Put...

[leptir]

Ko prvi stigne dobije sve,
ko zadnji stigne dobije nista,
ko ide sam dobije samocu,
ko ide sa nekim dobije na vremenu.

Ko ide brzo stigne prije misli,
ko ide sporo doci ce zamisljen,
ko ide na vreme svatice da,
ko ne ide nema sta da trazi.

[leptir]

PUT

Cudno je to kad covek zeli da osvoji vreme a osvojit ga ne moze i stalno to cini i sve pokusava, a na na kraju ostane praznih saka. Vremena covek ima na pretek a stalno ga trazi u raznim putevima. Zasto? Znao sam da se niko nece pridruziti ovom mom putu (novom topiku) kojeg sam zapoceo sa pesmom. Zasto? Da li je svaka pesma napisana samo da se cita ili je ona ziva, dise nekim svojim plucima i koja zeli da postane deo neke sustine. Mnogima je sigurno vec postalo dosadno na forumu pa jedan po jedan polako, tiho na prstima izlaze iz njega. Doduse ponekad se vrate iz ciste radoznalosti ili iz navike koju su stekli kad upale racunar da vide da ih se neko nije setio ili pak nesto ruzno rekao o njemu, njegovim sujetnim mislima. Da sam bio poceo temu tako sto bih napao nekoga ili vas pitao koji vam je najomiljeniji film svi bi poceli da mi odgovarate. Ovako moj put se nastavlja u tisini. Da li covek nema zelju ili vremena da gleda sustinu vec se zadovoljava samo zagrebanom povrsinom? Nema predloga, nema maste, nema tolerancije, skace na svaku razlicitu pomisao od njegove. Baca se u zivo blato a onda pruza ruku pomirenja i spasa. Cudni smo mi ljudi. Trazimo nove ljude i kad ih dobro upoznamo vremenom ih odbacujemo od sebe. Mozda upoznavanjem uvidimo da to nije to sto smo trazili. Ili trazimo nesto slicno sebi, izgubljenu sudbinu ispod kreveta. I tako nas put kruzi dok se polako ne razocaramo u zivot i tesimo se lose srece ne znajuci da smo je sami inicirali i stvorili. Pokusao sam da vam razbijem dosadu, da se moj put ukrsti sa vasim, da zajedno putujemo talasima gluposti, srece, tuge, razuma, vremena ovog sto nas okruzuje. Hteo sam da iz vas izvucem svaku misao na svoj neobican nacin. Ne znam koliko sam u tome uspeo, ne znam koliko ste me svatili. Ah, boze moj svi mi imamo vlastiti put kojeg ne treba da se stidimo niti da ga namecemo drugima. Ali bi bilo mnogo bolje da izmedju sebe pricamo o nasim putevima jer price sa putovanja su najlepse, imaju posebnu boju i miris i steta sto te nase puteve ne poklanjamo drugima.
Ali na put se krenut mora jer svi smo mi putnici vremena kojeg pokusavamo osvojiti, svako na svoj nacin. koliko ce mo u tome uspeti pokazace jedini sudija-vreme.

[plavi19]

Slicna razmisljanja sam imao,cesto sam se pitao i pitam se dali je put kojim idem u pravcu kojem sam ja zeleo,o kome sam mastao ili je to neki drugi put ……Slicnu temu sam postavio i jos uvek nisam nacisto ?
Slazem se sa tobom prijatelju da mnogi nasi prijatelji izbegavaju ovakve teme,lako mozes postaviti temu i dobiti na stotine odgovora.Da li je sustina u tome ???? Sigurno je da svi mi zelimo da budemo u nekom centru oko cega se sve okrece,ali pitanja i razmisljanja poput ovog kao da je tabu tema,navratis,procitas,aha dobro je i ides dalje…opet svesno ili ne ali ides nekim putem mozda laksim,zaobilaznim sa ili bez cilja……..
Davno sam uocio tvoj neuobicajen stil ali sa puno maste,ideja i inspiracija. Siguran sam da si razbio monotoniju mnogima,secam se jedne teme sa balkana…..odgovora negde 50-60 a procitano oko 700 puta…sami rezultati govore za sebe i dokazuju tvoju tvrdnju.
Moj vlastiti put mislim da nije za ovo vreme danasnje,za sebe mislim da zivim u nekom drugom vremenu,
ali proslom a ne buducem.Svestan sam da to nije pravac kojim treba ici ali tempo ovog novomilenijuskog zivota je tempo koji meni nikako ne lezi…Ja sam po prirodi sanjar,mozda ne zelim sebi da priznam ali je to tako,ali sanjar svestan da od mojih mastanja surova svakodnevnica razbija sve iluzije….Putujem svojim zamisljenim pravcem koji se cesto menja,cesto koristim precice,ponekad zaobilazne puteve ali sam svestan da me svi ti putevi vode ka cilju.
Nekada je Heraklit rekao da u “jednu istu reku ne mozes da se dva puta okupas “……..Surova istina……
Sve tece sve se menja….znaci mi se toliko promenimo da vise nismo isti da bi usli u istu reku……
Samo znam da nisam posao pogresnim putem,nadam se da je put kojim idem ispravan,da vodi ka cilju koji
sam sebi postavio,i da ce do ostvarenje cilja proteci onom rekom mnogo vode te i ona nece biti vise ista…..