Dnevnik cepidlake

Stranac · 23.08.2006., 08:21

Covek je zagospodario prirodnim silama i postigao da pustinja procveta. U pustinji Negev vec raste pamuk. Jedina pustinja koja se jos uvek opire coveku je u njegovoj sopstvenoj glavi.

DNEVNIK CEPIDLAKE – Efraim Kišon

9. jun

Jutros za doruckom video sam u novinama sliku Hruscova i morao glasno da se nasmejem. Kako moze covek, uz to jos i vodja velikog naroda, da bude tako celav da jedva mozete da ga razlikujete od uglancane bilijarske kugle?

Tako nesto ipak ne bi trebalo dozvoliti!

Pod Hruscovljevim uticajem stao sam pred ogledalo da bih proverio stanje sopstvene kose. Posle nekoliko trenutaka pazljivog posmatranja ucinilo mi se da se ivica vlasista na slepoocnicama malo povukla. Ali to samo jos vise naglasava produhovljenost mog lica. U mojim godinama to je prirodno. Odsad za mene taj “problem” vise ne postoji.

10. jun

Posto sam se jutros ocesljao, slucajno sam pogledao cesalj. Izbrojao sam na njemu 23 dlake. To me ne zabrinjava. Moj brica, koga sam danas slucajno sreo u njegovom salonu, potvrdio mi je da je gubitak od 10 do 23 dlake dnevno prirodna pojava.

- To je sasvim beznacajno – rekao je (a on to zna). – Celavost je nasledna. Opasnost preti samo onima ciji su preci celavi.

Kod kuce sam slucajno naisao na porodicnu sliku mog dede i osmorice njegove brace. Svi su bili celavi. Mislim da bi bilo bolje kad bi se moj brica vise bavio svojim poslom, umesto da raspravlja o teoriji nasledjivanja i brblja gluposti.

3. septembar

Ipak je to cudno: sto vise brinem o svojoj kosi, ona sve vise opada. Naravno da niko osim mene to ne primecuje, jer ja tome pridajem preveliku vaznost. Ipak, prosle nedelje dnevni prosek je vec iznosio 30. To nije razlog za zabrinutost, ali ipak treba biti budan. Pismom sam od svog lista zatrazio blize podatke i u rubrici “Saveti zaljubljenima” nasao sledeci odgovor:

“Budnost. Tel Aviv. Kosa je nezan vlaknast izrastaj na odredjenim delovima tela sisara. Iskustvo je dokazalo da na pojedinim dleovima tela kod nekih sisara kosa moze da pocne da opada. Kod pripadnika muskog roda to je sasvim prirodna pojava, koja zasluzuje paznju kad dobije uocljive razmere.”

Zatrazio sam savet lekara. Pregledao mi je srce i bubrege, zatim pluca, slepo crevo i slezinu, izmerio mi krvni pritisak, pregledao me na rendgenu, uradio sveopste testiranje, uradio elektrokardiogram i proglasio me sasvim zdravim. Sto se moje kose tice, objasnio je da tu, na zalost, nista ne moze da se ucini. Kad pocne da opada, onda opada.

11. februar

Moja nova frizura odlicno pristaje mom lukavo nestasnom izgledu. Kosa mi se spaja u veseli mali smotuljak i dopire do imaginarnog spoja izmedju oba uha, gde se nemarno i pomalo genijalno povija unazad preko neobraslog dela glave.

U jednom vrlo zanimljivom clanku, zasnovanom na istorijskim cinjenicama, citam kako je citav niz ljudi bio delom ili sasvim celav: Dzingis-kan, Jul Briner, gradonacelnik Tel Aviva. Postojao je cak i francuski kralj Karlo Celavi.

27. maj

Moj brica kaze da su celavi ljudi uglavnom talentovaniji od kosmatih, pogotovo u nekim odredjenim oblasitma. To je naucno potkrepljeno cinjenicama. Po njemu ja ipak nemam od cega da strahujem. Preporucio mi je da obrijem glavu kako bi suncevi zraci sto bolje prodirali do korena kose. To ce podstaci rast kose i ona ce opet dobiti svoju mladalacku svezinu. Nije da je to meni narocito potrebno – dozvolio sam mu da mi obrije glavu vise sale radi. Kad sam se zatim pogledao u ogledalo, umalo se nisam onesvestio: u mene je zurilo mladalacko surovo lice gangstera. Sakrio sam se u najmracniji ugao salona. Kad se smracilo, iskrao sam se i otisao kuci. Samsone, kako te sada dobro razumem!

