Najljepsi tekstovi, odlomci, pjesme... - Page 13

Sky Seeker · 24.02.2008., 15:12

S VEROM U SRCU, S VEROM U BOGA

Reci, Oče, šta se skriva iza
Onog svetla što me tako mami
Smem li da ga pogledam izbliza
Moćno sunce zanavek izgreva
Da prkosi svekolikoj tami
Ta mi tama telo sagoreva
Znam da ljubav čini Tvoje niti
Na razboju Tvoga večnog tkanja
Al' za mene da l' je može biti
Pa da spoznam razlog postojanja!

Evo ovde, pred delima Tvojim
Želim da se povinujem smerno
Nemam noge, ne mogu da stojim
Al' me pusti da zavolim malo
Da mi telo bolno i čemerno
Ne bi dublje u ambise palo
Podari mi tople usne žene
Jednu Veru da zagrlim nežno
Da doživim sve topline njene
Neka bude što je neizbežno!

Znam ja dobro šta su Tvoje kazne
Telo puca a duša se bori
Smišljao sam sve načine razne
Da zaslužim od ljubavi neke
Svetlost tame još u meni gori
Da dosegne spoznaje daleke
Nema ničeg do promisli Tvoje
Strašna neman nagriza mi kosti
Pusti Veru u naručje moje
Da je volim - Bože mi oprosti!

Sanjam noću kako Veru ljubim
Mleko njeno ispijam u dahu
U snu imam što na javi gubim
Ti mi snovi razaraju tkivo
Zar se mora živeti u strahu
Kad se želi jedna žena živo?
Upinjem se da pogledam iza
Vrelo sunce dokaz Tvoje moći
Da to sunce poljubim izbliza
Pa ću smerno u Tvoj beskraj poći.

Sky Seeker · 24.02.2008., 15:13

TAJNA

Reka sjaji bistrija od suze
Oči para čistotom do bola
U njoj rone sve pesničke muze
Grle svoju sestru po lepoti
Što se kupa devičanski gola
Vile vodne lepotom sramoti
Neće biti što već bilo nije[/font]
Kakvu tajnu ova voda krije

A kad deva iziđe iz vode
Cakle joj se od miline oči
Sunce sebi uzima slobode
Da joj vatrom po dojkama plazi
Nogom belom na obalu kroči
Milo zemlji što je ona gazi.
Neće biti što već bilo nije
Kakvu tajnu ovo telo krije.

Tužne vrbe razastiru grane
Češkaju je po leđima meko
Piju kapi slatkaste i slane
Trava raste da joj bude bliže
Ruke pruža da dohvati preko
Gde god krene neminovno stiže.
Neće biti što već bilo nije
Kakvu tajnu ova šuma krije.

Svako svetlo izvire iz tame
Pa ga tama čeka na vrhuncu
Nema svetla do lepote same
Sve što pliva vapi za životom
Sve što živi kreće se ka suncu
Kad umire žudi za lepotom
Neće biti što već bilo nije
Svako zrno jednu tajnu krije.

Sky Seeker · 24.02.2008., 15:15

PESNIKOVA ŽRTVA

Šumi voda sred ledene zime
Sobom vuče sve vekovne tajne
Izaziva pesnika na rime
Al’ pesniku zamrle su reči
Kad ugleda vile vodne sjajne
Pak, pobeže oči da izleči
Ali oči ispekle se slikom
Pa sve više onoj reci teže
Zareko se, neće reći nikom
Telo bludi dok mu reči beže.

Šumi voda, hladnoći se ne da
U njoj vile igraju se mazno
Pesnik gleda srcem punim leda
Sunce mu se preliva u kosi
Nudi reci svoje telo prazno
Prepušta se, nek’ ga večno nosi
Vile vodne igraju se žrtvom
Reka dalje svoje mlivo vrti
Poklanjam se tom pesniku mrtvom
Zavidim mu na ovakvoj smrti.

lavica · 28.02.2008., 16:13

Čekaj me, i ja cu doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek kaže tko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat će mo kako
preživjeh vatru kletu -
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svetu...

