[đuric]

?Sve sam ja to rekao u lice sefovima i operativcima Sluzbe drzavne bezbednosti u Travniku i Zenici. Mnogo puta su mi savetovali da cutim, jer ce vrag odneti i mene i njih. Zato sam im i rekao da oni ne stite ni Ustav SFRJ, ni zakon i da zapravo nista ne rade. Odbio sam dalju saradnju, ali mi oni taj otkaz nisu prihvatili. Posebno kada su saznali da sam se zalio SSUP-u i da sam bio u Beogradu i razgovarao sa nekim ljudima iz SDB Jugoslavije. Tek kada su osetili da im SDB SFRJ nece nista, prestali su da mi prete, ali su nastavili sa ubedjivanjima da ostanem njihov saradnik. Jer, Ban je njima bio dragocen. Narocito u toj borbi gde treba da ide Srbin na Srbina.?

Sta se, zapravo, dogadjalo u SDB BiH?

Osamdesetih godina, jacanjem Srbije kroz njenu borbu za drzavnost, koja je bila ugrozena na Kosmetu i u Vojvodini, doslo je do narastanja srpske nacionalne svesti i kod Srba van Srbije, a posebno u Bosni i Hercegovini, odakle je zbog raznih vrsta pritisaka, od rata iseljeno oko 350.000 Srba. Bojeci se homogenizacije Srba u BiH njeni politicki vladari, Hrvat Branko Mikulic i muslimani braca Pozderci, Hamdija i Hakija, nalozili su partiji, ali i policiji pojacavanje pritiska na bosanske Srbe i sprecavanja svih njihovih veza sa maticom Srbijom i Beogradom. To je bila politicka borba protiv bauka Velike Srbije, odnosno protiv samog jacanja i povratka drzavnosti Srbiji unutar SFRJ. Sinhronizovano 1985. godine, na primer, u Zvorniku je SDB BiH iscenirala slucaj ?cetnicke trojke?, u kojoj su bili Bogdan Antic, Obren Jovic i Jovan Nikolic, a u Banjaluci je za srpski nacionalizam i pripadnosti gradjanskoj desnici okrivljen Jovan B. Dusanic. Epilog te vrste progona je poznat, svi oni su se sa porodicama iselili u Srbiju. Tako surovu upotrebu tajne policije u Bosni i Hercegovini, proterani knjizevnik Vojislav Lubarda, tumaci samo cinjenicom da su, gotovo, svi sarajevski politicki celnici, na ovaj ili onaj nacin, tokom svoje karijere prosli kroz razne skole i organe drzavne bezbednosti. Od stare garde bila su to braca Nijaz i Raif Dizdarevic, od srednje generacije sam Dzemal Bijedic, a od mladjih Hasan Grapcanovic i Mate Andric. Po njihovim nalozima Sluzba drzavne bezbednosti je vrbovala i Srbe, ali i muslimane, lokalne funkcionere da prate i cinkare srpske intelektualce i aktiviste. Posle talasa progona srpskih intelektualaca u Bosni i Hercegovini, sto je kulminiralo osamdesetih godina policijsko-politickom hajkom na dr Vojislava Seselja i Vuka Draskovica, bosanski celnici Branko Mikulic i Hamdija Pozderac su samoinicijativno zakljucili da ce Srbi krenuti u kontraakciju. Prema laznim podacima Sluzbe drzavne bezbednosti Bosne i Hercegovine srpski nacionalisti su pripremali prepade na hrvatske i muslimanske nacionaliste. Posao na sprecavanju bosanskih Srba poveren je, takodje, Srbinu, policajcu Dusku Zgonjaninu, i njegovim denuncijantima Ratku Kovacu, Manojlu Cerovini, Miloradu Vlajcicu, Nenadu Guzini, Marku Zirojevicu i Slobodanu Samardzicu. Srbi koji su odbili da ucestvuju u progonu neduznih Srba nestali su jednostavno iz bosanske policije ? Dragan Vujisic, Miodrag Simovic, Srecko Zulj, Drago Vukovic, Vito Zepinic. Radi politicke simetrije sa prognanim muslimanskim fundamentalistima, koje je vodio Alija Izetbegovic, sarajevski celnici i tajna policija, koju je vodio Rasid Music su izmislili cetnike na Ilidzi. Operacija njihovog hvatanja i likvidiranja je u SDB BiH nosila sifrovani naziv ?Golub 86?. Pokrenuta je naredjenjem Duska Zgonjanina, ministra bosanske policije licno, koji je rekao: ?Necu da znam da na Ilidzi nema neprijatelja! Ima da ih ima!!!?