ВЕРСКИ ОБИЧАЈИ

[T.S.]

<div class='quotetop'>QUOTE(vicko @ 16.04.2006. u 18:44) Quoted post</div><div class='quotemain'>
PRAVOSLAVNI VERNICI OBELEŽAVAJU CVETI

Pravoslavni vernici obeležavaju praznik Cveti. Cveti se slave u nedelju pred Uskrs, šeste nedelje velikog posta i tako se obeležava ulazak Hristov u Jerusalim.

Smatra se da je Hristos krenuo iz sela Vitanije i da je došavši pred Jerusalim zastao. Narod je �uo da dolazi Spasitelj koji je vaskrsao Lazara i mnogi su izašli da ga do�ekaju sa palminim gran�icama. U hrišćanskim knjigama opisano je da je na Cveti Hristos na magarcu ujahao u Jerusalim. Veruje se da je imao isceliteljsku moć i da je mnogim ljudima izle�io bolesti i rane.
[/b][/quote]



Kog Lazara je vaskrsao?
Nisam bas upucen

[Pero Maletic]

[attachmentid=1557]Lazareva subota - Vrbica





Izvor: SPC

Poslednja nedelja Hristovog života na zemlji, zove se Strasna sedmica. To je nedelja najveće slave i poslednjeg, najvećeg stradanja Gospodnjeg.

Njeno obeležavanje po�inje praznikom koji se zove Lazareva subota. U subotu je Hristos došao u Vitaniju, gde je pre �etiri dana umro Lazar, brat Marte i Marije, koje su kao i njihov pokojni brat, bile Hristove sledbenice i �vrsto verovale da je on Hristos, sin Božji, koji je došao u svet. Sestre su tugovale i kad su videle Hrista rekle su da njihov brat ne bi umro da je Hristos bio tu, a Isusu Hristu je bilo žao Lazara, zaplakao se i tražio da ga odvedu do njegovog groba.




Kad su stigli tamo, Isus je rekao da grob otvore. U to vreme su u Judeji pokojnici sahranjivani u kamenim u pećinama. Marta je kazala da su prošla �etiri dana od kada je njen brat umro i da već zaudara, ali je Hristos, ne obazirući se na to, tražio da se grob otvori. Prišli su ljudi i pomakli veliku stenu kojom je ulaz u pećinu bio zatvoren. Hristos je podigao ruke k nebu i usrdno se pomolio Ocu, a onda je pozvao Lazara: "Lazare, izađi napolje." I gle, �udo se dogodilo. Lazar je ustao iz mrtvih i izašao iz pećine omotan pogrebnim platnom, na svetlo dana. Isus je pogledao u nebo i zahvalio se Ocu što mu je uslišio molitvu. To je videlo mnogo ljudi, pa se vest o �udu Hristovom, koji je vaskrsao Lazara, proširila na sve strane.


Na Lazarevu subotu se beru mlade vrbove grane koje se posle ve�ernje službe osveštavaju u crkvi i dele narodu, zato se Lazareva subota zove i Vrbica.

[Japanac]