27. avgust

Danas sam se prvi put usudio da izadjem na svetlost dana. Za vreme svog zatocenistva procitao sam gomilu literature o Hruscovu i njegovim velikim delima. Hruscov je vec u ranoj mladosti izgubio kosu. Moram da priznam da osecam sve vise simpatija prema komunizmu.

Razlog sto je u medjuvremenu doslo do nestanka veceg dela moje kose verovatno lezi u tome sto puna tri meseca nije videla sunce. Glava mi lici na mesecevu povrsinu, koja je na ekvatoru prekinuta tankom prugom bujne vegetacije. Bio sam vec na ivici ocaja kad sam u novinama naisao na sledeci oglas:

BIO SAM NA IVICI OCAJA
Glava mi je bila kao meseceva povrsina
koju na ekvatoru prekida samo tanka pruga bujne vegetacije.
NISAM OCAJAVAO!
Upotrebio sam cudotvorno americko sredstvo
ISOTROPIUM SUPERFLEKS
Sada sam potpuno izlecen, a uz to i
srecan otac dvoje dece.
Moze da se dobije u malim, bednim
probnim tubama koje kupuju cicije
po ceni od 1 funte i 20 ili u ogromnim
dzinovskim tubama za ekonomski
dekadentnog muskarca po ceni
od 9 funti i 80

Kupio sam ogromnu, dzinovsku tubi, ne bi li tako ubrzao proces.

17. novembar

Tom isotropijum superfleksu mora jedno da se prizna: stvarno je ubrzao proces.

Broj dlaka na mojoj glavi spao je na 27. Pocinjem da gledam na svet drugim ocima. Nije slucajno, dragi moj, sto su skori svi veliki industrijski magnati, privredni strucnjaci, nacnici i istrazivaci celavi, narocito kada predu odredjeno doba zivota. Kod mene se, doduse, to jos ne zapaza, jer kosu tako rafinirano cesljam prema napred da uverljivo deluje kao da je zacesljana unazad. Taj mali trik moze da se otkrije jedino u bazenu, kad mi se kosa pokvasi i zalepi za ramena.

29. januar

Danas mi je jedan neprijatan dogadjaj pokvario raspolozenje. Stao sam u red pred bioskopskom blagajnom da kupim ulaznicu, kad neki huligan zapita svoju prijateljicu:

- Gde li je Pogo?

Devojka – neko primitivno, nevaspitano stvorenje – pokaza rukom prema meni i rece:

- Tamo, iza onog celavka.

Bilo je to prvi put da sam doziveo takvu primedbu. Pod pretpostavkom, naravno, da se primedba te ovce odnosila na mene. Ako sudim po svojoj frizuri, pre bih posumnjao u to: osam dlaka talasasto idu sleva udesno, a tri ih presecaju pod pravim uglom. Za zadnji deo glave brine Josi. Ne, ne, sto vise mislim na to, sve sam uvereniji da je ona mala glupaca mislila na nekog drugog, nekog celavka.

2. mart

Postajem svesniji i zreliji. Moje sve vece zanimanje za veru probudilo je u meni nova osecanja, a velicanstvena snaga koju zraci tradicija cini sve ostalo. Otkrivam duboki smsiao verskih zapovesti i kanona. Narocito se strogo drzim sabata i glava mi je stalno pokrivena – sto je, kao sto znamo, znak dusevne nadmoci. U njoj, tako pokrivenoj, vlada gvozdena disciplina.

Pri jutarnjoj smotri nedostajala je Gusti. Posle ponovne prozivke morao sam da ustanovim da se ukupan broj prisutnih sveo na cetiri. Posle sam nasao Gusti mrtvu na kragni moje kosulje. Bila je najduza i najsnaznija dlaka koju sam jos imao. Nedokucivi su putevi sudbine. Prazninu sam popunio sa Moš. Malo sam je iscetkao kako bi delovala punije. Ebigejl je pocela da sedi.

