[Stranac]

RATNI ZLOÈINI PREMA SRBIMA NA PODRUÈJU OPŠTINE GORAŽDE

(1992 - 1994)





Region Podrinja, kao granièni prema Srbiji, a naroèito prema onom njenom delu u kome pretežno žive muslimani (Raška oblast), imao je poseban strateški znaèaj sa stanovišta ostvarenja programskih ciljeva SDA kao vodeæe muslimanske politièke organizacije na podruèju ranije Jugoslavije. Od dolaska na vlast u 1991. godini, delatnost ove organizacije je usmerena na razbijanje Jugoslavije i stvaranje posebne muslimanske države na teritoriji BiH, sa eventualnim prikljuèenjem drugih teritorija na kojima pretežno živi muslimansko stanovništvo.



SDA i muslimanske verske zajednice su razvijale živu aktivnost u regionu Podrinja na pripremanju muslimana za stvaranje muslimanske države po bilo koju cenu, makar i oružanom borbom, sa težnjom ka istrebljenju srpskog naroda koji se tome suprotstavljao.



U Višegradu je 16. februara 1992. godine održan verski skup predstavnika islamskih verskih zajednica sa podruèja BiH, Kosova i Metohije i Raške oblasti, posveæen dogovoru o stvaranju muslimanske države i metodima borbe za ostvarenje tog cilja. Poèetkom aprila 1992. godine, u Foèi je održan muslimanski verski skup kome je prisustvovao i predsednik SDA, Alija Izetbegoviæ. Na ovaj skup je došlo i više hiljada muslimana iz Raške oblasti, koji su, pri povratku kroz Goražde,pravili buku sirenama, psovali i vredjali Srbe, a u naselju Baæci su, provocirajuæi Srbe, izazvali incident.

Dolaskom SDA na vlast, u Goraždu su poremeæeni medjunacionalni odnosi. Poèela su nacionalna podvajanja, netrpeljivosti i razne provokacije i pretnje Srbima koji su u opštini Goražde bili u manjini, mada ih je i u gradu i u selima bio znaèajan broj (po popisu iz 1991. godine - Srba - 9.844, muslimana - 26.216 i Hrvata - 83). Srbima su otvoreno upuæivane pretnje da æe biti isterani iz Goražda ili poubijani, da ih u Goraždu neæe biti. Pri tome su ih vredjali na razne naèine, nazivali ih èetnicima i sl. Srbi su smenjivani sa svih važnijih položaja, a u nekim preduzeæima su otpuštani i sa posla.

Sa približavanjem ratnih sukoba, položaj Srba u Goraždu se pogoršavao, pa su mnogi pobegli ne èekajuæi poèetak ratnih sukoba. Pre poèetka ratnih sukoba muslimani su se masovno naoružavali, a u aprilu 1992. godine obrazovali su vojne jedinice - "zelene beretke". Na ulicama su postavljali barikade i onemoguæavali kretanje srpskom stanovništvu. Pravoslavnom svešteniku je bilo onemoguæeno da ode do groblja i uèestvuje u èinu sahrane.

U Goraždu je izvršeno razdvajanje muslimanske i srpske policije.

Za stvaranje klime nacionalne netrpeljivosti i sva kasnija zlodela prema Srbima u Goraždu, najodgovorniji su èelnici SDA: Efendiæ Hadžo, Rašèiæ Rijad, Borovina Enver, Kuljuh Haša, Pleh Fehim, Èelik Kemo i Tafro Hasan.

Neposredno pred izbijanje ratnih sukoba u opštini Goražde, otpoèela su razna zlodela prema Srbima od strane muslimana, a sa poèetkom i daljim tokom sukoba, poprimila su velike razmere. Mnoga od tih zlodela su svojom prirodom i usmerenošæu dobila karakter genocida prema srpskom narodu.





1. ZLOÈINI PREMA CIVILNOM STANOVNIŠTVU



Srbi u Goraždu su od poèetka ratnih sukoba bili izloženi raznim zlodelima od strane muslimanske vojske i policije, poèev od uvreda, pretnji, napada na telesni integritet, nanošenja fizièkih i psihièkih patnji, pretresanja stanova, oduzimanja stvari, lišavanja slobode bez ikakvog osnova, nasilnih iseljavanja iz stanova, ogranièenja kretanja, odvodjenja u logore, izgladnjivanja i uništavanja civilnih objekata - do ubijanja (u kuæama, na ulici, u logorima, pored reke Drine, itd.).

Stvorena je atmosfera uništavajauæe mržnje prema Srbima (svedok O): "Izadjete iz zgrade i podjete 20 metara i za to vreme preživite od gradjana muslimanske nacionalnosti mnoštvo uvreda i pretnji, pljuvanja i kamenovanja".

Kad se ima u vidu ogranièenost kretanja svim Srbima u Goraždu, uz njihovu potpunu nesigurnost i izloženost svim nedelima - do fizièkog uništenja, celo Goražde može se smatrati logorom za Srbe. Prema raspoloživim podacima, u Goraždu je ostalo još samo oko 100 Srba.

