[Stranac]

1.1.5. Muslimanski vojnici i policajci su pet puta pretresali stan braènog para R. u Goraždu i iz stana odneli sve vrednije stvari.



Karajem juna 1992. godine, muslimanski vojnici su odveli iz stana braèni par R. i sa još 50 Srba smestili ih u hodnik hotela "Balkan". Tu su ih držali tri dana preteæi im da æe ih poklati i da ih više neæe biti.



Muslimanski vojnici su telo poginulog srpskog vojnika B, sina braènog para R, doneli na ulicu i dva dana su se okupljali oko tog tela, igrajuæi i pevajuæi.

U drugoj polovini jula 1992. godine, muslimanski vojnici su od svedoka R. zahtevali da pred kamerama TV-Sarajevo da izjavu da su za rat krivi Srbi, što je on odbio, pa su ga muslimanski policajci posle nekoliko dana odveli na saslušanje. Ispitivao ga je islednik Šehoviæ, psujuæi mu majku, a kad je rekao da je državljanin Jugoslavije, islednik mu je udario šamar.

Septembra 1992. godine, kada je svedok R. otišao u Komandu grada da traži da mu se omoguæi da napusti Goražde, stražar Borovac ga je dva-tri puta ošamario, udario ga nekoliko puta pesnicom u grudi i nogom po telu, vrativši ga nazad.

Braèni par R. je živeo u stanu kao u kuænom pritvoru, bez moguænosti da se kreæe i komunicira sa drugim ljudima, izložen gladovanju.

U vreme kada su muslimani iz Višegrada došli u Goražde, u stan braènog para R. su, izvaljivanjem vrata, provalila èetvorica muslimanskih vojnika iz jedinice Ahmeta Sejdiæa. Medju ovim vojnicima je bio i Avdo, zet Aliæa, koji se kasnije uselio u stan porodice R. Odmah po ulasku u stan, Avdo je psujuæi tražio nož, preteæi da æe da zakolje svedokinju R. Pretraživali su po stanu i odneli nekoliko satova, jedan ruksak, akumulator i neke sitnije stvari.

U proleæe 1994. godine, noæu oko 23,00 èasa, u stan porodice R. su provalila èetiri muslimanska vojnika, medju kojima su bili Aliæ i njegov zet Avdo. Nekoliko sati su maltretirali i tukli nogama i rukama svedokinju R, njenu majku i njenog supruga. Pretili su im da æe ih zaklati, stavljajuæi im nož pod grlo. Od brojnih udaraca, suprug je imao otekline i modrice po svim delovima tela. Posle tuèe i zlostavljanja su ih zatvorili u jednu sobu, a žene nekih od tih vojnika su iznosile iz stana sve vrednije stvari: televizor, video, vokmene, muzièke linije, kasetofone i dr. Pred zoru su ih oterali iz stana, u koji se uselio Aliæ sa porodicom.

Podaci o izvršiocima:



1. Sejdiæ Ahmet, iz Višegrada, komandant muslimanske vojne jedinice,

2. Aliæ, muslimanski vojnik,

3. Avdo, muslimanski vojnik,

4. Šehoviæ, policijski islednik

5. Borovac, stražar u Komandi grada Goražda.



Dokaz: Zapisnici svedoka braènog para R, u dokumentaciji Komiteta pod br. 440/94-8 i 594/94-14.





1.1.6. Svedokinja B, Srpkinja udata za muslimana Senada Bujaka iz Goražda, od poèetka ratnih sukoba pa do bekstva na srpsku teritoriju (jula 1994. godine), bila je zlostavljana i tuèena od strane svoga muža Senada, koji je postao muslimanski vojnik. Dolazeæi kuæi pijan, tukao ju je, najèešæe pesnicama u potiljak, i psovao joj majku "vlašku" (srpsku). Molila ga je da je ubije i tako prekine to muèenje, nakon èega bi je on tukao još više. Posle tuèe je prisiljavao na polni odnos.

Podaci o izvršiocu: Bujak Senad iz Goražda, muslimanski vojnik.

Dokaz: Zapisnik o iskazu svedoka B, u dokumentaciji Komiteta pod br. 440/94-10.



1.1.7. Muslimanski vojnici su u maju 1992. godine isterali Srbe iz njihovih stanova i kuæa u Koloniji 1. maj u Goraždu i smestili ih u dve zgrade koje su bile pod stražom. Medju ovim Srbima je bila i svedokinja M. Zatoèenje ovih Srba, u potpunoj izolaciji, trajalo je 12 dana, a zatim su ih pustili da se vrate svojim kuæama, ako u medjuvremenu nisu bile useljene od strane muslimana.

Pošto je stan svedokinje M. pogodila granata, u vezi sa smeštajem se obratila Haši, zameniku predsednika opštine Efendiæa, ali Haša nije htela ni da razgovara s njom.

