[Stranac]

1.11.3. Nuždu su obavljali u samom hangaru pored vrata. Na to isto mesto im je donošena i hrana. U poèetku su im dozvoljavali da malu nuždu vrše dva puta dnevno van hangara. Posle 13. jula su na tome posebno insistirali. U grupama od po 50 su postrojavani u hangaru, a zatim su na dati znak morali da istrèe napolje, obave malu nuždu i da se trèeæi vrate u hangar i sednu na svoje mesto. Ovo sve je moralo da se obavi za oko 40 sekundi. DELIÆ je štopovao vreme i, držeæi bezbol palicu u ruci, udarao one koji zakasne. Od straha da æe ih DELIÆ udariti i zbog kratkoæe vremena, mnogi nisu mogli da mokre. Sve je ovo video delegat MCK-a, kada je prvi put bio u logoru 12. avgusta 1992. godine. Tada je merenjem vremena utvrdio da su logoraši sve te radnje morali da obave za svega 40 sekundi na. Èovek se zaprepastio i krstio.

Dokaz: svedok 100/94.

1.11.4. Svedok 243/95-8 se seæa da je MIŠEL iz MCK-a merio vreme vršenja male nužde i utvrdio da je njih 350, rasporeðenih po grupama, obavilo to za tri minuta.

1.11.5. Kada ga je T. Ð. zamolio da ga pusti da ide i obavi malu nuždu, DELIÆ je, dok je odreðivao mesta, postrojio u hangaru sve logoraše u èetiri kolone od po 20 i naredio im da svaki od njih za 40 sekundi otrèi do kanala, obavi malu nuždi i da se vrati na svoje mesto. Za to vreme su ih stražari tukli. Veliku nuždu su sve vreme vršili u hangaru u kante, koje su bile blizu vrata. Tu su dobijali i hranu. Svakog jutra bi dvojica logoraša iznosila te kante napolje.

Dokaz: svedok 260/94.

1.11.6. Pošto su u tunelu "9" nuždu vršili u donjem delu, gušili su se u smradu jer, osim jedne male gvozdene rešetke iznad vrata, nije bilo ventilacije.

Dokaz: svedok 221/94-3, 630/1-94 i 65/1-95.

1.11.7. Nije bilo ni pranja ni umivanja. Samo su ih, proseèno, jednom meseèno, polivali šmrkovima.

Dokaz: svedok 488/94-6, 236/94, 100/94, 243/95-7 i 100/94.

1.11.8. Svedok 488/94-5 dva meseca nije pokvasio ruke, a kamoli se oprao, jer vode za to nije bilo. Ponekad su ih polivali šmrkovima i mokre vraæali u "tunel" u kome je bilo hladno. Jedino bi tada ukljuèivali ventilator da ih još rashlade. Raèunali su da æe se razboleti.

1.11.9. Higijenu nikako nisu mogli da održavaju. Povremeno su se svi u hangaru brijali sa 1 ili 2 nožiæa. Pošto su se brijali "na suvo" - bez sapuna, to je više bilo guljenje kože.

Dokaz: svedok 488/94-1.

1.11.10. DELIÆ je, dan uoèi dolaska Meðunarodnog Crvenog krsta, doneo mašinicu za brijanje sa jednim žiletom i zahtevao da se do ujutru svi obriju bez vode i sapuna. To je bilo jako bolno i teško, jer su svi bili zarasli u brade.

Dokaz: svedok 221/4-5.



1.12. "Z D R A V S T V E N A Z A Š T I T A"

1.12.1. U logoru su bila dva lekara Srbina, logoraša, dr G. P. i dr M. R. Jedno vreme se tu nalazio i stomatolog dr Ž. M. Pošto su ovi lekari morali da brinu o jednom broju povreðenih (bolesni nisu ni mogli da traže nikakvu pomoæ), a nisu imali gotovo nikakve lekove ni sanitetski materijal i opremu, uèinak njihovog rada je bio minimalan. Bili su smešteni u tzv. "stacionar" ili u "22". Logoraši su ležali na krevetima, kada je bilo mesta, a hrana im je bila malo bolja.

1.12.2. Lekarska pomoæ nije pružana. DELIÆ bi pretukao logoraše a onda pitao da li neko hoæe kod lekara. Niko nije smeo da se javi. Kada se B. D, posle paljenja podkolenica, javio da ide, nije mu dozvolio da ode na previjanje rekavši mu: "Svakako treba da umreš. Ne treba ti lekar".

Dokaz: svedok 100/94.

1.12.3. Svedok 488/94-3 je posle masovnog prebijanja, povodom dolaska predstavnika MCK-a, bio u "stacionaru" 8 dana. Dr M. R. je utvrdio prelome dva rebra i dr. Tu je bio i bolni èar B. G. Malo su mogli da mu pomognu, jer nisu imali ništa od potrebnih sredstava. Hrana je bila bolja, a ležali su na krevetima.