U daljem izlaganju biæe konkreno izneta zlodela prema Srbima - civilima,na osnovu do sada prikupljenih podataka i dokaza. Ubistva civila i uništavanja civilnih objekata biæe izneta posebno.



1.1. Razni vidovi napada na Srbe - civile

1.1.1. Braèni par M. iz Vitkoviæa (Goražde), ratni dogadjaji su zatekli u kuæi njihove kæerke B. i zeta K. u Goraždu. U tu kuæu, kao i u stanove drugih Srba, èesto su upadali muslimanski vojnici, izvodili ih iz stana, satima držali sa uperenim oružjem prema njima, psovali im majku "èetnièku" i na drugi naèin ih vredjali i zlostavljali. Pretili su im da æe ih ubiti vatrenim oružjem ili izbosti noževima i zapaliti u kuæi. Iz kuæe su im oduzimali hranu i odneli su svu belu tehniku, telefon i druge kuæne aparate, posteljinu, odeæu i obuæu.

Muslimanski vojnici su dva puta pretili braènom paru M. da æe ih streljati. Treæi put je jedan muslimanski vojnik izveo iz kuæe braènog druga M, postavio ga ispred garaže i gurnuo mu pušèanu cev u usta, govoreæi da oni ubijaju drukèije nego partizani, te da æe mu biti razneti glava i mozak. Pitao ga je šta mu je bio Draža Mihajloviæ i šta je on - svedok, radio u partizanima.

Odvodjeni su iz kuæe i prinudno smešteni u druge prostorije. Jedno vreme su proveli pod stražom vojske zajedno sa više drugih Srba, u jednoj zgradi kod Donjeg mosta na Drini.

Bili su izloženi uvredama i maltretiranju ne samo od strane muslimanske vlasti i vojnika, nego i od gradjana - muslimana. Na njih su bacali kamenje i druge predmete, a deèaci su im praækama razbijali prozore.

Iz drugog stana u koji su bili prinudno smešteni, svedoci su videli kada je petnaestak naoružanih muslimana polilo benzinom i zapalilo kuæu njihove kæerke B. i zeta K, koja se nalazila u Ul. Maršala Tita.

Njihov stan u Vitkoviæima je zaposeo musliman Hasan Hrelja.

Od nasilja kome je bila izložena, u stalnoj nesigurnosti, ošteæeno je zdravlje supruzi M. - postala je srèani bolesnik i živci su joj oslabili.

Dokaz: Zapisnici o iskazu svedoka - braènog para M, u dokumentaciji Komiteta pod br. 594/94-15 i 16.



1.1.2. Naoružana grupa muslimana (Azem Obarèanin, Sejo Kanilæ, Edin Pita i Èeljo zv. "Kako"), dana 18. juna 1992. godine, razbivši ulazna vrata, upala u zgradu br. 18 u Ul. Moše Pijade i tražeæi Srbe, vatrenim oružjem izrešetala stan A, koja je pobegla kroz prozor (stan je u prizemlju).

Iz drugog stana su odveli braèni par H, sa podignutim rukama uvis, zajedno sa P. i R. iz drugog dela zgrade.

Usput su im govorili da ih vode na streljanje. Posle nekoliko sati su ih pustili na zauzimanje jednog muslimana koji je radio u SUP-u.

Podaci o izvršiocima:



1. Obarèanin Azem, zv. "Æaza", iz Goražda (Vranjska Mahala),

2. Kanliæ Sejo iz Goražda, inspektor u opštini,

3. Pita Edin, iz Goražda, radnik preduzeæa "Pobjeda" u Goraždu,

4. Èeljo, zv. "Kako".



Dokaz: Zapisnici o iskazu svedoka M. i H, u dokumentaciji Komiteta pod br. 440/94-11 i 17.



1.1.3. Posle otpoèinjanja ratnih sukoba u Goraždu, muslimanski vojnici su pet puta, u kratkim vremenskim razmacima, pretresali stan H. u Goraždu, u Ul. Sandžaèkih brigada br. 13, tražeæi tobože oružje i radio-stanicu.

Drugom prilikom, u stan svedoka je došao muslimanski vojnik èije je prezime Kule i udario kundakom u ledja S, kæerku H, a kad mu je H. rekla da je u njenoj kuæi ranije dosta i jeo i pio, napustio je stan.

Podaci o izvršiocu: Kule, muslimanski vojnik iz Goražda.

Dokaz: Zapisnik o iskazu svedoka H., u dokumentaciji Komiteta pod br. 440/94-16.



1.1.4. Stan S. u Ul. Maršala Tita br. 28 u Goraždu, više puta su pretresali muslimanski vojnici, psujuæi joj majku srpsku i "èetnièku", pretili su joj da æe je zaklati, tvrdeæi da Srbima nema života u Goraždu.



Jednom prilikom došao je muslimanski vojnik Bezgrob da odvede S. i našao ju je kod suseda muslimana, koji je spreèio njeno odvodjenje.



Podaci o izvršiocu: Bezgrob, muslimanski vojnik.



Dokaz: Zapisnik svedoka S, u dokumentaciji Komiteta pod br. 440/94-25.