ВЕРСКИ ОБИЧАЈИ

[no_name]

Originally posted by oliver@11.12.2005. u 02:54
dobra ideja za novu sekciju na buducem lopare online. a, no_name?

nije lose olivere, treba raditi na tome
a kad ce da bude gotov buduci online lopare

[Oliver]

nije lose olivere, treba raditi na tome

ol rajt

a kad ce da bude gotov buduci online lopare

[no_name]

18. Decembar 2005

- Danas su Detinjci. Treće nedelje pred Božić, očevi i majke rano izjutra vezuju svoju decu, a deca im se "dreše". Pošto je to uvek nedelja po Svetom Nikoli, to obično "Sveti Nikola toga jutra donosi deci poklone." Ovo uzajamno "drešenje" (jer su dve nedelje uoči Božića Materice, a nedelja uoči Božića - Oci) zapravo je uzajamno činjenje poklona ljubavi koje stvara prazničnu atmosferu u hrišćanskim porodičnim krugovima. Takvu porodičnu atmosferu stvorili su istočni mudraci svetoj porodici Bogodeteta, poklonivši mu se u Vitlejemskoj pećini uz darove smirne, tamjana i zlata. Simbolika ovog uzajamnog "vezivanja" i "drešenja" dece i roditelja posve je jasna: pripremamo se za doček najradosnijeg hrišćanskog praznika - Božića. Detinjci su, kao i Očevi i Materice, isključivo srpski narodni praznik koji je naš narod osmislio. Materice su praznik svetih srpskih majki, kao što su Detinjci dan svete srpske dece, a Oci - dan srpskih svetih otaca.

[no_name]

Nikoljdan, hrišćanski praznik posvećen Svetom Nikoli Čudotvorcu koji je umro 19. decembra 343. Rođen je u nikejskom gradu Patari i bio je jedinac bogatih roditelja čije je imanje razdelio sirotinji. Duhovni život je započeo u manastiru Novi Sion kod strica, Svetog Nikolaja, episkopa patarskog. Posle smrti roditelja, vođen čudesnim nebeskim glasom, krenuo je u narod da širi veru hrišćansku, pravdu i milosrđe. Ubrzo je postao arhiepiskop miriklijski. Boreći se za hrišćansku istinu, na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. udario je jeretika Arija, zbog čega je udaljen sa Sabora i odstranjen iz arhijerejske službe, ali su - posle čudesnog javljanja Gospoda Isusa Hrista i Presvete Bogorodice nekolicini arhijereja - te odluke poništene. U vreme progona hrišćana pod carevima Valerijem Diokletijanom (Valerius Diocetlianus) i Valerijem Maksimijanom (Valerius Maximianus), dospeo je u tamnicu, ali je i tamo nastavio propovedi. Još za života, smatran je svetiteljem. Zaštitnik je putnika i najčešće je prikazan kao jahač na belom konju. Slave ga mornari i ribari, a kod pravoslavnih Srba je jedna od najčešćih krsnih slava.

[no_name]

24. Decembar 2005

Danas su Materice. Druge nedelje pred Božić, očevi i deca rano izjutra vezuju majke, a one im se "dreše". Ovo uzajamno "drešenje" (jer su tri nedelje uoči Božića Detinci, a nedelja uoči Božića su Oci) zapravo je uzajamno činjenje poklona ljubavi koje stvara prazničnu atmosferu u hrišćanskim porodičnim krugovima. Materice su između Detinaca i Oca, jer "da nije majke, ni sveta ne bi bilo".

[no_name]

Danas su Oci. U nedelju pred Božić, majke i deca rano izjutra vezuju očeve, a oni im se "dreše". Simbolika uzajamnog "vezivanja" i "drešenja" dece i roditelja je jasna: pripremamo se za doček najradosnijeg hrišćanskog praznika - Božića. Detinjci su, kao i Očevi i Materice, isključivo srpski narodni praznik koji je naš narod osmislio. Materice su praznik svetih srpskih majki, kao što su Detinjci dan svete srpske dece, a Oci - dan srpskih svetih otaca.

[no_name]

