[đuric]

Tako je Nurif Rizvanovic postao neka vrsta specijalnog kurira u nadigravanju SDB-a i BND-a. Po dolasku u Jugoslaviju, prvo i najvaznije je bilo da napise detaljan izvestaj sta Nemci zele. Onda bi se skupio vrh mozgova SDB-a, razmotrio zahtev i Rizvanovicu omogucio sve uslove da i taj zadatak uspesno izvrsi, na veselje BND-a. Ali kada su ga naredne godine Italijani uhapsili, shvativsi da ga je SDB SFRJ ostavila na cedilu, poceo je da radi i za tajnu sluzbu SISMI. Vrativsi se u Ljubljanu, Rizvanovic je predao izvestaj SDB-u, pun gorcine i optuzbi. Zakazan je hitan sastanak u hotelu "Slon", gde je SDB imao svoju bazu u apartmanu 310.

Glavesine SDB-a su nekako uspele da ubede agenta Rizvanovica da pati od preteranih halucinacija, razbile mu sve sumnje da je bio lovina postavljena za odstrel i pohvalile ga sto je uspostavio kontakt i sa SISMI-jem. sto se tice diplomatskog pasosa, receno mu je da to nije moguce jer bi to znacilo direktnu kompromitaciju drzave. Rizvanovicu nije preostalo nista drugo nego da spakuje torbu, pa na put. U Italiji je bio Muhamed, za Nemce Majer, za SDB "agent 270" ili "Majonez". Imao je i dva pasosa. Jedan za putovanja u drzave na severu, drugi za carinsku policiju na jugu. Otisao je u Nemacku. Svestan da vec dosta rizikuje, Rizvanovic je odbio "molbu" SDB-a da u Nemackoj poradi i na, za Jugoslaviju, onda bolnom pitanju politicke emigracije. To mu je bio minus u ocima poslodavaca, pre svega u Generalstabu JNA.

- Tacnije, opis mog posla bi glasio: agentura politickih, ekonomskih i vojnih podataka. Polako ali sigurno, napredovao sam u hijerarhiji BND-a, da bih uskoro dobio ovlascenja da pokrivam ceo Balkan, sve balkanske zemlje. To znaci da sam morao da sakupljam podatke i kakvo je stanje u Rumuniji, da li je nestalo elektrike, da li hara glad... Pomagali su mi nasi, skupljanjem informacija, radio sam i samostalno, dovoljno je bilo samo citati stampu. Na sastanku obavestajaca u Nemackoj, 1985. godine, receno je da ce Veljko Kadijevic biti sef odbrane Jugoslavije. Iako sam bio oficir, pojma nisam imao ko je taj Veljko Kadijevic, jer je bilo oko dve-tri hiljade generala u Armiji. Onda su mi otvorili datoteku: Kadijevic je 1973. godine bio u poseti NATO paktu, u pratnji delegacije u Vasingtonu, bio je u jednom komandnom centru, itd. Memorirao sam sve to. Onda moj sef otvori karte Veljko Kadijevic je iz Imotskog, nabroji jednog, pa drugog skolskog druga, da njegov brat ima mesaru, da je bio u americkoj vojnoj akademiji; imao sam pune ruke posla dok nisam napisao iscrpan izvestaj svojoj maticnoj sluzbi, u domovini. Medjutim, desavalo se da u poslu naletim i na ljude koji su zauzimali kljucna mesta i vodili ovu drzavu. Od Vrhoveca, preko Dolanca do Kadijevica. Pred neslavan kraj moje karijere sve cesce sam u Ljubljani izvestaje predavao nekom bucmastom coveku, koji se predstavljao nekad kao Boris, nekad kao Borut. Tako sam mu jednog dana urucio i izvestaj o Stanetu Dolancu, posto sam slucajno naleteo na neke podatke u BND-u. Izmedju ostalog, tu je bio i onaj kompromitujuci podatak o delikatnom poznanstvu sa Palestincem koga ceo svet trazi, Abu Nidalom. Bila je tu informacija kada je tacno imao susret s njim, radi dogovora o otvaranju palestinskog predstavnistva u Beogradu. Pored toga, imao sam dokaze da Dolanc raspolaze fabrikama u Belgiji, Italiji, Svajcarskoj i Austriji. Svi ti ljudi su strahovito poharali Jugoslaviju. Tada nisam ni slutio da sam taj skakljivi materijal predao direktno u ruke Dolancu junioru, Dolancevom sinu, koji je takodje bio zverka u slovenackom SDB-u?! Potrefilo se da sam izvestaj o njegovom ocu dao u 'prave' ruke. Verujem da je to bio i glavni razlog za moje uklanjanje. I onda je iznenada usledilo - hapsenje 23. maja 1987. godine na granicnom prelazu u Gornjoj Radgoni. Preko moje koze su odlucili da dokazu kako i Nemci spijuniraju i vrsljaju po Jugoslaviji. Zrtvovanjem mene, Jugoslavija je Nemackoj rekla: "Stop! Vi radite na nasoj teritoriji. Angazovali ste Rizvanovica, a on je animirao 36 oficira i 59 civila da rade za vasu sluzbu. Vi nama cinite haos u zemlji, rusite nasu stabilnost." Moje hapsenje je imalo funkciju da ih sve uzdrma, pa da na njihovo mesto dodju drugi jahaci. Izmedju ostalog, savezni vrh je hteo da kompromituje slovenacku drzavnu bezbednost, da pokaze kako je ona samo odeljenje BND-a, da je kao takva primala telegrame, sifrirala ih, pisala pisma, radila na razbijanju zemlje. Tako sam ja postao zrtva njihovog nadmudrivanja.