SVETI JOVAN KRSTITELJ

Sveti Jovan je rodjen nedaleko od Jerusalima. Njegov otac Zaharija je bio prvosvestenik, a majku mu se zvala Jelisaveta.
Rodjenje Jovana, kao i njeogv zivot i smrt su ispunjeni divnim cudima Bozijim. Dok je Zaharija sluzio u hramu javi mu se Andjeo Gospodnji i rece da ce njegova zena iako stara zatrudneti i roditi sina i da ce sinu biti ime Jovan, kroz koga ce se mnoga srca obratiti Gospodu. Zaharija je bio zbunjen te nije poverovao Arhangelovoj vesti zbog cega je ostao nem do rodjenja Jovanova.
Sveti Jovan je najveci od Proroka, on je dosao pre Hrista da narod pripremi za dolazak obecanog Spasitelja, Hrista. Za njega je sam Gospod rekao da je on, Jovan najveci rodjen od zene.
Ovaj veliki propovednik i prorok provede svoju mladost u pustinji. Za njega je na nekoliko vekova pre pisao prorok Isaija i nazvao ga Glasom Vapijucega u pustinji. Jovan je taj koji je dosao iz pustinje i poceo da poziva narod na pokajanje da priprema put Gospdu i da poravna staze Njeogve. Propovedajuci narodu potrebu pokajanja on ih je krstavao vodom u reci Jordanu. Mnogi su pomislili da je Jovan taj Obecani Spasitelj koji treba da dodje, a Jovan se branio govoreci: "Zamnom ide Onaj koji je daleko od mene, Njemu ja nisam dostojan da odresim remena na obuci Njegovoj. Ja vas krstavam vodom , a On ce vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.
Bez straha Jovan kritikovase ne samo narod nego i staresine narodne zbog mnostva grehova njihovih. No ne samo da je kritikovao, on ih je pozivao da se pokaju i poucavao sta treba da cine da bi se spasli.
Njegova velika moralna cistota i ljubav prema Istini i Pravdi na kraju ga je odvela u smrt. Javno je kritikovao cara Iroda zbog toga sto je uzeo za zenu Irodijadu, koja je bila zena njegovog brata. Zbog toga ga je Irod stavio u tamnicu i uskoro pogubiio odsekavsi mu glavu. Uspomenu na Jovanovu mucenicku smrt Crkva proslavlja 11. septembra, Usekovanje Glave Sv. Jovana.
Evandjelist Matej opisujuci nacin Jovanovog zivota naziva ga ne samo prorokom nego i vise od proroka, naziva ga "Andjelom" u telu. Andjelom ga Crkva u pesmama naziva, a ikonografi ga slikaju sa krilima. Kao takav on je bio jedini koji je mogao da pripremi put Gospodu i da ga Krsti na reci Jordanu.
Ovaj ugodnik Boziji je veliki u celom hriscanskom svetu, a narocito kod nas Pravoslavnih. Nasa Crkva je u godini posvetila pet dana njemu i cudima vezanim za njega. Sabor Sv. Jovana koji proslavljamo 20. januara odmah posle Bogojavljenja je ustanovljen od ranih dana hriscanstva, jer je Jovanova licnost kao krstitelja tesno povezana sa javljanjem Gospoda u svetu, sa Bogojavljenjem.
TROPAR (pohvalna pesma) SV. JOVANU Spomen Pravednikov je s pohvalama, a Tebi je dovoljno svedocanstvo Gospodnje, Predteco, jer si se pokazao zaista casniji od proroka, kao onaj koji se udostojio da krsti u vodama Propovedanog. Zato za istinu postradavsi radujuci se, blagovestio si i onima u adu, Boga javljenog u telu i koji uzima grehe sveta i daruje nam veliku milost.

[no_name]

Danas su Materice.
Druge nedelje pred Božić, očevi i deca rano izjutra vezuju majke, a one im se "dreše". Ovo uzajamno "drešenje" (jer su tri nedelje uoči Božića Detinci, a nedelja uoči Božića su Oci) zapravo je uzajamno činjenje poklona ljubavi koje stvara prazničnu atmosferu u hrišćanskim porodičnim krugovima. Takvu porodičnu atmosferu stvorili su istočni mudraci svetoj porodici Bogodeteta, poklonivši mu se u Vitlejemskoj pećini uz darove smirne, tamjana i zlata. Simbolika ovog uzajamnog "vezivanja" i "drešenja" dece i roditelja posve je jasna: pripremamo se za doček najradosnijeg hrišćanskog praznika - Božića. Detinjci su, kao i Očevi i Materice, isključivo srpski narodni praznik koji je naš narod osmislio. Materice su praznik svetih srpskih majki, kao što su Detinjci dan svete srpske dece, a Oci - dan srpskih svetih otaca.
Materice su između Detinaca i Oca, jer "da nije majke, ni sveta ne bi bilo".

