[Stranac]

26. maja, kada je usledio ponovni napad, oko 200 muslimana i Hrvata je opkolilo kuæu. Njih su isterali napolje. Prilikom pretraživanja kuæe, TELETOVIÆ SADIK je ubio MIŠU ÆEÆEZA. Ubistvo je videla i N. Æ. i T. Æ.. Brata pok. MIŠE su tukli i posle su ih sve zajedno odveli pred Zadružni dom, odakle su njega i G. jednim voziolom prebacili u Èelebiæe.

Dokaz: svedok221/4-3.

1.3.18. Grupa od 86 Srba je oko 09.00 sati pre podne 27. maja 1992. godine došla u centar sela Gornja Bradina i predala se jedinicama Teritorijalne Odbrane iz Konjica.

Dokaz: svedok 236/94.



1.3.19. Posle napada na Br ðane, veliki broj Srba je oteran u Èelebiæe.

Dokaz: svedok 147/95.

1.3.20. Pet Srba zarobljenih u Gornjoj Raštelici, odvedeno je u silos u Tarèinu. Odatle su 28. maja 1992. godine prebaèeni u logor Èelebiæi.

Dokaz: svedok 243/95-12 i 488/94-7.

1.3.21. Posle napada na Bradinu, 25.05.1992. godine, višežena se pet dana krilo u šumi. Posle su se vratile u selo, gde su ih uhvatili Hrvati i muslimani i zatvorili u školu. PERO BARUNÈIÆ je došao iste te veèeri i pitao M. gde joj je muž. Rekla je da ne zna. Izdvojili su nju, M, D. i Ð. i prebacili u Èelebiæe, gde su stigle 29. maja 1992. godine oko 16.00 èasova.

Dokaz: svedok 412/94-27, 412/94-16 i 412/94-27.

1.3.22. Grupa od 12 Srba je zarobljena na Bjelašnici. Prebijeni su i muèeni usput, na Igmanu, u hotelu "Mrazište", i na drugim mestima. Posle jedne noæi provedene u Tarèinu, prebaèeni u Èelebiæe 30. maja 1992. godine. Nakon "uobièajenog prijema" su smešteni u "6". U toj grupi su bili: MRKAJIÆ PERO, ugostitelj, kasnije ubijen, Ð. Ð, M. R, Ð. M, Ð. Z, svedok i dr.

Dokaz: svedok 283/94.

1.3.23. Po zauzimanju Bradine, RAJKOÐORÐIÆ se sa svojom grupom povlaèio prema Kalinoviku sa namerom da se prebace na srpsku teritoriju. Usput su im se prikljuèila još petorica. Posle nekoliko dana boravka u šumi, po kiši, blatu i hladnoæi, predali su se 30. maja 1992. godine kod sela Ljuta. To ne bi uèinili da nisu bili prevareni. Muslimani su im obeæali da æe ih pustiti odmah èim predaju oružje. Ali, to nisu uèinili, veæ su im, na licu mesta, vezali ruke žicama na leða i odveli ih u školu u selu Ljuta. U školi su ih pripadnici HOS-a tukli.

Posebno su tukli RAJKA ÐORÆIÆA, kome su nožem sekli i cepali uniformu JNA koju je imao na sebi. Oduzeli su im novac i druge vredne predmete. Tu su prenoæili. Sutradan su vezani oterani u selo Šabiæe u školu gde su, takoðe, maltretirani. Odavde ih drugi vojnici vode u hotel "Famos" na Igmanu. Tamo su bili HOS-ovci, HVO, "Ljiljani" i pripadnici muslimanske TO. U hotelu im uzimaju podatke, tuku ih i vreðaju i posle zadržavanja od oko jednog sata, svi prolaze kroz špalir vojnika koji ih tuku od ulaza hotela do "Tamiæa" kojim ih voze dalje. Usput su ih iz ovog vozila prebacili u kamion.

