Jos ti slikas, jos ja stojim
K'o kip drevni, prava, bela,
Jos ti pogled, s kistom tvojim,
Vrednom pcelom, duz mog tela,
K'o ljubavna plima kruzi:
Jos sen svoju podne duzi.
Jos dan slusam oko sebe,
Od vrucine drvo pucka,
Negde mis u zidu grebe,
Kocija se neka trucka
Ulicom pustom sparnom: muk
Steze: slusam kista treperav zvuk.
Tako krotko, dok se sati mnoze,
Ocima ti tamnim dajem
Vise no sto ljubav moze
Dati tajnim zagrljajem:
Ti me vidis s dubljim znanjem,
Ogrnutu vazdusnim tkanjem.
Tako pogled ce i dragog zateci
Onde gde zrak suncev sara
Po mom telu: i ipak naci
Iris i ruzu moga cara,
Udubine pune plama,
I zlato medj crnim kovrdzama.
Dzejms Elroj Fleker
__________________
Cudno je, kako je malo potrebno da budemo sretni, i jos cudnije kako cesto nam bas to nedostaje...
|