[no_name]

Danas su Oci.
U nedelju pred Božić, majke i deca rano izjutra vezuju očeve, a oni im se "dreše". Ovo uzajamno "drešenje" (jer su tri nedelje uoči Božića Detinci, a nedelja uoči Božića su Oci) je uzajamno činjenje poklona ljubavi koje stvara prazničnu atmosferu u hrišćanskim porodičnim krugovima. Takvu porodičnu atmosferu stvorili su istočni mudraci svetoj porodici Bogodeteta poklonivši mu se u Vitlejemskoj pećini uz darove: smirne, tamjana i zlata. Simbolika ovog uzajamnog "vezivanja" i "drešenja" dece i roditelja je jasna: pripremamo se za doček najradosnijeg hrišćanskog praznika - Božića.

[ljubisa]

Današnji dan, uoči Božića, zove se Badnji dan, a noć koja sledi Badnje veče, zbog toga što se toga dana i te večeri bdeniše, tj. bdije, i sa nestrpljenjem očekuje najsvečaniji momenat u istoriji roda ljudskog - Rođenje Bogodeteta Isusa Hrista. Zbog toga se i vidljivi simbol Njegov, koji sa naročitim obredom unosimo u domove svoje, zove Badnjak. Badnjak (mlad cerić ili hrastić) simbolički predstavlja Isusa Hrista koji je raskinuo lance ropstva grehu i preporodio čoveka i u njemu razbuktao plamen ljubavi prema dobru, vrlini, prema Bogu, kao što i mlad cerić, tj. hrastić, razbuktava vatru na ognjištu i jarkim plamenom osvetljava sve kutove domova naših. U našem narodu razvio se čitav kult vezan kako za Badnjak, tako i za Badnje veče. Na Badnji dan izjutra, domaćin kuće odlazi u šumu i kad nađe cerić ili hrastić pogodan za Badnjak, najpre izgovori kratku molitvu, a potom ga u tri maha iseče tako da padne na istočnu stranu, jer odatle Gospod dolazi. Do noći Badnjak stoji pred kućom. Tek uveče, badnjačar ga svečano unosi u kuću kada pozdravlja ukućane rečima: "Dobro veče i srećno vam Badnje veče", na šta ovi odgovaraju: "Bog ti dobra dao i sreće imao". Zatim iz sita posipa Badnjak žitom, premazuje ga medom i preliva vinom, a potom uzima kadionicu i okadi najpre ikonu domaće slave, a potom i sve prostorije, da sve zamiriše na tamjan i izmirnu. U svakoj sobi pospe slamu i zvečeći novac (simbolika ovog dela običaja vezuje se za trenutak kada je Hristos po rođenju položen u jasle na slamu i kada su ga mudraci istočni, pošto su došli da mu se poklone, darivali zlatom, smirnom i tamjanom), a u sobu gde stoji ikona baci po tri oraha u sva četiri ćoška (orasi predstavljaju Svetu trojicu koja vlada vasionim svetom od istoka do zapada i od severa do juga). U gradu se zavežljajčić slame sa drenovim prutićem obično stavi ispod stola na kom je pripremljena badnja večera. Dok se sve ovo čini, obično se poje Roždestvo tvoje Hristovo, badnjačar kvoče, a deca pijuču. Kada se po svim prostorijama pospe slama, badnjačar stavlja Badnjak na vatru da pregori. Ovaj deo običaja danas se u promenjenim uslovima života retko gde izvodi kako treba. Obično se otkine grančica Badnjaka koji se stavi da pregori na sveći. Badnjačka večera koja sledi mnogovrsna je i obilna, ali strogo posna. Ne sme se pojesti sve jelo ni popiti sve piće, nego se ponešto ostavlja preko noći na onom mestu na kojem se večeralo.