Po polasku kamiona, stražar ispaljuje rafal i ubija VUJIÈIÆ DRAGANA, ranjava K. Ð. u stomak, K. Ð. u glavu, te ostaje bez oka, i Ž. R. u ruku. Nikome se ne ukazuje pomoæ. Put ih vodi kroz sela Vrdolje, Džepi i Živašnica. Kraæe se zadržavaju u njima, a okupljeni muslimani ih vreðaju, pljuju, bacaju na njih razne predmete. Dolaze u Konjic. Zastaju kod Društvenog doma, zatim kod SUP-.a. Pratioci ih tuku i vreðaju, a u tome im se pridružuju i okupljeni graðani. Primoravaju RAJKA ÐORÐIÆA da stoji, iako je bio prebijen i jedno vreme u nesvesti, pokazujuæi ga kao zarobljenog "èetnièkog vojvodu". Ispred SUP-a su ga terali da ljubi njihove ambleme, pa pošto nije hteo, tukli ga i terali da ljubi divlju svinju koju su na Bjelašnici, ulovljenu, stavili u kamion. Od SUP-a su otišli do motela i kuæe ZEJNILA DELALIÆA, koji je radio u Austriji i imao visoku funkciju u njihovoj vojsci. Tu su istovarili divlju svinju i nastavili dalji put uz jaku oružanu pratnju i sa milicijskim kolima sa upaljenim rotacionim svetlima. RAJKA ÐORÐIÆA i dalje pokazuju kao "èetnièkog vojvodu" i tuku ga.

Tako su prošli kroz ceo grad. Iza kamiona je išlo policijsko vozilo u kome su bili GUSKA JASMIN, naèelnik SJB u Konjicu, BARUNÈIÆ PERA, komandir stanice milicije, BEGIÆ AMIR, rukovodilac kriminalistièke službe SUP-a, a u drugim kolima HADžIHUSEINOVIÆ RUSMIR, predsednik Opštine, inaèe lekar, urolog.

Ukupno njih 26 stiže u Èelebiæe 31.05.1992. godine poslepodne.

Dokaz: svedok 488/94-6, 412/94-23, 65/1-95, 488/94-5, 221/4-5, 243/95-12, 243/95-7, 488/94-3 i 509/94-5.

1.3.24. Hrvati i muslimani su uveèe 15. juna 1992. godine u Idbru opkolili jednu kuæu i pretresli je tražeæi oružje i radio-stanicu. Pri tom su pucali po kuæi i uhapsili M. Isto tako su uhapsili Lj. i druge iz sela i sve ih istog dana prebacili u Èelebiæe.

Dokaz: svedok 221/4-2.

1.3.25. REDžO BALIÆ i SALKO LjEVO su uveèe 12. jula 1992. godine došli u kuæu R. u selu Zukiæi i odveli je do automobila, gde su dovedeni i drugi Srbi: Ð. S, S, njegova žena, ÐORÐIÆ JELENKO i ANÐA, njegova žena, kasnije ubijeni, Ð. Va. i Ð. Ve, njihovi sinovi, M, strina J, G. i B. (13 godina), æerke G. i B. (14 godina) njen sin. Vozio je HAMO NIKŠIÆ. Sve su ih prebacili u logor u Èelebiæima.

Dokaz: svedok 221/4-4.

1.3.26. Muslimani i Hrvati su 15.06.1992. godine pozvali Srbe iz Brðana da doðu u Podorašac radi pregovora. Došla su ukupno 63 muškaraca. Tamo su ih sve na silu strpali u kamion i prebacili u logor Èelebiæi.

Dokaz: svedok 178/94 i 440/94-1.

1.3.27. Sledeæeg dana, 16.06.1992. godine, po svedoka 454/95-19, koji je veæ ranije bio u logoru, došli su RAMIÆ (Safeta) FIKRET i sin HALILOVIÆ SALKE i uhapsili ga po nareðenju RAMIÆ (Emina) AGANA, komandira muslimanske jedinice i ŠPAGO FADILA iz Konjica - obojica su mu bila komšije. I on je odveden u Èelebiæe.

