novembra 1992. godine u æeliji 6 (svedok 718/96-12).

Kapetina Slaviša, student 4. godine ekonomije, iz sela Zeoviæa, kod Pazariæa, roðen 22.01.1963. godine u Sarajevu, od oca Gojka i majke Slavojke, roðene Samoukoviæ. Streljan 22. aprila 1993. godine u 13 èasova, iz automatske puške, od strane stražara Fuada, zato što su prilikom kopanja rovova na Hrasnici pobegla 4 logoraša (svedok 718/96-16).

Kovaèeviæ Momo, sekretar mesne zajednice u Sokoloviæa koloniji, star oko 55 godina, poginuo od granate pri kopanju rovova u Hrasnici 28. jula 1993. godine, oko 16,30 èasova, kada je teško ranjen, a pomoæ mu nije bila ukazana.

Krstiæ Milan, autoprevoznik iz Raštelice, roðen 08.10.1950. godine u selu Domašinec, od oca Vojina i majke Jelene, roðene Mihaljac, streljan javno 22. aprila 1993. godine posle bekstva èetvorice logoraša. Njega je izdvojio iz preostale grupe zatvorenika pripadnik vojne policije Feða i ubio ga iz pištolja, pa naredio svedoku 386/96-29 da odnese njegov leš. Njegova majka svedok 718/96-19 dobila je potvrdu o smrti u kojoj je navedeno da je smrt nastupila od pušèanog metka.

Krstiæ Petko, tehnièar iz Raštelice, roðen 27.08.1959. godine u Raštelici, opština Hadžiæi, od oca Ljubomira i majke Stojanke, roðene Saviæ, oženjen, otac jednog deteta, umro u logoru 14. oktobra 1992. godine od posledica muèenja i gladi (svedok 718/96-14).

Krstiæ Svetozar, penzioner, iz sela Do, opština Hadžiæi, roðen 1928. godine u selu Do, od oca Pavla i majke Danice, pretuèen od strane stražara i tako pretuèen pušten kuæi u decembru 1992. godine, gde je posle pet dana umro zbog posledica povreda u bolnici u Tarèinu. Njegov leš je baèen na smeæe iza bolnice (svedok 718/96-21).

Krstiæ Slobodan zvani "Mišo", mašinovoða iz Raštelice, roðen 1956. godine, u Donjoj Raštelici, opština Hadžiæi, od oca Ðorða, ubijen prilikom kopanja rovova 16. juna 1993. godine u Hrasnici,

Milanoviæ Milinko, poštar u Hadžiæima, iz sela Deoviæa kod Pazariæa, gde je i roðen 01.01.1943. godine od oca Radoja i majke Ane, roðene Njegovan, oženjen, otac dvoje dece. Zatvoren u logor u Tarèinu 09.06.1992. godine gde je teško oboleo od posledica muèenja i gladi. Umro je 17.02.1993. godine u bolnici u Suhodolu u koju je bio prebaèen u stanju potpune iscrpljenosti (svedok 718/96-22).

Nikoliæ Slobodan, mašinski tehnièar iz Maglaja, živeo u Sokoloviæa koloniji, bio zaposlen u "Famosu", star 32 godine, bio je teško ranjen od granate prilikom kopanja rovova 28. jula 1993. godine oko 16,30 èasova, pa pošto nisu dali medicinskoj sestri Saneli da mu priðe i pruži pomoæ umro je.

Njegovan Branislav, elektrotehnièar, iz sela Èešæe kod Tarèina, roðen 05.11.1959. godine u Tarèinu, od oca Stevana i majke Jovanke, roðene Kovaèeviæ. teško ranjen prilikom prinudnog rada na Igmanu 26.05.1993. godine od èega je ubrzo umro (svedok 718/96-18).