[ljubisa]

Danas je Božić, 25. decembar prema Julijanskom kalendaru - verska i porodična svečanost posvećena rođenju Sina Božjeg Isusa Hrista, koju svetkuje većina pravoslavnih crkava, uključujući srpsku, rusku i gruzinsku, kao i Vaseljenska, Jerusalimska, Antiohijska i Aleksandrijska patrijaršija. Taj datum je prvi put pomenut kao praznik 336. u jednom kalendaru u Rimu. Božić je uveden da bi suzbio kult Mitre, arijevskog božanstva posvećenog rađanju Sunca, odnosno arijevske jeresi koju je 325. osudio Vaseljenski sabor u Nikeji. Do 16. veka, svi hrišćani su ga slavili istog dana. Uvođenjem Gregorijanskog kalendara 1582, nazvanog po papi Grguru XIII (Gregorius), pravoslavne crkve nastavile su praznike da slave prema Julijanskom kalendaru, ali su neke, poput grčke, rumunske i bugarske, kasnije prihvatile novi kalendar. Proslavljanje Hristovog rođenja delimično se oslanja na prastare narodne običaje i verovanja u rođenje Boga Sunca i Boga vegetacije i zelenila. Unošenje badnjaka u kuću i stavljanje na vatru potiče iz drevne agrarne kulture i treba da obezbedi sreću, napredak i plodnost. Tog dana pravoslavni hrišćani pozdravljaju se rečima "Hristos se rodi" i "Vaistinu se rodi".

[T.S.]

Originally Posted by ljubisa

Danas je Božić, 25. decembar prema Julijanskom kalendaru - verska i porodična svečanost posvećena rođenju Sina Božjeg Isusa Hrista, koju svetkuje većina pravoslavnih crkava, uključujući srpsku, rusku i gruzinsku, kao i Vaseljenska, Jerusalimska, Antiohijska i Aleksandrijska patrijaršija. Taj datum je prvi put pomenut kao praznik 336. u jednom kalendaru u Rimu. Božić je uveden da bi suzbio kult Mitre, arijevskog božanstva posvećenog rađanju Sunca, odnosno arijevske jeresi koju je 325. osudio Vaseljenski sabor u Nikeji. Do 16. veka, svi hrišćani su ga slavili istog dana. Uvođenjem Gregorijanskog kalendara 1582, nazvanog po papi Grguru XIII (Gregorius), pravoslavne crkve nastavile su praznike da slave prema Julijanskom kalendaru, ali su neke, poput grčke, rumunske i bugarske, kasnije prihvatile novi kalendar. Proslavljanje Hristovog rođenja delimično se oslanja na prastare narodne običaje i verovanja u rođenje Boga Sunca i Boga vegetacije i zelenila. Unošenje badnjaka u kuću i stavljanje na vatru potiče iz drevne agrarne kulture i treba da obezbedi sreću, napredak i plodnost. Tog dana pravoslavni hrišćani pozdravljaju se rečima "Hristos se rodi" i "Vaistinu se rodi".

I ja sam za to da i nasa crkva predje na novi kalendar.
Bilo bi jednostavnije

[Pero Maletic 2]

Svim Srbima sretan Vaskrs HRISTOS VOSKRESE!!!

[Pero Maletic 2]

Svim Katolicima sretan Uskrs

[Pegaz123]

Srecan Uskrs svim katolicima!

[Japanac]

Bas ste super momci, bas super! Oni (katolici) se nisu ni javljali zbog toga...da vam nebih cestitali vaskrs! A vidim da nema ni ovih pokemona, ali su tu da se zale kad im niko ne pozeli srecan bajram!

[Pero Maletic 2]

Danas je Sveti velikomucenik Georgije-Djurdjevdan,krsna slava Stranca i Japanca neka im je sretna slava tagodje i svim koi slave.