Tarantela · 01.03.2008., 21:56

Dali je i tebi nocas hladno voljena
ko sto je hladna moja postelja,
a mene ubija bol u grudima
gorim..
Uvjek kad zatvorim oci duso znam,
da ces mi ti odnjeti san,voljena..
Gori moje srce puno nemira,
tebe doziva,oprosti,onaj koji voli moze i da pogrjesi.
Ja bi nocas svemir dao,kad bi mogao samo,
da jos jednom zaspim ti na grudima opijen tvojim usnama.
Sjecanja vjetar mi nosi,samo sjecanja,
a ja se nadam duso,da ce mi i tebe donjeti ponovo u moj zagrljaj,
odkad si otisla ne spavam nocima.
Gori moje srce puno nemira tebe doziva,oprosti,onaj koji voli moze i da pogrjesi.
Ja bi nocas svemir dao kad bi mogao,samo,da jos jednom zaspim ti na grudima opijen tvojim usnama...

Tose P.

Mr47 · 07.04.2008., 21:14

Oprosteno davno.

Tarantela · 22.04.2008., 20:36

Duso,cekam te...
Kako se to drugacije pise?
Zivi,lutaj,
voli,
cekam te!
Kad se umoris,kad nemas kome vise,da se
vratis,kad te napuste svi,
-dođi
cekam te.
Cekam te kao siroto dete,sto ne zna za laz,
ti si moja najlepsa bajka,
otopio si santu leda u grudima mojim.
Necu,da prestanem.....cekam te!!!
L.S.

Pablo Bunjuel · 05.05.2008., 16:04

Rastakanje

Poljem hoda covek,
ne covek, vec tuga,
neiskazana misao.
Ruke su mu drveca,
a dlanovi korenje.
Oci su mu zvezde
a dusa mu svemir.
I dok hoda peva.
Pevao on o daljinama
prevaljenim zbog iluzija,
o kamenju koje prsti,
o ocima koje su postale nebo,
o sudbinama i ljudima,
o svemu i nicemu.
I sve vise postaje nedorecen,
i sve vise postaje praznina,
a sve manje lici na sebe.

Tarantela · 05.05.2008., 19:28

Nocas,umro je osmeh...
otisao,odleteo zajedno sa tobom.
Ne,nema vise osmeha.
Dok ides nasmejan,
nije mi zao...
Ili ipak jeste?
Ne znam.
Bez tvog osmeha...
Sta?
Gde?
Kuda?

Juri po meni misao duga!
Trazi te po masti.
D.V.

Pablo Bunjuel · 16.05.2008., 21:33

O SLICI,DALJINAMA,OCIMA

Ponekad razmisljam tako o daljinama
koje prate otisak tvojih lakih peta,
o ostavljenim balskim haljinama
raznih boja ko slikarska paleta,
i nazirem u sebi grcku tragediju
ne mogu da doprem do tvojih ociju.

Otkrivam pejzaze razlicitih nijansi
koji se prostiru ispod vatrenog neba,
ruke pune propustenih nekih sansi
koje nisu pokazivale ljubav kome treba,
i nazirem u sebi strasnu ironiju
ne mogu da doprem do tvojih ociju.

A ti razigrana ko ruska balerina,
setna i sretna,u kosu ti se vetar petlja
i ne znas kako se vrtim u valerima
jednog nikad zavrsenog sveta,
uzalud se trudih,uzalud se znojih,
slika je sama stala, kod ociju tvojih.

Tarantela · 23.06.2008., 21:34

Nek zatvore ulicu moju i tvoju,
nek sa neba skinu u sumrak nasu boju,
nema te,nema me,kad nas nema ko,da drugi ne postoje...

Slagala bi kad bih rekla,da sam ti nasla zamenu,
jer bez tebe noc kad padne,ko zlato sam u kamenu,
zarobljena u svom sjaju i od tebe oteta,
ko me nađe jednog dana,
bit cu mu samo peokleta...
T.S.