13. april

Josi je ostala potpuno sama. Brica je poceo nasiroko da peva ode predlozivsi mi da je obrijem, kako bi se ponovo rodila jos snaznija. Nisam dozvolio. Ne bih hteo da jos jednom izgledam kao celavko. Castio sam Josi hlorofilnim samponom protiv perui. Kad se osusila, polozio sama je u cik-cak liniji preko cele glave. Neka se prostire koliko joj je volja.

28. jul

Desilo se ono neizbezno. Nema vise Josi. Zapetljala se u unutrasnji kozni sav mog sesira, tako da sam je iscupao zajedno s korenom. Setio sam se tragicnog kraja Isidore Dankan. Nije li to samoubistvo?

29. jul

Moracu da se pomirim s tim da pocinjem da osecam sklonost prema celavosti.

I STA CEMO SAD · 24.08.2006., 09:31

svidja mi se... budi ono mazohisticko u covjeku. citajuci ga izmjenio sam stav o celavcima... ha ha gdje si ovo pokupio???? ima li jos satiricnih tekstova????

I STA CEMO SAD · 24.08.2006., 09:43

hajde da dodam i ja par crtica iz dnevnika jednog bosanca. evo ga u tri dijela... PRVI DIO - Kanada 12 avg. --Uselili smo u nasu novu kucu u Kanadi. Tako sam uzbudjen. Ovdje je tako lijepo. Planine su prekrasne. Jedva cekam da ih vidim prekrivene snijegom. 14 okt. --Kanada. To je najljepsa zemlja na svijetu. Lisce je poprimilo sve one divne nijanse zute i zelene boje. Vozio sam kroz prirodu i vidio par jelena. Tako su graciozni. To su najljepse zivotinje na svijetu. Ovo mora da je raj. 11 nov. -- Dan sjecanja (Kanadski drzavni praznik). Lov na jelene ce poceti uskoro. Ne mogu da zamislim da netko moze ubiti tako divnu zivotinju. Nadam se da ce ukoro snijeg. Tako je divno. 02 dec. -- Nocas je pao prvi snijeg. Ustao sam i vidio sve pokriveno bjelim pokrivacem. Izgleda kao najljepsa razglednica. Izasli smo napolje, ocistili stepeniste i prilazni put, a onda se grudvali (ja pobjedio). Kada je prosla grtalica morali smo ponovo da ocistimo kapiju. Koja divna zemlja. Volim Kanadu. 12 dec. -- Nocas opet snijeg. Opet prosla grtalica i zatrpala kapiju. Ovdje je prekrasno. 19 dec. --Nocas opet snijeg. Nisam mogao izvesti auto da idem na posao. Ovdje je zaista divno samo sam malo umoran od lopatanja. Opet jebena grtalica. 22 dec. -- Opet padaju ona bijela govna!!! Dobio zuljeve od lopatanja i ledja me bole. Ovaj majmun sa grtalicom kao da se krije iza coska i samo ceka da ja ocistim ispred kapije. Supak. 25 dec. -- Sretan Bozic. Jos malo usranog snijega. Ako mi ikad padne saka onaj peder sto vozi grtalicu, ubit cu ga. Mater im jebem sto ne posipaju vise soli po cesti pa da se prije otopi. 27 dec. -- Nocas opet snijeg. Ne izlazim vec tri dana sem sto cistim snijeg kad god prodje grtalica. Ne mogu nigdje ici, auto se zaglavio u brdu snijega ispred kapije a i hladno je. Kazu da ce nocas pasti novih 30cm tih govana. 28 dec. -- Prognoza je bila losa. Palo je pola metra. Ako vako nastavi nece se otopiti do ljeta. Grtalica se zaglavila i taj supak dosao kod mene da trazi lopatu. Rekao sam mu da sam vec slomio sest lopata cisteci ta govna sa vrata sto ih je on nabacio i zamalo da sam mu je slomio o glavu. 04 jan. --Najzad izasao iz kuce. Otisao do prodavnice da kupim nesto hrane i kad sam se vracao udario kolima jelena. $3000 stete na kolima. Te jebene nemani trebaju biti ubijene. Svugdje ih ima. Sto ih lovci ne pobise jesenas? 03 maj --Odvezao kola kod mehanicara. Nevjerovatno koliko su zardjala od jebene soli sto je posipaju svuda. 10 maj -- Selim na Floridu. Ne mogu ni zamisliti kako neko normalan moze zivjeti u toj jebenoj Kanadi. DRUGI DIO - Florida 12. Maj -- Stigli smo na Floridu. Uselili smo se u novu kucu. Tako je velika ima sav komfort, luksuzna je a ima naravno i pool. Kako je ovdje samo toplo i suncano. Vec sam zaboravio Kanadu. Volim Floridu. 