Зашто Косово није „јединствен случај“?

[misirac]

Зашто Косово није „јединствен случај“?

Многи аналитичари и неки званичници указују на очигледан лош преседан у косовском случају који ће покренути и остале регионе на отцепљење, а Брисел и Вашингтон и даље тврде да то није могуће.
· Многе чињенице негирају аргументе запада у случају Косова.
· Кушнер је пре шест месеци рекао да две заједнице које разговарају само преко оружја треба одвојити, а сада као Француска председава ЕУ каже да се мора пронаћи решење које ће гарантовати територијални интегритет Грузије.
БРИСЕЛ, 22. августа - Генерални секретар НАТО-а Јап де Хоп Схефер и француско председништво Европске уније поново су ове седмице потврдили своје оцене да је једнострано отцепљење Косова од Србије било "јединствен случај", који не може да се пренесе ни на један други случај у свету, па ни на Јужну Осетију и Абхазију у Грузији.
И поред стотина коментара светских аналитичара, па и званичника - попут румунског председника Трајана Басескуа - који говоре о очигледном ефекту косовског преседана, у Бриселу и Вашингтону се и даље оштро тврди да то није могуће.
У последње три године, од почетка процеса решавања статуса Косова и Метохије, званичници ЕУ, НАТО и САД су користили неколико аргумената за своје тврдње.
Сваки од њих, међутим, лако се може оповргнути, као што показује анализа пројекта "Косовски компромис" у којој се упоређују ставови поборника и противника тезе о "јединствености" Косова.
Први аргумент "за" су "морални разлози", односно деловање Слободана Милошевића према косовским Албанцима.
Међутим, Милошевић није на власти пуних осам година, а начин на који су косовски Албанци третирали Србе после рата (235.000 расељених, 2.000 убијених или киднапованих, 4.600 оружаних напада, 176 порушених или оштећених цркава, 20.000 отетих кућа …) одузима им право на сваки морални "кредит", наведено је у анализи.
Други аргумент који се користи је да су Албанци тражили независност због институционалне дискриминације Београда током 90-их година. Међутим, заборавља се чињеница да су косовски Албанци, много пре 90-их година, тражећи да Косово постане република у СФРЈ, уствари тражили независност.
Интервенција НАТО-а се такође користи као разлог за косовску специфичност, али се свесно занемарује да је та интервенција била илегална, јер је спроведена мимо било какве одлуке или резолуције Савета безбедности УН.
Као аргумент спомиње се и страх од могућег насиља на Косову и хитност решавања статуса, односно давања независности Приштини. Међутим, САД, НАТО и ЕУ имају све инструменте моћи на Косову да би спречили такво насиље - са више од 16.000 наоружаних припадника Кфора - а на самом терену у фебруару ове године није било никаквог војног сукоба, односно хитности за решавање статуса, у поређењу с другим, много опаснијим случајевима у свету.
Додатне аргументе је озваничила Европска унија, када је дан по проглашењу једностране независности, у својим закључцима усвојила "дупли стандард" за Србију, односно признала је право на територијални интегритет свим државама света, сем Србије у случају Косова и Метохије.
У последњем параграфу текста се истиче да:
"Савет понавља приврженост ЕУ принципима Повеље УН-а и Хелсиншког завршног акта, између осталог и принципима суверенитета и територијалног интегритета и свих резолуција Савета безбедности. Подвлачи своје уверење да, имајући у виду сукоб из 90-их и продужен период међународне администрације под резолуцијом 1244, Косово представља 'јединствен случај' који не доводи у питање ове принципе и резолуције".
У преводу са "еврократског" жаргона, то значи да је ЕУ привржена територијалном интегритету свих држава, осим Србије по питању Космета, јер је то, према њој, "јединствен случај". Дупли стандард и "јединственост" косовског случаја се оправдавају паушалним формулацијама попут "сукоба из 90-их" и "продуженог периода међународне администрације под резолуцијом 1244".
Овим формулацијама, међутим, ништа се не доказује о природи сукоба, нити о поменутој администрацији. Успут, заборавља се чињеница да је 1998-99 године - у време сукоба на Косову - било у току укупно 40 сукоба у свету, сваки са више од 1.000 жртава. Ниједан од њих, сем Косова, није довео до сецесије.
Такође, продужена администрација је постојала у многим ситуацијама у свету, између осталог у Источној Славонији након рата у Хрватској, где је мисија УНТАЕС довела до реинтеграције те територије у Републику Хрватску, а не до отцепљења.
Последњи аргумент који се користи у прилог "јединствености" Косова је да то тражи "већина" у региону који жели да се отцепи. Међутим, према америчкој студији "Мањине у опасности", тренутно 509 етничких група у свету, које окупљају око две милијарде људи, жели побољшање свог статуса. Ни у једном другом случају сем Косова, воља неке етничке заједнице, пак, није искоришћена за давање независности.
Француски шеф дипломатије, а сада председавајући Савета министара ЕУ, Бернар Кушнер, изјавио је након независности Косова да ЕУ "није имала избора". "Када две заједнице не могу да разговарају, већ желе да разговарају само преко оружја, онда је боље одвојити их", изјавио је тада Кушнер. Само шест месеца касније, шеф француске дипломатије је, поводом сукоба у Јужној Осетији, предводио посредничку мисију ЕУ између оних који очигледно нису желели да разговарају другачије сем оружјем. Сада, међутим, Кушнер није за њихово "одвајање", већ за пуно поштовање "независности, интегритета и територијалног интегритета Грузије".

