[lavica]

Iza suma, iza gora, iza reka, iza mora,
zbunja, trava
opet nocas tebe ceka cudna neka zvezda plava,
zvezda prava.

Cak i ako ne verujes, probaj toga da se setis.
Kad zazmuris i kad zaspis,
ti pokusaj da je cujes, da odletis,
da je stignes i uhvatis
i sacuvas kad se vratis.

Ali pazi: ako nije sasvim plava, sasvim prava:
mora lepse da se spava: da se sanja do svitanja.

Mora dalje da se luta.
Tristo puta, petsto puta.

Mora u snu da se zadje na kraj sveta.
I jos dalje iza kraja:
do beskraja.

Mora biti takve zvezde.
Sta se cudis? Pazi samo da je negde
ne ispustis dok se budis.

Jednog dana, jedne noci,
ne znam kada, al znam tacno,
izgledace nebo bez nje
tako prazno, tako mracno.

I sva sunca, sve lepote,
i sve oci sto se jave,
nikad bez nje nece biti
sasvim tvoje, sasvim prave.

Ja ti necu reci sta je ova zvezda cudna, sjajna.
Kad je nadjes - sam ces znati.
Sad je tajna.

Mika Antic