1.12.4. Po dolasku u logor su prebijani, a zatim voðeni kod lekara i pregledani. Ali, samo najviše isprebijani su previjani. Ostale nisu previjali, pa ni svedoka.

Dokaz: svedok 221/4-7.

1.12.5. Svedok 221/4-6 ka že da su ih lekari leèili onoliko koliko su mogli.

1.12.6. Svi su imali stoma ène tegobe usled nedovoljne ishrane i loše hrane. Te tegobe su nekada namerno izazivane.

1.12.7. Svedok 445/95-22, njegov brat i K. J. su dobili šugu u hangaru i izleèeni su tek kada su prebaèeni u Sportsku dvoranu na Musali u Konjicu.





1.13. P R I N U D N I R A D

1.13.1. Logoraše su, povremeno, prisiljavali da rade. Istovarivali su iz kamiona humanitarnu pomoæ (džakove sa brašnom i dr.), oružje, uniforme, obuæu i sl. Cepali su drva, kopali tranšeje i sl.

Dokaz: svedok 221/4-5 i 488/94-2.

1.13.2. Logoraši su krajem jula 1992. godine tri dana istovarivali oružje i municiju, koji su bili dovezeni brodovima. U logoru je bilo smešteno skladište naoružanja i vojne opreme muslimanske vojske.

Dokaz: svedok 283/94.

1.13.3. Posle masovne tu èe (oko 1. decembra 1992.) prebijeno je 18 logoraša. Sutradan je njih 20, meðu kojima je bilo i 15 logoraša pretuèenih prethodnog dana, moralo da istovari iz šlepera 100 tona brašna u džakovima od po 50 kg.

Dokaz: sedok 488/94-4.

1.13.4. Svedoka 488/94-5, izmuèenog i isprebijanog, naterali su, kao i druge, da cepa drva, da ih tovari i obavlja druge teške fizièke poslove. Radili su od 12 do 17 sati dnevno. Svedoka su vodili u SUP Konjic da popravlja televizor i dr. Kada je jedan zatvorenik pobegao, zabranjeno je odvoðenje zatvorenika na rad. Zbog toga je van logora radila samo jedna grupa od oko 20 logoraša.



1.14. T O R T U R E

1.14.1. P R E B I J A Nj A

1.14.1.0.1. Svakodnevni, najmasovniji, najteži i najpogubniji oblik muèenja je bilo prebijanje Srba logoraša.

Tuèeni su u svakoj prilici. Prebijani su pojedinaèno, u grupama ili prilikom masovnih tuèa. Za ovu vrstu zlostavljanja upotrebljavani su najrazlièitiji predmeti: bezbol palice, komadi dasaka - palije (koje su naroèito u tu svrhu kamionom dovožene iz "Drvorezbarstva" u Konjicu), držalice za lopate i za druge alatke, kao i razne palice. Bilo je i posebno pravljenih palica od metala, "èaka", metalnih cevi, komada kablova, kundaka pušaka i drugih predmeta. Gazili su ih nogama na kojima su bile teške vojnièke èizme i udarali ih rukama.

Pronalazili su razne razloge da bi tukli zatvorenike: bilo zbog toga što bi optuživali pojedince da su nešto uradili, bilo zato što zatvorenici nisu hteli da daju zadovoljavajuæi odgovor o onome o èemu su pitani ili, pak, da prihvate zloèin koji im se pripisuje, ili èak i iz osvete zbog toga što se neki Srbin nekome od njih ranije zamerio ili zbog za njih nepoželjnog ponašanja logoraša.

U odnosu na jedne je postojao odreðeni razlog, dok su drugi tuèeni samo zato što su Srbi. U stvari, ovo poslednje je bio osnovni motiv - pokretaè svega što su èinili. U pojedinim sluèajevima su tražili priznanja za odreðene optužbe, koja nisu mogli da dobiju jer su optužbe bile lažne . Zbog toga su nastavljali još žešæe da tuku logoraše.

Posledice su veoma teške telesne povrede i više sluèajeva ubistava. Zatvorenike su tukli svi stražari, pripadnici Vojne policije, vojske, kao i civili, koji su dolazili zbog toga u logor ili su se tu zatekli. Nekad je tu bilo i "publike" koja je to gledala.

Malo je bilo sluèajeva da svedoci kažu da su muèitelji bili pod uticajem alkohola.

1.14.1.0.2. Prvo æe biti prikazana masovna prebijanja, a zatim i pojedinaèna, kao i drugi važni elementi ovog vida uništavanja pripadnika srpskog naroda, koliko je uopšte moguæe ovu materiju sistematizovati.