Руски званичници о Косову и Јужној Осетији

Случај Јужна Осетија, који је заокупио пажњу светске јавности, и довео до размене оптужби на линији Москва - Вашингтон, какве се нису појављивале у скорије време, намеће више паралела са косовским питањем, у чијој су основи поштовање међународног права, Повеље УН, људских права, територијалног интегритета, али и - очигледни двоструки стандарди, огољени на првом примеру после нелегалног отцепљења српске покрајине.

Александар Васиљевич Конузин и Александар
Алексејев - садашњи и бивши амбасадори Русије

БЕОГРАД, 16. августа 2008. - Амбасадор Русије у Београду Александар Конузин и његов претходник на тој дужности Александар Алексејев изјавили су за Тањуг да догађаје у Јужној Осетији треба посматрати у истој равни са другим случајевима кршења међународног права и Повеље УН, као што су бомбардовање Србије 1999. године, инвазија на Ирак и једнострано проглашење независности Косова.
"Грузијска страна, уместо да тражи мирно решење проблема Јужне Осетије, изабрала је војни начин. Таква једнострана примена силе треба да се стави у исти ред са незаконитим једностраним корацима као што је бомбардовање Србије, инвазија на Ирак или једнострано проглашење независности Косова", изјавио је амбасадор Конузин агенцији Тањуг.
Конузин је додао и да су у медијском рату који прати сукобе у Јужној Осетији приметни исти дупли аршини којима је део међународне заједнице описивао ситуацију током ратова у бившој Југославији и сукоба на Косову.
Он је истакао да "на жалост, то није први пут да се грузијско руководство одлучило на борбена дејства против сопственог народа", рекао је амбасадор Конузин, и подсетио на оружану кампању Тбилисија из 1992. године. Амбасадор Конузин, који је некада био руски дипломата у УН, истакао је да га је још тада запрепастило омаловажавајуће понашање Грузина према националним мањинама.
Амбасадор Конузин је изразио наду да ће међународна дипломатска иницијатива допринети праведном решењу. "Тај процес не поништава наше инсистирање да се злочинци казне. Злочин почињен над хиљадама људи у Јужној Осетији дозвољава да говоримо о геноциду над осетинским народом", рекао је Конузин.
Бивши амбасадор Русије у Србији Алексејев такође је уочио да је између догађаја у Јужној Осетији и на Косову и Метохији много паралела, да се користе исти поступци сада, као и на Косову, а да "стандарди не постоје, већ само циљеви и средства за њихово достизање". "Русију критикују данас они који су убијали Србе 1999. године", рекао је Алексејев, оцењујући као катастрофалну реакцију из неких земаља које наводе да је Русија употребила "непропорционалну силу". "То је цинизам и безобразлук!", истакао је руски дипломата, тренутно на челу Четвртог европског одељења у руском Министарству иностраних послова.
Алексејев је истакао да, као и у случају са Косовом, догађаје у Јужној Осетији и противправна дејства прати моћна пропагандистичка машина и да многи медији на Западу не осветљавају конфликт, већ су практично "део, инструмент психолошког рата". Према његовим речима, и у случају Косова и у случају Јужне Осетије, била је офанзива, у првом случају ОВК, а у другом грузијске армије, "усмерена умногоме против цивилног становништва".
"Често користимо термин двоструки стандарди, али се овде се не може говорити уопште ни о каквим стандардима - постоје циљеви и средства за њихово достизање, и ако су у односу на Косово циљеви једни, разрађују се једна средства за њихово остварење, ако су у односу на Грузију циљеви супротни, израђују се друга средства", истакао је он. Упустивши се брзоплето у војну авантуру, по оцени аналитичара под утицајем западних ментора, грузијски председник Михаил Сакашвили понудио је прекид ватре Москви, из које је стигла порука да ће Кремљ у сукобу, на који је Русија дуго упозоравала западне партнере, "ићи до логичног краја", док су медији на Западу констатовали да су се на кавкаском и косовском примеру појавили "добри" и "лоши" сепаратисти.
Уважавање територијалног интегритета Грузије неће бити могуће без уважавања територијалног интегритета Србије на Косову и Метохији, изјавио је јуче у Бриселу руски амбасадор при НАТО Дмитриј Рогозин. "Немогуће је у исто време признавати независност Косова од Србије и упорно понављати да се територијални интегритет Грузије мора поштовати по питању Јужне Осетије и Абхазије", рекао је Рогозин на конференцији за штампу.
"Ако имамо територијални интегритет Србије у случају Косова, онда имамо и територијални интегритет Грузије (…) а ако неко не признаје територијални интегритет Србије над Косовом, онда боље да ћути о територијалном интегритету Грузије", нагласио је руски амбасадор.
Рогозин је истакао да се "не може понашати као да се ништа није догодило у Јужној Осетији: као да није било бомбардовања цивилног становништва, масакара мањина и убистава руских мировњака" које су починиле власти у Тбилисију. С друге стране, "оно што је НАТО урадио у Југославији - убиства цивила, уништавање мостова на Дунаву, телевизије у Београду -одузима му право да критикује Русију за било коју садашњу или будућу акцију", рекао је руски амбасадор.
Једнострано проглашење и признање од неких земаља независности Косова и Метохије, један је од главних узрока за конфликт који је избио прошле недеље у Грузији, изјавио је данас бивши министар одбране Украјине и шеф одбора за безбедност и одбрану у парламенту те земље Анатолиј Гриценко. Он је у интервјуу украјинском недељнику "Огледало недеље" рекао да је давање Косову независности "велика грешка западне дипломатије, која је значајно утицала на ситуацију у Грузији", пренео је Итар-Тас с. "Упозоравано је да ће се косовски преседан директно пројектовати на Јужну Осетију и Абхазију, као и на друге замрзнуте конфликте у целом свету, укључујући и Западну Европу - њих је више од 150", рекао је Гриценко. Према његовим речима, изражавање сепаратизма можу се десити "на целој планети и нећемо успети да угушимо пожаре".
Руски председник Дмитриј Медведев изјавио је да о питању територијалне целовитости Грузије одговор треба да дају Осетини и Абхази "уважавајући историју и узимајући у обзир догађаје последњих дана".