Vanja · 24.06.2008., 02:19

Sva iskušenja, sva ispaštanja i sve patnje u životu mogu se meriti snagom i dužinom nesanica koje ih prate. Jer dan nije njihovo pravo područije. Dan je samo bela hartija na kojoj se sve beleži i ispisuje, a račun se plaća noću, na velikim, mračnim i vrelim poljima nesanice. Ali tu se i sve rešava i briše, konačno i nepovratno. Svaka preboljena patnja nestaje tu kao reka ponornica, ili sagori bez traga i spomena. U najgorim časovima noći- a noć je bila uvek zlo vreme moga zivota - biva ponekad da se javi nešto kao slutnja njenog prisustva.
Ne postoje četiri strane sveta, nego samo jedna, a ta nema imena. Ne zna se i ne pita se više šta je dole, a šta gore, šta iza a šta ispred. Živ sam, ali u svetu poremećenih odnosa i dimenzija, bez mere i videla. I Jelena je prisutna, ali samo utoliko što znam da negde preza ruku kojom hoće nešto da mi doda. I ja živo želim da podignem desnicu i primim sitan, nevidljiv predmet koji mi nudi. Tako ostajemo u tom bolnom položaju jednog započetog i jednognerodjenog pokreta, a ne znamo gde smo ni na čemu smo, ko smo ni kako se stvarno zovemo. Ono što je živo i jasno u mojoj svesti, to je naša želja koja je jedna. Po toj želji i znam da postojimo, ona je jedino sto nas vezuje i što znamo jedno o drugom.
Dok sam tako stajao neodlučan od sreće, osetio sam da se izamene odjednom stvorila Jelena. Nisam smeo da se okrenem. Ostala je tu trenutak – dva, nepomična (uporedo sa njom zastao je i moj dah), a onda mi je polozila ruku na rame. Ne bih mogao kazatikako ni po čemu sam to osetio. To je bila više misao na žensku ruku. Kao senka počivala je na mom ramenu, ali senka koja ima svoju nemerljivo malu pa ipak stvarnu težinu i isto takvu mekoću i tvrdinu. A ja sam stajao zanesen i svečano krut. Ne znam kad je, kao senka leptira, odletela ta ruka sa mene, jer kad sam opet mogao nešto da shvatim i znam, nje više nije bilo.
Ali, proleće je. Opet proleće. Bogat sam, miran, i mogu da čekam. Da, ničeg nije bilo i ničeg nema, jasnog i sigurnog, ali ništa nije ni izgubljeno ili isključeno, nepovratno ili potpuno. Znam da u svetu ima mnogo napola otvorenih prozora u koje kuca prolećni vetrić, sunčevih odblesaka na metalu i vodi, praznih sedišta u kupeima, ustalasalih povorki i obasjanih lica u prolazu. Slutim i hiljade drugih nepoznatih mogućnosti i prilika. Znam da se svuda i svagda može javiti Jelena, žena koje nema. Samo da ne prestanem da je iščekujem!

Ivo Andrić

đuric · 24.06.2008., 09:32

Quote:

Originally Posted by lavica

Čekaj me, i ja cu doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek kaže tko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat će mo kako
preživjeh vatru kletu -
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svetu...

Veoma slično ruskoj vojničkoj pesmi posvećenoj partizanskom borcu.
ili ona pesmica NE TRAŽI ME NE ŽELIM DA SE VRATIM

plavi · 24.06.2008., 13:35

dragaana · 29.06.2008., 01:13

Quote:

