PRIŠTINSKI KNJIŽEVNIK I TAČIJEV POLITIČKI MENTOR - REDŽEP ĆOSJA - TRAŽI DA SE KOSOVO UJEDINI SA ALBANIJOM (1)
Moraćemo opet da se sukobimo sa Srbima
Kosovo je sada nezavisno samo od Srbije, ali je i dalje pod protektoratom i ovakvo stanje stvari zasad ne bi trebalo da nam se ne sviđalll Da nije bilo SAD, problemi sa kojima se suočava nova kosovska država bili bi mnogo veći - sve ono što se dešava ne treba da nas iznenađuje, ne treba da nas baca u očajlll Srbija se neće lako i brzo osloboditi svoje srednjovekovne ideologije o Kosovu
Kosovski književnik, profesor i politički aktivista Redžep Ćosja dao je „ekskluzivni“ intervju albanskom listu Šćip iz Tirane. Intervju je vodio glavni urednik lista, Urim Bajrami, koji je inače nedavno boravio u Beogradu na Svetskom kongresu Međunarodnog pres instituta (IPI), a povremeno piše i za regionalnu agenciju BIRN Gordane Igrić. Intervju je objavljen pod naslovom „Ćosja: Zašto se Kosovo mora ujediniti sa Albanijom“.
Bajrami je svoj tekst počeo ovako: „On se i ranije usuđivao da govori o potrebi ujedinjenja Kosova sa Albanijom, ali ovoga puta je dao sve razloge zašto bi ovo ujedinjenje trebalo da se desi. Redžep Ćosja, poznati akademik, izjavio je da je u opštem interesu Albanaca da ujedine Kosovo sa Albanijom. On je izjavio i da bi ovo čak bilo prihvatljivo i njihovim balkanskim komšijama.“ Inače, Bajrami povremeno, za promociju svojih tekstova na engleskom jeziku, uzima novac i od Nacionalne zadužbine za demokratiju SAD - baš kao i Sonja Biserko.
Glas - da bar njegovi čitaoci ne bi imali iluzija povodom pravih namera kosmetskih Albanaca, a ni njihovih pokrovitelja koji povremeno po plećima tapšu „demokratski Beograd“ - prenosi neke najbitnije delove intervjua iz Šćipa.
Profesore, Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara ove godine. Šta očekujete nakon ovoga?
Nakon proglašenja nezavisnosti Kosova 17. februara, očekujem da Kosovo uistinu postane država koja će funkcionisati kao nezavisna država. Ako pogledamo kako stoje stvari sada, trebalo bi reći da je Kosovo sada nezavisno samo od Srbije, a da je ono i dalje pod protektoratom, mada ne više pod protektoratom Ujedinjenih nacija već uglavnom Evropske unije... Pa, ipak, ovakvo stanje stvari ne bi trebalo da nam se ne sviđa. Tradicionalnom suverenitetu malih zemalja više nema mesta u svetu koji se sve više i više globalizuje...
U međuvremenu, sedam meseci nakon (proglašenja) nezavisnosti, pojavili su se prvi problemi: rekonfiguracija Unmika, Euleks, sukobi sa Zanijerom, pozivi na nove pregovore između Beograda i Prištine i borba Srbije da blokira proces priznavanja Kosova kao nezavisne države. Zašto se ovo dešava? Zašto toliko mnogo problema? Kakav razvoj situacije predviđate u budućnosti?
Veoma dobro poznajem kosovsko pitanje, verujem da znam, i to ne samo njegov
politički aspekt, već i njegovu istoriju i kulturu. Takođe, dobro poznajem odnose između Kosova i Srbije, Crne Gore, Makedonije i Albanije, i, rekao bih da se Kosovo nakon svoje nezavisnosti nije susrelo sa mnogo problema. Nije lako stvoriti državu. Nije bilo lako proglasiti državu Kosovo i nije realno misliti da će joj biti lako da postane država. A moglo je biti i teže i gore. Da nije bilo Sjedinjenih Američkih Država, problemi sa kojima se suočava nova kosovska država bi bili mnogo veći. A sve ono što se dešava ne treba da nas iznenađuje. Ne treba da nas baca u očaj. Uopšte ne...
PRIZNAĆE I KOMŠIJE, ZBOG SEBE...