[smokvica]

japancu i strancu srecna slava,a i ostalom pravoslavnom narodu koji danas slave!
da nam jos dugo godina slavite u zdravlju i veselju..
srecno!!!

[fijo]

Evo i mene da vam se pridruzim:Stranac i Japanac nek vam je sretna slava da u zdravlju,sreci, veselju i slozi proslavite i slavite jos mnogo godina!

[Pero Maletic 2]

Svima koi slave danas Markovdan zelim sretnu slavu.

[no_name]

12. Juli
Srpska pravoslavna crkva i vjernici danas proslavljaju Dan svetih apostola Petra i Pavla, praznik u narodu poznat pod imenom Petrovdan.

Sveti Petar, prvi biskup Rima, bio je apostol, učenik Hristov, za koga se veruje da mu je Hrist dao ključeve nebeskog carstva.

Hrišćansko učenje govori da je car Neron naredio da se Petar razapne na krstu. Smatrajući se nedostojnim da bude raspet kao njegov učitelj, Petar je tražio da ga razapnu sa glavom nadole.

Svetog apostola Pavla takođe je ubio car Neron, ali s obzirom da je bio rimski državljanin, nisu ga razapeli već su mu odrubili glavu i to istog dana kada je ubijen i Petar.

U narodu se veruje da sveti Petar čuva stub na kome je Zemlja, nebeska slama ("mlečni put") i nebeski krst (sazvežđe Labuda).

Nekada je narod ujutro na ovaj dan stoku prskao vodom da bi bila zdrava, a čobani su pleli vence i stavljali ih stoci na rogove.

[Mr47]

Srpska slava ili krsno ime


Po recima sv. apostola Pavla, hriscanska porodica je mala crkva. I kao sto je svaki hriscanski hram posvecen jednom svetitelju, koga slavi kao svoga zastitnika, tako se i srpske porodice stavljaju pod okrilje jednog svetitelja, kome se, kao svome molitveniku pred Gospodom, obracaju i koga, kao zastitnika porodice, postuju i redovno, s kolena na koleno, sa oca na sina, svake godine slave.

Krsno ime - slava, divan je izraz pravoslavne vere. Slava je narocito obelezje srpskog naroda, jer se proslavlja samo medju Srbima.

Za svoje zastitnike i molitvenike pred Bogom, nasi preci uzimali su Presvetu Bogorodicu ili hriscanskog svetitelja na ciji su se dan krstili - tojest, primili hriscanstvo.

Kako su nasi preci postovali i slavili slavu

Proslavljanje krsnog imena kod nasih predaka postalo je jedan od najglavnijih izraza njihove pravoslavne vere. Svoje svetitelje oni su postovali i slavili njihovu uspomenu ma u kakvim se teskim prilikama nalazili.

Domacin se starao preko cele godine kako ce proslaviti krsno ime. A kad bude uoci krsnog imena, on bi pozivao svoje prijatelje.

Treba istaci da toga dana kuce svecara nisu bile samo gostoljubivi domovi, spremni za goscenje prijatelja i rodjaka nego su postajale domovi molitve, pretvarale se u crkve Bozije. Kraj zapaljene vostanice i prisluzenog kandila pred ikonom svoga svetitelja, pored slavskog kolaca i koljiva, okadjeni miomirisom tamjana, utvrdjivali su se nasi stari u svojoj veri. Ugledajuci se na zastitnika svoga doma - svetitelja ciju su uspomenu slavili - nasi stari su polazili njegovim primerom, cineci dobra dela. Njihov dom je toga dana bio otvoren za putnike namernike. Siromasni i nevoljni bili su potpomagani vec prema mogucnostima domacina. Slavilo se kako se moglo ali nije bilo takvih, koji, ma koliko siromasni bili, ne bi svoju slavu obelezili. Srpski vojnici slavili su svoje slave u vlaznim rovovima, usred ljutih borbi. U smrtonosnoj ratnoj huci, pod treskom bombi i iza bodljikavih zica u neprijateljskim logorima, Srbi su se uvek secali svoje slave.