Originally Posted by Vanja

Sva iskušenja, sva ispaštanja i sve patnje u životu mogu se meriti snagom i dužinom nesanica koje ih prate. Jer dan nije njihovo pravo područije. Dan je samo bela hartija na kojoj se sve beleži i ispisuje, a račun se plaća noću, na velikim, mračnim i vrelim poljima nesanice. Ali tu se i sve rešava i briše, konačno i nepovratno. Svaka preboljena patnja nestaje tu kao reka ponornica, ili sagori bez traga i spomena. U najgorim časovima noći- a noć je bila uvek zlo vreme moga zivota - biva ponekad da se javi nešto kao slutnja njenog prisustva.
Ne postoje četiri strane sveta, nego samo jedna, a ta nema imena. Ne zna se i ne pita se više šta je dole, a šta gore, šta iza a šta ispred. Živ sam, ali u svetu poremećenih odnosa i dimenzija, bez mere i videla. I Jelena je prisutna, ali samo utoliko što znam da negde preza ruku kojom hoće nešto da mi doda. I ja živo želim da podignem desnicu i primim sitan, nevidljiv predmet koji mi nudi. Tako ostajemo u tom bolnom položaju jednog započetog i jednognerodjenog pokreta, a ne znamo gde smo ni na čemu smo, ko smo ni kako se stvarno zovemo. Ono što je živo i jasno u mojoj svesti, to je naša želja koja je jedna. Po toj želji i znam da postojimo, ona je jedino sto nas vezuje i što znamo jedno o drugom.
Dok sam tako stajao neodlučan od sreće, osetio sam da se izamene odjednom stvorila Jelena. Nisam smeo da se okrenem. Ostala je tu trenutak – dva, nepomična (uporedo sa njom zastao je i moj dah), a onda mi je polozila ruku na rame. Ne bih mogao kazatikako ni po čemu sam to osetio. To je bila više misao na žensku ruku. Kao senka počivala je na mom ramenu, ali senka koja ima svoju nemerljivo malu pa ipak stvarnu težinu i isto takvu mekoću i tvrdinu. A ja sam stajao zanesen i svečano krut. Ne znam kad je, kao senka leptira, odletela ta ruka sa mene, jer kad sam opet mogao nešto da shvatim i znam, nje više nije bilo.
Ali, proleće je. Opet proleće. Bogat sam, miran, i mogu da čekam. Da, ničeg nije bilo i ničeg nema, jasnog i sigurnog, ali ništa nije ni izgubljeno ili isključeno, nepovratno ili potpuno. Znam da u svetu ima mnogo napola otvorenih prozora u koje kuca prolećni vetrić, sunčevih odblesaka na metalu i vodi, praznih sedišta u kupeima, ustalasalih povorki i obasjanih lica u prolazu. Slutim i hiljade drugih nepoznatih mogućnosti i prilika. Znam da se svuda i svagda može javiti Jelena, žena koje nema. Samo da ne prestanem da je iščekujem!

Ivo Andrić

Hvala ti!Jedan deo za mene ima posebno znacenje, znas?!

Vanja · 29.06.2008., 04:56

Quote:

Originally Posted by dragaana

Hvala ti!Jedan deo za mene ima posebno znacenje, znas?!

Jel? E baš mi je drago!

Pablo Bunjuel · 01.07.2008., 13:28

Nikad ti necu reci, volim te.
U zimski dan dok te magla ljubila
kroz pahulje prve, nezno i sa tugom
ti koja si me rezala i dubila
ti koja si me dobijala i gubila,
ubila si me mojom najcrnjom kugom.

O jada, o tuge, o besa li i samoca,
ja koji sam te video bez mana,
ja nista besmrtniji od trulog voca
i nista zivlji od odela iz ormana,
cutao sam tog olinjalog dana.

I svih narednih dana sam cutao.
Zar se o tuzi ima mnogo tog reci?
Po nekim mestima i vremenima sam lutao,
sve nekud zureci,sve nekud bezeci,
sve nekud i nesto,odricuci se i zeleci.

Da li si i ti lutala kroz mocvarne predele
gde se djavoli u svakoj bari promrzli legu?
O,kunem ti se,nikad mi se prazne zdele
nisu cinile punije nego tad u snegu,
tad, dok sam bio umetnik u begu.