Petriæ Milomir, roðen 25.10.1962. godine u selu Ramiæi, Opština Hadžiæi, od oca Slobodana i majke Goše, roðene Andriæ, otpravnik vozova iz Pazariæa, ubijen prilikom prinudnog rada na Igmanu 28.06.1993. godine (svedok 718/96-17).

Samoukoviæ Zdravko, iz Pazariæa, star oko 21 godinu, teško oboleo od TBC u zatvoru i zbog neukazivanja lekarske pomoæi umro 1. aprila 1994. godine.

Èièiæ Dane, iz sela Ramiæa kod Pazariæa, roðen 1956. godine, ubijen prilikom prinudnog kopanja rovova na prvom borbenom položaju u Sarajevu u avgustu 1995. godine kada je bio vezan lisicama i sajlom.

Šarenac Vaso, iz Lokava kod Pazariæa, roðen 1908. godine, umro od posledica muèenja i gladi sredinom decembra 1992. godine (svedok 718/96-17).

Šuvajilo Vojo, saobraæajni milicioner iz Odžaka kod Tarèina, roðen 25.09.1967. godine u Odžaku, od oca Dimitrija i majke Slavojke, roðene Golub, poginuo na prinudnom radu u Hrasnici, na prvoj borbenoj liniji, 18. jula 1993. godine (svedok 718/96-15). Izdahnuo na rukama svedoka 286/96-29.



2



Bivši logoraši iz Tarèina svedoèe o tome šta se dogaðalo u logoru u "Silosu ":



2.1. Svedok 407/96, pravnik iz Hadžiæa, koji je u ovom logoru proveo ukupno 1334. dana, svedoèi:

... Mene su odveli u æeliju broj 7. Nije mi bilo saopšteno zašto sam uhapšen, nisam dobio rešenje o hapšenju, niti sam bio saslušan i tek 30. maja 1992. godine Enver Dupovac je doveo advokata Selimoviæa iz Hadžiæa koga je predstavio kao vojnog tužioca u èijoj æemo nadležnosti mi biti, ali ga ja više nikada nisam video.

Prve batine dobio sam 2. juna 1992. godine kada me je neki nepoznati uniformisani mladiæ snažno udario u predelu nosa i nokautirao me, izgubio sam svest i kada sam došao k sebi ležao sam u æeliji, a iz nosa mi je tekla krv.

Kada sam zatvoren zatekao sam 4 zatvorenika u æeliji, ali su posle hapšenja bila sve èešæa, dovoðeni su novi zatvorenici tako da nas je 15. juna 1992. godine u æeliji bilo ukupno 37 na 42 m2.

Prvi put su mi dozvolili da se okupam 12. avgusta 1992. godine, posle dva i po meseca zatoèenja, vodom iz bureta, a drugi put u januaru 1993. godine.

Pošto sam uhapšen kada je bilo toplo vreme, imao sam samo letnju odeæu, a ta odeæa se nikada nije prala. Nigde nismo izvoðeni iz æelija, te smo po ceo dan bili u njima, a te æelije su bile prenatrpane. Prvu šetnju smo imali tek u novembru 1993. godine, ali ni to nije bilo redovno i sve je zavisilo od raspoloženja stražara.

Zbog slabe hrane koja nam je ponekad bila uskraæena ja sam dobio zapaljenje pluæa. Kada su me odveli u improvizovanu ambulantu imao sam temperaturu 39,6 ° stepeni C i merio sam 34 kg, a kada sa uhapšen imao sam 77 kg. Tako sam za dva i po meseca izgubio 43 kg. Nisam punih 37 dana imao stolicu, a znam da neki nisu imali stolicu po 52 dana. Tada, kada sam dobio zapaljenje pluæa, bio sam u besvesnom stanju, nisam znao za sebe. Medicinski tehnièar mi je dao infuziju i to me je vratilo u život.

Uz to su se pojavile i vaške, pa kada bih provukao ruku kroz kosu vadio sam i po 20 vaški.