Danas ne slaviti slavu, to je nezahvalnost prema Bogu, prema svetitelju, zastitniku doma; to je nezahvalnost i nemar prema amanetu nasih predaka. Nezahvalnost je kao ostrica maca. Katkad sece i glavu svoga kovaca.

Sta je potrebno da se pripremi za proslavljanje slave - krsnog imena. Za slavu je potrebno osvetiti vodicu u svome domu i pripremiti slavski kolac (od psenicnog brasna), slavsku svecu, zito (koljivo), crveno vino, tamnjan i prisluziti kandilo.

Pre slave, u domu svecara, obavlja se vodoosvecenje. Svestenik dolazi i osvecuje vodu - sveti slavsku vodicu.

Na dan slave, svestenik u crkvi ili domu blagosilja koljivo i slavski kolac, koji unakrst presece i vinom prelije.

U bogosluzenjima Pravoslavne crkve sve ima uzviseni smisao i znacaj pa je tako i kod slavskog obreda.

SLAVSKI KOLAC predstavlja zrtvu blagodarnosti Bogu za spasenje kroz Gospoda naseg Isusa Hrista, krstoobrazno presecanje slavskog kolaca predstavlja Hristovo stradanje za nas. Prelivanje vinom presecenog kolaca znaci da smo Hristovom krvlju ocisceni od grehova svojih.

SLAVSKA SVECA, koja treba da je od cistog pcelinjeg voska, takodje oznacava zrtvu, najcistiju i najneviniju. Kao sto pcele prave med, skupljajuci sladak mirisni sok sa raznih cistih i mirisavih cvetova, tako i molitva svecara i njegove porodice treba da potice iz cistog srca i neukaljane mirisne duse.

Slavskom svecom izrazava se svecanost praznika i radost domacina. Izrazava se jos i to da su svecar i njegova porodica sinovi Svetlosti a ne sinovi mraka. Jer, kao sto svetlost svece razgoni mrak, tako i svetlost Hristove bozanske nauke razgoni tamu neznabozacku.

SLAVSKO ZITO - KOLJIVO se sprema kao zrtva zahvalnosti Bogu za date zemaljske plodove, a u spomen svetitelja koga slavimo kao i za uspomenu na one koji su u veri ziveli i za veru zivote svoje dali.

Slavski obredi i obicaji vrse se za zive - za njihovo zdravlje, napredak i blagostanje. Tom prilikom hriscanin se molitveno seca svojih umrlih predaka i srodnika koji su u svoje vreme istog svetitelja, zastitnika njihovog doma, slavili.

Treba narocito naglasiti da se koljivo ne sprema za pokoj duse svetitelja koji se slavi, kao sto neki pogresno misle. Slavsko koljivo se sprema za sve slave, i za sv. Arhangela Mihaila, sv. Iliju i dr. Svi su svetitelji zivi i nalaze se pred Gospodom kao nasi zastupnici i molitvenici.

Secer, koji se mesa sa psenicom, oznacava blazen zivot pravednih hriscana posle smrti.

Ulje koje se u kandilu prisluzuje takodje predstavlja zrtvu Bogu.

Tamnjan, odnosno kadjenje, oznacava nasu molitvu, koja treba da potice iz cistog srca, kako bi Gospodu bila prijatna i draga, kao sto je nama blag i prijatan miris tamnjana kojim se kadimo.

Kakvih ima slava?

PORODICNA SLAVA je proslava onog hriscanskog svetitelja, na ciji su dan nasi preci primili hriscanstvo i koga su izabrali za svoga zastitnika i zastupnika pred Bogom. Slava se prenosi sa oca na sina i gotovo se nikad ne menja. Cak ako jedna porodica izumre, oni hriscani koji naslede njihovu imovinu, u vecini slucajeva smatraju za svoju duznost da, pored svoje slave, prime i njihovu. Otuda ima porodica koje slave vise slava. Zena, ako ostane udovica, zadrzava slavu svoga muza.