2. januar 2006

Danas je praznik Sveti Ignjatije Bogonosac. Ovaj svetitelj nazvan je Bogonoscem jer je stalno u srcu i na usnama nosio ime Boga živoga, a i zato što ga je, kao malog, Isus Hristos držao na rukama. Po predanju, Gospod je, učeći svoje učenike smernosti, uzeo jedno dete, stavio među svoje učenike i rekao: "Ko se ponizi kao dijete ovo, onaj je najveći u Carstvu nebeskome" (Mat. 18,4). To dete bio je Ignjatije. Kada je odrastao, bio je učenik svetog Jovana Bogoslova, a kasnije episkop u Antiohiji, gde je prvi uveo antifonski način pojanja u crkvi. To je pojanje za dve pevnice, tako da kad na jednoj strani pojanje prestane na drugoj počinje, a ovaj se način svetom Ignjatiju čudotvorno otkrio. U to vreme je car Trajan, prolazeći kroz Antiohiju u ratnom pohodu protiv Persije, čuo za svetog Ignjatija i pokušao da ga, savetima i pretnjama, čak i ponudom senatorske titule, okrene od vere. Kad nije uspeo, naredio je da ga okovanog pošalju u Rim i bace u arenu pred zveri. Težak put od Antiohije do Rima svetitelj je proveo u molitvi i želji da strada za svoga Gospoda. Lavovi su ga rastrgli u rimskoj areni 106. godine. Od svetitelja i mučenika ostalo je samo nekoliko kostiju i njegovo srce ispunjeno ljubavlju za Gospoda Isusa Hrista.

[no_name]

Tucindan

Dva dana pred Božić je Tucindan. U našem narodu toga dana se kolje "pečenica" (ili "božićnjar") kojom će se sva čeljad na Božić omrsiti, posle dugog šestonedeljnog posta. Ovaj običaj vodi poreklo od rođenja Isusa Hrista, kada su vitlejemski pastiri otišli u pećinu vitelejemsku i poklonili se tek rođenom Isusu. Sveto predanje, koje se čuva u Svetoj crkvi, svedoči da su tada pastiri na dar Hristu odneli jagnje. Danas se na Tucindan priprema "pečenica" ili "božićnjar", peče se na Badnje veče, a jede na Božić kao prva mrsna hrana. Budući da se "božićnjar" u davna vremena nije klao, no tucao krupicom soli ili ušicama sekire, taj dan se i danas zove Tucindan. "Božićnjar" je kod nas prase, a ne jagnje.

[komarac]

Originally posted by no_name@05.01.2006. u 21:49
"Božićnjar" je kod nas prase, a ne jagnje.

A zasto to kad je Isus bio Jevrej?
Gledao sam da ovdje u pojedinim mjestima katolici kolju jagnje pa me interesuje
da li to i Srbi u nekim mjestima rade.

[no_name]

Originally posted by mrav@05.01.2006. u 22:57
A zasto to kad je Isus bio Jevrej?
Gledao sam da ovdje u pojedinim mjestima katolici kolju jagnje pa me interesuje
da li to i Srbi u nekim mjestima rade.

Npr. u Sarajevu i okolini, Srbi za Bozic peku jagnje.

[no_name]

6. januar

Današnji dan, uoči Božića, zove se Badnji dan, a noć koja sledi Badnje veče, zbog toga što se toga dana i te večeri bdeniše, tj. bdije, i sa nestrpljenjem očekuje najsvečaniji momenat u istoriji roda ljudskog - Rođenje Bogodeteta Isusa Hrista. Zbog toga se i vidljivi simbol Njegov, koji sa naročitim obredom unosimo u domove svoje, zove Badnjak. Badnjak (mlad cerić ili hrastić) simbolički predstavlja Isusa Hrista koji je raskinuo lance ropstva grehu i preporodio čoveka i u njemu razbuktao plamen ljubavi prema dobru, vrlini, prema Bogu, kao što i mlad cerić, tj. hrastić, razbuktava vatru na ognjištu i jarkim plamenom osvetljava sve kutove domova naših. U našem narodu razvio se čitav kult vezan kako za Badnjak, tako i za Badnje veče. Na Badnji dan izjutra, domaćin kuće odlazi u šumu i kad nađe cerić ili hrastić pogodan za Badnjak, najpre izgovori kratku molitvu, a potom ga u tri maha iseče tako da padne na istočnu stranu, jer odatle Gospod dolazi. Do noći Badnjak stoji pred kućom. Tek uveče, badnjačar ga svečano unosi u kuću kada pozdravlja ukućane rečima: "Dobro veče i srećno vam Badnje veče", na šta ovi odgovaraju: "Bog ti dobra dao i sreće imao". Zatim iz sita posipa Badnjak žitom, premazuje ga medom i preliva vinom, a potom uzima kadionicu i okadi najpre ikonu domaće slave, a potom i sve prostorije, da sve zamiriše na tamjan i izmirnu. U svakoj sobi pospe slamu i zvečeći novac (simbolika ovog dela običaja vezuje se za trenutak kada je Hristos po rođenju položen u jasle na slamu i kada su ga mudraci istočni, pošto su došli da mu se poklone, darivali zlatom, smirnom i tamjanom), a u sobu gde stoji ikona baci po tri oraha u sva četiri ćoška (orasi predstavljaju Svetu trojicu koja vlada vasionim svetom od istoka do zapada i od severa do juga). U gradu se zavežljajčić slame sa drenovim prutićem obično stavi ispod stola na kom je pripremljena badnja večera. Dok se sve ovo čini, obično se poje Roždestvo tvoje Hristovo, badnjačar kvoče, a deca pijuču. Kada se po svim prostorijama pospe slama, badnjačar stavlja Badnjak na vatru da pregori. Ovaj deo običaja danas se u promenjenim uslovima života retko gde izvodi kako treba. Obično se otkine grančica Badnjaka koji se stavi da pregori na sveći. Badnjačka večera koja sledi mnogovrsna je i obilna, ali strogo posna. Ne sme se pojesti sve jelo ni popiti sve piće, nego se ponešto ostavlja preko noći na onom mestu na kojem se večeralo.