20. Maj -- Ovdje su ljudi nevjerovatno dobri i uvijek se samo smiju. Stvarno je Florida interesantna a ima puno interesantnih zivotinja. Bas je fino toplo u ovaj tjedan sam se pregrijao od one k... Kanade. Obozavam Floridu. 12. Juni -- Vec smo mjesec dana tu, vrijeme je jos uvijek toplo i jako vlazno. Dobro da u kuci imamo klimu. Susjed mi je pricao kako u jednom restauranu u blizini sluze dobrog aligatora. Kako mogu ljudi da jedu te zivotinje, koje izviru iz doba dinosaura to ne mogu nikako razumijeti. Vidjeli smo puno toga na Floridi, nevjerovatno je interesantna. Najvise te volim, Florida 30. Juni -- Odkad smo dosli vrijeme se skoro nije mjenjalo uvjek toplo a sad i pomalo suvise vlazno. Ali klima uredaj u kuci i u kolima radi odlicno. Nocu nam jedino smetaju komarci, kojih ima u ovo doba puno. Upoznao sam jos neke susjede stvarno su ljudi na Floridi dobri. 18. Juli -- Nevjerovatna vrucina i skoro 100% vlaga, za vikend idemo na obalu. Nadam se na lijep provod.. 20. Juli -- Kakva noc. Moja zena je u hotelu slucajno ostavila otvoren prozor. Zamalo da me zivog nisu pojeli ti komarci. Kad se zelimo vratiti kuci neko nam je ukrao kola. I tako ima da se vozim 100 kilometara taksijem. Crnac taksista uvjek se samo smjeska, imam dojam da je on ukrao kola. Stvarno ima kriminala na Floridi. 21. Juli -- Posle vracanja kuci, opet taksi i na posao, pa ja kao da radim samo za ove taksiste. U firmi sef mi je rekao, da se ne smijem dovoljno, ali kako da glupanu objasnim da nisam sklopio oka od onih komaraca a kamoli da spominjem ukradena kola. Nevjerovatna vrucina. 30. Juli -- Vrucinski val je na maximumu, a nama je u kuci crkla klima. I jos ovi komarci, jedino me spasi ujutro jedno kupanje da prozivim. Vec kad hocu da se bacim u pool vidim u njemu aligatora od 3 metra!! Jos mi je samo ta pickarija trebala, brzo zovem policiju da upitam sta treba da radim Oni kazu da ga pustim na miru da ce sam otici od gde je dosao. Poludjet cu. 31. Juli -- Vec ujutro neverovatna vrucina. Na poslu sam opet kao prebijen. Sef, onaj kurac, kaze da se uopste ne smijem i da to nije dobro za konzumente. Jebo njega i njegove konzumente. 1. August -- Kakva vrucina. Vec drugi dan bez klime sto znaci i bez spavanja. Sve ce da izgori samo komaraca ima sve crno i sve vise. Onaj mrgan od 3 metre kao da je u mom poolu kampirao. Kazem cjelu pricu susjedu, on se samo smije, kao uvjek, picka mu materina. 12. August -- Ne mogu da zamislite tu vrucinu. Tu smo jos uvjek kao u paklu a odkad smo dosli vrjeme je isto. Sef me bacio iz firme sa osmijehom na licu i rekao da se konzumenti pobunili jer se nisam dovoljno smijao. E tako sam ostao bez posla i na putu idem u kafanu da se dobro napijem. Svi se meni i mojoj prici samo smiju, a osobito onaj policajac koji me uhiti pijanog i trazi da mu platim 3000 USD. Majku im, mrzim Floridu, prokleta bila. 13. August -- Petak, 13. Boze kakva vrucina. Vracam se kuci iz cuze bez kola, posla i bez para. Mrzim taksiste. Svi bezu sa osmijehom na licu, a usput mi kazu da dolazi Mitch. Legnem u kucu o kojoj jos uvijek ne radi klima da malo razmislim o svemu. Odjednom neverovatan vjetar zapara zrak i kuca nema vise krova, jos minut dva i nema vise kuce. Vjetar se poleze. Nemam vise nista, samo je onaj aligator ostao u poolu. Sto ga nisu poklopali u onom restoranu.... Susjedi se vracaju i sa osmjehom na licu kazu da imam srecu da sam prezivio hurikana Mitcha. Opet je vrucina ko prije, a ja bez svega mrzim Floridu selim se odavde. Vracam se u Sarajevo!!!