CRKVENE SLAVE su proslavljanje svetitelja kome je hram posvecen.

SEOSKE ILI GRADSKE SLAVE su proslavljanje onog svetitelja koga su, za svoga zastitnika, izabrala pojdina sela i gradovi ili kome su se, u nevolji, zavetovali zitelji toga mesta pa ga proslavljaju u znak blagodarnosti za srecno otklanjanje bede i nevolje. Toga dana, ide se kroz polja ili glavnim gradskim ulicama, sa litijom i prinose se Bogu i svetitelju molitve za dobro i srecu toga mesta i svih njegovih zitelja.

Zastitnik srpske skole je srpski prosvetitelj i prvi arhiepiskop, sveti Sava. Sveti Sava se proslavlja u srpskim skolama kao skolska slava.

I pojedina srpska drustva, poslovna udruzenja - esnafi, treba da imaju svoju slavu, svoga svetitelja zastitnika. Poznato je da je u doba Nemanjica, sveti apostol i prvomucenik Stefan bio zastitnik srpske drzave. Zato svi srpski vladari, pocev od Stefana Nemanje, nose i ime Stefan uz svoje: Stefan Uros, Stefan Milutin, Stefan Dusan.

Vodoosvecenje

Na nekoliko dana pre slave, svecar treba da se javi svome zastitniku i da ga pozove da u njegovom domu osveti vodicu.

Za osvecenje vodice treba da spremi: svecu, ciniju sa vodom, bosiljak, malo tamnjana, kadionicu i listu imena svih clanova porodice, da bi ih svestenik, u molitvi za njihovo zdravlje, spomenuo. Ovaj sto treba namestiti pred slavskom ikonom, ili u njenoj blizini, ali uvek tako da svestenik, za vreme molitve, bude okrenut prema ikoni.

Slavska ikona treba da je na najlepsem mestu u sobi, na istocnoj strani.

Pred ikonom treba da gori kandilo.

Posto je krstom osvetio vodu, svestenik njime blagosilja ljude i dom. Svi prisutni, pobozno se prekrstivsi, celivaju sveti krst a svestenik svakoga pokropi osvecenom vodicom.

UOCI SLAVE domacica treba da osvecenom vodicom zamesi slavski kolac i skuva psenicu za koljivo.

Domacin treba da nabavi slavsku svecu, tamnjan, crveno vino i ulje. Preporucuje se da sama domacica, ili ko od domacih, umesi slavski kolac, kao zahvalnost Bogu i svetitelju za zivot i zdravlje, ali ako kolac sprema neko van kuce, kolac treba da bude pokropljen osvecenom vodicom kad se unosi u kucu.

Uvece domacin, sa svim clanovima porodice, staje pred slavsku ikonu, prisluzuje svetitelju kandilo i svi se mole Bogu i svetitelju za srecu, zdravlje i svako dobro. Domacin treba da okadi ikonu, sve prisutne i sve odaje u kuci. On, ili ko mladji, neka ocita Molitvu Gospodnju - Ocenas, Bogorodice Djevo... Ako znaju, neka otpevaju tropar svetitelju i ocitaju molitvu njemu posvecenu. Molitva mora da bude iskrena i iz cista srca, jer ce samo tako biti uslisena.

NA DAN SLAVE domacin zapali kandilo pred ikonom svetitelja pa jos sa kojim clanom porodice odlazi u crkvu.

Ako se secenje slavskog kolaca obavlja u crkvi, a ne u domu, treba odneti slavski kolac, koljivo i crveno vino a u crkvi nabaviti svecu. Ako je moguce, domacin treba da nosi kolac i sve ostalo i da sa sobom povede decu i da ona ucestvuju u ovom molitvenom cinu da bi se u njihove duse dublje urezale uspomene na ove dane i nase lepe obicaje.