Stanje u logoru je bilo takvo da bi sigurno svi poumirali da se nije pojavio Meðunarodni crveni krst, èija je prva poseta bila 26. novembra 1992. godine kada sam registrovan.

Posebno sam zapamtio masovnu tuèu koja je bila 4. juna 1992. godine. Zapamtio sam da je toga dana bio èetvrtak, srpski praznik Spasovdan. Oko 8,30 èasova u našoj æeliji pojavio se upravnik Beæir Hujiæ rekavši da predamo sve stvari sem garderobe koju smo imali na sebi, pa je u jednoj kesi odneo neke sitnice koje su pojedinci bili zadržali. Rekao je da æe nam doæi u posetu pripadnici Rijeèkog korpusa. Oko podne pojavili su se Enver Dupovac, a posle njega tridesetak ljudi u uniformama, a meðu njima i jedna žena. Neki su bili u uniformama sa oznakama HOS-a, a drugi su imali oznake HDZ, pojedinci - preko grudi oficirske oznake kakve nosi hrvatska vojska, ali meðu njima bila je i jedna grupa muslimana iz Sandžaka, koje sam ja poznavao iz viðenja, jer sam ih viðao da preprodaju devize na Bašèaršiji u Sarajevu. Prvo su poèeli sa verbalnim uvredama, govorili su da smo mi Srbi prljave svinje, da smrdimo.

[Stranac]

Onda se prvo zaèula vriska iz æelije br. 1 gde je poèela tuèa tako što su prvo naterali jednog Srbina, kome su dali motku, da tuèe svoje drugove iz æelije. Iz te æelije su potom svima naredili da se izuju, pa dok su bili u kleèeæem, savijenom položaju, udarili su im palicom po 30-40 udaraca po tabanima. Onda su ih palicama udarali po ispruženim rukama, a potom elektriènim kablovima. Bila je užasna dreka, jauci, to je dopiralo iz susednih æelija i bilo je jezivo to slušati.

Na kraju su došli u našu æeliju. Meðu njima prepoznao sam petoricu uniformisanih mladiæa iz Sandžaka koji su preprodavali devize, a koji su bili u uniformama "zelenih beretki".

Prvo su u našoj æeliji poèeli da tuku L.K. Tukla su ga najmanje njih petorica. Udarali su ga kundacima od pušaka, nogama na kojima su imali èizme, a morao je i da raširi šake na betonskom podu, pa su ga gazili èizmama po prstima i šakama. Tukli su ga i nekim motkama koje su doneli sa sobom. Oborili su ga i on je pao i tada mu je prišao jedan Nemac, koji nije govorio srpski jezik, pa mu je velikim nožem naneo posekotinu na potiljaènom delu glave i iz te rane je potekao mlaz krvi. Posle toga on je izgubio svest, iako je to bio èovek neobièno jake konstitucije.

Onda je mene jedan sandžaklija uhvatio rukom za kosu i povukao me napred da bi me nogom snažno udario u grudi. Druga dvojica su poèela da me udaraju kundacima po grudnom košu i spreda i po leðima. Taj Nemac mi je nožem sekao kožnu vindjaknu, koju sam imao na sebi, tako da mi je svu isekao. Zadobio sam desetak snažnih udaraca pre nego sam izgubio svest. Ne znam koliko sam dugo bio bez svesti.

Kada sam došao k sebi osetio sam da na meni neko leži. Bio je to M.S., bio je bez svesti, a krv iz njega kapala mi je po licu. Kada sam pogledao okolo video sam strašnu sliku. Svi su ležali oko mene, moji drugovi iz æelije i samo je po neko malo dolazio svesti i pri tome jaukao od bolova. Svi su bili izoblièeni i u krvi. Niko nije mogao da se pomeri.

Oseæao sam strhovite bolove, nisam mogao da ustanem, noge su mi bile oduzete i jedino sam mogao da se nekako malo podignem da sednem.