Истичући да је питање територијалне целовитости "веома компликовано питање", које подразумева "жељу људи да живе у једној држави", Медведев је рекао да на питање о томе "могу ли и желе Осетини и Абхази да живе у саставу Грузије" одговор не треба да да ни Русија ни друге државе, већ га ваља тражити "у строгој сагласности са нормама међународног права". "Међутим, и међународно право за последње године обилује веома компликованим примерима самоопредељења народа и појављивањем нових држава на мапи (света) - сетимо се примера Косова", рекао је руски председник на заједничкој конференцији за новинаре са француским председником Николом Саркозијем.
Русија ће, истакао је Медведев, изнети на међународни ниво питање геноцида и етничких чистки у Јужној Осетији од стране Грузије, иако Русију, како је рекао, неки партнери из неког разлога моле на поверљивим разговорима да се то не чини.
Руски председник је рекао да је "чудна ситуација у којој се индивидуа која убије хиљаде људи означава терористом и изродом, а друга - као легално изабрани председник суверене државе". "Међународно право нема могућност да за употребу двоструких стандарда и у политичкој пракси се тога треба придржавати", рекао је Медведев.
Амерички председник Џорџ Буш јуче је пред одлазак на одмор у Тексас подржао Грузију и оптужио Русију за "силеџијство", уз оцену да Москва наноси штету свом међународном положају због слања војске у Грузију. Буш је, истовремено, у говору у Белој кући, истакао да САД желе добре односе са Русијом и да не желе повратак на хладноратовске односе, пренеле су агенције.
"Силеџијство и застрашивање нису прихватљив начин вођења спољне политике у 21. веку", поручио је Буш.
Лидери Јужне Осетије и Абхазије Едуард Какојти и Сергеј Багапш, који су у Москви потписали "шест принципа" о регулисању конфликта у Грузији, после сусрета са руским председником Медведевим у Кремљу, питали су и "зашто, када су бомбардовали и растурали Југославију, нико није говорио о територијалној целовитости?".
Одговор на то питање вероватно се налази у већ помињаној констатацији да осим "добрих" и "лоших" момака, постоје и "добри" и "лоши" сепаратисти, а да се према тој "слободној" категоризацији, мења визура међународног права и принципа.