Svestenik blagosilja slavski kolac, koljivo i vino, moleci Boga da primi prinesenu zrtvu u spomen svetitelja koji se slavi. Onda uzima kolac, sece ga sa donje strane unakrst i zatim ga sa svecarom okrece pevajuci ove tri pesme:

Sveti mucenici, posto ste hrabro stradali i uvencali se,
molite se Gospodu da se smiluje na duse nase.

Slava Tebi, Hriste Boze, pohvalo Apostola, radovanje Mucenika,
cija je propoved Trojica Jednosusna.

Isaije, likuj, Djeva zace i rodi sina, Emanuila, Bogocoveka;
Istok mu je ime; velicajuci Njega, mi proslavljamo Djevu.

Zatim prelome kolac na pola, i drzeci svako svoju polovinu, sastavljaju ga. Ljubeci kolac, svestenik govori: Hristos posredje nas - Hristos medju nama. Svecar ljubi slavski kolac i odgovara: I jest i budet - I jeste i bice. Ovo se cini tri puta.

Kada domacin donese kolac kuci, tada zapali svecu, okadi svecu, ikonu i sve goste i onda se svi zajedno pomole Bogu i svome svetitelju kao sto su i uoci slave radili. Posle molitve cestitaju slavu jedni drugima i ljube se.

Ako se kolac sece u kuci, postupak je sledeci:

Sto sa slavskom svecom treba namestiti pred slavskom ikonom. Na stolu, malo napred, stoji slavska sveca, s leve strane postavi se slavski kolac, sa desne koljivo; u sredini casa sa crvenim vinom; uz kolac, noz, tamnjan, kadionica i loista sa imenima clanova porodice.

Obred osvecenja je isti kao u crkvi.

Ako postoje mogucnosti, moze se pripremiti i slavski rucak, da se ugoste rodjaci, prijatelji i susedi. Za vreme rucka, obicno se nazdravlja. Uvek se mora paziti na umerenost, jer to nije nikakva gozba nego srpska slava. Znajte: slava se ne sastoji u jelu i picu nego u dobrom hriscanskom zivotu, u misli na Boga, u secanju i ugledanju na zivot svetitelja i vrsenju dobrih dela.

Slavu treba slaviti uvek, ma u kakvim se prilikama covek nalazio: u sreci i nesreci, u radosti i u zalosti. Treba razlikovati bitno od nebitnog - odvojiti proslavljanje svetitelja od gozbe, slavu od veselja.

Mrsna ili posna slava

Ako je dan slavljenja mrsan, jela na dan slave su mrsna; ako je dan slavljenja postan, jela na dan slave su posna. Posto je slava verski praznik, obavezno je drzanje verskih propisa. Svako samovoljno krsenje verskih (crkvenih) propisa je greh.

priredio: protojerej Sava Popovic,
paroh crkve Sv. Marka u Beogradu

[Specijal-98]

Poštovana No_name i ostali učesnici ove neiscrpne i ugodne teme, vidim da u svojim postovima upotrebljavate izraz KOLJIVO ili PANAIJA a nigdje ne spomenuste , ako se ne varam izraz PREKADNJA . Ja kolko sam upućen u poznavanje naših vjerskih običaja, bar što se tiče našeg Loparskog kraja (A vjerujte mi da sam mnogo manje upućeniji od vas ) mislim da je pravilnije reći prekadnja kad su Slave i druge svečane prilike u pitanju. A izraz koljivo ili panaija kad je sahrana u pitanju i daće koje posle nje slijede. Možda griješim al ne znam. Molio bih vas da me informišete u vezi toga izraza ako je moguće, na čemu vam se zahvaljujem.
P.S. Nije sramota ne znati. Sramota je znati da ne znaš, a praviti se da znaš.