[komarac]

Originally posted by no_name@06.01.2006. u 07:25
Npr. u Sarajevu i okolini, Srbi za Bozic peku jagnje.

Hvala za info no_name.

[no_name]

Početak spasenja

Svi pravoslavni Srbi 7. januara proslavljaju najradosniji hrišćanski praznik - Roždestvo Gospoda Isusa Hrista - Božić. Stari proroci koji su živeli mnogo godina pre Hrista najavili su Hristov dolazak kad se za to ispuni vreme, ne navodeći kad će se to dogoditi, ali upozorivši da će ga roditi devojka bez muža u gradu Vitlejemu, od carskog kolena Davidova i u vreme kad u Jerusalimu bude carevao tuđin a ne vladar od roda Judeja.

Presveta Deva Marija - kojoj je arhangel Gavrilo javio blagu vest da će zatrudneti i roditi sina - živela je u Nazaretu sa svojim srodnikom Josifom kao devica. Kad je od Blagovesti (7. aprila) prošlo gotovo devet meseci, od rimskog imperatora koji je vladao Izrailjom stigla je naredba da svi punoletni građani pođu u mesto rođenja zbog popisa stanovništva koje živi pod rimskom vlašću.

Kako su Marija i Josif bili iz obližnjeg Vitlejema krenuli su prema ovom gradu. Ali, zbog velike gužve u Vitlejemu, ni u jednoj kući nije bilo mesta, pa su prenoćište potražili u jednoj pećini nadomak grada u koju su se pastiri sklanjali od nepogoda. I upravo u toj hladnoj pećini, Marija je rodila Sina. Kao što ga je začela bez greha, rodila je bez bola, sama povila u lanene pelene i stavila na slamu u jasle. Bogomajka se prva poklonila Caru nad carevima, pa stari Josif, a zatim i pastiri kojima su anđeli javili radosnu vest da se u pećini dogodilo čudo. Nekoliko trenutaka kasnije, u pećinu su stigli i mudraci sa Istoka koji su sledili put do tada nepoznate zvezde, koja se kretala od juga ka severu. I oni su se poklonili Bogomladencu, darivajući ga zlatom, tamjanom i smirnom.

Vladika žički i ohridski Nikolaj u "Ohridskom prologu" objasnio je zašto su se Hristu prvi poklonili baš pastiri i mudraci." Gospodu Isusu Hristu, rođenom u Vitlejemu, najpre su se poklonili pastiri i mudraci, najprostiji i najmudriji ovoga sveta. I dan-danas najiskrenije se klanjaju Gospodu Isusu, Bogu i Spasu, najprostiji i najmudriji ovoga sveta. Pokvarena prostota i poluučena mudrost vazda su bili neprijatelji Hristovog Božanstva i njegovog Jevanđelja".

Najradosnijem prazniku, koji je simbol mira i ljubavi, prethodi Badnji dan (koji je i poslednji dan šestonedeljnog posta) kad se seče mlado cerovo ili hrastovo drvo - badnjak-i unosi u kuću na Badnje veče. Badnjak simbolično predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu i naložili ga kako bi ugrejali Bogomajku i Hrista. Istovremeno, badnjak predstavlja i Hristosa koji je svojim dolaskom na zemlju, odnosno svojim telesnim rođenjem preporodio čoveka i u njemu razbuktao plamen ljubavi prema dobru, omogućivši mu spasenje od greha, zla i večne smrti, isto kao što i mlado drvo svojom silinom razbuktava vatru na ognjištu, a jarkim plamenom osvetljava sve, pa i najmračnije uglove naših domova.

Naš najradosniji praznik slavi se tri dana. Ne posti se sve do Krstovdana, uoči Bogojavljenja. U te dane, zbog radosnog praznika, ne vrše se ni parastosi za umrle. Od Božića do Bogojavljenja ljudi se pozrdavljaju sveradosnim pozrdavom: Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!