Tek sutradan smo došli malo k sebi, te smo mogli da razgovaramo i rekonstruišemo dogaðaje. Svi smo bili nateèeni. O.M. nije mogao da govori, zubi su mu bili izbijeni, oèi zatvorene, a nosna kost polomljena. Pored L.K. bila je lokva istekle krvi, sigurno više od 2 litara krvi, leða su mu bila potpuno crna, grudi isto crne, a krv mu je i tog i sledeæeg dana tekla.

Tek posle tri-èetiri dana pojavljuje se medicinska sestra Mira, koja je previla glavu L.K. Meðutim, nije posle dolazila 15-tak dana, pa se njemu rana ucrvljala. U rani na potiljku glave i vrata pojavili su se crvi. R. mu je izvadio 30 crva iz rane. Upravo u to vreme kada su mu se na rani pojavili crvi, njega su naterali da kantu sa fekalijama, u koju smo vršili nuždu, prospe sam sebi na glavu.

Tom istom L.K. su tih dana kazali da mu je kuæa zapaljena.To mu je rekao Hidajet Šahiæ. Tada ga je L.K. pitao šta mu je sa majkom, starijom ženom koja je ostala kod kuæe, on mu je mirno rekao da je izgorela zajedno sa kuæom uz komentar "šta æe ti majka, kad nemaš kuæu".

Punih 15 dana ja nisam mogao da ustanem i da se kreæem.

Posle tih dogaðaja od 4. juna još desetak dana dolazila su trojica od tih sandžaklija koji su tukli pojedince od nas. Jedan od njih je imao na rukama kožne rukavice bez prstiju sa nitnama koje je koristio za tuèu. Govorili su nam "ovo nije ništa bilo, tek æete videti kad vam doðe Juka Prazina".

Mnogi muslimani iz okoline dolazili su za žito u silos i ko god je od njih hteo da nas tuèe, uprava i stražari su dozvoljavali da ulaze u naše æelije i tuku nas.

Posle 4. juna 1992. godine kada je bila ta masovna tuèa, bile su samo pojednaène tuèe.

Terali su nas i da se klanjamo kao što to èine muslimani. To bi èinili kad bi kom stražaru to palo na pamet, pa smo svi morali da kleknemo i da pravilno raširimo stopala, i da se iz kleèeæeg položaja savijamo tako da èelom udaramo u pod i to smo morali da èinimo neprekidno po pola sata. Pri tome smo morali da izgovaramo reèi "mi verujemo u alaha".

Imali su obièaj, posebno stražari Hidajet Sahiæ i Memiševiæ, da nam narede da stojimo mirno i to je trajalo 4-5 sati dok ne bi potpuno iznemogli, pa kada je Beæir Hujiæ jednom prilikom video da pojedinci poèinju da padaju u nesvest, pitao je ko je to naredio. Meðutim, to se i dalje nastavilo.

Bio sam saslušan samo jedanput, krajem jula 1992. godine, na svega pola stranice i tu je bila upisana moja izjava na neka uopštena pitanja.

Od sredine oktobra 1992. godine dozvolili su donošenje paketa koje su ogranièili na 5 kg jedanput u 15 dana. Meðutim, to je bila povlastica samo za one iz Tarèina, ali ne i za nas iz Pazariæa. Sve ono što je bilo kvalitetnije u tim paketima stražari su oduzimali za sebe.

Prilikom druge posete Meðunarodnog crvenog krsta 3. decembra 1992. godine saopštili su nam da treba svi da budemo osloboðeni i razmenjeni za logor "Manjaèu" i da je u tu svrhu MCK zakupio dva broda da nas preveze od Ploèa do Zelenike. Meðutim, prilikom treæe posete, oko 20. decembra, gospodin Perot nam je rekao da su Srbi raspustili Manjaèu i da je razmenjeno samo 100 zatvorenika iz logora u Zenici. Takoðe je rekao da je naše oslobaðanje iz Tarèina lièno spreèio Alija Izetbegoviæ...