Ne,nikad ti necu reci volim te.
Dvadeset i cetvrti sam proglasio januar,
za dan postanka i dan kraja sveta,
sveta koji me pojeo kao besni jaguar,
a kojem sam toboz hteo biti drugar,
sa mislima coveka i ocima deteta.

Ne,nikad ti to necu reci, jer si tuga.
I kuda bih to posao,za izbledelim tragovima,
za secanjem koje me progoni i struga,
mene koji sam se mrznuo sa vragovima,
mene koji sam klecio na nepoznatim pragovima,
mene u lavirintu zacaranog kruga?

Zar da priznam da sam gresio,
da sam samog sebe lazima hranio,
kad sam te zasmejavao i kad sam te tesio,
i da sam samog sebe ranio,
i da sam samog sebe pokopao i sahranio?
Ne,nikad ti to priznati necu.

đuric · 01.07.2008., 13:39

Quote:

Originally Posted by Krinnka

Cekaj me...

Cekaj me...i ja cu sigurno doci
Samo me cekaj dugo...
Cekaj me...i kada zute kise noci ispune tugom
Cekaj...i kada vrucine zapeku
i kada mecava brise
Cekaj...i kada druge niko ne bude cekao vise
Cekaj...i kada pisma prestanu stizati iz daleka
Cekaj me...i kada cekanje dojadi svakome
koji ceka
Cekaj me...i ja cu sigurno doci
Ne slusaj kad ti kazu da je vrijeme da zaboravis
i da te nade lazu
Nek povjeruju i sin i mati da postojim
nek se tako umore cekati i svi drugovi moji
i gorko vino za dusu moju nek piju kraj ognjista
Cekaj...
i nemoj sjesti snjima i nemoj piti nista...
Cekaj me... i ja cu sigurno doci
Sve me smrti ubiti nece
Nek rekne ko cekao nije taj je imao srece
Ko cekati ne zna taj nece shvatiti
niti ce znati drugi
da si me spasila ti,jedina moja,
cekanjem svojim dugim...
Nas dvoje samo znati cemo kako prezivjeti
vatru kletu
Naprosto,ti si cekati znala,
kao niko na svijetu...

Pesma koju je ruski vojnik posveti svojoj devojci (nažalost nkad'se nije vratio, al' ga ona i dalje čeka)

Vesna97 · 07.08.2008., 13:05

Svaki put kad vidim osmijeh na licu tvom pojavise veca bol u srcu mom. Cini mi se kao da se podsmijavas, a znam da se s mojim osjecanjima poigravas.
Nevidjam te cesto, ali dosta je i to da tvoja hladnoca ubije sve moje nade i da opet padnem na tamno dno. Svi znaju kako mi je, svi vide koliko patim, svi moji prijatelji se boje da cu zbog tebe zivotom da platim.
Placem i molim, ruke nemocne ka tebi sirim, a sve sto dobivam od tebe je podsmijeh i rejeci da moram sa tim da zivim. Tebi je lako da se smijes, tebi je lako da se veselis jer ti si u zivotu dobijao svaku i sve sto zelis. Ti neznas sta znaci voljejti jer si naucio da se bore za tebe, ti neznas sta znaci dijeliti jer zelis zadrzati sve za sebe. Ja to znam i sve mi je jasno, ali za moj spas sad je kasno.
Ti ces i dalje ljubiti druge dok ce se moje srce cijepati od tuge, ti ces me i dalje gledati sa podcjenom u ocima a ja cu i dalje zbog tebe liti suze nocim. I ako me neces nikad voljeti ja cu ipak uvijek dio srca za tebe cuvati u propaloj nadi da ces jednom doci i sebe mi pokloniti. Pred tobom i drugima cu se smijati al moje gorke suze niko nece vidjeti.
Plakacu kad sam sama, plakacu za tobom-plakacu za nama. Znam da vrijeme moje rane nece izlijeciti i da ce dusa uvijek boljeti, znam da cu se udati i ti drugu ozenit al znaj sta god da se desi da cu te uvijek tajno u sebi voleti.

Mr47 · 07.08.2008., 14:04