I STA CEMO SAD · 24.08.2006., 09:47

TRECI DIO - Rajvosa 3.Septembar -- Naplatio pare od osiguranja. Zgadila mi se ova Amerika. Kao i Kanada, uostalom. Ubjedjujem familiju da odemo u Disneyland. Poslije cemo smisliti gdje ce mo i kako cemo.. 10. Septembar -- Potrosio pare od osiguranja. Ne znam gdje cemo, djeca bi vec trebala u skolu. Sinula mi je napokon pametna ideja. Zovem rodbinu da me upute kako da kupim stan u Sarajevu. Ucimo ubrzano gramatiku, ja vec uspjesno razlikujem ekavicu I ijekavicu. Djeca brkaju meko, mehko i tvrdo c, zaboravljaju umetnuti h gdje treba, palatalizacija im nijedna ne ide od ruke. Sta li ce od nas biti. 29. Oktobar -- Rodbina mi hitno odgovara da ima jedan sto bi prodao knjizicu i da ima ope' jedan u Opstini koji bi pogurao za stan, ukoliko... Prodali auto i kompjuter. Poslali pare za stan. 24. Novembar -- Papiri za stan u Sarajevu sredjeni, sreci nema kraja. Mi smo bez para. Djeca ne idu u skolu. Svi pomazemo u obliznjoj samoposluzi, imamo dovoljno za motel i kartu. Pripreme za povratak u toku: gledamo u sobi CNN i pokusavama da shvatimo trenutnu politicku situaciju. Ja imam problema sa razumijevanjem unutarnjih granica, nismo se valjda za to borili. Kazu mi da malo puno naginjem na unitaristicku politiku, a da opet nisam dovoljno ekstreman da mogu prezivjeti lako politicku realnost. Kazu mi isto tako da ne serem 24. Decembar -- Posljednje pripreme za put. Uzeli najjeftinije karte, na prvi dan Bozica, bice prazan avion. Tjeraju me da kupim Leviske, ne mogu me vise gledati u dronjcima. Fino smo se svi obukli, ponijeli smo nesto baterija, svijeca, mlijeka u prahu, kafe i dvije-tri cokolade, da obradujemo nase. Posljednja noc na jebenom sjevernoamerickom kontinentu. Nalet ga bilo, i onog ko ga otkri, o ove sto na njemu zive. 25. Decembar -- Prvi dan Bozica. Na putu do aerodroma blistaju ukrasi na palmama. Samo da mi je docepati se aviona. Nalecem na Deda Mraza u bermudama, saljem ga u neku stvar. Predajemo stvari, oduzimaju nam vrecu sa rizom i otpakovane vrece mlijeka u prahu ... kazu supci, zabranjeno po nekom njihovom zakonu. Ovo je vec prevrsilo mjeru. Psujem tecno. Oni se smiju. Budale. Stjuardesa me upozorava pazim kako se ponasam nakon sto sam ljubazno stisnuo pilota i vikn'o mu na uho: "Vozi Mujo!". 27. Decembar -- Amsterdam. Mmmm, osjecam miris Evrope. Zadrzavaju nas u policiji, kazu istekla nam oba pasosa, i crveni, i plavi. "Ma, koji ste mi vi ..." mislim se, ja - tamo se ja vise ne vracam. Fino mu kazem: "No Amerika, no, niks, kaput, finito..." Prenocili na policiji. Uzelo nam tariguz i svijece, kaze treba da prodje neko ispitivanje. Bas smo se sjebali. U policiji upoznajemo puno naseg svijeta, svi idu na drugu stranu. Svijece mogu s nama, tariguz ostaje, zapaljiva materija. Otkidam malo papira sa jedne rolne, zlu ne trebalo. Niko ne primjecuje 31. Decembar -- Nakon dvije noci prespavane na amsterdamskom aerodromu, evo nas na putu za Bec. Svi smo se vec medjusobno posvadjali. Optuzuju me da sam ih sve uvalio u govna, bez njihove volje. Ubjedjujem ih da ne seru i da ponavljaju gradivo, vec smo skoro kuci. Slecemo u Bec. Ah, Wienna, Shtrauss, Waltzer, Dunau, jes' klinac. Policija nas odvaja na poseban izlaz. 