1.3.28. Ostala hapšenja, zarobljavanja ili predaju grupa i pojedinaca, na razlièitim mestima, opisuju svedoci: 243/95-8, 221/4-6 i 445/95-22.



1.4. PREMEŠTAJI, PUŠTANjA, RAZMENE

1.4.1. Prvi logoraši u Èelebiæima su registrovani posle 10. maja 1992. godine, kada je ovaj objekat, kao logor, poèeo da funkcioniše. Logor je postojao do 9. decembra 1992. godine, kada je poslednja grupa od 32 "najgora èetnika" prebaèena u Sportsku halu na Musali u Konjicu.

1.4.2. Veoma mali broj je pušten direktno iz ovog logora. Oni su, postepeno, prebacivani u Konjic, a odatle razmenjivani ili u manjem broju otpuštani.



1.4.3. Grupa od 28 Srba iz Ceri æa je bila jedan dan u logoru i odmah - 23. maja, prebaèena je na Musalu. Zatim slede prebacivanja 5. juna - 20; 17 juna; 13. avgusta - grupa od 50; 21. avgusta; krajem avgusta velika grupa (preko 80) iz Bradine; poèetkom septembra; 5. oktobra - 17; krajem istog meseca - 30 i 1. decembra - svi logoraši osim 32, koje prebacuju 9. decembra, tako da tu niko više ne ostaje.

Premešta se i osoblje i u Èelebiæima prestaje da postoji logor.

1.4.4. Otpuštanja su bila veoma retka i samo pojedinaèna. Jedini izuzeci su uèinjeni 31. avgusta, kada je pušteno 20 zatoèenika, i 17. novembra, kada je nekoliko logoraša pušteno kuæama. Pojedinaèni sluèajevi su bili: 28.05. (pustio DELIÆ); 30.05. (stariji èovek pušten posle saslušanja); 10. i 15.06; 22.07. (lekar sa obavezom da dolazi u logor); i 19. i 31.08. (pustio ga DELIÆ). Dana 31. avgusta puštena je veæa grupa, u kojoj je bilo 20 logoraša o èemu govori svedok 509/94-5. Dana 16.10.1992. godine je pušten drugi lekar. MUCIÆ ZDRAVKO je lièno pustio jednog Srbina krajem oktobra i jednog 18.11.1992. godine.

Pri otpustu je svako dobio rešenje. Samo je jedan zatoèenik pobegao prilikom rada van logora. Možda je bilo i drugih sluèajeva ali je, za sada, to nepoznato.

1.4.5. Logoraši su smeštani u "stacionar", pa u hangar "6" i tunel "9". "Stacionar" je ispražnjen i odreðen za teško povreðene.

Posle dolaska predstavnika Meðunarodnog Crvenog krsta (MCK), 31. avgusta 1992. godine, svi logoraši iz "9" su prebaèeni u "6", tako da u "tunelu" nije ostao više niko. Posle odlaska najveæeg broja Srba, grupa u "stacionaru" ostaje sve do kraja.

O tome svedoèe 147/95, 274/95, 100/94, 221/94-1, 221/94-1, 221/94-3, 234/95-11, 234/95-12, 243/95-12, 243/95-6, 243/95-7, 260/94, 412/94-15, 412/94-23 ,440/94-1, 488/94-2, 607/94, 630/1-9 4, 630/1-9 4, 243/95-4, 221/4-6, 148/95 i 594/94-20. (Svedoèenja ovih lica odnose se i na podatke u prethodna dva poglavlja).

1.4.6. Svedok 221/4-7 je, sa grupom od 20 zatvorenih Srba, bio u tunelu "9" od 26. do oko 31.05.1992. godine, kada su prebaèeni u hangar "6", jer im je "9" bila potrebna za "opasnije èetnike".

