[Stranac]

Za one osobe koje nisu naviknute na opisivanje nasilja i brutalnih ubistva bolje da ne citaju ove autenticne izvjestaje iz Haga.........

ODSECANjE GLAVA SRBIMA U FUNKCIJI GENOCIDA

NAD SRBIMA U BIVŠOJ BIH





U èasopisu "Novi voks", koji izlazi u Sarajevu, zastupani su najekstremniji muslimanski stavovi i otvoreno propagiran genocid prema srpskom narodu.

Tako je u broju 3 "Novog voksa" od oktobra 1991. godine na stranici 40, u rubrici "Dokumenti" objavljen èlanak pod naslovom "Šta sa Srbima u muslimanskoj Republici Bosni i Hercegovini", u kome se, izmeðu ostalog, navodi:

"1. Svaki pojedinac Srbin mora biti svijestan odgovornosti cjelokupnog naroda za njegove nekontrolisane postupke. Kazna za uèinjena zlodjela biæe kolektivna - za jednu srušenu muslimansku kuæu biæe srušeno deset srpskih, za jednog mrtvog muslimana biæe likvidirano 100 Srba. Za jednog ranjenog muslimana ovisno o težini rane 10 do 50 Srba.

2. Svi Srbi rade radno vrijeme od 12 sati na dan, plate su im srazmerne lojalnosti svih zaposlenih i u pravilu su za 30% niže od plata muslimana na istom radnom mestu.

...

9. Dobar Srbin je živ i poslušan Srbin; ili mrtav neposlušan Srbin...".



Na naslovnoj strani ovog èasopisa br. 3 koji je izašao pola godine pre nego što je u aprilu 1992. godine proglašena takozvana Republika BiH uz najavu "Sprema se Handžar divizija" dat je crtež u boji naoružanog muslimanskog vojnika ispod koga se nalaze odseèene glave srpskih rukovodilaca Karadžiæa, Koljeviæa, Miloševiæa i Šešelja, s tim što muslimanski vojnik drži jednu podignutu nogu na Karadžiæevoj odseèenoj glavi.

Handžar divizija je bila vojna jedinica sastavljena od muslimana iz Bosne i Hercegovine koja se za vreme Drugog svetskog rata, pošto je prethodno prošla specijalnu obuku u Francuskoj i Nemaèkoj, borila na strani fašistièke Nemaèke, a ostala je zapamæena po ratnim zloèinima koje su pripadnici ove divizije poèinili nad srpskim narodom.

Ova naslovna strana bila je najava onoga što æe poèeti da se dogaða Srbima godinu dana kasnije, kada je na prostorima bivše BiH otpoèeo graðanski rat.

Dolazi do masovnog genocida nad srpskim narodom, koji se posebno ispoljava u ubistvima izvršenim odsecanjem srpskih glava, što je bilo karakteristièno za turski period vladavine na ovim prostorima, kada su takoðe Srbima bile odsecane glave. To je opisano i u delima Ive Andriæa koji je roðen na ovim prostorima i koji je jedini jugoslovenski posac koji je dobio Nobelovu nagradu.

Navešæemo neke primere ubistva Srba u bivšoj Bosni i Hercegovini kojima su bile odseèene glave:





1. Pripadnik hrvatsko-muslimanskih oružanih formacija Zvonko Zovko iz Podorašca kod Konjica je Srbinu Sretku Kuljaninu iz Bradine kod Konjica, zarobljenom u Bradini, odsekao glavu 26. maja 1992. godine, odneo je u Konjic, kao trofej, šutirao po ulicama i na kraju nabio na kolac.

Kada je 28. maja saznala za ovo, njegovoj supruzi Branki, koja je bila u sedmom mesecu trudnoæe, otpoèeo je poroðaj. Meðutim, kada su je odveli u Konjic kod ginekologa - muslimanskog lekara dr Jusufbegoviæa, on je odbio da joj pruži pomoæ iako joj je bio pukao vodenjak, i vratio je u logor Musala u Konjicu, gde je ona 14. juna 1992. godine rodila dete, koje je po nalazu Instituta za majku i dete u Beogradu roðeno sa atrofijom mozga i oènog živca (u drugoj godini je konstatovan upadljiv zastoj u razvoju motorne funkcije koji se ispoljavao u nepotpunoj kontroli glave, nesposobnosti da sedi, neoslanjanju na noge i ošteæenje vida - kolutajuæi pokreti oènih jabuèica i nemoguænost fiksiranja izvora svetlosti). Po mišljenju lekara ove ugledne deèje zdravstvene ustanove, ovo je posledica prevremenog poroðaja i nepovoljnih faktora koji su prethodili roðenju deteta sa prognozom da æe dete biti doživotno težak invalid.