Inaèe, i porodica M. je bila izložena raznim uvredama i poniženjima (nazivana "èetnicima" i sl.), a trpela je i od gladi pošto pomoæi u hrani nije bilo.

Dokaz: Zapisnik svedoka M, u dokumentaciji Komiteta pod br. 205/95-3.



1.1.8. Muslimanski vojnici su poèetkom ratnih sukoba zabranili Srbima da izlaze iz stanova. U stambenoj zgradi u kojoj je živela porodica svedokinje B, vojnik Bekto je vršio kontrolu.



Jednom prilikom kada je svedokinja B. izašla na ulicu i našla se sa T, prišao im je uniformisani vojnik Kustirica i rekao im da æe njih dve,kao i druge Srbe, ubiti ako srpski vojnici ne prestanu da pucaju sa okolnih brda i da je to naredio Hadžo (predsednik opštine Goražde).

Betko je dvadesetak dana posle poèetka sukoba odveo M. i svedokinju B. iz stana i smestio ih zajedno sa J. I. T. i Ž. u podrum susedne zgrade, kod Boška Bjelakoviæa. Tu su, u izolaciji, provele preko dva meseca, a zatim su vraæene u svoje stanove.

Dana 24. aprila 1994. godine, u stan M. i svedokinje B. je, razvalivši vrata, provalio Anel Berimac iz Višegrada, sa još tri muslimanska vojnika i naterao ih da za pet minuta napuste stan. One su tada otišle kod Z.

Berimac je sa još dvojicom muslimana dolazio i u stan Z. i tu pretio svedokinji B. da æe je ubiti, tvrdeæi da je u njenom stanu našao pištolje i bombe, iako ovo nije bilo taèno.

Svedokinja B. i njena majka M. su 22. avgusta 1994. godine izašle iz Goražda, oslabljenog zdravlja zbog teških uslova života, gladovanja i psihièkih patnji nanetih pretnjama i maltretiranjima.

Braèni par L. roditelji M, u vreme poèetka ratnih sukoba su oterani iz svog stana u Ul. Maršala Tita br. 13 u Goraždu i sa drugim Srbima smešteni u jednu zgradu koja je bila izložena artiljerijskim udarima. Muslimanski vojnici su ih spreèavali da u podrumu zgrade potraže zaštitu od granatiranja.

Braèni par L. je po povratku zatekao potpuno opljaèkan stan (odneti su hrana i sve vrednije stvari). U izolaciji, bez hrane, lišeni kontakta sa svojim bližnjim, umrli su u 1993. godini. Svedokinju B. i još dvojicu Srba koji su sahranjivali pokojnike, provocirali su muslimani, bacajuæi na njih kamenje i govoreæi: "Jedan pas manje".

Podaci o izvršiocu:

1. Beko, muslimanski vojnik z Višegrada,

2. Kustirica, muslimanski vojnik,

3. Berimac Anel iz Višegrada, muslimanski vojnik.

Dokaz: Zapisnik o iskazu svedokinje B., u dokumentaciji Komiteta pod br. 440/94-4.



1.1.9. Uniformisani muslimani su 26. juna 1992. godine isterali svedokinju S. iz stana u Ul. 1. maja br. 15 u Goraždu i odveli je u prostorije bivše menze u kojoj je bilo smešteno oko 75 Srba. Tu su ih držali tri dana, preteæi im da æe ih poubijati. Kada se vratila u stan, zatekla je ulazna vrata razvaljena, a sve što je vredelo bilo je odneto iz stana.

Uniformisani muslimani su je u aprilu 1994. godine ponovo isterali iz stana i od tada do bekstva iz Goražda (08.jula 1994. godine), živela je sa još 16 lica kod jedne Srpkinje.

Kao i drugi Srbi, bila je izložena gladi, bez pomoæi kakva je deljena muslimanima.

Dokaz: Zapisnik svedoka S, u dokumentaciji Komiteta pod br. 440/94-6.



1.1.10. Naoružana uniformisana lica su u julu 1992. godine isterala svedoka U. iz stana u Ul. 1. maja br.34 u Goraždu i odvela ga u drugu zgradu u istoj ulici, gde je sa još sedmoro Srba smešten u jednu prostoriju velièine 4 dž 4 m. Osim jedne devojke od oko 20 godina, to su bili sve stariji ljudi.

Tu su ih držali 15 dana. Hranu im nisu davali, veæ su ih povremeno odvodili do njihovih stanova da, ako je ostalo, potraže nešto od hrane.

Svedok U. je, kada se vratio kuæi, zatekao opljaèkan stan. Kasnije se u njegov stan uselila muslimanska porodica Isakoviæ iz sela Gojèeviæa. Pre useljenja,devojka iz te porodice ga je požurivala da napusti stan, govoreæi mu da sve "Vlahe" (Srbe) treba poubijati.

Dokaz: Zapisnik svedoka U, u dokumentaciji Komiteta pod br. 440/94-7.