Slavi se tek od četvrtog veka

Rođenje Hristovo se, po prastarom računanju vremena, desilo 5511. godine od stvaranja sveta. U tom trenutku sa neba su, kako beleži jevanđelje, zapevali anđeli: "Slava Bogu na visini, a na zemlji mir, među ljudima dobra volja"! Time počinje Hristov život na zemlji, koji se završava 33 godine kasnije, raspećem na Golgoti i vaskrsenjem. Praznik u prvo vreme nije bio proslavljan, pominje se tek od sredine četvrtog veka, a u Carigradu je zvanično ustanovljen 395. godine, u Rimu nešto ranije. Do tada se smatralo da se ne treba slaviti dan rođenja, već dan javljanja - Bogojavljenje, kada i počinje u Hristovoj tridesetoj godini njegova misija, kao Bogočoveka, na zemlji, širenjem nauke spasenja, činjenjem čuda i isceljivanjima.

[no_name]

9. januar

Danas je praznik Sveti prvomučenik i arhiđakon Stefan. Bio je Jevrejin i srodnik apostola Pavla. Prvi je od sedam đakona koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja sirotinji u Jerusalimu. Zato je i prozvan arhiđakonom. Svojom verom činio je mnoga čudesa među ljudima, a svojim protivnicima Jevrejima suprotstavljao se mudrošću i silom Svetog duha. Optužen je da je hulio na Boga i na Mojsija, a uz pomoć lažnih svedoka bio je i osuđen. Svetitelj se, ozaren svojom verom, obratio narodu i govorio o mnogim dobročinstvima koja je Bog učinio narodu Izrailja i nazvao ih izdajnicima i krvnicima Hristovim. Ubrzo posle toga, izveli su ga iz grada i kamenovali. Među mučiteljima se nalazio i njegov srodnik Savle, kasnije apostol Pavle. Stefanovu mučeničku pogibelj gledala je sa nekog udaljenog mesta i Presveta Bogorodica sa svetim Jovanom Bogoslovom i usrdno se molila Bogu za ovog stradalnika istine i vere. Telo svetog Stefana krišom je uzeo i sahranio na svom imanju potajni hrišćanin i knez jevrejski Gamalil.

[Rider]

Pribojac, pitao si koliko sam bio sposoban prilikom pravljenja Krsne svijece... Procijeni sam!

[Pribojac]

Bog bnek ti je na pomoci i da jos dugo godina cinis ovakve prigode.

Meisterarbeit.

Prima.

[Rider]

Danke schoen!!!
Ich wuensche dir und deine familie viel glueck und gesundheit!!!

[Pero Maletic]

[color=red]ZADUSNICE
Sutra su zadusnice.
Zadusnice su dan za duse preminulih.Uvijek padaju u subotu,jer je to inace,u toku citave godine,dan kada se sjecamo preminulih.Na groblje i u crkvu se nosi kuvano zito-koljivo.Zito nas simbolicno podsjeca na Hristove rijeci da zrno tek kad umre rod donosi,ito ne u zemnom mraku,nego u svetlosti sunca.Zito je simbol smrtnog tela i besmrtne duse u svetlosti Carstva nebeskog.
Crno vino,koim svestenik preliva zito,oznacava Bozije milosrde koi se zalecuju rane grijeha.
Svijeca je simbol svjetlosti Hristove.On je rekao:"Ja sam svjetlost svijetu."
Ta svjetlost treba da nas podsjeti na svjetlost kojom Hristos obasjava duse preminulih.Svijeca je malena zrtva Bogu koi se za nas zrtvovao.
Dace i podusja se ne daju da se "nahrani" pokojnik,odnosno,da dusa njegova "jede",nego da se sirotinja nahrani i u molitvama pomene pokojnika.
Nas Patrijarh stalno govori,savjetuje i upozorava da dace nikako nesmeju da budu gozbe sa mnogo skupocjeni jela i pica.Umjesto na nehriscanske gozbe,novac treba da se upotrebi u plemenite svrhe i to prema mogucnostima.Koliko ko moze,treba da pomogne nekoj siromasnoj porodici,izbjeglicama,bolesnima ili sirocadi

[Pero Maletic]

Upalimo svijece za nase umrle,za njihov vjeciti mir.

[vicko]

PRAVOSLAVNI VERNICI OBELEŽAVAJU CVETI

Pravoslavni vernici obeležavaju praznik Cveti. Cveti se slave u nedelju pred Uskrs, šeste nedelje velikog posta i tako se obeležava ulazak Hristov u Jerusalim.

Smatra se da je Hristos krenuo iz sela Vitanije i da je došavši pred Jerusalim zastao. Narod je �uo da dolazi Spasitelj koji je vaskrsao Lazara i mnogi su izašli da ga do�ekaju sa palminim gran�icama. U hrišćanskim knjigama opisano je da je na Cveti Hristos na magarcu ujahao u Jerusalim. Veruje se da je imao isceliteljsku moć i da je mnogim ljudima izle�io bolesti i rane.