1. Januar -- Novu godinu docekao u krugu familije, u posebno ukrasenoj celiji. Gledam novogodisnji koncert kroz resetke. Djeci poklanjam cokolade, Fati sam uspio maznuti jedan tester na Free Shopu u Amsterdamu - Gyvency for men. Svidja joj se. Mirise. Izgleda da ce nas pustiti vec za dva dana. Hrana puno bolja od one u Amsterdamu. Vec sam skoro zaboravio ona sranja sto smo jeli u onoj poganoj Floridi. Mekdonald, Meklaud, Mekintos, Meksiko, to su samo neke od zabranjenih rijeci nakon naseg groznog McDonald'skog iskustva. 6. Januar -- Zagreb. Servus lepi Zabreg moj, kaj se krije v mali toj. Opet bajbok. Uvozenje opasnih materija, oduzimaju nam baterije. Brzo nas oslobadjaju iz policaije, izvinjavaju se. Da ne bi placali carinu, ostavljam lazni Rolex u policiji i otkidam dugmad sa Fatine jakne da pokazem da je koristena. Niko iz familije ne prica sa mnom. Tvrde da je moja glupa ideja o povratku. Carinik se smjeska, policajci se smjeskaju, taksista se smije, ja mislim da nesto debelo nije u redu. Nisu ma cak pitali cak ni za putovnicu, domovnicu, sahovnicu... Pitam treba li mi viza, oni se svi grohotom smiju. Kazu, kak' ste vi Bosanci bedasti. 11. Januar -- Oduzimaju nam avio-karte, pominju neki medjudrzavni sporazum. Nije mi jasno, bunim se k'o Grk u zatvoru. Odustajem, iz carapa vadim zadnje dolarske rezerve. Odlucujem se na put autobusom. Taksista prima dolare. Sreca. Bas bih se obruk'o. Stizemo u zadnji cas na Kolodvor, banka jos radi. Mijenjam dolare u kune za kartu i KM (valjda kilometre) za prtljag. U cekaonici svi puse, postaje neizdrzivo. Idem do klozeta da dodjem sebi. Smrdi toliko da jedva stojim na nogama, nekako se dokopam izlaza. Guram se na ulazu u autobus, neko je prodao visak karata, bice gusto. Ja pristajem na tri sjedista za cetiri karte, pod uslovom da prtljag drzimo u krilu. Bolje ista nego nista. Hajd', mislim se, nek' je ziva glava. 12. Januar -- Ovo pisem poslije. Hladno je bilo da bi pingvini u nesvjest pali. Al', opet, mislim se, kako je u Kanadi. Pokusavam zaspati, ne mogu, muzicki ukus sofera je gori od onog vec loseg predratnog. Neko povraca pozadi. Neko otvorio Argetu i otpakov'o kuhana jaja. Povraca mi se, da hoce zaustaviti autobus. Autobus se zaustavlja na tri carine i tri policije. Oduzimaju mi koznu jaknu koju sam prije rata kupio u Turskoj. Ja sam ukocen toliko da me policajci skidaju. Kakva noc. 13. Januar -- Ovo pisem na kraju puta. Dva dana smo bili zaglavljeni na Makljenu. Sreca, neki iskusni putnik na ovoj relaciji je imao karton kuhanih jaja. Neki svercer pristaje da trampi paket argete za dzepni Nintendo. Glupan, ja platio Nintendo $4.99 na rasprodaji. Nismo gladni. Ja sam ukocen, svaki me misic boli. Sad svi imamo mjesta jer su policija poskidali neke nevaljalce usput. 