1.4.7. Prvi logoraši zato èeni u hangaru "6", èinili su grupu od 84 do 88 Srba, koja je 27. maja 1992. godine doterana iz Bradine. Sutradan su iz SUP-a Konjic doveli 9 lica.

Dokaz: svedok 236/94.

1.4.8. Svedok 688/94-7 je bio u stacionaru "22" od 25.05.1992. godine. Doveden je sa Musale gde je proveo jednu noæ. Inaèe, predao se u Donjem Selu. Tu ih je bilo oko 70. Proveli su desetak dana spavajuæi na podu, a kako su dovoðeni i drugi, skupilo se njih 106. Zbog toga je DELIÆ HAZIM, zamenik upravnika logora, sve prebacio u hangar "6", gde su zatekli još oko 100 ljudi. Bio je u logoru tri meseca. Na Musalu je prebaèen 20.08.1992. godine, a 30.08.1992. godine je pušten. Ovo potvræuje i svedok 221/94-1.



1.4.9. Jedna grupa je, posle posete MCK-a, prebaèena iz tunela "9" u hangar "6". Njih 15, koliko ih je ostalo u tunelu, prebaèeni su iz njega nakon 10 dana - 31.08.1992. godine. Svedok 221/4-5 misli da je to bilo povodom roðendana komandanta MUCIÆ ZDRAVKA. Oko 20. novembra, 32 logoraša su premeštena u stacionar u kome su bili do 9. decembra 1992. godine.

Dokaz: svedok 488/94-6, 488/94-4, 65/1-95, 221/4-5, 221/4-5, 488/94-7, 488/94-1, 488/94-5, 243/95-8 i 488/94-3.

1.4.10. Dana 31. maja 1992. godine, Komisija u sastavu dr RUSMIR HADžIHUSEINOVIÆ, specijalista, urolog i dr AHMED JUSUFBEGOVIÆ, internista, izdvojila je dr. M. R. i dr. G. P. sa 10 najviše prebijenih logoraša i prebacila ih u Osnovnu školu "3 mart" u Konjicu, gde je bio "stacionar za uhvaæene èetnike". Zatim su ih, izmeðu 10. i 12. juna 1992. godine, vratili (13 logoraša, raèunajuæi i lekare) i smestili ih u "22", koja je tada bila prazna. Iz bolnice su doneli 12 obiènih i jedan poljski krevet. Kada nije bilo dovoljno mesta na krevetima, ležali su na podu.

Dokaz: svedok 236/94, 292/3-95, 488/94-5, 380/94 i 234/95-3.

1.4.11. Svi logoraši iz Èelebiæa su razmenjeni ili direktno iz logora na Musali u Konjicu ili su pušteni, pa privoðeni i razmenjivani. Bilo je zvaniènih i "divljih" razmena, u kojima su razmenjivani jedan po jedan. U velikoj, opštoj razmeni koja je organizovana 6. oktobra 1994. godine na mostu "Srpskih junaka" na Grbavici u Sarajevu, poslednji logoraši - njih 81 - iz ovog logora prešali su na srpsku te ritoriju.

Dokaz: svedok 445/95-22, 412/94-15, 221/4-7, 147/95, 234/95-11 i 488/94-6.



1.4.12. Skoro svi Srbi, kako oni koji su pušteni iz logora, tako i oni koji nisu ni bili u logorima, zajedno sa porodicama su izašli na srpsku teritoriju, najèešæe podmiæujuæi nekog ili plaæajuæi Hrvatima, koji su im omoguæavali prolaz preko svoje teritorije. Zbog toga sada u Konjicu i u onom delu opštine koji muslimani drže pod kontrolom, nema ni deseti deo srpskog življa u odnosu na raniji broj. Pored toga, u mnogim selima, kao što je Bradina, nema nijednog Srbina, a sve kuæe i druga imovina su opljaèkane uništene.