Naravno, bilo bi dobro da Crna Gora, Makedonija i Grčka priznaju nezavisnost Kosova, jer su naše najbliže komšije, a takođe i zato što naši zemljaci žive u obe ove države. U krajnjoj liniji, one će priznati Kosovo, i one to neće učiniti zbog Kosova ili zbog Albanije i Albanaca već - zbog njih samih...
Pre 17. februara, podela Kosova se sve više i više razmatrala kao moguća opcija. Na sreću, ovo se nije desilo. A sada se rizik da se ovo desi povećao: srpski protesti u Mitrovici, okupacija zvaničnih institucija, pozivi da se stvori srpska grupacija unutar institucije državne bezbednosti i tako dalje. Šta bi trebalo uraditi da se ovakva opasnost otkloni jednom za svagda?
Ideju o podeli ne bi trebalo shvatati na njen tradicionalan način. Ovaj pojam je sada postao složeniji. Danas se može govoriti o unutrašnjoj podeli ili o spoljnoj podeli. Srpske enklave na Kosovu vode gotovo odvojeni društveni, politički i administrativni život od ostalih delova Kosova. Severna Mitrovica je još od prvih dana rata bila odvojena od Kosova! Štrpce pokušava da postane kao Severna Mitrovica. Šta ovo znači? To znači da Kosovo vodi podeljen unutrašnji život. Šta više, to znači da nadzirani suverenitet ili da kažem jasnije, suverenitet Kosova kojim sada vladaju EU i SAD, nije u potpunosti primenjen u srpskim enklavama i u Severnoj Mitrovici! Nadzirani suverenitet Kosova bio bi primenjen na celoj njegovoj teritoriji da su supervizori kosovskog suvereniteta bili odlučniji.
Pojma nemam koliko dugo će ova situacija potrajati. Ono što znam jeste da se Srbija neće lako i brzo osloboditi svoje srednjovekovne ideologije o Kosovu. Ne znam kakva će ravnoteža sila biti na svetskoj političkoj sceni za 20, 30 ili 50 godina, ali znam da istoriji još nije kraj. Znam da trenutni svetski poredak nije večan. Znam da će biti drugih svetskih poredaka i bojim se da će u jednom od tih narednih svetskih poredaka odnos snaga biti drugačiji i da ćemo mi Albanci, kao rezultat toga, biti ‘zanemareni’ i da ćemo biti dužni da se opet sukobimo sa Srbima. Mi ne treba da mislimo samo o sadašnjosti. Ne treba samo da živimo za sadašnjost. Mi moramo biti dalekovidi i da imamo viziju budućnosti. Da pogledamo šta je sa našim najbližim komšijama. Srbija, kao što je i očekivano, nije priznala i, kao što je i rekla, neće priznati nezavisnost Kosova. Međutim, Makedonija i Crna Gora takođe nisu priznale nezavisnost. Šta mislite da je razlog ovome?
Kad čujem šta političke i državne institucije u Tirani i, delimično, na Kosovu, govore o politici Crne Gore i Makedonije prema Kosovu, Albaniji, pa čak o politici Srbije i drugih bivših jugoslovenskih republika, čini mi se da slušam ljude sa Marsa koji nemaju pojma o politici Crne Gore i Makedonije koja je do skora vođena! Ne dalje od osam ili devet godina unazad, Crna Gora i Makedonija su bile žestoke protivnice ideje nezavisnosti Kosova, čvrste baš kao i Srbija. One su bile isto toliko žestoke i čvrste protivnice, baš kao i Srbija, zahtevima bivšeg kosovskog rukovodstva da se povrati autonomija iz 1974, zahtevima studentskog pokreta za republiku unutar Jugoslavije i, kasnije, zahtevu za nezavisnost Kosova. Možete se upitati: je su li se to oni promenili?
Odgovoriću tako što ću reći da su oni samo promenili jezik. Crna Gora i Makedonija sada govore nekim drugim jezikom o državama Kosovo i Albanija. Novija istorija Balkana i Evrope nakon pada komunizma je naterala Crnu Goru i Makedoniju da promene svoj politički vokabular i svoje politike. Međutim, nisam baš siguran da su promenile ćud. Retorika se može lako promeniti, ali ćud ne. Iz ovog razloga smatram da ne treba vršiti nikakav pritisak na Crnu Goru ili Makedoniju da priznaju nezavisnost Kosova. Takav pritisak ne bi bio mudra politika. Kosovo će biti nezavisno i bez njihovog priznavanja.
Sutra kraj
Бице рата каже Ћосја
Linearni Mod