14. Januar -- Stanica u Sarajevu. Tuga me uhvatila, sjetim se kako smo ovdje cekali na konvoj. Budale, ko nas je tjer'o. Pa, nece Bosna nigdje, a ni Hercegovina. Fali nam jedna torba. Jedna mi zena kaze da je vidjela neke momke kako pretovaraju svijece i nesto se domundjavaju oko nasih sjedista. Prijavljujem policiji. Smije se policajac, neki mlad momak, grohotom, svi mu se krnjatci vide. Kaze, dobro dosli, kuci. Svi nam se zahvaljuju na stanici sto smo ih zabavili. Svi puse. Malo mi je zlo. Nude me picem, odbijam da pijem na javnom mjestu, zakon je zakon. Oni se i dalje smiju, jedan pada sa stolice tako da polomi sve boce ispod stola. Miris alkohola me zapahne, istrcavam na cisti zrak. 15. Januar -- Pokusavam prvi put da udjem u "svoj" stan. 16. Januar -- Vec nekoliko puta pokusavam da udjem u stan. Provodimo citav dan u raznim opstinskim kancelarijama, vadimo potvrde, pokusavamo da iznudimo nalog za iseljenje "stanara". 17. Januar -- Sudskom odlukom donosi se nalog o iseljenju tih nekakvih uljeza u "nasem" stanu. Pokusavam istjerati te nevaljalce. Vise smo dojadili rodbini, ne zna nam se ni za dan ni za noc. Danas kod ovog, sutra kod onog. 25. Januar -- Donosim odluku. Idem u policijsku postaju na autobuskoj stanici. Prepoznaju me, kazu da nisu usli u trag lopovima iz autobusa, jos, i svi se grohotom smiju. Zamolim ih da mi pomognu, da imam rjesenje za stan, i nalog, i da nemam gdje spavati, i da cu se ubiti na mjestu ako nesto ne ucine. Svi se smjesta pokupimo odatle, pozovemo posebnu jedinicu, usput ubijedimo pripadnike Unprotection - Eye For - Ass For - Na To - a da nam se pridruze, i u zdruzenoj akciji ulazimo u stan. Stan prazan. Nigdje nista. Ni parketa, ni lustera, ni bojlera, nista. Al' jebi ga, svoje je svoje, ljubim stokove tako strasno da mi se usne lijepe za hladan metal 26. Februar -- Bas je nas svijet dobar. Sa prvog sprata donose nase cilime sto su komsije cuvale sest godina. Neko na podvoznjaku nasao nas televizor i otkupio od jednog svercera. Sa smeca donijeli nas bojler. Nadjeno dosta nasih slika, predratnih. I moja diploma, zguzvana na mjestu odvaljenih pipa u kuhinji. Sve polahko dolazi na svoje mjesto. Vec pomalo i djeca razgovaraju sa mnom. Fata je rekla da ce mi dati cim ponovo nabavimo kreve'. 1. Mart -- Danas sam vec poceo da radim u jednog privatnika. Ruke me bole jos od onog autobusa, imam puno unosenja, radim s robom. Fata pocela da sije kod jedne fine zene. I ona je, kaze, bila izbjeglica, u Sarajevo, trebalo joj je dosta da dodje na svoje, ali, kaze, ako radimo vrijedno i imacemo. Imamo dovoljno para da platimo dodatne casove djeci. Oni nisu jos u skoli, do septembra. Sada su nam dali dobru sansu da polazu ove razrede sto su zavrsili u Kanadi i Americi, jer se to ovdje nista ne priznaje. Imaju problema sa gramatikom. Ja jos imam problema sa politikom. Sreca, televizor nam se cesto kvari pa ni ne pratimo vijesti. Ja ocekujem da sa dobrim znanjem jezika i sa vozackom dozvolom mogu dobit' fini posao za neku medjunarodnu organizaciju. Sve je super. Malo se nerviram, gdje god dodjem, svi puse. Puse pravo. Na to se nikako ne mogu navici, k'o da nisam citav zivot zivio ovdje. 2. Mart -- Pitate se, gdje cemo sad. Necemo nigdje. Ovdje nam je dobro, tako nam i treba. Dobro se dobrim vraca. Super je nama ovdje. Ne mogu nas odavde vise ni puskom otjerati. Dobro nam je - u picku materinu.

Stranac · 25.08.2006., 03:10

Nasmiijao sam se iako sam to vec vis eputa citao.

A Kison je kralj satire.