Dokaz: dokumentacija Komiteta 106/94.

2. U selu Lediæi u opštini Trnovo posle 08. juna 1992. godine, ostalo je svega 13 Srba - starijih muškaraca i žena, od kojih su veæinu poubijale muslimansko-hrvatske vojne formacije kojima je komandovao Godinjak Ethem, pre rata naèelnik SUP-a u Trnovu.

Tako je ubijen Mijovèiæ Rade, od oca Alekse, star 70 godina. Prilikom pronalaska njegovog leša 07. avgusta, utvrðeno je da je glava pokojnog Rada bila odvojena od ostalog dela tela.

Leš Vasiæ Savke, od oca Nikole, stare 78 godina, koja je zaklana na svom kuænom pragu, pronaðen je takoðe bez glave.

Poslednjih petoro preostalih Srba iz sela Lediæa su 18. i 19. juna 1992. godine pronašli i uhapsili pripadnici Godinjakove jedinice. Njih su oterali u pravcu Treskavice i usmrtili ih na mestu zvanom " Ledièka krivina".

Prilikom uviðaja koji je izvršen nakon što su Srbi oslobodili ovu teritoriju, pronaðeni su bez glava leševi svih ovih pet Srba: Mijovèiæ Tankosave, od oca Jovice, stare 70 godina, Vasiæ Ljubice, od oca Ðure, stare 84 godine, Vasiæ Ikonije, od oca Lazara, stare 92 godine, Vasiæ Zorana, od oca Jovana, starog 71 godinu i Vasiæ Milke, od oca Danila, stare 56 godina.

Tom prilikom tri glave nisu pronaðene, dok su dve glave pronaðene odvojene od tela.

Dokaz: 228/94-30.

3. Na dan 05. oktobra 1992. godine u selu Divoviæi kod Bratunca, muslimanske oružane formacije su napale kuæu Ðokiæ Sretena a dva dana kasnije tela poginulih u Divoviæima predata su Srbima.

Tom prilikom je telo Ðokiæ Sretena predato bez glave i bez desne ruke. Na vratu je visio deo kože sa kosom sa temena glave.

Glava i ruka nisu pronaðeni i leš je sahranjen bez njih.

Dokaz: 37/94-6.

4. Lukiæ Nedeljko, star 52 godine, ubijen je u voænjaku ispred svoje kuæe u selu Vujièiæu kod Brèkog 14. septembra 1992. godine, posle èega mu je glava odseèena i odneta. Sahranjen je bez glave.

Dokaz: 144/95-10 i 617/95-14.

5. Musliman Dugaliæ Ejub, pripadnik "interventnog voda" u Slavonskom Brodu je na Petrovdan 12. jula 1992. godine odveo od kuæe Ðeriæ Mirka iz sela Donja Moèila kod Broda.

Nakon maltretiranja i muèenja ga je vratio u njegovu kuæu, gde ga je ubio u kupatilu. Posle toga mu je odsekao glavu i ostavio je na tavanu.

Dokaz: 227/95-15.

6. Soldan Ivko je neutvrðenog dana u julu 1992. godine u Sijekovcu kod Bosanskog Broda doneo dve odseèene ljudske glave i pokazivao ih po Sijekovcu i u kafani Hazima Æutiæa govoreæi da su to glave Srba koje je on pobio.

Dokaz: 227/ 95-15.

7. Srbima Pudiæ Stojanu i Jovièiæ Perici koje su zarobili pripadnici 108. brigade Bosanske Posavine prilikom napada na selo Bodelište u martu 1993. godine, takoðe su bile odseèene glave.

Prilikom obdukcije leša Pudiæ Stojana je dato mišljenje da je odsecanje glave izvršeno najverovatnije u dva dela. U prvom delu je izvršeno presecanje mekih tkiva vrata oštricom zamahnutog mehanièkog oruða, a u drugom delu je izvršeno presecanje tela èetvrtog vratnog kièmenog pršljena oštricom teškog i zamahnutog mehanièkog oruða. Njemu su, po mišljenju veštaka, najverovatnije prvo nanete rane u vidu prostrelina donjih ekstremiteta, a zatim mu je, dok se nalazio u ležeæem položaju i dok je bio u životu, odseèena glava, a prostrelne rane na glavi i na grudima su nanete nakon odsecanja glave.

I za Jovièiæ Pericu je dato slièno mišljenje. Prvo su mu nanete razderno-nagnjeène rane na levoj strani lica sa dvostrukim prelomom donjoviliène kosti, a zatim mu je, dok se nalazio u ležeæem položaju i dok je bio u životu, odseèena glava. Ustrelina iz ruènog vatrenog oružja u predelu leve dojke naneta mu je posle smrti, tj. nakon odsecanja glave.

Dokaz: 144/95-9.